Demagoške i politikantske opservacije
(Džomić kao pojačanje, Monitor, br. 1252)
Iznenađen sam izjavama prof. R. Radonjića u vašem tekstu Džomić kao pojačanje. Više sam iznenađen datim ,,argumentima” za „napuštanje” fakulteta. Iz pijeteta prema godinama i ličnog vaspitanja, uzdržat ću se da izjavu komentarišem na način koji zaslužuje. Kao dekan imam obavezu zbog studenata i javnosti bar na uzdržan odgovor. Nepristojno i nekulturno je advokatisati i komentarisati privatne živote, a naročito profesora, smatrajući da to više govori o onome ko komentariše, od onoga koga komentarišu.
Profesor se „strastveno” bavi „likom” našeg kolege, i na takve izjave ne bih reagovao da su ostale na terenu ličnih ,,strastvenih nesuglasica” koje moguće da ima sa njim, crkvom ili sa sobom. Ali, kada se opservacije privatnog života, vjerskih ili drugih opredeljenja pokušavaju vezati za fakultet onda je to ispod svakog nivoa.
Takav pristup me iznenadio od profesora demokratije i čovjeka sa velikim iskustvom. Iznenađen sam konstatacijama da ,,više nije poželjan na fakultetu” i da „nije pitan za promjene saradnika na predmetu„. Istina je da već par godina najavljuje odlazak sa fakulteta, ali zbog zdravstvenog stanja. Treba biti jako „zaboravan”, pa „izbrisati” iz pamćenja da nije bio ni jednog njegovog predloga koji fakultet nije prihvatio. Počev od tri predmeta koja je tražio i držao, po želji, bez asistenata, preko Škole retorike i Škole liderstva koje je držao, izdavanja knjiga Retorika i Znameniti govori do toga da je bio najplaćeniji profesor na fakultetu čak više od stranih profesora. Za njega je fakultet, s pravom, učinio i više od svojih mogućnosti i tako pokazao svoje poštovanje.
Profesor priznaje da je i ranije najavljivao odlazak iz zdravstvenih razloga, ali je saradnju nastavio i školske 2013/2014.g. Zato sam kao dekan zamolio asistenta sa drugog predmeta da mu na vježbama „bude pri ruci”, ali prije svega zbog brige za njegovo zdravstveno stanje. Nije bilo ,,promjene saradnika” na predmetu jer nije imao sardnike . Ako je naša briga razlog da zaključi da je „nepoželjan”, onda nemam komentar.
Profesor je teatralno iznio još tri „argumenta” zbog čega je „nedavno odlučio”, a prošlih godina najavljivao odlazak iz zdravstvenih razloga. Bio bih zahvalan da je u izjavi o „liku i privatnom životu” kolege , a indirektno fakulteta, dao profesionalne argumente kojim bi doveo u pitanje njegov pravnički kredibilitet. Ti argumenti su izostali, jer je svjestan da nije pravnik i da ne može ocjenjivati profesore prava. Kao pravnik i redovni profesor univerziteta imam bar formalne kompetencije da ocjenjujem pravničke kapacitete mlađih kolega. Imao sam prilike ne samo da vidim profesionalnu biografiju kolege Džomića sa referencama (objavljena monografija i zbornik radova, učešće na preko 20 naučnih skupova, objavio je preko 30 naučnih radova u vodećim naučnim časopisima itd.) već i da na naučnim skupovima slušam njegova izlaganja na razne teme iz oblasti prava, kao i da od profesora kragujevačkog Pravnog fakulteta, čiji je bio doktorant, slušam pohvale o njegovim pravničkim kapacitetima. Umjesto toga, profesor se bavi demagoškim i politikantskim opservacijama uz prisvajanje prava neprikosnovenog sudije i tužioca koji odlučuje koja je crkva i sveštenik ,,deklarisani protivnik Crne Gore i crnogorske nacije”. Profesor i demokrata je zaboravio da u ovoj državi postoje bezbjednosne službe, tužilački i sudski organi čija je to nadležnost. Ako već sebi daje pravo „presuđivanja” onda je korektno da te očigledne „nesuglasice„ koje ima sa crkvom, sveštenstvom ili sa sobom, raščisti sa njima, a ne da zloupotrebljava fakultet na kome nema ni politike ni religije. I na drugim fakultetima, kao i na našem, predaju profesori i saradnici koji su visoki državni funkcioneri i članovi vladajućih i opozicionih partija, kao i „akademici” nevladine organizacije. To mu nije zasmetalo, jer valjda to i nije povezano sa fakultetom.
Sledeći ,,argument” je ,,nezamislivost da u visokom školstvu bilo koje zemlje vjerski službenici učestvuju kao nastavnici”. Profesoru je, ne slučajno, sada zasmetalo svešteno lice, ali mu nije smetalo što godinama na njegovom bivšem Univerzitetu ne samo predaju ta lica već i u mantijama dolaze na predavanja.
O neutemeljenosti o sveštenim licima u nastavnom procesu govori opšte poznata činjenica da na univerzitetima u mnogim demokratskim zemljama ima predavača koji su sveštenici, a neki fakulteti društvenih nauka imaju predmete iz oblasti religije (sociologija religije, politikologija religije itd.). I danas kao nastavni predmeti na univerzitetima postoje Šerijatsko i Kanonsko pravo, ali i predmet Državno-crkveno pravo. U državama šerijatskog prava okosnicu nastavnog kadra čine upravo sveštena lica. To bi profesoru Savremenih političkih sistema moralo biti poznato, ali ponekad, kad zatreba, i ne mora biti poznato. Ne pripadam ljudima koji ne razlikuju profesiju od privatnog života pojedinaca i njihove vjere, rase, pola, političkog ili drugog ubedjenja ili prave razliku među ljudima po bilo kom drugom kriterijumu osim čovjek – nečovjek!
I treći profesorov „argument” je neki snimak sa otvaranja Ravnogorskog parka koji pominje kao događaj iz druge države na kojem je kao sveštenik na pomenu žrtvama prisustvovao naš kolega. Veoma jak ,,argument” vrijedan pravog safira samo što je malo kome moguće, osim ponekome, da to dovede u vezu sa fakultetom.
Iole razumnom čovjeku biće jasna suština njegovih ,,argumenata”. Zaboravi profesor na demokratiju, kulturu dijaloga i kolegijalnost da svoje stavove iznese i dekanu i sasluša druge argumente. Sve je to, ne slučajno, izostalo. Uz to profesor, preko saradnika, šalje poruku da o njegovom odlasku obavijestimo Ministartsvo prosvjete!?! Ako je to „kolegijalno”onda je mogao da objasni kakve veze ima Ministarstvo sa ovim? Ako je cilj toga da se nekom pošalje ,,poruka” onda će to morati da uradi sam. Izgleda da komunistički sindrom podnošenja izvještaja „nekom”, čak i za lične stvari, još uvijek živi.
Takođe, imam potrebu i da ostalim „dušebrižnicma” poručim da se ne brinu za fakultet, jer o njemu najbolju brigu i sud daju studenti i 95% zaposlenih diplomaca . Jedini relevantni sud davat će studenti kroz anonimne ocjene profesora i rada fakulteta. O angažovanju kadra će odlučivati studenti i profesionalni kapaciteti pojedinaca, a ne dušebrižnici i bilo ko van studentskog parlamenta i organa fakulteta.
Uz želju za dobrim zdravljem i bilo koju dalju diskusiju završiću riječima: „počeci evolutivnog, a naročito revolucionarnog razvoja ljudskog uma u nevrijeme nijesu preporučljivi, jer znaju da izbrišu i ono što je vrijeđelo i stvarano decenijama”.
Prof. dr Đorđije Blažić,
dekan Fakulteta za državne i evropske studije
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
SVIJET4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
FOKUS4 sedmice
INTERVJU4 sedmice