Povežite se sa nama

INTERVJU

Dragan Banjac, novinar iz Beograda: Srbija ide u srednji vijek

Objavljeno prije

na

Onima koji se nadaju da bi trenutni narodni protesti mogli da donesu skoru smjenu režima ostaje da se zamisle nad činjenicom da se pred Skupštinom klicalo Ratku Mladiću i u najgorem kontekstu pominjala Srebrenica

 

MONITOR: Antirežimski protesti u Beogradu i drugim gradovima Srbije i dalje se organizuju. Pošto se o njima plasiraju kontroverzne informacije znali se ko iza njih stoji?

BANJAC: Na početku najteže! Umesto da odgovorim narodski, da to još ne zna ni Mara gatara, pokušaću da prenesem deo eha iz (beogradskog) čaršijskog špajza. U situaciji kada u najavi nije bilo stožera, i još ga nema, prevladavaju glasine, i od nekoliko verzija sve su (logički) nerazumljive. Deo javnosti misli da iza protesta protiv režima stoji ovo što se bespravno zove opozicija. Jedni su ubeđeni da proteste organizuje aktuelna vlast (čitaj: Aleksandar Vučić) za nekakve svoje ciljeve, a nisu malobrojni ni oni koji veruju da ,,vodu mute” Rusi. Suviše je interesnih sfera, a malo kritičke mase i zasad je opšta konfuzija. Jer, ,,opozicija” nije kadra ni da izađe na izbore, a Vučić teško da nalazi razlog za ovakav narodni bunt (pobedio je pre nepun mesec!), a Rusi… Ne treba gubiti iz vida da nekoliko hiljada ruskih špijuna godinama vršlja po Srbiji, a upravo u vreme razgovora za Monitor brzinom japanskog voza raširila se vest da Ivica Dačić i socijalisti ,,ruše” svog koalicionog partnera i da tu ima dima.

MONITOR: Jesu li protesti dokaz da se mnogi građani Srbije više ne plaše prijetnji vlasti?

BANJAC: Ne bih rekao. Građani ove zemlje su čudan materijal. Srbi vole predvodnike, koji su pre svega ruralni u svom nastupu, vole drznike i ugnjetače, valjda zbog utemeljenog i  neobjašnjivog ropskog mentaliteta. Svetina se poistovećuje sa ,,domaćinom” i ujedno ga se plaši, za šta joj on svakodnevno daje povoda.

MONITOR: Hoće Ii ovi protesti prerasti u pobunu protiv autokratije Aleksandra Vučića?

BANJAC: Neće. Ne zaboravite, bivšeg Šešeljevog potrčka narod voli/obožava u neverovatno velikom procentu. Osim toga ovo što se zove opozicijom ne razlikuje se od Vučića i njegovih naprednjaka; protive se priključenju Srbije Evropskoj uniji, veći su rusofili od njega, Kosovo ne bi priznali ni pod razno, imaju aspiracije na ,,srpsku Spartu”, vašu zemlju, svojataju deo BiH (Republiku Srpsku), bogami i deo Hrvatske. Beogradska Politika je čitav blok prošlog vikenda ustupila nedotupavnim tumačima srpskog nacionalnog interesa. Da takvi nisu vodili računa o nacionalnom interesu danas bi Srba bilo 18 miliona.

MONITOR: Je  li ovo, ipak,  početak kraja Vučićeve vladavine?

BANJAC: Teško je reći. Srpski predsednik je sve okupirao, celokupnu državu – vojsku, policiju, crkvu, Univerzitet, obaveštajne službe, navijače (!) i skoro sve medije koji godinama već obmanjuju i truju javnost. Upitajte Srbina da li bi više voleo da bolje živi ili da mrzi Hrvate, Albance, Muslimane, bogami i Crnogorce, reći će da će bolje da živi – kasnije.

MONITOR: Jesu li u pravu analitičari koji tvrde da Vučić gubi podršku iz inostranstva?  

BANJAC: U Srbiji postoji neverovatno veliki broj tzv. analitičara, najviše političkih. Pretežno su to ljudi bez dovoljno znanja i iskustva (izuzimam Cvijetina Milivojevića) i pre bi se moglo reći da su to ljudi koji vole da prdoklače i iz toga izvlače višestruku korist. Srbija je mala zemlja da bi joj predstavnici velikih sila, koji razgovaraju s ovdašnjom političkom boranijom, davali bilo kakvu potporu i verovatno srpska javnost njihovo uslovljavanje doživljava kao podršku.

MONITOR: Je li među demonstrante vlast ubacila esktremiste koji mirne proteste pretvaraju u nasilničke?

BANJAC: Jeste. Još prvog dana pojavili su se ,,navijači”, grupacija kojoj je nekad pripadao i aktuelni srpski predsednik. Svi režimi su ih tetošili, a radi se o banditima, koji na sportska takmičenja putuju o tuđem trošku i redovno prave negativnu reklamu svojoj zemlji kada to zatreba vlastima. Baklje i ostalu ,,opremu” samo oni imaju, sa njima su pripadnici raznih službi u civilu, koji batinaju pretežno one koji mirno protestuju. Onima koji se nadaju da bi trenutni narodni protesti mogli da donesu skoru smenu režima ostaje da se debelo zamisle nad činjenicom da se pred Skupštinom klicalo Ratku Mladiću i u najgorem kontekstu pominjala Srebrenica… Ne zaboravite, međutim, ni ruski faktor…

MONITOR: Na društvenim mrežama pojavila se i vijest da među demonstrantima ima podosta Crnogoraca, a da su prepoznati po tome što – sjede! 

BANJAC: Odgovoriću u duhu pitanja. U Beogradu ima dosta Crnogoraca i u svemu su među najboljima. Ako mislite na Crnogorce ,,uvezene” za ovu priliku iz vaše zemlje u to ne verujem. A to da su prepoznati po tome što sede ne drži vodu, jer i Srbi vole da polože tur. Uostalom, jedan vic kaže da je neki Crnogorac poželeo da bude zmija (,,ležiš, a ideš”). Biće da se radi o poslednjem sinhronizovanom napadu na Crnu Goru, ponajviše da se ublaži srpsko (srbijansko) učešće u nemirima sa popovima u Crnoj Gori, o čemu crnogorska policija ima valjane podatke, a i javnosti je to znano.

MONITOR: Kuda to ide srpsko društvo?

BANJAC: U srednji vek!

MONITOR:  Zaključujete li to i na osnovu mitova i falsifikovanja istorijskih činjenica koji se svakodnevno plasiraju građanima?

BANJAC: Ne znam hoće li ,,nebeski narod” jednog dana zaista moći da leti, ali sam siguran da će još dugo da bude okovan svojim mitovima, zabludama i lažima koje im neprestano servira ovdašnja politička baraberija, a oni to drže za aksiome. Pogledajte u rečniku značenje (gračke) reči mit – starinsko predanje o božanstvima, legendarnim ličnostima i zbivanjima, i da se radi o neverovatnom, fantastičnom događaju, bajci. Ali, Srbi nikako da shvate da su mitovi – laži.

Mnogo toga je u ovoj zemlji okrenuto naglavačke vekovima već.

MONITOR: Jedan od povoda za proteste je i nezadovljstvo građana načinom na koji se vlast bori protiv širenja korona virusa. Je li  vlast najodgovornija za eskalaciju epidemije?

BANJAC: Način borbe ima dosta udela u svemu tome, ali i činjenica da je Srpska napredna stranka osvojila najviše stolica u novom srpskom parlamentu. Vlast jeste najodgovornija. Stiče se utisak da Vlada i Predsednik preko svog tima fingiraju podatke prema svojim potrebama. Povremeno bi se svojim biserima istakao izvesni dr Branimir Nestorović, na početku epidemije pričama da je u pitanju najsmešniji virus u istoriji, pozivajući građane da idu u šoping u Milano. Osim ministra Zlatibora Lončara, dve glavne vedete su zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut dr Darija Kisić -Tepavčević i epidemiolog dr Predrag Kon, penzionisani major sa VMA koji je za svoje zasluge brzo unapređen u čin potpukovnika, a pominju se dva vredna poklona (?), stan na prestižnoj lokaciji Beograd na vodi i džip…

MONITOR: Kakvo je trenutno stanje kad je riječ o epidemiji korona virusa?

BANJAC: Od početka nisam verovao Njegovom timu i Njegovim televizijama. Jedno je ono što se servira javnosti, a drugo stvarnost koja je veoma sumorna. Od toga da zdravstvo u Srbiji nema opremu i lekove potrebne za borbu protiv ove bolesti do (čak!) pogrešnog lečenja i do zabrinjavajuće neorganizovanosti. Čast doktorima kao što je Goran Stefanović sa Infektivne i armiji običnog medicinskog osoblja koje svaki dan gine na terenu.

MONITOR:  Kako komentarišete to što je vlast odlučila da u vrijeme epidemije organizuje izbore?

BANJAC: Drskost! Organizovati izbore (pre toga dozvoliti okupljanje na velikom stadionu) u situaciji eskalacije epidemije najblaže rečeno je drskost, i veliki bezobrazluk. Ali Vučića i tevabiju oko njega to ne brine, jer nema laži i podvale koja ne može da se ,,primi” kod puka putem njegovih medija.

 

Crkva i rusofilstvo

MONITOR: Koliki uticaj u Srbiji ima  Srpska pravoslavna crkva?

BANJAC:  Srpsko društvo godinama ne može (čitaj: ne želi) da se oslobodi uticaja mantijaša iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) i ruskog uticaja koji zemlju, umesto u Evropu, vuče u Evroaziju. Svi ruski ambasadori u Beogradu ponašaju se kao da su paše, a predsednici im obavezno moraju doći na divan po mišljenje. Crkva je veliki problem, meša se u državnu politiku, Republiku Srpsku smatraju delom Srbije, a svoju militantnost SPC je pokazala i nedavnim uplitanjem u suverenost Crne Gore.

 

Predsjednik podržava tabloide

MONITOR: Kao  dugogodišnji  ugledni novinar  kako gledate na  tabloidizaciju, senzacionalizam i komercijalizaciju medija, koji sve više potiskuju profesionalno i etičko novinarstvo?

BANJAC: Mediji naliče društvu i državi. Kao da je sve počelo pred raspad Jugoslavije. Setimo se Odjeka i reagovanja u Politici, listu koji je služio svim režimima. Izuzimajući nekoliko časnih izuzetaka (Slobodna Dalmacija, Oslobođenje i Borba) svi su se štampani i elektronski mediji u bivšoj Jugoslaviji upregli u ratna kola. U Beogradu se otišlo najdalje ili palo najdublje ako hoćete.

Poslednjih desetak godina, pored slabog vladanja osnovnim postulatima profesije i nepostojanja elementarne pismenosti, u srpskim tabloidnim listovima na naslovnicama se plasira neviđeni prostakluk, pun uvreda i laži.

Da Nezavisno udruženje ima snage da sprovede pravila Kodeksa, devedeset odsto medija bilo bi zabranjeno. Upravo takve medije zdušno (novčano) podržavaju Vlada i srpski predsednik, kao i to da RTS citira takve novine.

                Veseljko Koprivica

Komentari

INTERVJU

FLORIJAN BIBER, PROFESOR UNIVERZITETA U GRACU: Đukanović bi mogao postati žrtva sopstevnog sistema

Objavljeno prije

na

Objavio:

Podrška vladama u ovom regionu, stabilokratama, rijetko kada je entuzijastična i bezuslovna. Iako se lideri kao Đukanović i Vučić trude da sebe učine neophodnim partnerima, podrška koju su možda uživali, tokom godina se hladila

 

MONITOR: Glavna svjetska tema je i pandemija Kovid-19. Hoće li ovo teško zajedničko iskustvo, približiti  zemlje ili će ih još više udaljiti i okrenuti, prije svega, bogatije EU države sopstvenim interesima?

BIBER: Iako su građani nekih članica EU, posebno Italijani, razumljivo je više razočarani u EU nego što su to bili pre Kovida-19, uopšteno posmatrajući, izgleda da ljudi nisu izgubili poverenje u EU. Međutim, mnogo je važnija činjenica da, kada su ljudi razočarani u EU ili kritični prema njoj, to nije zato što ona radi suviše toga ili što postaje suviše moćna, već zato što je ono što preduzima suviše malo. Kao posledica, tu su dve stvari: zahtev za više saradnje i očekivanje da će samo međunacionalna saradnja moći da odgovori na izazove. Mi živimo u ironičnom trenutku u kojem je vođstvo EU bojažljivo i neodlučno da bliže integriše i ojača EU, dok građani, čini se, daju tome mnogo veću podršku. Pre pandemije, poverenje kao i nivo identifikacije sa EU, porasli su među građanima. Važno je i to što su  prvi put, privilegovani građani EU mogli da osete kako izgleda kada su granice zatvorene. Doživljena izolacija i ograničeno kretanje pokazali su očiglednijom važnost otvorenosti evropskih granica. Nisam primetio da su lideri EU to preveli u više saradnje, a mnoge vlade su pokazale veoma uskogrud refleks. To će otežati sprovođenje u realnost težnje za većom integracijom. U zavisnosti od trajanja i jačine krize biće i ekonomske posledice koje često osnažuju izolacionističke i ultra desne snage, kao što smo videli u godinama posle globalne ekonomske krize.

MONITOR: Izbori u Evropi održavani su, od marta,  bez većeg odlaganja.  Da li su borba državnih institucija i vođstvo lidera kroz izazov epidemije, u zemljama gde su se izbori dogodili,  uticali na rezultate?

BIBER: Pandemija je, i u demokratijama i u diktaturama stavila na test odnos između građana i države i pokazala sve ,,različite nijanse sive” između njih u upravljanju krizom. Ako su vlade krizom dobro upravljale, dogodio se rast poverenja. Na primer u Nemačkoj, Angela Merkel uživa visok stepen poverenja, uprkos tome što je toliko dugo na vlasti. To je naravno i podrška stabilnosti u nesigurnim vremenima. U Belorusiji brojnost protesta i jasna podrša opoziciji takođe su bili produkt Kovida-19. Naravno, to nije bio uzrok ali jeste okidač. Lukašenko je umanjivao opasnost od epidemije i izjavljivao da se bolest može lečiti votkom, odbijajući građane i podrivajući njihovo poverenje. Protesti u Srbiji posle izbora pokazali su slično nepoverenje, čak iako je njihov intenzitet bio mnogo manji.

Nastasja RADOVIĆ

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 23. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

GORAN ĐUROVIĆ, DIREKTOR MEDIA CENTRA: Očekivanja građana velika

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nova vlast neće imati priliku da se uči svom poslu jer su očekivanja građana velika i biće mnogo manje strpljenja za greške. Ako ne budu poštovali Ustav i zakone, treba ih odmah mijenjati

 

MONITOR: Ove sedmice održana je prva sjednica parlamenta, nakon konstitutivne Skupštine. Iz redova Liberalne partije i Demokratske partije socijalista čuli su se stavovi da je „država u opasnosti“. Je li država u opasnosti danas i od čega?

ĐUROVIĆ: DPS nastavlja sa retorikom iz predizborne kampanje da je država u opasnosti nasuprot izjavama njihovog predsjednika Mila Đukanovića, ponovljenim u više navrata nakon 30. avgusta, da se na ovim izborima nije odlučivalo o državi. Država nije u opasnosti zbog  puke i prijeko potrebne promjene vlasti. DPS i  Đukanović su najveći krivci što se u Crnoj Gori nisu u 30 godina razvile profesionalne institucije koje jedino mogu garantovati stabilan razvoj države.  DPS je zarobio  državu i  ta  struktura  je najviše ugrožavala Crnu Goru. Nova vlast na djelu treba da pokaže da li je odgovorna prema svim građanima, uključujući i one koji nisu glasali za partije na vlasti, a to znači i poštovanje Ustava koji je jasno odredio karakter Crne Gore u smislu njenog državnog uređenja, organizacije vlasti, građanskih prava i sloboda.  Nova vlast je potpisla sporazum kojim se iskazuje opredijeljenost da se poštuje Ustav i spoljopolitički prioriteti i treba im dati priliku da dokažu svoje opredjeljenje. DPS je na djelu pokazao da ne poštuje Ustav i zakone koje je sam donosio: 1) zakonodavnu vlast (Skupštinu) oslobodio je kontrole sudske vlasti i narušio, suprotno Ustavu, ravnopravnost tri grane vlasti; 2) DPS je nagradio sudsku vlast trećim i sedmim mandatima, stanovima i drugim privilegijama; 3) pred zakonom nisu svi bili jednaki jer zakoni nisu važili za DPS članove i pristalice; 4) izbori, suprtono Ustavu, nisu bili slobodni… Ako ne budu poštovali Ustav i zakone, novu vlast treba odmah mijenjati.

MONITOR: Kako vidite proces formiranja nove vlade?

ĐUROVIĆ: Proces formiranja nove vlade odvija se u širokom krugu političkih aktera, sastavnih djelova pobjedničkih koalicija, koji imaju različite vrijednosti, interese  i shvatanje politike. Neće biti lako pomiriti sve te razlike i pristupe. Partije koje čine novu vlast su nakon izbora nastavile sa međusobnim optužbama i uvredama, koje su dva-tri mjeseca prije izbora uspjele da ostave po strani. I pozicija mandatara je u jednom trenutku dovedena u pitanje i to od članica koalicije na čijem je čelu bio  Zdravko Krivokapić. Proces formiranja nove vlade dijelom je posljedica nedostatka iskrene predizborne komunikacije i dogovora partija koje čine sadašnju vlast. Prije 30. avgusta je bilo potrebno dogovoriti i potpisati osnovne principe na kojima treba da se formira nova vlada u slučaju pobjede tadašnje opoziije na izborima. Javnosti nije poznato da  li je bilo pokušaja postizanja takvih dogovora. Ukoliko novu vladu bude karakterisalo međusobno nepovjerenje  kao što je to bilo prije izbora, onda će njen učinak biti veoma ograničen i skroman u odnosu na (pre)velika očekivanja građana.

Milena PEROVIĆ

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 23. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DINO BURDŽOVIĆ, KNJIŽEVNIK: Himna posljednjih emigranata

Objavljeno prije

na

Objavio:

Oni koji su svoje živote dali za neku slobodu i državu, među njima je i Rifat Burdžović, padaju u zaborav. Nama ne trebaju heroji, možda nam ne trebaju ni spomenici? Crna Gora slabo ističe svoju antifašističku tradiciju, polako se utapa u sveopšte balkansko sivilo 

 

MONITOR: Kažu najteže je biti priznat u svojem mjestu! Što vam znači nagrada Ratkovićevih večeri poezije koja se dodjeljuje u vašem rodnom Bijelom Polju?

BURDŽOVIĆ: Ja sam dao intervju Pobjedi nakon dodjele nagrade Risto Ratković, i naslovio ga „Još po moru teče Lim” a kolege su redakcijski promijenili u ,,Uvijek mi je bilo stalo da se dokažem u Bijelom Polju” što mi pomalo zvuči onako industrijski, rekao bih, mada nije daleko od istine. Ćamil Sijarić je govorio da su „književne nagrade melemi na ranama pisaca” i ja sam eto, početkom septembra, taj neki moj najdraži melem privio na svoje rane koje sam iz Bijelog Polja ponio u bijeli svijet. Mene je ova nagrada vratila kući, nakon dvije decenije izbivanja iz Crne Gore. U jednoj pjesmi sam zapisao: „I Odisej je bio toliko dugo van Itake, jedina razlika je što ja nijesam ubio ničijeg sina…”. Nijedna nagrada nije od netalenta napravila pisca, niti obrnuto, nedobijene nagrade nijesu ni promil naštetile majstorima pisane riječi, naprotiv, više same sebi.

MONITOR: Nagrađeni ste za knjigu Rifat, koja je pjesnički omaž narodnom heroju Rifatu Burdžoviću Tršu. Predstavite ovu knjigu koja daje sliku jednog zlog vremena i stradanja. Na kraju knjige objavili ste prilog o pogibiji Burdžovića, Volođe Kneževića i Tomaša Žižića.

BURDŽOVIĆ:  Tek sam sad vidio koliko je teško pisati o nekom ko nosi isto prezime! Oko godinu dana sam iščitavao knjige i tekstove o Rifatu Burdžoviću i dao jedno poetsko viđenje o životu i djelu kao i o tragičnoj sudbini mojeg rođaka koji slovi za jednu od najznačajnijih ličnosti koje je dao naš narod u dvadesetom vijeku. Knjiga Rifat nije „burazerska” niti familijarna! Ja sam knjigu koncipirao kao „pisma davnašnjem rođaku” i ovo je vjerovatno prvi put da se nešto objavi o Rifatu Burdžoviću Tršu a da nije stoprocentna publicistika, istorijska priča ili politička ujdurma. Izjava Slobodana Jakovljevića, jedinog očevica stradanja trojice narodnih heroja, data u Banatskom Novom Selu u maju 2007. godine, koja ide kao prilog možda je i najznačajniji dio ove knjige! Sve je uredno zavedeno, pred svjedocima, islednicima, ispečatirano i mislim da mu trebamo vjerovati s obzirom na to  da se radi o čovjeku koji je izgubio oca i petoricu braće zbog zločina koji je počinjen nad partizanskim rukovodiocima. Sve je do tančina opisao, kao pisac bio je tolika moralna veličina da nije htio tajnu iz 1942. godine, koja njegove najbliže rođake denuncira, ponijeti u grob. Narod kao narod, izmislio je pet-šest verzija i valjda je došlo vrijeme da se prekine sa teorijama zavjere. Moja knjiga ide u prilog tome.

MONITOR: Kako tumačite to što je u Crnoj Gori malo podsjećanja na ovakve individualne podvige, a stalno teče jedna opšta istorija podjela?

BURDŽOVIĆ: Podjele i kriza identiteta neraskidivi su dio crnogorske svakodnevice. Do kada će to trajati Bog sami zna. Najgore je što postoje tačke sa kojih nema povratka i toga je malo ko u Crnoj Gori svjestan! Oni koji su svoje živote dali za neku slobodu i državu, među njima je i Rifat Burdžović, padaju u zaborav. Nama ne trebaju heroji, možda nam ne trebaju ni spomenici? Crna Gora slabo ističe svoju antifašističku tradiciju, polako se utapa u sveopšte balkansko sivilo i upada u letargiju koja može biti pogubna za njenu državnost.

Predrag NIKOLIĆ

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 23. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo