Loša politika koja se sprovodi u državi, ogleda se još više u Vojvodini- koja postaje zaparloženo tlo promašene srpske politike
MONITOR: Mnogo je kritika na račun izjava izvjestioca EP za Srbiju, Vladimira Bilčika. On je pozivao na prihvatanje izbornih rezultata i tražio i kao član Evropske narodne partije u EP da se sačeka izvještaj ODIHR-a. Spekuliše se i da vlast u Srbiji lobira za ublažavanje sadržaja tog izvještaja. O čemu se tu, u stvari, radi?
RADOSAVLJEVIĆ: Ovo je klasično vađenje lopova uhvaćenog u krađi! Zato se režim služi svim mogućim aktivnostima ne bi li kupio vreme, saveznike i saučesnike u svojim mutnim radnjama. Predstavnici međunarodne zajednice dobro znaju karakter režima u Srbiji, pa bi, kada ne bi bilo cinično, poželeli njima ovako dobre izbore, kao što su bili naši. Bilo bi bolje, kada bi energiju, kojom nas ponekad ubeđuju da je sve bilo dobro, utrošili da poboljšaju uslove i eliminišu negativne aspekte predizbornog, izbornog i posleizbornog procesa u Srbiji. Lopovluk sigurno nije evropska vrednost koju nam žele usaditi. Bolje je da se što pre počnu voditi razgovori-pregovori, o modalitetima organizovanja izbora, kako bi se tenzije u društvu smanjile i krenulo putem demokratskih rešenja za ovu krizu. Predstavnici međunarodne zajednice bi morali da u ove aktivnosti implementiraju odgovornost, budu dobri medijatori, pa čak i arbitri, imajući u vidu veliko nepoverenje koje učesnici u procesu imaju jedni prema drugima.
MONITOR: Na sjednici EP koja je ipak održana, čule su se teške optužbe na račun regularnosti izbora u Srbiji. Bilo i „neutralnijih“ tonova i podrške zvaničnom Beogradu kao od poslanika francuskog Nacionalnog okupljanja. Kako ocjenjujete „odnos snaga“ u EU institucijama povodom ove teme?
RADOSAVLJEVIĆ: Bitnije od odnosa snaga u Evropskom parlamentu, ovde jeste činjenica da se u ovom visokom domu raspravlja o fenomenu krađe u zemlji kandidatu za EU! Formalno iskazivati želju da se bude član evropske porodice naroda, a sa druge strane krasti izbore, nije samo licemerje, nego i specifična pokazna igra tipa-niko mi ništa ne može! Prilično sam siguran da to u Evropskom parlamentu neće proći, a da će ovo biti znak svim autoritarcima u Evropi, da se takve rabote neće tolerisati, a da će protagonisti istih biti kažnjeni.
MONITOR: Akademik Vladica Cvetković, smatra da u Srbiji još nije došlo vrijeme za „pravu demokratiju“. Član Nadzorne komisije za praćenje izborne kampanje, Slobodan Prvanović, u otvorenom pismu je zamolio Patrijarha Porfirija da bude neka vrsta posrednika u razrješenju postizborne krize. Da li je ili nije Srbija spremna da podrži „pravu demokratiju“, vladavinu institucija?
RADOSAVLJEVIĆ: Razni su putevi kojima se režim služi da o(p)stane na vlasti! I, to je sve normalno, sa njihovog stanovništa, jer, mnogima se među njima nagoveštava da će položiti račune za svoja nedela. Počevši od policije, pravosuđa, mnogih ministara, pravosudnih organa, i mnogo drugih aktera. Zbunjuje traženje kompromisa sa režimom, kada se vidi njegova priroda, olako posezanje za silom protiv demonstranata, diskriminacija i diskvalifikacija političkih protivnika, eliminacija dijaloga u javnom životu, nemogućnost da se bilo šta smisleno kaže o efektima politike ličnog režima Aleksandra Vučića. Posredovanje nekog domaćeg aktera ne bi imalo efekta, jer domaći akteri su već odabrali strane u sukobu. SPC je odavno potporni stub ovog, ali i drugih autoritarnih režima u Srbiji u njenoj skorijoj istoriji. U proteklih nekoliko decenija, srpski su režimi dozvolili SPC da se toliko obogati, pa i razbahati, tako da je to verovatno najbogatija organizacija u državi. Očekivati od nje da doprinese demokratizaciji Srbije, posebno razvlašćivanju autoritarnog režima, jeste iluzija. Pomenuta sveštena osoba je za veoma kratko vreme prešla put od modernog sveštenika do ultimativnog branioca srpskog režima i njegovih učinaka. Crkva se nije iskazala kao branitelj bilo koje institucije u Srbiji, tako da ne verujemo u njene usluge dobre volje.
MONITOR: Glasalo se i za Skupštinu Vojvodine, gdje je SNS osvojila nekoliko procenata više nego na izborima za republički parlament. Koalicija Vojvođani kao miltietnička i „autonomaška“ nije uspjela da pređe cenzus. Šta se to događa sa „vojvođanskom opcijom“?
RADOSAVLJEVIĆ: Vojvođanska opcija ne postoji u političkom životu Srbije! Uostalom, u Srbiji se ne raspravlja o političkim pitanjima, ne priča se o ekonomiji, poljoprivredi, zdravstvu, školstvu, masovnom begu više stotina građana Srbije iz države, o kvalitetu i standardu života, tako da se ne priča ni o lokalnoj, niti o regionalnoj samoupravi. Znači, cela politička borba se svela na referendum Za i Protiv Vučića, tako da stvarno ne znamo šta jeste politika opozicije u vezi sa Vojvodinom, ali, još gore, ne znamo ni šta je politika za Vojvodinu režima, osim besomučne pljačke pokrajine, i smeštanje svojih drugo i trećerazrednih kadrova u Skupštinu i Vladu Vojvodine.
Vojvođansko pitanje će dobijati na važnosti kada se Srbija počne oslobađati od autoritarizma, te kada partije u njoj počnu da se formiraju i počnu zastupati ineterese društvenih slojeva, lokalnih zajednica i regiona. Dokle god izbori budu pitanje života ili smrti, dokle god osnovni motiv bude da se ostankom na vlasti izbegne utamničenje, neće biti mesta za politička pitanja u državi i društvu. A, pitanje autonomije Vojvodine (u Srbiji) jeste prvorazredno političko pitanje. Trenutno nema ko da pokrene temu Vojvodine i postavi suštinska pitanja za njen razvoj.
MONITOR: Prema rečima Predsjednika Srbije, država će uložiti stotine miliona eura u dodatno naoružavanje. On podržava i prijedloge da se ponovo uvede obavezni vojni rok. Naoružavanje obrazlaže navodnom opasnošću od naoružavanja Kosova. Ko će ovdje i od koga da se brani ili da napada?
RADOSAVLJEVIĆ: Jako se pribojavam da se ta naoružana sila i tehnika ne upotrebe u domaćim političkim sukobima! U današnjoj situaciji, najveća neposredna opasnost po građane Srbije su njene vlasti, lični režim Aleksandra Vučića, glavnog pokretača nestabilnosti na prostorima bivše Jugoslavije. Za očekivati je da on ipak zna koliki su mu dometi, do koje tačke sme da ide, i koju liniju ne sme da pređe. Nadamo se.
MONITOR: Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, vodi se postupak protiv Izraela, po tužbi JAR za zločin genocida. Petnaest stalnih sudija MSP su iz različitih država. Može li se očekivati da bude usvojena privremena mjera za Izrael jer će čitav postupak, vjerovatno, trajati više godina?
RADOSAVLJEVIĆ: Nisam (pre)veliki optimista. Nužno je da se sukob što pre prekine! Nema te pravde koja uključuje ubistva, razaranja, silovanja, pljačku, odmazdu, i slične bestijalnosti!
MONITOR: U ovoj 2024-oj godini, očekuju se važni izbori na Zapadu koji bi mogli izmijeniti i neke strateške okvire politika SAD i EU. Koliko bi rezultati ovih izbora mogli biti „ istorijski“?
