Povežite se sa nama

INTERVJU

DR DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ, PROFESOR UNIVERZITETA UNION I DOPISNI ČLAN VANU: Vojvođanska opcija ne postoji u političkom životu Srbije

Objavljeno prije

na

Loša politika koja se sprovodi u državi, ogleda se još više u Vojvodini- koja postaje zaparloženo tlo promašene srpske politike

 

MONITOR: Mnogo je kritika na račun izjava izvjestioca EP za Srbiju, Vladimira Bilčika. On je pozivao na prihvatanje izbornih rezultata i tražio i kao član Evropske narodne partije u EP da se sačeka izvještaj ODIHR-a. Spekuliše se i da vlast u Srbiji lobira za ublažavanje sadržaja tog izvještaja.  O čemu se tu, u stvari, radi?

RADOSAVLJEVIĆ: Ovo je klasično vađenje lopova uhvaćenog u krađi! Zato se režim služi svim mogućim aktivnostima ne bi li kupio vreme, saveznike i saučesnike u svojim mutnim radnjama. Predstavnici međunarodne zajednice dobro znaju karakter režima u Srbiji, pa bi, kada ne bi bilo cinično, poželeli njima ovako dobre izbore, kao što su bili naši. Bilo bi bolje, kada bi energiju, kojom nas ponekad ubeđuju da je sve bilo dobro, utrošili da poboljšaju uslove i eliminišu negativne aspekte predizbornog, izbornog i posleizbornog procesa u Srbiji. Lopovluk sigurno nije evropska vrednost koju nam žele usaditi. Bolje je da se što pre počnu voditi razgovori-pregovori, o modalitetima organizovanja izbora, kako bi se tenzije u društvu smanjile i krenulo putem demokratskih rešenja za ovu krizu. Predstavnici međunarodne zajednice bi morali da u ove aktivnosti implementiraju odgovornost, budu dobri medijatori, pa čak i arbitri, imajući u vidu veliko nepoverenje koje učesnici u procesu imaju jedni prema drugima.

MONITOR: Na sjednici EP koja je ipak održana, čule su se teške optužbe na račun regularnosti izbora u Srbiji. Bilo i „neutralnijih“ tonova i podrške zvaničnom Beogradu kao od poslanika francuskog Nacionalnog okupljanja. Kako ocjenjujete „odnos snaga“ u EU institucijama povodom ove teme?

RADOSAVLJEVIĆ: Bitnije od odnosa snaga u Evropskom parlamentu, ovde jeste činjenica da se u ovom visokom domu raspravlja o fenomenu krađe u zemlji kandidatu za EU! Formalno iskazivati želju da se bude član evropske porodice naroda, a sa druge strane krasti izbore, nije samo licemerje, nego i specifična pokazna igra tipa-niko mi ništa ne može! Prilično sam siguran da to u Evropskom parlamentu neće proći, a da će ovo biti znak svim autoritarcima u Evropi, da se takve rabote neće tolerisati, a da će protagonisti istih biti kažnjeni.

MONITOR: Akademik Vladica Cvetković, smatra da u Srbiji još nije došlo vrijeme za „pravu demokratiju“. Član Nadzorne komisije za praćenje izborne kampanje, Slobodan Prvanović, u otvorenom pismu je zamolio Patrijarha Porfirija da bude neka vrsta posrednika u razrješenju postizborne krize. Da li je ili nije Srbija spremna da podrži „pravu demokratiju“, vladavinu institucija?

RADOSAVLJEVIĆ: Razni su putevi kojima se režim služi da o(p)stane na vlasti! I, to je sve normalno, sa njihovog stanovništa, jer, mnogima se među njima nagoveštava da će položiti račune za svoja nedela. Počevši od policije, pravosuđa, mnogih ministara, pravosudnih organa, i mnogo drugih aktera. Zbunjuje  traženje kompromisa sa režimom, kada se vidi njegova priroda, olako posezanje za silom protiv demonstranata, diskriminacija i diskvalifikacija političkih protivnika, eliminacija dijaloga u javnom životu, nemogućnost da se bilo šta smisleno kaže o efektima politike ličnog režima Aleksandra Vučića. Posredovanje nekog domaćeg aktera ne bi imalo efekta, jer domaći akteri su već odabrali strane u sukobu. SPC je odavno potporni stub ovog, ali i drugih autoritarnih režima u Srbiji u njenoj skorijoj istoriji. U proteklih nekoliko decenija, srpski su režimi dozvolili SPC da se toliko obogati, pa i razbahati, tako da je to verovatno najbogatija organizacija u državi. Očekivati od nje da doprinese demokratizaciji Srbije, posebno razvlašćivanju autoritarnog režima, jeste iluzija. Pomenuta sveštena osoba je za veoma kratko vreme prešla put od modernog sveštenika do ultimativnog branioca srpskog režima i njegovih učinaka. Crkva se nije iskazala kao branitelj bilo koje institucije u Srbiji, tako da ne verujemo u njene usluge dobre volje.

MONITOR: Glasalo se i za Skupštinu Vojvodine, gdje je SNS osvojila nekoliko procenata više nego na izborima za republički parlament. Koalicija Vojvođani kao miltietnička i „autonomaška“ nije uspjela da pređe cenzus. Šta se to događa sa „vojvođanskom opcijom“?

RADOSAVLJEVIĆ: Vojvođanska opcija ne postoji u političkom životu Srbije! Uostalom, u Srbiji se ne raspravlja o političkim pitanjima, ne priča se o ekonomiji, poljoprivredi, zdravstvu, školstvu, masovnom begu više stotina građana Srbije iz države, o kvalitetu i standardu života, tako da se ne priča ni o lokalnoj, niti o regionalnoj samoupravi. Znači, cela politička borba se svela na referendum Za i Protiv Vučića, tako da stvarno ne znamo šta jeste politika opozicije u vezi sa Vojvodinom, ali, još gore, ne znamo ni šta je politika za Vojvodinu režima, osim besomučne pljačke pokrajine, i smeštanje svojih drugo i trećerazrednih kadrova u Skupštinu i Vladu Vojvodine.

Vojvođansko pitanje će dobijati na važnosti kada se Srbija počne oslobađati od autoritarizma, te kada partije u njoj počnu da se formiraju i počnu zastupati ineterese društvenih slojeva, lokalnih zajednica i regiona. Dokle god izbori budu pitanje života ili smrti, dokle god osnovni motiv bude da se ostankom na vlasti izbegne utamničenje, neće biti mesta za politička pitanja u državi i društvu. A, pitanje autonomije Vojvodine (u Srbiji) jeste prvorazredno političko pitanje. Trenutno nema ko da pokrene temu Vojvodine i postavi suštinska pitanja za njen razvoj.

MONITOR: Prema rečima Predsjednika Srbije, država će uložiti stotine miliona eura u dodatno naoružavanje. On podržava i prijedloge da se ponovo uvede obavezni vojni rok. Naoružavanje obrazlaže navodnom opasnošću od naoružavanja Kosova. Ko će ovdje i od koga da se brani ili da napada?

RADOSAVLJEVIĆ: Jako se pribojavam da se ta naoružana sila i tehnika ne upotrebe u domaćim političkim sukobima! U današnjoj situaciji, najveća neposredna opasnost po građane Srbije su njene vlasti, lični režim Aleksandra Vučića, glavnog pokretača nestabilnosti na prostorima bivše Jugoslavije. Za očekivati je da on ipak zna koliki su mu dometi, do koje tačke sme da ide, i koju liniju ne sme da pređe. Nadamo se.

MONITOR: Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, vodi se postupak protiv Izraela, po tužbi JAR za zločin genocida. Petnaest stalnih sudija MSP su iz različitih država. Može li se očekivati da bude usvojena privremena mjera za Izrael jer će čitav postupak, vjerovatno, trajati više godina?

RADOSAVLJEVIĆ: Nisam (pre)veliki optimista. Nužno je da se sukob što pre prekine! Nema te pravde koja uključuje ubistva, razaranja, silovanja, pljačku, odmazdu, i slične bestijalnosti!

MONITOR: U ovoj 2024-oj godini, očekuju se važni izbori na Zapadu koji bi mogli izmijeniti i neke strateške okvire politika SAD i EU. Koliko bi rezultati ovih izbora mogli biti „ istorijski“?

RADOSAVLJEVIĆ: Mislim da se izbori, posebno u SAD, ne smeju zanemarivati, ali da im se ne sme pridavati prevelika pažnja. Situacija u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije će više zavisiti od političke volje ovdašnjih aktera; ne verujem da će na nju toliko uticati predsednik SAD ili Francuske, na primer. Da se nešto može promeniti unutar EU, može, ali i tu smo svi mi (iz regiona) manje-više do sada propustili sijaset dobrih prilika da utvrdimo bolju poziciju, ako smo je uopšte iskreno i priželjkivali. Naravno, mi odavno nismo mezimci velikih sila, samo to nam očigledno nije jasno, pa se još uvek ponašamo po sistemu „baš me briga“, i propuštamo šanse za bolji položaj. Pa ko izdrži…. Ne mogu stranci biti krivi za sve naše probleme.

 

Kralo se na svim nivoima, svi izbori moraju biti ponovljeni

MONITOR: Još se ne zna kada će se i kako formirati predstavničke institucije posle izbora u Srbiji. U dijelu opozicije pominje se i vraćanje poslaničkih i odborničkih mandata ukoliko se ne ispune njeni zahtjevi. Kako  gledate na dosadašnje aktivnosti i moguće izlazne strategije opozicije u postizbornoj krizi?

RADOSAVLJEVIĆ: Jasno je da su izbori pokradeni! Naravno da opozicija, studenti, aktivni građani i celokupna demokratska javnost ne mogu pristati da se na osnovu takvih rezultata formiraju organi vlasti na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou. Nedopustiva bi bila i trgovina tipa „vi nama Beograd, mi vama Srbiju (i Vojvodinu“! Kralo se na svim nivoima, svi izbori moraju biti ponovljeni, sa jasno promenjenim pravilima, i ne mogu se svi održati u istome terminu! Bili bi sa striktnim nadgledanjem predstavnika međunarodne zajednice, koja se sada, više nego ikada ranije, uverila sa kakvim prevarantima ima posla. Stoga i ona snosi veliki deo odgovornosti za krizu, i dužna je da učestvuje u njenom razrešavanju. Nepoštovanje ovoga stava bi bilo porazno za ionako krhke osnove za obnovu/uspostavu demokratskih procesa u Srbiji. Treba da se povežu razne strukture društva u Srbiji, opozicija, nevladin sektor – organizacije, nezavisni instelektualci, sindikati, predstavnici potcenjenih i potlačenih profesija, i da se, posebno građanskim protestima i neposlušnošću, dođe do osnova za stvarno demokratske izbore, koji bi bili osnova za demokratsku transformaciju društva.

 

Vojvodinu između dva popisa napustilo više desetina hiljada Mađara

MONITOR: Viktor Orban je, gotovo, partner vlasti u Srbiji i RS. Spekuliše se da je član njegove najuže porodice pokupovao neke od najvrjednijih poslovnih zgrada u Beogradu. Orban često koketira sa kartom „istorijske Mađarske“. To ne smeta SNS-u. Kako na to gledaju građani i građanke Vojvodine?

RADOSAVLJEVIĆ: Politički život u Vojvodini je bleda slika života u Srbiji – nema ga, niti ima političkih tema koje bi bile bitne samo za Vojvodinu. Letargija se prelila u pokrajinu i čeka se rađanje neke politički kredibilne opcije, koja bi obnovila interes za vojvođansko pitanje. Da ni velika ljubav dva lidera ne može učiniti ništa dobro, svedoči da je Vojvodinu između dva popisa, u „vreme najboljih odnosa Srba i Mađara u istoriji“, napustilo više desetina hiljada Mađara! Šta je uzrok kada je sve dobro? Jednostavno, loša politika koja se sprovodi u državi, ogleda se još više u Vojvodini koja postaje zaparloženo tlo promašene srpske politike. Srbi i Mađari su okrenuti svojim maticama, verovatno nikada udaljeniji jedni od drugih, prepušteni ćudima loših politika, sa neizvesnim prognozama za budućnost. Ono što je sigurno, i jedni i drugi se rapidno iseljavaju iz Srbije/Vojvodine, i pored samoproklamovanih „najboljih ekonomskih rezultata“ koje imamo. Očigledno, dok javno glasaju za svoje neupitne lidere, i Srbi i Mađari se u privatnom životu odlučuju za siguricu – emigraciju u zemlje zapadne Evrope.

 

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

GORAN ĐUROVIĆ, MEDIA CENTAR: RTCG ostaje pod političkom kontrolom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Boris Raonić će nastaviti da vraća uslugu Spajiću, ali i Mandiću i Kneževiću koji imaju svoje članove Savjeta, Veselina Drljevića (predsjednika Savjeta) i Naoda Zorića, preko kojih značajno utiču na način rada RTCG, zapošljavanje urednika i odgovornih lica u RTCG preko kojih ostvaruju svoje poltičke ciljeve

 

 

MONITOR: Ostavku generalnog direktora RTCG Borisa Raonica i njegov istovremeni izbor za v.d generalnog direktora okarakterisali ste kao ,,početak realizacije dogovorenog plana”. Šta jei cilj tog plana i ko je u njemu učestvovao?

ĐUROVIĆ: Plan koji je dogovoren između nezakonito imenovanog generalnog direktora RTCG  Borsa Raonića, predsjednika Vlade i PES-a Milojka Spajića, predsjednika Skupštine i NSD Andrije Mandića i predsjednika DNP Milana Kneževića je da Raonić bude ponovo izabran na funkciju generalnog direktora RTCG, ali ovaj put na manje nezakonit način. Raonić nije ispunjavao uslove za generalnog direktora RTCG na osnovu prethodnog zakona jer nije imao 10 godina radnog iskustva u VII 1 stepenu kvalifikacije. Zato je Spajić neposredno pred usvajanje medijskih zakona izvršio izmjene da bi zakon prilagodio limitima Raonića i omogućio mu ponovni izbor na funkciju. Podsjećam, Raonić je završio pravni fakultet 2018. godine, a  uslov propisan prethodnim zakonom i nacrtom važećeg zakona od 10 godina radnog iskustva on nije mogao ispuniti. Zato je Spajić potrebno radno iskustvo spustio na pet godina.

Ovo neodoljivo podsjeća na ono što je  DPS radio 30 godina dok je bio vlast, kada su se propisi prilgođavali pojedincima koji su morali da vraćaju uslugu poltičkim mentorima tokom trajanja svog mandata. Tako će i Raonić nastaviti da vraća uslugu Spajiću ali i Mandiću i Kneževiću koji imaju svoje članove Savjeta, Veselina Drljevića (predsjednika Savjeta) i Naoda Zorića, preko kojih značajno utiču na način rada RTCG, zapošljavanje urednika i odgovornih lica i RTCG preko kojih ostvaruju svoje poltičke ciljeve.

MONITOR: Može li proces koji vodi tužilaštvo uticati na taj naum?

ĐUROVIĆ: Taj proces neće uticati na naum Spajića, Raonića, Mandića i Kneževića jer je očigledano i Tužilaštvo pod političkim uticajem u ovom slučaju. Proces izviđaja zbog nepoštovanja sudske pravosnažne presude traje više od godinu. Namjerno je odugovlačen u Specijalnom državnom tužilaštvu. Sada je predmet vraćen Osnovnom državnom tužilaštvu koje neće ništa uraditi u skorijem periodu. Raonić je podnio ostavku i odlučio da bude u v.d. stanju do ponovnog izbora, jer očekuje skore nove pravosnažne presude po tužbama Nikole Markovića i Srđana Čovića kojima će se potvrditi da je u dva navrata bio nezakonito imenovan na funkciju.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 19. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NEMANJA VOJINOVIĆ, REDITELJ: Slika svijeta u nestajanju

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dokumentarni film nije komercijalna umjetnost, ali ima tu moć da otvori prozor u neke nove svjetove i postavi pitanja za koja komercijalna umjetnost nema vremena ili strpljenja

 

Dugometražni dokumentarni film „Flašaroši“ Nemanje Vojinovića prikazan je u Podgorici, na Underhillfestu – međunarodnom festivalu dokumentarnog filma. Gosti su bili reditelj filma Nemanja Vojinović i producentkinja Marija Stojnić. Film je na Sarajevo film festivalu osvojio nagradu za najbolji dokumentarni film, kao i nagrade na Slobodnoj zoni i na Martovskom festivalu…

MONITOR: Na samom početku filma gledaoci su upoznati da se u blizini Beograda, u nekada moćnog središta neolitske, vinčanske kulture, donedavno nalazila jedna od najvećih deponija u svijetu. Kada ste počeli da se interesujete za ovu priču i kad ste došli na ideju da snimite ovo ostvarenje?

VOJINOVIĆ: Prva inspiracija za film došla je nakon što sam video foto reportažu sa deponije u Vinči. Bila je to fotografija sakupljača koji stoji na brdu otpada dok u pozadini leti na hiljade galebova. Mislio sam da je to neka daleka zemlja trećeg sveta, a zapravo je tu u Beogradu, u Vinči.  Vinčanska kultura mi je bila motivacija i početna tačka razmišljanja o filmu – kako je moguće da je na mestu najstarije evropske kulture sada jedna od najvećih deponija na svetu. Zašto gajimo takav nemar spram kulturno-istorijskom značajnom prostoru? Prvobitna ideja je bila da napravim vizuelno snažan esejistički film o konzumerizmu i istorijskoj vertikali vinčanskog prostora u tri sloja. Prošlost vinčanske kulture, savremeni sloj konzumerizma i modernog načina života kroz slike deponije, sa pitanjem šta će buduće generacije za nekih hiljadu godina da pomisle o našoj civilizaciji.  Onda sam otišao na deponiju i stajao na istovaru, na vrhu brda od preko pedeset metara smeća. Iznad mene preletale su na hiljade galebova, dok je teška mašinerija jurila po istovaru i mlela sve pred sobom. Okrenuo sam se, a iza mene bio je jedan potpuno nepoznati svet. Na stotine radnika, manuelnih reciklera koji sa džakovima na leđima jure ka istovaru ili se vraćaju u svoje baze punih džakova plastičnih flaša. Otvorio se jedan paralelni, nevidljivi svet, haotičan sistem u kome deluje da svako ima svoje mesto. Ljudi su me „osvojili“ i poželeo sam da prikažem neistraženi univerzum flašaroša.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 19. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ESAD BAJTAL, AKADEMIK IZ SARAJEVA: Ubica se vraća na mjesto zločina

Objavljeno prije

na

Objavio:

U cijeloj priči oko Rezolucije o Srebrenici nepobitno je  jasno da se istina konačno i formalno – vratila u Srebrenicu. Sada je tu, kod kuće. I nezaustavljivo kreće na put oko Svijeta. U škole i udžbenike širom planete. Krv Aušvica, Jasenovca i Srebrenice ne da se saprati nikakvim ideologemima, naručenim quasi-akademskim konferencijama i debelo plaćenim piskaranjima

 

 

 

MONITOR: Imate li uvida, da li je Rezolucija o Srebrenici počela da se primjenjuje jer se odnosi na 11. jul koji je proglašen Međunarodnim danom promišljanja i sjećanja na genocid u Srebrenici?

BAJTAL: Nemam uvida da li je Rezolucija počela da se primjenjuje, ali da iritira  počinioce genocida, to je sasvim očigledno. Pokušaj da se priglupim matematičkim akrobacijama rezultata glasanja, njeno usvajanje minimizira i „pobednički“ interpretira, pokazuje velikosrpske ideologe smiješnim  i politički pregrijanim akterima. Ali, u cijeloj priči oko Rezolucije je nepobitno jasno, da se istina konačno i formalno – vratila u Srebrenicu. Sada je tu, kod kuće. I nezaustavljivo kreće na put oko Svijeta. U škole i udžbenike širom planete. Ukratko i ljudski govoreći, krv Auschwitza, Jasenovca i Srebrenice ne da se saprati nikakvim ideologemima, naručenim quasi-akademskim konferencijama i debelo plaćenim piskaranjima.

MONITOR: Nekoliko dana pred 11. jul, održan je u Prijedoru defile kadeta i vojnih predstavnika Vojske Srbije koji je izazvao burna reagovanja i neslaganja. Zašto se Prijedor bira, dvije godine za redom, za mjesto gdje će se demonstrirati „srpsko jedinstvo“ ako se dobro zna za oko tri hiljade ubijenih Bošnjaka iz Prijedora?

BAJTAL: Upravo zato. Ubica se vraća na mjesto zločina. Prijedor je simbolički važno mjesto te genocidne politike, s koga nam, upravo tim vojnim paradiranjem, njeni nosioci prešutno, ali jasno poručuju: Učinili smo strašni zločin. Pa, šta? Na to morate da se naviknete, ili da se kupite odavde. Konačno, i tome dosljedno, nekažnjeni stadionski transparenti „Nož, žica, Srebrenica“; i horska javna pjevanja: „Oj, Pazaru novi Vukovaru, a Sjenice nova Srebrenice“, nedvosmisleno poručuju da Oni od ideje „Srbija do Tokija“, ne odustaju. Ta dotokijska Srbija, je suština klero-militarističke nakane koja eufemistički progovara iz doktrine o „srpskom svetu“.

MONITOR: U vladi BiH je došlo do konfuzije u vezi sa dozvolom za dolazak kadeta iz Srbije. Željko Komšić je to nazvao agresijom, Pokret majki enklava Srebrenice i Žepe provokacijom…Kako je moguće da je, na kraju, stvar sa dozvolom bila jasna kada je Avaz objavio informaciju iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije?

BAJTAL: S „informacijom“ i bez nje – ništa ni novo ni slučajno. Našao se način da se još jednom podigne režimski spasonosna prašina za srbijanskog izvođača i njegove manje-entitetske podizvođače, koji su politiku srozali na etno-sluganski imperativ sistematskog sluđivanja i uznemiravanja bosanske javnosti. Na tome već decenijama vješto i istrajno rade. Samo to ih, uprkos golemom nezadovoljstvu gladnih i poniženih masa, održava u vlastodržačkim foteljama.

MONITOR:  Dodik najavljuje „razdruživanje“ o kojem je sačinjen i dokument. Kao povod prvo je naveo usvajanje Rezolucije, a sada više pažnje ponovo obraća na mogućnost da međunarodna zajednica utiče da se pitanje imovine BiH konačno riješi i to, kako on tvrdi, na štetu RS. Da li je „imovina“ ključna riječ za Dodika?

BAJTAL: Iskustvo postojanja države Bosne i Hercegovine, ne poznaje nikakvo „združivanje“, pa je i priča o „razdruživanju“ nelogična i besmislena. Povijesno, prije i poslije Dejtona, postoji samo BiH. I ništa više. Šta je tu združeno? Ništa! Pa kako onda „razdružiti“ nezdruženo?

Da, „imovina“ je Dodikov ključni problem. Da budem precizan i jasan – ne državna – nego njegova privatna imovina čiju vrijenost strane agencije i entitetska opozicija procjenjuju na milijarde eura, optužujući ga za njeno sumnjivo sticanje. U isto vrijeme, građani manjeg bh. entiteta bijedno tavore.  U tom sumornom košmaru, kaže službena statistika, nasilje, broj ubistava i samubistava, u manjem entitetu, u stalnom su porastu. Taj očigledni  životni problem, pokušava se maskirati nametanjem etno-tema i fabrikovanjem lažnih  problema; maštarijama o entitetu kao državi; o njenoj samostalnosti, o „razdruživanju“; medijski orkestriranom kuknjavom o „državnoj imovini“; halabukom o Rezoluciji, i čemu sve ne.

MONITOR: Dodik najavljuje i da će ponovo biti stavljen na glasanje krajnje kontroverzni prijedlog Zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija koji je, zbog pritiska spolja, bio povučen. Tvrdi se da je u tom Prijedlogu jasan uticaj zakonodavstva Rusije u toj oblasti. Već je zakonskim inicijativama pogoršano stanje u medijima i ljudskim pravima u RS. Ima li rješenja?

BAJTAL: Nema rješenja. Bar za sada.  Sve to  spada u opus pomenutog fabrikovanja lažnih i maskiranja stvarnih životnih problema građana tog entiteta. Besmisao je poprimio mitske razmjere tako da još samo laž može da ga održava. Otuda tobožnji neprijatelji na sve strane: neprofitne ganizacije, opozicija, ustaše, katolici, muslimani, Amerikanci, Zapad, Teheran, šiptari … Sve nesrpsko je  – antisrpsko, i samorazumljivi neprijatelj srpstva.  Jedino rješenje je odlazak tog blefera s vlasti i konačna demokratizacija javne i političke sfere djelovanja. Povijesno gledano, nikad ni jedna diktatura nije bila sposobna da riješi nijedan životni problem koji je sama stvorila. Samo ih je usložnjavala i gomilala, a krivnju kukavički nemoralno prebacivala na oponente i kritičare režima.

MONITOR: U Skupštini Srbije bi uskoro trebalo da se glasa o ratifikaciji Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničke budućnosti srpskog naroda, donijetoj kao prateći dokument Svesrpskog sabora održanog u Beogradu. Da li su ovakvi dokumenti tek „mahanje papirima“ ili i oni doprinose padu međuetničkog povjerenja u BiH?

BAJTAL: Rušenje tog povjerenja i razbijanje bilo kog oblika ljudskog zajedništva, je primarna programska zadaća tih i njima sličnih dokumenata. Ne zaboravite da SANU Momorandum, Vol. 2. imperativno nalaže: “Koristiti sve mehanizme da se oba doma parlamenta BiH maksimalno onemoguće u radu, obezvrede i obesmisle na sve moguće načine. Sprečavati donošenje zakona koji se ne smatraju bitnim i ne predstavljaju nikakvu pretnju RS-u. Ovo je jedno od značajnijih sredstava za dokazivanje teze o nemogućnosti funkcionisanja zajedničkih institucija. Generalno, uvek i na svakom mestu insistirati na tome da su ‘državna’ vlast i institucije na nivou BiH nepotrebne, suvišne, nemoguće, skupe i antisrpske… Ni po koju cenu ne sme se dozvoliti formiranje bilo kakvih saveza, udruženja ili asocijacija na nivou BiH. Dakle, ni po koju cenu se ne sme dozvoliti čak ni formiranje udruženja pčelara na nivou BiH, a o drugim važnijim asocijacijama se ne sme ni razmišljati. (…) Vrlo je značajno da političari u RS-u jasno stave do znanja javnosti i međunarodnoj zajednici da BiH ne smatraju kao jedinstvenu državu, već kao zajednicu dve teritorije koje trenutno čine celinu. A tu celinu treba što češće nazivati neprirodnom, nametnutom, nemogućom…“  U tome je jedini smisao i suština te besmislene Deklaracije.

MONITOR: Kako  ocjenjujete rezultate izbora za EU parlament, očekivanu pobjedu Laburista u UKi neočekivano loš rezultat ultradesnog Nacionalnog okupljanja na izborima u Francuskoj? Da li će oni ostaviti  dugoročnije posljedice na sve teže odluke koje EU i Evropa očekuju?

BAJTAL: Ja iskustveno, i u principu, ne vjerujem ni jednoj i ničijoj politici. O svakoj sudim samo na osnovu njenog praktičnog djelovanja i životnih rezultata, a nipošto po njenom egoističkom samoreklamerstvu. Treba sačekati da vidimo „šta se iza brda valja“.

 

Počinioci genocida bi da,  preimenovanjem Srebrenice, pokušaju izbrisati  mjesto genocida

MONITOR: Kako vidite skorašnju izjavu Predsjednika RS, Milorada Dodika, da u Srebrenici nije ubijen nijedan čovjek i najnoviju-u nizu ranijih sličnih inicijativa o Srebrenici, da opština Srebrenica promjeni ime?

BAJTAL: Izuzetno neinteligentna i cinična izjava istovremeno. Ni prva ni posljednja. A koja  iz ugla vremenske retrospektive sistematskog lažiranja stvarnosti, precizno govori kako je takva glupost samo karika u dugom lancu planski osmišljenog negiranja i relativiziranja genocida. Najprije je to bio „strašan i nepotreban zločin“, pa onda, „veliki zločin“, poslije samo „zločin“, da bi se došlo do zadivljujuće maštovite lagarije kako „u Srebrenici nije ubijen nijedan čovjek“. Ništa novo. Svojevremeno, njegov idol Milošević, izjavi u Hagu da je „o Bosni i Hercegovini sve čista laž“, a Karadžić, na istom sudu, i ne trepnuvši, lupi kako „Sarajevo nije bilo u opsadi“, i da „Sarajevo nije bilo ni okrznuto“. Očito, Bosanci su sami sebe granatirali na Markalama (Sarajevo)  i Kapiji (Tuzla), itd.itd. Sami sebe ubijali, sami sebe silovali, sami sebe raseljavali. I tako iz decenije u deceniju; iz mjeseca u mjesec; iz dana u dan; iz sata u sat, ređaju se cinično prozirne i bezobrazno očigledne – laži. Bez kraja i smisla.

Ostalo je još samo da se preimenovanjem Srebrenice, shodno njegovoj postrezolucijskoj neporecivosti, pokuša izbrisati i samo mjesto genocida. O tome se radi. I sad, oni se čude kako to da su od svijeta prokuženi. Jer vjeruju da su genijalni lažovi, kako ih je to, svojom doktrinom laži kao „srpskog državnog interesa“, sistematski vaspitavao „otac nacije“ Dobrica Ćosić. Otuda, logikom te pedagogije laži, svjedočimo čitavom serijalu psihijatrijski simptomatičnih nebuloza, izmišljotina i besmislica najgore vrste. One jasno govore o ideološkim projektima i djelatnim aksiomima velikosrpske politike, koju logički možemo sažeti u dva neizrečena stava njegovane mašinerije laži: „Nije bilo kako je bilo, nego je bilo kako mi kažemo da je bilo“. Odnosno, „Uradićemo sve što smo naumili, negiraćemo sve što uradimo“. I decenijama čine upravo to. Na taj način Gospođa Laž je postala gebelsovski samorazumljiv princip velikosrpske politike. Čak iskustveno dokazana konstanta. Jedina po kojoj je čitav svijet prepoznaje i pamti.

 

Orban će učiniti da uspori i ospori evropski put Bosne

MONITOR: Dodikov saveznik, Viktor Orban je u velikoj i nenajavljenoj „mirovnoj“ turneji-Kijev, Moskva, Peking… Turneju je započeo po početku predsjedavanja Mađarske Savjetom EU. BiH još nije dobila datum za otpočinjanje pregovora. Može li mađarsko polugodišnje predsjedavanje EU, u tome pomoći BiH?

BAJTAL: Sve što bude u njegovoj moći, kršćanski ostrašćeni Orban će učiniti da uspori i ospori evropski put Bosne, koji je poguban za njegovog psovački-nekultivisanog, vjerovatno ucijenjenog i antievropski instruisanog krimi-partnera. Veže ih sluganska, blefersko-interesna antibosanska i anticivilizacijska naci(onali)stička logika firerovski zadojene mržnje i netrpeljivosti spram svega univerzalnog i ljudskog. Žulja ih bosansko, civilizacijsko, kulturno-religijsko i ljudsko šarenilo Bosne. Ne uklapa se u pljačkaški-profitabilnu jednostranost njihove klero-etničke isključivosti i omraze.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo