Evropska komisija nije odobrila nijedan projekat koji je Crna Gora kandidovala jer su bili ,,preuranjeni i nepodobni”. Na listi odobrenih projekata nema ni Kosova jer su obustavljeni svi finansijski programi, budući da zvanična Priština nije ispoštovala evropske zahtjeve kada su u pitanju koraci ka smirivanju tenzija na sjeveru zemlje
Iz Evropske komisije je 3. jula saopšteno da Crnoj Gori nije odobren nijedan projekat koji je predala u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.
Evropska komisija je 30. juna objavila finansijski paket vrijedan 2,1 milijardu eura. Cilj je ubrzanje evropske perspektive Zapadnog Balkana. ,,Ovim novim investicionim paketom glasno i jasno poručujemo našim partnerima na Zapadnom Balkanu da je njihova budućnost unutar EU i da ostvarujemo stalni napredak u prevladavanju postojeće razlike u ekonomskom razvoju”, izjavio je je Oliver Varhelji, komesar EU za susjedstvo i proširenje.
Novi finansijski paket predviđa i bespovratna sredstva EU u vrijednosti 528 miliona eura iz Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA III). Novac za 14 investicionih projekata koje je Komisija odobrila za oblasti saobraćaja, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru dobile su Albanija, Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija i Srbija.
Evropska komisija nije odobrila nijedan projekat koji je Crna Gora kandidovala jer su bili ,,preuranjeni i nepodobni”. Na listi odobrenih projekata nema ni Kosova jer su obustavljeni svi finansijski programi, budući da zvanična Priština nije ispoštovala evropske zahtjeve kada su u pitanju koraci ka smirivanju tenzija na sjeveru zemlje.
Iz oblasti održivog saobraćaja podržana je izgradnja dionica i poddionica auto-puta na koridoru 5c u Bosni i Hercegovini i koridoru VIII u Sjevernoj Makedoniji. U sektoru ,,čista energija” biće finansirana sanacija hidroelektrana u Srbiji i BiH u cilju smanjenja emisije gasova staklene bašte i poboljšanja energetske efikasnosti u Sjevernoj Makedoniji. Ostali projekti iz ovog sektora uključuju jačanje prenosne mreže u Sjevernoj Makedoniji ili postavljanje zelenog prevoza u Tirani.
Podržana je i rehabilitacija sarajevskog vodovodnog sistema (životna sredina i klima), kao i projekat unapređenja energetske efikasnosti i integrisano upravljanje energijom na Univerzitetu u Beogradu (ljudski razvoj).
Od četiri odobrena projekta, za koje je od bespovratnih sredstava dobijeno 303 miliona, za Bosnu i Hercegovinu, svi su iz entiteta Federacija BiH, a nijedan iz Republike Srpske. Tumači se da je to vid pritiska na predsjednika RS Milorada Dodika zbog njegovog destruktivnog djelovanja u BiH. Dodik je ,nakon vijesti o nedobijanju podrške za projekte iz RS, najavio blokadu EU novca za entitet Federacije BiH.
Razloge neprolaska projekata iz Crne Gore, objasnila je portparolka EK Ana Pisonero Hernandez: ,,Crna Gora je dostavila investicione projekte u oblastima energetike, životne sredine i saobraćaja koje je Investicioni okvir za Zapadni Balkan ocijenio kao preuranjene za finansiranje ili nepodobne za finansiranje”.
U EK, kako je objasnila, vjeruju da će Crna Gora nastaviti sa pripremom i da će ovi investicioni predlozi sazreti za potencijalno ponovno podnošenje u narednim pozivima. ,,U tom kontekstu Crna Gora ima koristi od tri projekta tehničke pomoći (3,5 miliona eura) u okviru ovog poziva za pripremu investicija u sektoru saobraćaja i energetike”, rekla je Pisonero Hernandez.
Crnogorske zvaničnike preuranjenost i nepodobnost projekata ne brine puno. ,,U ovom krugu vjerovatno nismo uspjeli, ali već 5. jula ima novi ciklus, samo nekom treba iz političkih razloga da naglasi da nešto nije prošlo”, izjavio je premijer Dritan Abazović.
Pohvalio se Abazović da je prije nedjelju dana Crna Gora dobila iz istog fonda (od 2,1 milijardu eura) 5,4 miliona eura i upitao ,,je li Pisonero tvitovala kad se dobilo 5,4 miliona”.
,,Nijesam do sada reagovao na sve što je g. Pisonero govorila, oko toga da treba da se održe izbori, da ne valja Zakon o predsjedniku, da ovo-ono. Mislim da mi na neki način pokušavamo da unizimo Crnu Goru. Ja neću učestvovati u tome”, neke su od zamjerki koje je iznio Abazović.
Da nijesu za sve krivi u Briselu, priznao je Abazović i ukorio prije svega Ministarstvo kapitalnih investicija – ,,ljudi ne mogu da rade bolje kad se bave izborima, kad ne idu na posao, nego po terenu”.
Ubrzo je stigao odgovor iz ovog ministarstva, na čijem je čelu Ervin Ibrahimović. Tvrdi da je riječ o netačnoj informaciji da Crna Gora nije dobila sredstva kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir. Da ponovimo, od 2,1 milijardu eura, Crna Gora je uspjela da povuče 5,4 miliona. A Ibrahimović ističe da su pare dobijene jedino u oblastima za koje je aplikacije pripremalo Ministarstvo kapitalnih investicija.
I sam ministar kaže da je novac dobijen za povećanje zrelosti projekata. Uglavnom za pripremu projektne dokumentacije i pripremu glavnih projekata.
Ibrahimović preporučuje medijima da interesovanje usmjere ka resorima koji su takođe mogli, a nijesu uopšte aplicirali.
Da informacija koja je stigla iz Brisela i koju su prenijeli svi domaći i regionalni mediji nije tačna tvrde i iz Ministarstva evropskih poslova, koje je nadležno za koordinaciju procesa pristupanja Crne Gore EU. Objasnili su da Crna Gora još nije dostavila nikakve predloge projekata, tako da je dezinformacija da su isti odbijeni.
,,Percepcija Evropske komisije o nedovoljnoj spremnosti predloga projekata koje je Crna Gora kandidovala za finansiranje ne znači propuštenu šansu, već dodatni period za pripremu dokumentacije i ostalih preduslova za projekte”, navodi se u reagovanju koje je povodom saopštenja EK objavilo Ministarstvo evropskih poslova. Na čelu tog resora je ministarka Ana Novaković-Đurović, koja je zamijenila potpredsjednicu Vlade i ministarku evropskih poslova Jovanu Marović, koja je u novemebru podnijela ostavku.
I dok se premijer i čelnici ministarstava bezuspješno samozavaravaju, iz Centra za građansko obrazovanje je ocijenjeno da je nedobijanje finansijske podrške od Evropske komisije potvrda Vladine nestručnosti, neposvećenosti i nedostataka kadra.
,,Agresivno partijsko zapošljavanje, koje je marginalizovalo ili otjeralo ograničen broj profesionalaca u državnoj upravi, sada rezultira i direktnim negativnim finansijskim učinkom u povlačenju EU fondova za prijeko potrebne investicije”, ocijenila je Milica Zindović iz CGO.
Svako ministarsto u okviru Vlade ima projektne organizacione jedinice namijenjene za IPA projekte. Da sa ovim kadrom, koji treba državi mukotrpnim radom da donese milione eura, škripi jasno je bilo i prošle godine. Tada je, krajem maja, objavljeno da je Crna Gora izgubila grant od 41,2 miliona eura u okviru Instrumenta pretpristupne finansijske podrške (IPA) namijenjenih za izgradnju obilaznice oko Budve u sklopu Jadransko-jonskog koridora, zbog nepotpune dokumentacije projekta.
U Izvještaju Evropske komisije o napretku Crne Gore, navodi se da je poništen investicioni grant ,,jer su se radovi na idejnom projektu na dionici budvanske obilaznice Jadransko-jonske brze ceste odvijali veoma sporo.” Kašnjenje je evidentirano i kod projekta koji je trebalo da poboljša smještajne kapacitete za migrante, a koje je finansirala EU, kao i kod pripreme projekta za izgradnju crnogorskog dijela Jonsko-jadranskog gasovoda.
Crna Gora je pregovore o članstvu u EU počela 2012. godine, otvorila je svih 33 poglavlja, a privremeno zatvorila tri. Prije šest godina je otvorila posljednje pregovaračko poglavlje. Crna Gora je iz fondova Evropske unije od 2007. povukla preko 800 miliona eura.
Partijsko zapošljavanje za povlačenje novca iz EU fondova očigledno odmaže. Znaju to i u Briselu pa je u novom izvještaju jasno rečeno da je Crna Gora izgubila fokus na ključnim EU reformama. Nedobijanje novca zbog nepodobrnosti projekta, može da se protumači i kao kazna za političku nepodobnost kojom je, pored Kosova i Republike Srpske, kažnjena i Crna Gora.
Predrag NIKOLIĆ
Stav2 sedmice
FOKUS4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice