INTERVJU
DR DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ, PROFESOR UNIVERZITETA UNION I DOPISNI ČLAN VANU: Vojvođanska opcija ne postoji u političkom životu Srbije
Objavljeno prije
11 mjesecina
Objavio:
Monitor onlineLoša politika koja se sprovodi u državi, ogleda se još više u Vojvodini- koja postaje zaparloženo tlo promašene srpske politike
MONITOR: Mnogo je kritika na račun izjava izvjestioca EP za Srbiju, Vladimira Bilčika. On je pozivao na prihvatanje izbornih rezultata i tražio i kao član Evropske narodne partije u EP da se sačeka izvještaj ODIHR-a. Spekuliše se i da vlast u Srbiji lobira za ublažavanje sadržaja tog izvještaja. O čemu se tu, u stvari, radi?
RADOSAVLJEVIĆ: Ovo je klasično vađenje lopova uhvaćenog u krađi! Zato se režim služi svim mogućim aktivnostima ne bi li kupio vreme, saveznike i saučesnike u svojim mutnim radnjama. Predstavnici međunarodne zajednice dobro znaju karakter režima u Srbiji, pa bi, kada ne bi bilo cinično, poželeli njima ovako dobre izbore, kao što su bili naši. Bilo bi bolje, kada bi energiju, kojom nas ponekad ubeđuju da je sve bilo dobro, utrošili da poboljšaju uslove i eliminišu negativne aspekte predizbornog, izbornog i posleizbornog procesa u Srbiji. Lopovluk sigurno nije evropska vrednost koju nam žele usaditi. Bolje je da se što pre počnu voditi razgovori-pregovori, o modalitetima organizovanja izbora, kako bi se tenzije u društvu smanjile i krenulo putem demokratskih rešenja za ovu krizu. Predstavnici međunarodne zajednice bi morali da u ove aktivnosti implementiraju odgovornost, budu dobri medijatori, pa čak i arbitri, imajući u vidu veliko nepoverenje koje učesnici u procesu imaju jedni prema drugima.
MONITOR: Na sjednici EP koja je ipak održana, čule su se teške optužbe na račun regularnosti izbora u Srbiji. Bilo i „neutralnijih“ tonova i podrške zvaničnom Beogradu kao od poslanika francuskog Nacionalnog okupljanja. Kako ocjenjujete „odnos snaga“ u EU institucijama povodom ove teme?
RADOSAVLJEVIĆ: Bitnije od odnosa snaga u Evropskom parlamentu, ovde jeste činjenica da se u ovom visokom domu raspravlja o fenomenu krađe u zemlji kandidatu za EU! Formalno iskazivati želju da se bude član evropske porodice naroda, a sa druge strane krasti izbore, nije samo licemerje, nego i specifična pokazna igra tipa-niko mi ništa ne može! Prilično sam siguran da to u Evropskom parlamentu neće proći, a da će ovo biti znak svim autoritarcima u Evropi, da se takve rabote neće tolerisati, a da će protagonisti istih biti kažnjeni.
MONITOR: Akademik Vladica Cvetković, smatra da u Srbiji još nije došlo vrijeme za „pravu demokratiju“. Član Nadzorne komisije za praćenje izborne kampanje, Slobodan Prvanović, u otvorenom pismu je zamolio Patrijarha Porfirija da bude neka vrsta posrednika u razrješenju postizborne krize. Da li je ili nije Srbija spremna da podrži „pravu demokratiju“, vladavinu institucija?
RADOSAVLJEVIĆ: Razni su putevi kojima se režim služi da o(p)stane na vlasti! I, to je sve normalno, sa njihovog stanovništa, jer, mnogima se među njima nagoveštava da će položiti račune za svoja nedela. Počevši od policije, pravosuđa, mnogih ministara, pravosudnih organa, i mnogo drugih aktera. Zbunjuje traženje kompromisa sa režimom, kada se vidi njegova priroda, olako posezanje za silom protiv demonstranata, diskriminacija i diskvalifikacija političkih protivnika, eliminacija dijaloga u javnom životu, nemogućnost da se bilo šta smisleno kaže o efektima politike ličnog režima Aleksandra Vučića. Posredovanje nekog domaćeg aktera ne bi imalo efekta, jer domaći akteri su već odabrali strane u sukobu. SPC je odavno potporni stub ovog, ali i drugih autoritarnih režima u Srbiji u njenoj skorijoj istoriji. U proteklih nekoliko decenija, srpski su režimi dozvolili SPC da se toliko obogati, pa i razbahati, tako da je to verovatno najbogatija organizacija u državi. Očekivati od nje da doprinese demokratizaciji Srbije, posebno razvlašćivanju autoritarnog režima, jeste iluzija. Pomenuta sveštena osoba je za veoma kratko vreme prešla put od modernog sveštenika do ultimativnog branioca srpskog režima i njegovih učinaka. Crkva se nije iskazala kao branitelj bilo koje institucije u Srbiji, tako da ne verujemo u njene usluge dobre volje.
MONITOR: Glasalo se i za Skupštinu Vojvodine, gdje je SNS osvojila nekoliko procenata više nego na izborima za republički parlament. Koalicija Vojvođani kao miltietnička i „autonomaška“ nije uspjela da pređe cenzus. Šta se to događa sa „vojvođanskom opcijom“?
RADOSAVLJEVIĆ: Vojvođanska opcija ne postoji u političkom životu Srbije! Uostalom, u Srbiji se ne raspravlja o političkim pitanjima, ne priča se o ekonomiji, poljoprivredi, zdravstvu, školstvu, masovnom begu više stotina građana Srbije iz države, o kvalitetu i standardu života, tako da se ne priča ni o lokalnoj, niti o regionalnoj samoupravi. Znači, cela politička borba se svela na referendum Za i Protiv Vučića, tako da stvarno ne znamo šta jeste politika opozicije u vezi sa Vojvodinom, ali, još gore, ne znamo ni šta je politika za Vojvodinu režima, osim besomučne pljačke pokrajine, i smeštanje svojih drugo i trećerazrednih kadrova u Skupštinu i Vladu Vojvodine.
Vojvođansko pitanje će dobijati na važnosti kada se Srbija počne oslobađati od autoritarizma, te kada partije u njoj počnu da se formiraju i počnu zastupati ineterese društvenih slojeva, lokalnih zajednica i regiona. Dokle god izbori budu pitanje života ili smrti, dokle god osnovni motiv bude da se ostankom na vlasti izbegne utamničenje, neće biti mesta za politička pitanja u državi i društvu. A, pitanje autonomije Vojvodine (u Srbiji) jeste prvorazredno političko pitanje. Trenutno nema ko da pokrene temu Vojvodine i postavi suštinska pitanja za njen razvoj.
MONITOR: Prema rečima Predsjednika Srbije, država će uložiti stotine miliona eura u dodatno naoružavanje. On podržava i prijedloge da se ponovo uvede obavezni vojni rok. Naoružavanje obrazlaže navodnom opasnošću od naoružavanja Kosova. Ko će ovdje i od koga da se brani ili da napada?
RADOSAVLJEVIĆ: Jako se pribojavam da se ta naoružana sila i tehnika ne upotrebe u domaćim političkim sukobima! U današnjoj situaciji, najveća neposredna opasnost po građane Srbije su njene vlasti, lični režim Aleksandra Vučića, glavnog pokretača nestabilnosti na prostorima bivše Jugoslavije. Za očekivati je da on ipak zna koliki su mu dometi, do koje tačke sme da ide, i koju liniju ne sme da pređe. Nadamo se.
MONITOR: Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, vodi se postupak protiv Izraela, po tužbi JAR za zločin genocida. Petnaest stalnih sudija MSP su iz različitih država. Može li se očekivati da bude usvojena privremena mjera za Izrael jer će čitav postupak, vjerovatno, trajati više godina?
RADOSAVLJEVIĆ: Nisam (pre)veliki optimista. Nužno je da se sukob što pre prekine! Nema te pravde koja uključuje ubistva, razaranja, silovanja, pljačku, odmazdu, i slične bestijalnosti!
MONITOR: U ovoj 2024-oj godini, očekuju se važni izbori na Zapadu koji bi mogli izmijeniti i neke strateške okvire politika SAD i EU. Koliko bi rezultati ovih izbora mogli biti „ istorijski“?
RADOSAVLJEVIĆ: Mislim da se izbori, posebno u SAD, ne smeju zanemarivati, ali da im se ne sme pridavati prevelika pažnja. Situacija u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije će više zavisiti od političke volje ovdašnjih aktera; ne verujem da će na nju toliko uticati predsednik SAD ili Francuske, na primer. Da se nešto može promeniti unutar EU, može, ali i tu smo svi mi (iz regiona) manje-više do sada propustili sijaset dobrih prilika da utvrdimo bolju poziciju, ako smo je uopšte iskreno i priželjkivali. Naravno, mi odavno nismo mezimci velikih sila, samo to nam očigledno nije jasno, pa se još uvek ponašamo po sistemu „baš me briga“, i propuštamo šanse za bolji položaj. Pa ko izdrži…. Ne mogu stranci biti krivi za sve naše probleme.
Kralo se na svim nivoima, svi izbori moraju biti ponovljeni
MONITOR: Još se ne zna kada će se i kako formirati predstavničke institucije posle izbora u Srbiji. U dijelu opozicije pominje se i vraćanje poslaničkih i odborničkih mandata ukoliko se ne ispune njeni zahtjevi. Kako gledate na dosadašnje aktivnosti i moguće izlazne strategije opozicije u postizbornoj krizi?
RADOSAVLJEVIĆ: Jasno je da su izbori pokradeni! Naravno da opozicija, studenti, aktivni građani i celokupna demokratska javnost ne mogu pristati da se na osnovu takvih rezultata formiraju organi vlasti na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou. Nedopustiva bi bila i trgovina tipa „vi nama Beograd, mi vama Srbiju (i Vojvodinu“! Kralo se na svim nivoima, svi izbori moraju biti ponovljeni, sa jasno promenjenim pravilima, i ne mogu se svi održati u istome terminu! Bili bi sa striktnim nadgledanjem predstavnika međunarodne zajednice, koja se sada, više nego ikada ranije, uverila sa kakvim prevarantima ima posla. Stoga i ona snosi veliki deo odgovornosti za krizu, i dužna je da učestvuje u njenom razrešavanju. Nepoštovanje ovoga stava bi bilo porazno za ionako krhke osnove za obnovu/uspostavu demokratskih procesa u Srbiji. Treba da se povežu razne strukture društva u Srbiji, opozicija, nevladin sektor – organizacije, nezavisni instelektualci, sindikati, predstavnici potcenjenih i potlačenih profesija, i da se, posebno građanskim protestima i neposlušnošću, dođe do osnova za stvarno demokratske izbore, koji bi bili osnova za demokratsku transformaciju društva.
Vojvodinu između dva popisa napustilo više desetina hiljada Mađara
MONITOR: Viktor Orban je, gotovo, partner vlasti u Srbiji i RS. Spekuliše se da je član njegove najuže porodice pokupovao neke od najvrjednijih poslovnih zgrada u Beogradu. Orban često koketira sa kartom „istorijske Mađarske“. To ne smeta SNS-u. Kako na to gledaju građani i građanke Vojvodine?
RADOSAVLJEVIĆ: Politički život u Vojvodini je bleda slika života u Srbiji – nema ga, niti ima političkih tema koje bi bile bitne samo za Vojvodinu. Letargija se prelila u pokrajinu i čeka se rađanje neke politički kredibilne opcije, koja bi obnovila interes za vojvođansko pitanje. Da ni velika ljubav dva lidera ne može učiniti ništa dobro, svedoči da je Vojvodinu između dva popisa, u „vreme najboljih odnosa Srba i Mađara u istoriji“, napustilo više desetina hiljada Mađara! Šta je uzrok kada je sve dobro? Jednostavno, loša politika koja se sprovodi u državi, ogleda se još više u Vojvodini koja postaje zaparloženo tlo promašene srpske politike. Srbi i Mađari su okrenuti svojim maticama, verovatno nikada udaljeniji jedni od drugih, prepušteni ćudima loših politika, sa neizvesnim prognozama za budućnost. Ono što je sigurno, i jedni i drugi se rapidno iseljavaju iz Srbije/Vojvodine, i pored samoproklamovanih „najboljih ekonomskih rezultata“ koje imamo. Očigledno, dok javno glasaju za svoje neupitne lidere, i Srbi i Mađari se u privatnom životu odlučuju za siguricu – emigraciju u zemlje zapadne Evrope.
Nastasja RADOVIĆ
Komentari
IZDVOJENO
-
POSLOVANJE DRŽAVNIH PREDUZEĆA: Nove zakrpe za stare rupe
-
ERIK GOBETI, ISTORIČAR IZ TORINA: Znakovi “vječnog fašizma”
-
JELENA PEROVIĆ, DIREKTORICA ASK-A U AKCIJI: Suspenzija za sve članove sindikata
-
PREVLAKA, JADRAN, MORINJ… KO PO RECEPTU: Ponovo otvaranje spornih tema sa Hrvatskom
-
ERVINA DABIŽINOVIĆ, ANIMA: Ćutanje i laži
-
OPASNA JEDINJENJA NA ULICAMA MOJKOVCA: Rudnik i dalje truje
INTERVJU
LJUPKA KOVAČEVIĆ, ANIMA: Partijska svijest sve sabotira
Objavljeno prije
2 danana
29 Novembra, 2024Našim političkim elitama je bolje nego što im je ikada bilo, te privilegije koje oni imaju nemaju političari ni najbogatijih zemalja. Njima može samo da bude gore u EU i zato se svim silama trude da nas učine još bjednijim, nasilnim i nesposobnim
MONITOR: Rukometnu utakmicu Lovćen – Berane, održanoj u Beranama, obilježili su incidenti i govor mržnje. Stadionsko nasilje nerijetko je povezano sa politikom i društvenom patologijom. Kako ga vi čitate?
KOVAČEVIĆ: Kada uzmem u obzir što je sada prisutno na političkoj, intelektualnoj i društvenoj sceni i šta se govori i radi, za mene je ovo nasilje na sportskim terenima, vrlo očekivano. Zna se da su navijačke ekipe najčešće ekstremno nacionalističke ili u službi vlasti koja želi društvene sukobe. Zašto nije urađena bezbjedonosna procjena i obezbijeđen dovoljan broj policajaca ?Valjda zato što treba da šetaju po školskim dvorištima i utjeruju strah u kosti maloljetnicima. A strah u kosti javnosti od nacionalističkih sukoba je izgleda poželjan. Sve ispod suspenzije terena na duže vrijeme i ozbiljne kazne domaćoj ekipi, kao i kazne onima koji su pogrešno procijenili situaciju i nisu osigurali bezbjednost učesnika/ca je podržavanje ove vrste nasilja. Podrazumijeva se da iza njega stoji Ministarstvo sporta i Uprava policije.
Muči me i zlo koje naslućujem iza požara kuće Alije Balijagića i insinuacija srbijanskog predsjednika. Suviše je „ slučajnosti“. Moja briga je realna zato što znam o ratu devedesetih i znam da nije sproveden proces tranzicione pravde kao i da ovo mlado rukovodstvo o tim procesima pojma nema a da je staro istrajno u manipulaciji vjerskim i nacionalnim osjećanjima. Brinem jer mislim kako se danas osjećaju ljudi bošnjačke nacionalnosti koji žive na tom prostoru. Koju im poruku šalje državno rukovodstvo? Propustili su da kontrolišu čovjeka sa zatvorskom biografijom ( dovoljno znamo kakvi su uslovi u našim zatvorima i psihijatriskoj ustanovi i koliko je moguća rehabilitacija i resocijalizacija.) i propustili da zaštite kuću tog čovjeka u situaciji kada je osvetnička pravda očekivana. Za obje situacije snose odgovornost visoko pozicionirani rukovodioci. Ko će ako ne oni da garantuje spokoj svima koji žive u Vranješkoj dolini kao i onima koji idu na sportske utakmice?
Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 29. novembra ili na www.novinarnica.net
Komentari
INTERVJU
DR KATARINA GOLUBOVIĆ, DIREKTORKA YUCOM-A, BEOGRAD: Preglasno je ćutanje medjunarodne zajednice o zločinima nad civilima u Gazi
Objavljeno prije
2 danana
29 Novembra, 2024Odluka MKS o potjernicama za Netanjahua i druge je veoma važna. Ovo je test državama da pokažu koliko stvarno poštuju medjunarodno pravo, na koje se stalno pozivaju u nekim drugim konfliktima- poput Rusije i Ukrajine
MONITOR: Nakon tragedije u Novom Sadu kada je poginulo 15-oro ljudi na Željezničkoj stanici, ostale su spekulacije da se odugovlačilo sa hapšenjima, između ostalog i zbog toga da se „prilagodi“ dokumentacija o renoviranju. Kako ocjenjujete postupke državnih organa posle ove velike nesreće?
GOLUBOVIĆ: Spekulacije nastaju zbog odsustva poverenja u institucije, kojima su umnogome u prošlosti doprineli najviši predstavnici državnih organa. Poruke koje su se, kroz medije, uobičajile: da se brzo neko procesuira, da je neko izvršio teško krivično delo, dočekivane su kao naredba, po njima se prema protivnicima državnih odluka promptno odlučivalo. Ipak, bilo bi nerealno očekivati da u slučaju novosadske tragedije bude ishitrenih koraka. Pravno složen slučaj koji je istovremeno politički osetljiv zahteva ozbiljnu koordinaciju svih nadležnih organa, kao i strategiju komunikacije ka građanima. Tužilaštvo jeste komuniciralo saopštenjima, o broju saslušanih lica, i preduzetim merama, već od sledećeg dana tragedije, ali je tri nedelje izostala vidljiva prezentacija pravosudne vlasti i snage. I to je doprinelo kulminaciji nezadovoljstva građana. Mera pritvora za Gorana Vesića (koji je određen zbog uznemirenja javnosti) je došla kao najjača poruka pravosuđa, koja je mogla biti prekretnica za buduće postupanje odgovornih lica u svim institucijama. Međutim, izostala je šansa da se poruka ne prepisuje pritiscima, pa makar to bili i legitimni pritisci građana na tužilaštvo. Sada, nakon ukidanja pritvora (iako je javnost jednako uznemirena) ostaje samo da se zaključi: stvara se utisak da tužilaštvo trpi pritiske kojima ne odoleva. Ovaj utisak je mogao biti izbegnut boljom strategijom komunikacije ka javnošću.
Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 29. novembra ili na www.novinarnica.net
Komentari
INTERVJU
MIODRAG VUJOVIĆ, EKONOMSKI ANALITIČAR: Logika Skarlet O’Hare
Objavljeno prije
1 sedmicana
22 Novembra, 2024Sve je vidjivija površnost u prikrivanju problema koji su očigledni: postepena ekonomska marginalizacija socijalno ranjivijih, sveopšti pad preduzetničkog elana i dolazak na naplatu nagomilavanja zaposlenih u državnoj upravi
MONITOR: Dobili smo prijedlog budžeta za 2025. godinu, sa tri dana kašnjenja u odnosu na zakonsku normu. Kakvi su prvi utisci?
VUJOVIĆ: Da je Budžet koncipiran sasvim surotno od onog što je obećavala ova vlast kada je bila opozicija. On je prepun stavki koje govore o povećanju privilegija i beneficija za one koji su na vlasti, a dozirana su sredstva prava iz oblasti socijlne zaštite. Druga impresija je da se isuviše nonšalantno predstavljaju trenutna i buduća budžetska opterećenja.
Dva paramtera nam dosta govore. Prvi: uvećana su sredstva za reprezentaciju sa oko 650 hiljada eura koliko je planirano za ovu, na preko miliona eura za narednu godinu, službena putovanja su uvećana sa 5,8 na oko 8,2 miliona, dakle uvećanje od 41 posto dok je za porodiljsko odstvo uvećanje bilo sa 35 na 36 miliona, ili manje od 3 posto. Stavka ostala prava iz oblasti socijalne zaštite nepromijenjena je u odnosu na 2024. godinu. Poseban komentar ne treba.
Drugi: nedostajuća sredstva na nivou od 1,14 milijardi eura prilično su velika, bez obzira na zavodljivost određenih parametara o sveopštem rastu. Dionica autoputa Smokovac – Mateševo je koštala znatno ispod tog iznosa sa svim mogućim propustima, finansijskim nepromišljenostima i nedorečenostima. Naravno da nova vlast nasljeđuje dugove prethodne i da ih mora servisirati, ali to je ne lišava odgovornopsti da sistem uvede u stabilnije okvire. Jednog dana će i neka buduća vlast morati da menadžeriše vraćanja nekih ranijih dugova. Vidjeli ste trendove u socijlanim davanjama, to je indikator da stvari nisu ružičaste ni sada.
Ova dva parametra izazivaju nelagodu i sve je vidjivija površnost u prikrivanju problema koji su očigledni: postepena ekonomska marginalizacija socijalno ranjivijih, sveopšti pad preduzetničkog elana i dolazak na naplatu nagomilavanja zaposlenih u državnoj upravi.
MONITOR: Očekivani prihodi 2,9 milijardi, očekivani rashodi 3,15, ukupni troškovi države (sa dospjelim glavnicama kredita) preko četiri milijarde… Je li to mnogo?
VUJOVIĆ: Kada vidite da poresku reformu zovu imenom stranke sve je jasno. Budžet je predstavljen kao određena promocija programa Evropa sad 2 iako niko ozbiljan ne može da predvidi njegove posljedice. Zamislite samo da se dogodi ponovo neko stanje poput pandemije ili nestabilnosti na globalnom ili regionalnom tržištu. Naš sistem bi osjetio krizu tolike ekstenzije da je pitanje kako bi se servisirale osnovne potrebe funkcionisanja države.
Ne prećutkujmo očiglednu činjenicu da se budžet dobrim dijelom puni od aktivnosti koje su povezane sa pranjem novca. Tako akumulirani parametri nas vode ka okviru rama gdje se ne vidi realna slika života. Sve se na kraju svodi na to ko će platiti ručak koji jedemo danas, ali po logici Skarlet O Hare, o tome će se misliti sjutra.
Živimo određeni ekonomski balon za koji je samo pitanje dokle može da ide. Neprestana priča o rastu poreske naplate ne mora da znači mnogo. Prije svega, građani i privreda plaćaju više poreze jer su veće cijene. Vrlo je jednostavno: kada nemate vrijednost iz neposredne proizvodnje onda vam inflacija postaje određena fabrika para. Tačno je da ona nije isključivo domaćeg karaktera, ali pogledajte divljanje cijena po svim osnovama. U krajnjem, uporedite cijene u supermarketima u Podgorici i glavnim gradovima Francuske ili Belgije, pa ćete vidjeti da priča o neumitnosti inflacije ne stoji.
I na sve to dodajte podatak iz Vladine prezentacije gdje navode da je inflacija u ovoj godini iznosila 3,7 posto. Kome da vjerujemo: sopstvenim očima ili Vladinim prezentacijama?
MONITOR: Gdje ste prepoznali razvojnu komponentu budžeta?
VUJOVIĆ: Uvijek kod kapitalnih izdadataka imate šansu za razvoj, međutim kada niste ostvarili pretpostavke za njega on se ne dešava. Jednostavno je – velike poslove dobijaju velike firme ili pak inostrani konzorcijumi koji logično idu sa logikom profita, a kroz njih ne razvijamo niti domaću pamet niti mala i srednja preduzeća. Sjetite se da je od strane vlasti napadan konzorcijum oko jedne firme da je stjecište mafije, a odmah potom bi se pravdalo da taj isti poslovni sistem dobija tendere jer je najbolji. U tom i takvom ambijentu se ne razvijaju kompetencije, već se kreira ambijent u kome možete da pričate sve bez bilo kakve odgovornosti, dok mikro i mali biznismeni nastoje napustiti taj sektor jer shvataju da im je isplativije da se negdje zaposle preko partije.
Kada budžet bude koncipran tako da vidite nedvosmislenu podršku rastu proizvodnih i prerađivačkih grana I, to ne nužno u subvencijama već u projektima koje bi realno stvarali plodno tlo za njih, to bi značilo da imamo određen plan i da idemo ka ispunjenju njegovih cilja. Do tada, gledaćemo prezentacije sveopšteg blagostanja koje, istina je, osjećaju oni koji su na vlasti, ali građani sve manje.
MONITOR: Plate u javnom sektoru nastaviće da rastu, kao i većina ostalih troškova države. Do kada će tzv. “realni sektor” biti u stanju da sve to isfinansira?
VUJOVIĆ: Stavka neto zarade koje se isplaćuju iz budžeta su porasle za preko 68 miliona eura. To je značajan novac i to neko mora da plati – građani i realni sektor. Tu dolazimo do problema da je realni sektor kod nas u značajnoj mjeri nepovezan i fali nam osjećaj za ekonomsku cjelinu. Nemate pokrenut sveobuhvatni dijalog niti realnu dugorolnu strategiju koju bi sprovodile sve vlade bez obzira koje partije bi je činile. Biznis ne trpi političku priču “biće bolje”, on treba proizvod ili uslugu koju plasira na tržište. Tu je utakmica svakog dana. Tu spektakularnih obrta rijetko kada ima. I kada ih bude, oni jesu dobrodošli, ali ne mogu biti planirani niti presudno na njima može biti baziran razvoj. Naša privreda je u tehnološkom zaostatku, nije osnažena od strane države na način da ima efikasan servis koji bi joj bio na usluzi, već taj isti servis stalno traži više od nje i ona je u neprestanoj trci sa povećanjem cijena da plati veće poreze. To nije ambijent koji stvara novu vrijednot u opsegu koji bi značio održivost i predvidiv rast.
MONITOR: Premijer kaže da “državi ništa ne hvali”. Dijelite li njegov optimizam?
VUJOVIĆ: Saopštiti da državi ništa ne fali, a da je nastavljen egzodus mladih govori samo kako vi doživljavate politiku. Niti sva ekonomija, još manje život stane u cifre koje u realnosti ne znače ništa konkretno. Priča o vrtoglavom rastu BDP-a ne znači mnogo recimo onom sloju stanovništva gdje su sada ranjiviji, a to je kadar sa nižim kvalifikcijama u životnoj dobi od 50 do 65 godina. Nema ni naznaka šta ćemo sa tempiranom socijalnom bombom, ljudi koji nemaju 15 godina staža a približavaju se starosnoj granici penzionisanja. Nema zabrinutosti što nam ekonomija ima strukturni problem. Umjesto optimizma sada bi nam mnogo više trebao oprez i promišljen dugoročni odgovor na problem koji se samo uvećavaju.
MONITOR: Novo zaduženje od makar 900 miliona… Prethodno, od kraja 2020., preko 1,5 milijardi. Šta nam je donio taj novac?
VUJOVIĆ: Povećanu potrošnju koja nije pokrenula realni sektor. Pustimo statistiku, govorimo o stvarnosti. Ne zaboravimo da mi govorimo o novcu koji je ekvivalent dionici auto-puta. Nismo vidjeli niti jedan kapitalno veliki, pažljivo osmišljen projekat koji je pokrenula vlast nakon 2020. godine. Kada vidite tokove novca, bez obzira na svu priču iz Vlade, taj novac se na kraju sliva za potrošnju. Time se ne stvara ni u približno dovoljnoj mjeri održiva ekonomija. Uz to imate vrlo jednostavan pokazatelj – ako se zadužujete po većoj kamatnoj stopi nego što vam je rast nema održivosti. Stopa realnog rasta BDP-a u drugom kvartalu 2024. godine iznosila je 2,7 posto a zaduživali smo se po stopi od 7,25 posto. Ovo je već sada vidljiv veliki problem.
MONITOR: Kako komentarišete kapitalni bidžet?
VUJOVIĆ: Ušli smo u zonu kada se obećava toliko da već za par mjeseci zaboravljamo šta je ranije rečeno. Stvorena je kakofonija obećanja koju je teško ispratiti.
Slikovit primjer je projekt Velje Brdo. Prezentovan je projekat od 3,5 milijarde eura,a sada je opredijeljeno za njegov razvoj 10 miliona.Tom dinamikom trebalo bi 350 godina da on bude zaokružen. Po strani aspekti planiranja prostora, zaštite životne sredine, održivosti infrastrukure, vizije razvoja Glavnog grada…
Kapitalni projekti treba da budu usko skopčani sa staretškim odlukama, a ne sa predizbornom pričom. Pošto je kod nas ovo drugo slučaj, ulazimo u ovakve obrte kada obećavate megaprojekte prije izbora koje sa stanovišta opsega tih istih projekata finansirate mrvicama.
MONITOR: Gdje su u budžetu turizam, poljoprivreda, ideja o oživljavanju proizvodnje u Crnoj Gori?
VUJOVIĆ: Očekivanja vlasti su da se privreda stara o sebi, a da su oni tu da partijski zapošljavaju kako bi opstajali na vlasti. Mikro i mali biznisi su dugo u hroničnom stanje nesolvenosti što se ogleda u podatku da je početkom oktobra bilo značajno više od 20 hiljada subjekata, odnosno pravnih lica. Da je adminisitracija ažurnija i privreda vitalnija, ovaj broj bi bio manji. To bi bio jedan od pokazatelja da idemo u ekonomski oporavak. Neprestano ponavljam, bez široke rasprave i dugoročnijeg plana koji bismo s vremena na vrijeme i propitivali, ne možemo osnažiti privredu u situaciji kada ona zaostaje u tehnologiji u odnosu na konkurenciju, kada su joj nameti veći, a oni sa najjačom ,ne samo biološkom snagom koju čine u najvećoj mjeri mladi, napuštaju državu. Niti jednom od ova tri problema Vlada ne da se ne obraća, već ih ili ignoriše ili produbljuje.
MONITOR: Šta je sa obećanim reformama?
VUJOVIĆ: Nijedan krucijalni problem nije riješen već, u najboljem slučaju, samo odložen. Sve je stvar stihije koja se krerira u buri pomenutih predizbornih obećanja prelivenih sa ogromnim samohvalisanjem.
Odsustvo krupne odluke u vezi za (re)industrijalizacijam, stvarnim potrebama i izazovima privrede, idejom kao privući zdrav kapital koji donosi i poslovnu kulturu koja nam je potrebna, osposobljavanjem kadra za novu eru poslovanja… sve to nas odvodi u situaciju kada postajemo plac za građevine preko kojih bi se dobrim dijelom zapravo prao novac, gdje bismo prodavali pasoše sumnjivim biznisima i pričali o kriptoraju. Koji samo čini gorom našu staru boljku koja se da sažeti u tome da bježimo od suočavanja sa jednostavnom istinom – bez rada se ne može doći do dugoročno održivog napretka.
Milena PEROVIĆ
Komentari
Kolumne
Novi broj
TRAGOM PISANJA MONITORA O NOVOM STUDENTSKOM DOMU: Vladino čišćenje
Mutant
STADIONI, VLAST, NAVIJAČI: Mržnja iznad zakona
Izdvajamo
-
Stav1 sedmica
Ima li spasa za Plantaže
-
DUHANKESA4 sedmice
Bolest kao krivica
-
DANAS, SJUTRA3 sedmice
Oni ubijaju
-
FELJTON4 sedmice
MUSTAFA CANKA: GUSARSKA REPUBLIKA ULCINJ (XXI): Gusarska igra
-
Izdvojeno3 sedmice
TAMA CRNOGORSKOG I SRPSKOG PRAVOSUĐA: U službi gospodara i kartela
-
IN ENGLISH4 sedmice
2BS FORUM IN KGB HOTEL: Atlantic Council of Montenegro – who and what it represents?
-
DRUŠTVO3 sedmice
ODUSTAJE LI VLADA OD SUMNJIVE KUPOVINE STUDENTSKOG DOMA OD TOMISLAVA ČELEBIĆA: Rupa u zakonu i u budžetu
-
FOKUS2 sedmice
ZORAN BEĆIROVIĆ, KONTINUITET NASILJA NAD NOVINARIMA I KRITIČARIMA: Do kada?