Osnovni, svrsishodan cilj izbora u Srbiji trebao bi da bude približavanje zeleno-lijevih i socijal-liberalnih političkih opcija -i ne samo njih
MONITOR: Nedavno je prošlo 80 godina od Drugog zasjedanja AVNOJ-a. Tih dana se u Teheranu održavala i konferencija glavnih savezničkih lidera-Staljina, Ruzvelta i Čerčila. Tvrdi se da je tada izdejstvovano priznanje Titovog pokreta kao dio kompromisa između trojice lidera. Kako ocjenjujete značaj ovog događaja i njegov legat danas?
KRAUS: Da, pre nekoliko dana, tačnije, ove godine 26.11. u Jajcu je svečano obeležena 80-ta godišnjica od održavanja II zasedanja AVNOJ-a. I na teritoriji Jugoslavije, kao i na međunarodnom planu, 1943. godina je bila prelomna godina II Svetskog rata. Te godine su vođene najveće bitke u NOB-u, na Neretvi i Sutjesci. Posle bitke na Neretvi, praktično je bio poražen kolaboracionistički četnički pokret, a tokom bitke na Sutjesci je Čerčilov šef britanske vojne misije Bil Dikin imao jasan uvid ko se i kako bori protiv Nemaca. Dikin je prisustvovao i II zasedanju AVNOJ-a, na kojem su donete istorijske odluke, pa i one o tzv.avnojevskim granicama i federativnom uređenju zemlje, kao i budućem ustrojstvu države kao republike. Velika trojica su u Teheranu, prihvatajući partizanski pokret kao saveznički, samo potvrdili stvarno stanje na terenu. Nije to bila nikakva diplomatska pobeda jednog pokreta otpora već savezničko prihvatanje jedinog narodno-oslobodilačkog pokreta, koji u to vreme broji oko 300.000 naoružanih i u vojne formacije organizovanih boraca i borkinja. Socijalistička Jugoslavija je razbijena dejstvom mnogobrojnih unutrašnjih i spoljašnjih činilaca, u kojima je tema granica bila samo jedna-doduše kobna kao okidač za ratove 90-tih odnosno za aktuelizovanje ideologije Velike Srbije. Bez avnojevskih granica, danas svakako jedan broj postojećih država ne bi postojao.
MONITOR: U Firenci je ovih dana održan samit ultra desnih partija. Domaćin je bio Mateo Salvini, potpredsjednik Vlade Italije. Inspirisala ih je pobjeda ultra desnog Gerta Vildersa u Holandiji. Pripremaju se da na izborima za EU parlament u 2024-oj budu treća grupacija po brojnosti. Postoji li opasnost da se to desi?
KRAUS: Povodom nedavne pobede Vildersa u Holandiji i pomenutog skupa u Firenci, postoje veoma opravdani strahovi, i to ne samo u Evropi. Mislim da je stanje alarmantno. Izbori u Poljskoj su ohrabrenje, a do izbora 2024-e, verujem da će doći do nekih inicijativa kako bi se ovaj prodor ekstremne desnice zaustavio. U biti, radi se o krizi kapitalizma, a levica još ne nudi stvarnu alternativu.
MONITOR: Smatrali ste da bi lijeve opcije u Srbiji trebalo da se približe socijal-liberalnim. I ovi izbori će, izgleda, pokazati da su političke vrijednosti postale žrtve dominantnih populizama. Kako se, u tom kontekstu, može dati odgovor na problem Kosova koji kao predizborna tema izbija u prvi plan, a da opozicija „ne padne“ na tom izazovu SNS-a?
KRAUS: Da, Srbija je u predizbornoj kampanji, kampanji u kojoj se po ko zna koji put vodi potpuno neravnopravna borba za glasove birača. Srbija je potpuno podeljeno društvo, ako se o društvu uopšte i može govoriti. Koalicija Srbija protiv nasilja je nastala kao posledica dogovora tzv. “ tehničkih organizatora “ višemesečnih protesta. Još smo dosta daleko od jasnije ideološke artikulacije „ za šta smo “, dok je za predstojeće izbore osnovni naglasak na ono „ protiv čega smo “ odnosno protiv koga smo.
Što se tiče pojavljivanja na političkoj sceni nekadašnjih pokreta a danas stranaka, kao što su Zeleno-levi front i Zajedno, biće potrebno ulagati još dosta rada kako bi se došlo do toga šta bi preciznije to bilo „ levo “ uz, recimo, nešto jasnije „ zeleno “. Za sada ta pitanja ostaju potpuno otvorena, i odgovori na njih u velikoj meri zavise od rezultata izbora. Osnovni, svrsishodan cilj izbora u Srbiji trebao bi da bude, približavanje zeleno-levih i socijal-liberalnih političkih opcija -i ne samo njih.
Više od trideset godina traje stanje nesuočavanja sa sopstvenom prošlošću-pre svega, sa ratovima 90-tih. U tom periodu su stasale nove generacije, koje su obrazovane u jednom iskrivljenom obrazovnom i vrednosnom sistemu, u sistemu potpune revizije istorije. Ako se tome doda medijska blokada i ogromna medijska manipulacija, dolazimo do toga što kvalifikujete kao gubitak osnovnih političkih ideologija. U Srbiji je dominantan jedan populizam, koji čini i činiće sve da zadrži vlast.
Tema politike prema Kosovu jeste „vruć krompir“ i za opoziciju, možda i više nego za vladajući režim. Imam utisak da u Srbiji svi svesno izbegavaju da temu Kosova povežu sa temom Jugoslavije. Sa druge strane, prilično sam siguran, da se status Kosova kao autonomije unutar Srbije-ali i sa zastupljenošću na nivou SFRJ, posebno naglašava. Opozicija u Srbiji sada nema više vremena da toj temi priđe celovitije. Tokom izborne kampanje mogla bi da podseti na zločine prema albanskoj populaciji tokom rata koji je Milošević vodio na Kosovu. Mada mislim da ni za to nema snage ni jedinstva.
MONITOR: Bajdenova administracija upozorava javnost da SAD mogu doći u situaciju da će se obustaviti pomoć Ukrajini jer Republikanci u Predstavničkom domu Kongresa još nisu glasali, uslovljavajući odobrenje pojačanjem bezbjednosnih mjera na granici sa Meksikom. Da li 2004-a može biti prelomna za pravac rješavanja ratnih sukoba i sudbinu naroda – jer je to izborna godina u SAD i EU?
KRAUS: Svakako se svet približava prelomnim trenucima. Izbori u SAD i EU su u tom pogledu od ogromnog značaja. Rat na Bliskom istoku je vrlo brzo bacio u drugi plan rat u Ukrajini. Treba se zapitati da li je i kome to bilo u interesu. Ovih dana Zapad se ponovo vraća Ukrajini, pokušavajući da joj pomogne da pregura zimu. I u SAD i u EU čine sve i sve više će se činiti veliki napori kako bi se što spremnije izašlo na predstojeće, presudne izbore. Jasno je da dominacija SAD, koja traje od kraja II svetskog rata ulazi u završnu fazu, ali nije baš jasno kakav odnos snaga u svetu će zameniti taj monopolarni sistem. Rađa se višepolarni svet, ali u osnovi svega se nalazi kriza neoliberalnog kapitalizma koji više nije u stanju da isporučuje zadovoljavajuća rešenja za većinu čovečanstva. Ako se tome dodaju stalni prodori u oblasti tehnologija, kao i klimatske promene, jasno je da će izbori 2024-e imati ogromnu važnost.
MONITOR: Smatrate da bi rješenje za najnoviji sukob Izraela i Palestinaca bio predlog UN iz 1947-e o dvije države. Na terenu Izrael već vlada teritorijom bez naznaka da bi skoro sjeo za pregovarački sto. I izraelski zvaničnici su potvrdili da je u Gazi stradalo više od 15.000 ljudi.. Da li bi smjena ili ostavka Netanjahua omogućila da se stradanje civila zaustavi i označila mogućnost postizanja mirovnog a onda i teritorijalno-političkog rješenja?
KRAUS: Rešenje sa dve države jeste, po meni, najrealnija opcija. Nažalost, sada traje rat- sa katastrofalnim žrtvama, pre svega civilnog stanovništva Gaze, uz ogromna stradanja dece. Pre nego što je ratni kabinet Izraela ujedinio sve raspoložive ljudske resurse u svrhe vođenja rata, stanje u Izraelu je bilo sasvim drukčije. Natanijahu je napravio vladu sa najekstremnijom desnicom u Izraelu, i pokrenuo reformu pravosuđa. Mesecima su trajali veliki protesti širom Izraela protiv Natanijahua i svakako se očekuje da se traži njegova odgovornost, odmah posle završetka rata. Postoje informacije i da je Natanijahu ignorisao obaveštajna upozorenja da se sprema neka operacija velikih razumera. Ubeđen sam da bi smena Natanijahua koju traži Jair Lapid bila dobra vest u pravcu diplomatskog rešavanja sukoba i postizanja mirovnog i teritorijalno-političkog rešenja.
Vječito vraćanje fašizma
MONITOR: Svjedočimo da se riječima „fašizam“ i „antifašizam“ u mnogome izgubilo „istorijsko“ značenje, da je i savremena upotreba tih pojmova u označavanju aktuelnih pojava u politici i društvu, pokazala osnovna neznanja o njihovom vrijednosnom sadržaju. Upotrebljavaju se inflatorno i pompezno. Šta bi bila savremena „vodilja“ u razumijevanju i upotrebi ovih pojmova?
KRAUS: Do skora, u savremenom svetu, niko za sebe ne bi javno rekao da je fašista. Nažalost, stvari se ubrzano menjaju. U Evropi, pre svega, značajno su narasli populistički i ekstremno desni pokreti, a za neke od njih sa pravom bi se moglo reći i da su fašistički. Za ovu temu vrlo je korisno uputiti čitaoce na autora Roba Rimena i na njegovu izvanrednu knjigu Večito vraćanje fašizma. Istorijski je tačno da su stravični zločini počinjeni tokom II svetskog rata vezani-pre svega, uz italijanski fašizam i nemački nacizam. Tokom nekoliko decenija posle II svetskog rata uglavnom se reč fašizam koristila za ukazivanje na te poražene ideologije. Posle pada berlinskog zida, situacija počinje radikalno da se menja. Da bi zadovoljila zahteve baltičkih zemalja i Poljske, EU- iz pragmatičnih razloga, prihvata koncept o „dva totalitarizma“ i time, u zemljama bez ozbiljnih tradicija parlamentarne demokratije, otvara prostor za postepeni razvoj i jačanje desnih populističkih pokreta i stranaka. Kriza neoliberalnog kapitalizma još više pomaže ovim procesima, tako da je danas situacija dramatično pogoršana. Imamo ponovo fašizam na otvorenoj političkoj sceni. Danas se fašizam opet može prepoznavati u politici i društvu kroz upotrebu nasilja i laži, ali i kroz neke novije oblike. Odnos prema migrantima, prema pripadnicima i pripadnicama LGBT zajednice, veliko nasilje nad ženama i femicid, samo su neke od savremenijih oblika fašizacije društava.
Ljevica da se vrati iskustvima jugoslovenskog samoupravljanja
MONITOR: Prošlogodišnji predsjednički i parlamentarni izbori u Francuskoj, pokazali su veliku snagu Žan-Lik Melanšona, koji se kvalifikuje kao ultra ljevičar. Aktuelne globalne ratne i migrantske krize , stavile su na veliki ispit centrističke, socijalističke i koalicione socijal-liberalno-zelene vlade u EU. Da li su „ultra“ opcije lijevog ili desnog predznaka buduće rješenje?
KRAUS: Francuska je uvek bila zemlja sa velikom tradicijom levice. Od napuštanja evrokomunizma, traje pad levice u Francuskoj, Italiji i Španiji. Sada se situacija radikalizuje, i verovatan je novi-jači odgovor levice, ne samo u Francuskoj. Potsećam na Korbina i Sandersa. Problem je u tome što levica još uvek ne nudi atraktivnu ponudu biračima kroz parlamentarnu demokratiju, te tako jačaju ultra levi pokreti nasuprot ultra desnim. Mislim da ultra pokreti nisu rešenja, i da levica treba da se vrati iskustvima jugoslovenskog samoupravljanja.
Nastasja RADOVIĆ
Stav2 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
IN ENGLISH4 sedmice
FOKUS3 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
FOKUS4 sedmice