RADOSAVLJEVIĆ: Mislim da se izbori, posebno u SAD, ne smeju zanemarivati, ali da im se ne sme pridavati prevelika pažnja. Situacija u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije će više zavisiti od političke volje ovdašnjih aktera; ne verujem da će na nju toliko uticati predsednik SAD ili Francuske, na primer. Da se nešto može promeniti unutar EU, može, ali i tu smo svi mi (iz regiona) manje-više do sada propustili sijaset dobrih prilika da utvrdimo bolju poziciju, ako smo je uopšte iskreno i priželjkivali. Naravno, mi odavno nismo mezimci velikih sila, samo to nam očigledno nije jasno, pa se još uvek ponašamo po sistemu „baš me briga“, i propuštamo šanse za bolji položaj. Pa ko izdrži…. Ne mogu stranci biti krivi za sve naše probleme.
Kralo se na svim nivoima, svi izbori moraju biti ponovljeni
MONITOR: Još se ne zna kada će se i kako formirati predstavničke institucije posle izbora u Srbiji. U dijelu opozicije pominje se i vraćanje poslaničkih i odborničkih mandata ukoliko se ne ispune njeni zahtjevi. Kako gledate na dosadašnje aktivnosti i moguće izlazne strategije opozicije u postizbornoj krizi?
RADOSAVLJEVIĆ: Jasno je da su izbori pokradeni! Naravno da opozicija, studenti, aktivni građani i celokupna demokratska javnost ne mogu pristati da se na osnovu takvih rezultata formiraju organi vlasti na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou. Nedopustiva bi bila i trgovina tipa „vi nama Beograd, mi vama Srbiju (i Vojvodinu“! Kralo se na svim nivoima, svi izbori moraju biti ponovljeni, sa jasno promenjenim pravilima, i ne mogu se svi održati u istome terminu! Bili bi sa striktnim nadgledanjem predstavnika međunarodne zajednice, koja se sada, više nego ikada ranije, uverila sa kakvim prevarantima ima posla. Stoga i ona snosi veliki deo odgovornosti za krizu, i dužna je da učestvuje u njenom razrešavanju. Nepoštovanje ovoga stava bi bilo porazno za ionako krhke osnove za obnovu/uspostavu demokratskih procesa u Srbiji. Treba da se povežu razne strukture društva u Srbiji, opozicija, nevladin sektor – organizacije, nezavisni instelektualci, sindikati, predstavnici potcenjenih i potlačenih profesija, i da se, posebno građanskim protestima i neposlušnošću, dođe do osnova za stvarno demokratske izbore, koji bi bili osnova za demokratsku transformaciju društva.
Vojvodinu između dva popisa napustilo više desetina hiljada Mađara
MONITOR: Viktor Orban je, gotovo, partner vlasti u Srbiji i RS. Spekuliše se da je član njegove najuže porodice pokupovao neke od najvrjednijih poslovnih zgrada u Beogradu. Orban često koketira sa kartom „istorijske Mađarske“. To ne smeta SNS-u. Kako na to gledaju građani i građanke Vojvodine?
RADOSAVLJEVIĆ: Politički život u Vojvodini je bleda slika života u Srbiji – nema ga, niti ima političkih tema koje bi bile bitne samo za Vojvodinu. Letargija se prelila u pokrajinu i čeka se rađanje neke politički kredibilne opcije, koja bi obnovila interes za vojvođansko pitanje. Da ni velika ljubav dva lidera ne može učiniti ništa dobro, svedoči da je Vojvodinu između dva popisa, u „vreme najboljih odnosa Srba i Mađara u istoriji“, napustilo više desetina hiljada Mađara! Šta je uzrok kada je sve dobro? Jednostavno, loša politika koja se sprovodi u državi, ogleda se još više u Vojvodini koja postaje zaparloženo tlo promašene srpske politike. Srbi i Mađari su okrenuti svojim maticama, verovatno nikada udaljeniji jedni od drugih, prepušteni ćudima loših politika, sa neizvesnim prognozama za budućnost. Ono što je sigurno, i jedni i drugi se rapidno iseljavaju iz Srbije/Vojvodine, i pored samoproklamovanih „najboljih ekonomskih rezultata“ koje imamo. Očigledno, dok javno glasaju za svoje neupitne lidere, i Srbi i Mađari se u privatnom životu odlučuju za siguricu – emigraciju u zemlje zapadne Evrope.
Nastasja RADOVIĆ
Stav1 sedmica
DUHANKESA4 sedmice
DANAS, SJUTRA3 sedmice
FELJTON4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
IN ENGLISH4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
FOKUS2 sedmice