Povežite se sa nama

INTERVJU

DR RADE PANIĆ, PREDSJEDNIK SINDIKATA LJEKARA I FARMACEUTA SRBIJE: Drugi talas  epidemije će  biti jači  

Objavljeno prije

na

Plašim se kako ćemo izaći iz ove situacije, a pomisao na dolazak jeseni kada je sezona respiratornih infekcija me užasava. Zdravstveni radnici će biti jako iscrpljeni, desetkovani  na već nedovoljan broj izvršilaca, a vrlo je upitno kako su se organizovali odgovorni, tj. kakve su nam materijalne mogućnosti za nabavku svega neophodnog uz pitanje dostupnosti potrebnih sredstava, čak i da se novac obezbedi

 

MONITOR: Kakva je sada epidemiološka situacija u Srbiji?

PANIĆ: Epidemiološka situacija u Srbiji je krajnje zabrinjavajuća. Puno je  obolelih, a broj novoobolelih je konstantno blizu četiristo, prema zvaničnim podacima.Koliko je situacija ozbiljna pokazuju podaci koji dolaze iz zdravstvenih ustanova koji govore da su  kapaciteti opredeljeni za lečenje Kovid-19 pacijenata stalno popunjeni, dok se na kućnom lečenju nalazi veliki broj pacijenata. Informacije govore da mnogi pacijenti imaju problem da dođu do kompletnog pregleda, a posebno do testiranja. Dodatne teškoće predstavljaju ljudski kapaciteti, mnogo  zdravstvenih radnika je obolelo uz one koji su u samoizolaciji. Jedan od jasnih pokazatelja izraženo loše situacije su mere koje zemlje u okruženju uvode i primenjuju prema građanima koji dolaze iz Srbije.

MONITOR: Koje su epidemiološke mjere na snazi i jesu li dovoljne da bi se uspješno kontrolisao virus?

PANIĆ: Na republičkom nivou radi se o merama zabrane okupljanja i merama obaveze i preporuke nošenja zaštitnih maski u zatvorenom prostoru i držanja socijalne distance. U tridesetak opština i gradova je uvedena vanredna situacija, te primenjene dodatne mere. Čini se da postojeće mere ne daju dovoljno dobre rezultate da bi se epidemija stavila pod kontrolu. Teško je proceniti koliko u tome udela ima dovoljnost mera, koliko njihova nedovoljna striktna primena, a koliko se radi o posledicama prethodnog perioda u kome je očigledno bilo manipulacija u smislu umanjivanja realnog broja novoobolelih i preminulih.

MONITOR: Poštuju Ii ih građani?

PANIĆ: Građani su jako zbunjeni, često su izloženi kontradiktornim informacijama koje stižu od zvaničnika. Od početka iz Kriznog štaba dolaze disonantni tonovi vezani za bolest i posebno za potrebu i intezitet primene propisanih mera. Poverenje građana u Krizni štab je poljuljano, a prethodni period je doveo do neopravdanog opuštanja među građanima, te stoga i nedovoljnog poštovanja primene zaštitnih mera.

MONITOR: Da li u Srbiji postoje adekvatni uslovi da se zdravstvene ustanove uspješno odupru drugom talasu korone?

PANIĆ: Kod nas su pojedinci iz Kriznog štaba trenutno dešavanje definisali kao „drugi pik prvog talasa“. Kada će se prvi talas završiti i hoće li uopšte, pitanje je na koje će vreme odgovoriti. Aktuelno je pitanje kako će se zdravstveni sistem izboriti sa sadašnjom epidemiološkom situacijom. Posebno je zabrinjavajuća situacija što se nalazimo na polovini leta, a situacija je nepovoljna. Tek sledi jesen sa kojom neminovno dolazi do pogoršanja epidemiološke situacije. Siguran sam da zdravstvene ustanove imaju kapaciteta da zbrinu sve obolele kada bi organizacija bila valjana. Sa druge strane, trenutno to ne izgleda tako upravo zbog neadekvatnog sagledavanja kapaciteta kojima raspolažemo i sledstvenog efikasnog organizovanja materijalnih i posebno ljudskih kapaciteta. Izrazio bih sumnju u obezbeđenost dovoljnih količina zaštitne opreme i medicinskih sredstava za duži period protivepidemijske borbe, koji je čini se neminovan.

MONITOR: Izjavili ste da je za razbuktavanje virusa kriva vlast koja je organizovala izbore nakon ukidanja vanrednog stanja.

PANIĆ: Stojim iza te izjave. Puno dokaza govori u prilog tome. Rekao bih da su se izbori planirali, pa u skladu sa tim i neopravdano brzo ukidale mere koje su bile na snazi. Poznato je da su mere primenjene u Srbiji bile drastične u odnosu na ostatak sveta. Realno su možda odražavale stanje u zdravstvenom sistemu, njegovu nespremnost za zbrinjavanje većeg broja obolelih. Njihovo potpuno ukidanje  i psihološko stvaranje lažne bezbednosti među građanima mogu biti objašnjene jedino potrebom vlasti za dovoljnom izlaznošću na izborima.

MONITOR: Šta je sada najveći izazov za zdravstveni sistem kada je u pitanju epidemija u Srbiji?

PANIĆ: Nedovoljan broj kvalitetnih testova i kapaciteti da se oni obrade. Kada se tome doda manipulacija podacima i nesposobni direktori postavljeni po političkoj, a ne stručnoj liniji, onda to zaista zabrinjava. Kao i prethodnih 30 godina zdravstveni sistem opstaje na plećima zdravstvenih radnika i njihovom ogromnom požrtvovanju. Možda su jedino veći problem  oni koji donose odluke i upravljaju protivepidemijskom borbom.

MONITOR: O prenošenju virusa postoje različita mišljenja. Šta je istina?

PANIĆ: Nisam siguran na šta tačno mislite. Radi se o respiratornoj infekciji i putevi prenošenja su prilično jasni. Ako ste mislili na zadržavanje virusa na predmetima, mislim da su nemački naučnici jasno pokazali da taj put prenošenja nije moguć, u najmanju ruku nije izražen kako je to na samom početku epidemije prikazivano. Dakle putevi ulaska virusa su sve sluznice, a dominantno respiratorni trakt.

MONITOR: Šta savjetujete građanima kao najbolju zaštitu od korona virusa i da li treba da primaju vakcinu protiv korone?

PANIĆ: Jedina efikasna zaštita su mere prevencije. Dakle, i dalje govorimo o načinu ponašanja građana, pojedinačno i na nivou zajednica. Osnovno je pridržavanje pojačanih mera higijene, nošenje zaštitne maske, kada je to indikovano i uz pravilnu upotrebu i na kraju poštovanje socijalne distance. Vakcina je daleka budućnost. Nesporno je da proverenu i efikasnu vakcinu, ako je bude, treba prihvatiti. Bez pronalaska vakcine, pitanje je da li bi čovečanstvo do sada opstalo. Slično tome i vakcina protiv SARS-CoV 2 bi bila spasonosna.

MONITOR: Jesu li u pravu ljekari koji tvrde da je sada jedino sigurno da je kiseonik lijek koji pomaže oboljelim od Kovida-19?

PANIĆ: Suporativna terapija kiseonikom je sigurno jedna od osnova pomoći obolelim. Ne bih rekao jedina koja sigurno pomaže. Postoje  studije koje govore o povoljnom dejstvu kortikosteroida kod težih formi obolenja, kao i blokatora interleukina. Široko se primenjuju i vitamini i minerali, mada bih bio uzdržan u proceni njihovog terapijskog efekta. Zavisno od stanja obolelih, puno je dodatne tzv. simptomatske terapije koja se primenjuje. Potrebno je kao i uvek svakom pacijentu prići individualno, koliko je to moguće.

MONITOR: Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je, a to kažu i mnogi svjetski stručnjaci, da se jedino obdukcijom može utvrditi od čega je neko umro, pa i od korona virusa. Obdukcije nijesu rađene u Srbiji.

PANIĆ: Potvrda uzroka smrti je jedino moguća sudsko- patološkom obdukcijom. Procena je svakog kliničara na osnovu toka bolesti, dijagnostičkih nalaza i krajnjeg ishoda šta je neposredni, šta osnovni, a šta uzrok koji je doveo do smrtnog ishoda bolesti. U najvećem procentu ta procena je tačna. Za neke pacijente možemo tvrditi da su preminuli od Kovida-19 i kada nemamo potvrdu testom o prisustvu infekcije. Obdukcije donose dragocene podatke o patofiziološkim aspektima oboljenja i ukazuju na moguće terapije koje bi bile efikasne. Nažalost, obdukcije kod preminulih od zaraznih bolesti nisu preporučene, zahtevaju posebne uslove za rad i nose veliki rizik za obolevanje onih koji ih izvode.  Primena  mera u toku epidemije dovodi do manje mogućnosti dobijanja zdravstvene usluge. Nije isključeno da naknadne analize i statistika pokažu da je smrtnost nekovid pacijenata tokom epidemije bila veća od onih preminulih od Kovida-19.

MONITOR: Šta predviđate da će se dešavati tokom drugog talasa epidemije?

PANIĆ: Plašim se kako ćemo izaći iz trenutne situacije, a pomisao na dolazak jeseni kada je sezona respiratornih infekcija me užasava.  Zdravstveni radnici će biti jako iscrpljeni, desetkovan  već nedovoljan broj izvršilaca, a vrlo je upitno kako su se organizovali odgovorni, tj. kakve su nam materijalne mogućnosti za nabavku svega neophodnog uz pitanje dostupnosti potrebnih sredstava, čak i da se novac obezbedi. Očekujem da drugi talas bude jači, sa većim brojem obolelih, a plašim se i sa težim kliničkim slikama bolesti. Nadu možemo bazirati na sve većem upoznavanju bolesti i sposobnosti ljudskog roda da se adaptira na nove uslove.

Pozivam sve građane na povratak bazičnim vrednostima odgovornosti, solidarnosti i humanosti. Slede nam teška vremena, ne samo borbe protiv ove  pošasti, već i  ekonomske krize koja u svom krajnjem ishodu može imati i glad na svetskom nivou. Rekao bih da će posledice po ekonomiju biti kao da je treći svetski rat, bez upotrebe nuklearnog naoružanja.

 

Vlast i Krizni štab nemaju povjerenje građana

MONITOR: Vi ste nedavno izjavili da građani više ne treba da vjeruju ni političarima ni Kriznom štabu nego da se brinu o svom zdravlju, jer ljekari više nemaju čime da im pomognu.

PANIĆ: Da. Recimo da je taj u tom trenutku dramatičan nastup i istraživanje koje je sproveo BIRN o podacima o broju preminulih u Kovid-19 bazi Srbije, doveo do buđenja kritičke javnosti. Kada čitam ovu izjavu sada, jedino  bih pojasnio  da nemamo dovoljno uslova i sredstava za pomoć obolelim, a ne da nemamo čime da im pomognemo, kako se može tumačiti. Radilo se o vremenu koje je bilo na raspolaganju da se iznese mišljenje. Trenutne strukture na vlasti i ovakav Krizni štab nemaju poverenje građana, a situacija na terenu govori da se sistem nalazi na ivici kolapsa. Bila je neophodna intervencija medija i široke javnosti da se situacija u Novom Pazaru i okolini stavi pod kontrolu. Radi se stihijski, bez vidljivog plana, čime se neracionalno troše i materijalni i ljudski kapaciteti.

 

Vlast prijeti zdravstvenim radnicima

MONITOR: Je li tačno da vlast prijeti ljekarima otkazima i kaznama da bi prikrila svoje greške?

PANIĆ: Odavno se zaposlenima u zdravstvenom sistemu preti, do pretnje otkazom. Razni su pokušaji zabrane iznošenja podataka u javnost. Bio je pokušaj  vlasti da centralizuje informacije, koji je povučen pod pritiskom javnosti. Od toga se nije odustalo, već je samo metodologija prilagođena i spuštena u postojeći sistem u ustanovama. Borba za svaku informaciju je velika. Vlada strah među zaposlenima od mogućih sankcija i progona onih koji su spremni da ukažu na nedostatke i iznesu probleme u javnost. Direktori se manje bave organizacijom posla, a više skrivanjem propusta, tj. rezultatima neadekvatnog činjenja. Trenutna dešavanja vraćaju nadu da će se ta situacija promeniti.

Više od 1.500 lekara je potpisalo javno pismo upućeno Vladi, Kriznom štabu i ostalim nadležnim, sa zahtevom da se omogući pristup realnim podacima koji se tiču pokazatelja stanja epidemije, kao i smenu sadašnjeg Kriznog štaba. Čini se da strah od posledica koje mogu snositi zbog javnog obraćanja, nadvladava strah za lično zdravlje i život zaposlenih i još više za zdravlje i živote građana Srbije.

                                                                    Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo