Povežite se sa nama

INTERVJU

DRAGOLJUB PETROVIĆ, GLAVNI I ODGVORNI UREDNIK DANASA: Vučićeva vladavina je vještina nemogućeg

Objavljeno prije

na

MONITOR: Kako izgeda današnja Srbija opisana Vašim novinarskim perom?
PETROVIĆ: “Sad se narod naveliko pita, ko će nama da zameni Tita?” – stihovi su mitingaške pesme nastale u vreme dolaska na vlast Slobodana Miloševića.

Skoro tri decenije kasnije Srbi su, čini se, dobili adekvatnu zamenu za Tita, kao što se u vreme sankcija po srpskim prodavnicama prodavala “zamena za kafu”. Doduše, niko tu ne vidi neku preteranu sličnost, osim što se “Titova zamena” konstantno, ponekad i opsesivno, poredi sa Josipom Brozom po sistemu “hvalite me usta moja”. Godinu dana pre nego što je Aleksandar Vučić postao radikal, 1991. godine, Vojislav Šešelj je napravio miting ispred Kuće cveća u Beogradu, na koji su njegove pristalice ponele i glogov kolac, tradicionalno sredstvo za “upokojavanje vampira” po raznovrsnim narodnim praznoverjima. Zahtev je bio da se Titov grob što hitnije izmesti iz Beograda u Kumrovec, jer je Broz po ideologiji Šešelja neki zli čika koji je protežirao sve narode i narodnosti rahmetli nam zajedničke države na račun interesa Srba.

Iako je politički odrastao na toj ideološkoj matrici, Vučić od dolaska na vlast svaki čas sebe poredi sa Brozom. Mada Vučić misli da je njegova sličnost sa Brozom najviše u tome što su obojica balansirali između Istoka i Zapada, te gradili autoputeve, pre će biti da je podudarnost drugačija. I Tito i Vučić tokom svoje vlasti pored autoputeva pedantno su gradili kult ličnosti. Tako da Vučićeva permanentno graditeljsko poređenje sa “najvećim sinom naših naroda i narodnosti” ima nekog smisla – gradeći sopstveni kult ličnosti, srpski premijer je na dobrom putu da stigne doživotnog predsednika pokojne SFRJ. Nije, istina, još izrazio želju da se njegove slike kače po kancelarijama, ali ima dobrovoljaca koji to čine i bez njegovog izričitog stava.

MONITOR: Koliku je temperaturu dostigla predizborna groznica?
PETROVIĆ: To vam je negde na razini “39 sa 2”. Vučić se usplahirio kada je saznao da njegov politički otac Tomislav Nikolić ne može da dobije izbore, pa se on kandidovao, ali sada mu je ostalo da samo te izbore i završi onako kako ih je zamislio. To je nešto teže izvodljivo, tako da se koriste sva sredstva ne bi li Vučić dobio u pvom krugu. Njegova realna snaga je ispod 50 odsto glasača koji obično izlaze na izbore, ali čini sve da namakne preko 50. On i izbore za mesne zajednice doživljava kao sudbonosne. Naprednjački recept za trijumfe na svim “istorijskim” izborima za savete mesnih zajednica – od MZ Majur u Šapcu do MZ Donji grad u Kuli – bio je jasan: potplati bližnjeg svog birača. Nije bitno kako – besplatnim koncertnom Ace Lukasa ili besplatnim džakom nečega. Ključno pitanje je: kad su najobičnije mesne zajednice osvajali ko Huni, šta li će tek da rade za bližnjeg svog predsednika?

MONITOR: Na što Vam liči predizborna kampanja za predsjednika Srbije?
PETROVIĆ: Kad Mančester junajted igra protiv Jedinstva sa Uba, igrači Mančestera nikada pre utakmice po medijima ne provociraju igrače Jedinstva, jer je to naprosto besmisleno. Mančester je toliko superioran, da im je dovoljno da izađu na teren, pregaze ih, i još pride smanje gas posle 4:0 kako ih ne bi ponizili. To mu dođe fer plej.

Srpska napredna stranka ima drugi problem: uveravaju nas da su superiorni skoro ko Mančester, da će da pregaze svakog kandidata koji im se nađe na putu, ali se sve vreme ponašaju ko oni trećeligaši iz okoline Kragujevca kojima se jednom prilikom prevrnuo traktor kada su krenuli na utakmicu u susedno selo, pa su svi uglas počeli da viču: “Izgibosmo ki Mančester!” Da se ne plaše Jeremića, Jankovića i ostalih , valjda bi naprednjaci ovu kampanju odigrali ko Mančester protiv Jedinstva sa Uba, a ne ko trećeligaši iz Kragujevca koji su traktorom krenuli na utakmicu. Pa je nastradala čak i naša koleginica Nataša Jeremić, koja je supruga Vuka Jeremića, te je neki Milenko Jovanov iz SNS optužio Natašu da je glavni diler droge u Srbiji. Posle te izjave dođe vam da ga pitate: “Milenko, na kojim li si ti drogama, keve ti?” Iz nastupa SNS medijskih potrčkarala i raznih drugih SNS fantoma, potpuno je jasno: naprednjake je obuzeo neki čudnovat strahić, zvani paničica. Pa bi trebalo da imaju slogan: “Za SNS bez straha!”, što je inače slogan Saše Jankovića, ali u varijanti “Za Srbiju bez straha”.

MONITOR: Kakve su šanse Aleksandra Vučića da uđe u političku istoriju Srbije kao predsjednik i premijer u isto vrijeme?
PETROVIĆ: Srpski premijer iz sadašnje perspektive jedino liči na čoveka koji će na vlasti biti doživotno kao i pokojni Broz. Titova epoha se među običnim svetom najčešće idealizuje do krajnjih granica. Isto tako se, ali u percepciji samog Vučića, idealizuju potezi sadašnjih vlasti iako su oni, ne samo faktografski, najčešće jeftina samoreklama. Ako je politika “veština mogućeg”, može se reći da je Vučićeva vladavina “veština nemogućeg”, zato što se u njoj zapravo nikada ne zna ni šta će biti posle podne. Sredinom šezdesetih godina grupa engleskih producenata došla je na pregovore oko snimanja filma kod direktora Avala filma, inače oficira unutrašnje bezbednosti. Pitali su da li može da im garantuje da u toku snimanja neće biti rata u Jugoslaviji. Direktor je uzeo telefon, obavio kratak razgovor, pozvao sekretaricu i izdiktirao joj sledeće pismo: “Kao direktor Avala filma, garantujem da u toku snimanja ovog filma neće biti rata u Jugoslaviji”. Drug Tito, opet, obožavao je da gleda filmove, ali voleo je i da ih snima – o slikanju sa raznim Bartonima i Brinerima da i ne govorimo – pa je SFRJ u to vreme nazivana “istočni Holivud”. Dok se Srbija u ovom trenutku pre može nazvati “Holivud jednog čoveka”.

MONITOR: Ima li Vučić podršku Evropske unije?
PETROVIĆ: Ima. Međutim, od toga mi građani Srbije nemamo nikakve vajde. Vučić je evropejac zato jer je to moderno.

MONITOR: Kakve su šanse ostalih kandidata?
PETROVIĆ: Neki od njih će pobediti u drugom krugu, jedini je problem što verovatno neće biti drugog kruga. Ovi izbori su u startu neregularni. To je jedna potpuno neregularna i neravnopravna predizborna trka koja više liči na Vučićev jutarnji džoging nego na maraton sa 11 kandidata.

“A zašto vi ne bojkotujete ove izbore zbog neravnopravnih izbornih uslova?”, bilo je pitanje za dva srpska opoziciona lidera sa kojima sam razgovarao još dok se priča o raspisivanju izbora u Srbiji zahuktavala. Obojica su rekli: “Kako da bojkotujemo!? Pa to nam je jedina šansa da se dočepamo televizije!” Iz samog njihovog odgovora bilo je jasno da ravnopravni uslovi za izbore ne postoje, jer što bi opozicija u nekoj zemlji učestvovala na izborima samo da bi dobila svojih “pet minuta” na TV ekranu. A i što bi učestvovala na izborima u kojima praktično saučestvuje kao statista sa zadatkom u projektu cementiranja vlasti Vučića. Dok Vučić već četiri godine luta po Srbiji, najviše po srpskim televizorima i priča istu priču: “Za dve, najkasnije tri godine živećemo bolje”, srpska opozicija uglavnom priča za nijansu sličnu: “Za dve, najkasnije tri godine srušićemo Vučića.”

MONITOR: Ko bi po Vašem mišljenju od sadašnjih predsjedničkih kandidata bio najbolji predsjednik Srbije?
PETROVIĆ: Ako ćemo realno, to je izmišljeni lik Ljubiša Beli Preletačević. Zato što je dovođenje do apsurda sistema političkog besmisla, glavne tačke njegovog predizbornog programa, jedini program u koji možete poverovati u dvadeset sedmoj godini srpskog višestranačja, čiji glavni junak ima 26 godina, a glavni negativac 47.

MONITOR: Dramski pisac i profesor na beogradskom Fakultetu dramskih umjetnosti Nenad Prokić napisao je ovih dana u vašem Danasu da je od političara u Srbiji izgleda pokvareniji samo narod. Vaš komentar.
PETROVIĆ: Vidite, a ja mislim drugačije. U Srbiji se kaže: “Od nas seljaci, samo je država pokvarenija”.

Neviđeni pritisci na medije

MONITOR: Sociolog Srećko Mihailović, govoreći o medijima u Srbiji, kaže, varirajući izreku čije ovce toga i planina, možda je tačno – čiji mediji toga i ovce! Kakva je po Vašoj ocjeni medijska scena u Srbiji?
PETROVIĆ: Vučić spada u one šahiste koji kad gube partiju poruše sve figure. Vučić trenutno počinje da gubi šahovsku partiju koja će, doduše, potrajati, pa je spreman da za početak krade figure i proguta ih bez hleba. List Danas, čiji sam glavni urednik, recimo, nalazi se pod neviđenim pritiscima jer nam javna preduzeća otkazuju već potpisane ugovore za oglašavanja, čak i neki privatnici nam prijateljski kažu kako im je skrenuta pažnja da nas izbegavaju. Skoro nam je jedan visoki funkcioner vlasti rekao da je odluka da nas ekonomski unište – politička. Svi mediji koji ne pišu o pojavi Vučića kao o drugom dolasku Isusa na zemlju, prolaze kroz užasne pritiske. Medije i birače najlakše je potkupiti, pa Vučić tako i vlada. Mediji se prodaju za nešto veće pare, a biraču je dovoljan i džak krompira.

Lobotomija na živo

MONITOR: Kako se u Srbiji komentariše najnoviji izvještaj Svjetskog ekonomskog foruma da je Srbija po “odlivu mozgova” na 137. poziciji od ukupno 138 zemalja?
PETROVIĆ: Dvadeset pet godina ovde ne može da se živi normalno. Stalno neka tenzija, stalno neke obmane, te vam se na kraju pojavi jedna vlast sačinjena od osoba koje vas varaju bez mađioničarskog paravana i rade lobotomiju na živo. Stalna situacija beznađa dovodi do psihoze i bežanije. Devedesetih se bežalo iz Srbije, a sada je u toku evakuacija.

Rusko-srpska “veza”

MONITOR: Je li u pravu Dejvid Mekalister, izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, kad tvrdi da Rusija u Srbiji vodi destabilizujuću politiku?
PETROVIĆ: Pradeda i deda srpskog premijera toliko su voleli Rusiju da su jedanput uzjahali konje i krenuli za Moskvu iz Čipuljića kod Bugojna, ali su od dolaska na cilj odustali već kod Doboja. Ta epizoda iz istorije familije Vučić nekako liči na rusko-srpsku “vezu”: istorijske simpatije Srba prema Rusima postoje, ali je Rusija toliko daleko da prosečan Srbin odustane već posle 90 kilometara. Posebno ako za Moskvu umesto avionom, krene na konju. I Vučić je veliki rusofil, on stalno za unutrašnju potrebu napada Zapad, iako je snishodljiv kada tamo ode. A Rusija će se umešati u srpske odnose kada pred ove izbore pošalje one čuvene migove pre roka, kako bi pogurali Vučića na izborima.

Prosečan rusofil u Srbiji je, reklo bi se, kontroverzna ličnost: on je desničar, monarhista, antikomunista, istovremeno voli i Dražu Mihailovića i Vladimira Putina, mada su te dve ličnosti nespojive. Putin, videlo se to i na beogradskoj vojnoj paradi, jeste antifašista partizanskog tipa, četnike ne smatra ruskim saveznicima jer oni to nisu ni bili. Pola četnika sa stajlingom iz filmova Veljka Bulajića, koji sa kokardama svakog maja vitlaju po Ravnoj Gori, ubeđeno je, međutim, da je Putin njihov čovek, nikako „crvenoarmejac” sa zvezdom petokrakom na kapi.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo