Povežite se sa nama

INTERVJU

FLORIJAN BIBER, PROFESOR UNIVERZITETA U GRACU: Potrebno je nešto više od promjene na mestima Predsjednika i Vlade

Objavljeno prije

2 godine

na

Mislim da je dobro za Crnu Goru što se Đukanovićeva era duga trideset godina završila. To bi moglo da se posmatra i kao neka vrsta ohrabrenja. Povjerenje u izborni proces je suštinska stvar za demokratiju a to je nešto što građani Srbije, na primjer, više nemaju. Problem u ovom trenutku je što Evropa sad prebrzo postaje velika, a pitanje je da li će ili neće ta izborna podrška doprinijeti stabilnosti i konsolidaciji demokratije u Crnoj Gori

 

 

MONITOR: Većina partija u RS nedavno se odazvala pozivu Milorada Dodika za sastavljanje deklaracije u kojoj se pominje samoopredeljenje RS, napuštanje Ustavnog suda BiH i mogućnost da entitetska policija štiti granice RS. Poslije toga, međutim, u izvještaju koji je poslat SB UN, RS se „zaklinje“ u poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH i Ustava države. Da li je to posljedica „Šmit efekta“ ili izvještaj za „spoljašnju upotrebu“?

BIBER: Dodik svakako koristi, na neki način, Šmitovu politiku da gura pitanje nezavisnosti koje sprovodi petanaest godina. Ali, to svaki put postaje sve gore i u tome se ide sve dalje, a i Hercegovini i da joj se moraju postaviti jasne granice, a za njegovo ponašanje pronaći odgovor čemu se Visoki predstavnik nevoljno i ne tako otvoreno i snažno suprotstavlja, što jeste problem. Verujem da je situacija sa ruskom agresijom u Ukrajini prošle godine prilika ili bolje rečeno situacija koja je mogla biti na vrlo jasan način iskorišćena da se izričito kaže da je proruska genocidna revizionistička politika Milorada Dodika neprihvatljiva u Bosni. Otuda se javlja tragičan osećaj što ruska agresija nije strukturno promenila politiku Zapada na Zapadnom Balkanu. Imam utisak da je tu bilo suviše umirivanja a da se ignorisalo to da se ne radi samo o onim snagama koje su ponosne zbog toga šta Rusija predstavlja, već i da se radi i o autoritarnim nacionalistima koji ne priznaju istorijske činjenice o događajima iz1990-ih. Mislim da Dodik ponovo, koliko je to moguće, pomera granice svoje aktivnosti, što Bosnu ponovo dovodi u opasnost od velike nevolje da dođe opet do potkopavanja koja već dekadu, i sa takvim akcijama, postepeno ali uspešno slabe državu.

MONITOR: Dodikova najnovija kampanja dolazi u vrijeme zahuktavanja sprovođenja sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Da li je to pokušaj pritiska Beograda preko Dodika na međunarodne aktere koji podupiru ovaj sporazum, tek avanturistički politički amaterizam ili nešto što bi, možda, i moglo imati efekta u kontekstu globalne bezbjednosno-političke krize?

BIBER: Ja ne mislim da Dodik svoju politiku sprovodi u korist Vučića –njihovi su odnosi notorno složeni. Ali oni su od strane Zapada tako viđeni. Umesto otvorene kritike koja bi proizvela jak pritisak da se zaustavi Vučićevo i Dodikovo napredovanje u regionu nakon ruske agresije – oni  pokušavaju da ih samo umire. To stvara neku vrstu njihove nezavisnosti. Nastaju problemi jer oni pokušavaju da za sebe ostvare što bolja rešenja zbog kojih je Vučić u povoljnijem položaju kada se radi o njegovoj pregovaračkoj poziciji oko Kosova, dok Dodik daje otvorenu podršku Putinu u kojoj nema nimalo osećanja prema žrtvama agresije i ratnih zločina Rusije. U tom smislu, obojica veoma uspešno koriste nepostojanje volje Zapada da se suprotstavi njihovom delovanju u regionu – što je kontraproduktivno. Dodatno ih osnažuje u onome što oni hoće da postignu.

MONITOR: Albin Kurti i Aleksandar Vučić su pristali na predlog Sporazuma i na aneks o njegovom sprovođenju, ali se i dalje „bune“ protiv implementacije dogovorenog, sada vidimo da to rade i u Briselu. Da li će ovaj Sporazum biti samo jedan u nizu dogovora koji su djelimično ili uopšte nisu realizovani?

BIBER: Kada se radi o sporazumu Albina Kurtija i Vučića ne vidim nimalo volje nijedne strane da se taj sporazum sprovede, a posebno Srbije koja nema nikakvog interesa da postigne kompromis sa Kosovom. Status kvo je privlačan jer podrazumeva da neće biti nikakvih promena, ali Evropska unija je zadovoljna i sa nedovoljno razrađenim aranžmanima koji pokazuju sve slabosti onih sa duge linije ranijih sporazuma – umesto sabotaža i negiranja. Jasno je da Aleksandar Vučić nema nikakvog interesa za normalizacijom odnosa sa Kosovom. U tome i jeste problem. Potreban je novi dogovor koji bi obaveziavao strane na ozbiljnu posvećenost i koji bi EU dopuštao da pokaže prstom na onog koji to prekrši. To ovde nemamo i zato nema pomaka kao što nije bilo ni kod ranijih sporazuma koji nisu uspeli da promene odnose.

Za Vučića to je „prazna školjka“ u ovom trenutku, jer bi normalizacija podrazumevala dobrosusedske odnose i pravljenje kompromisa i suštinsko poboljšanje, što je bitno protiv prirode njegovog režima koji opstaje na konfliktima, konfrontaciji, govoru mržnje i povećanju nacionalizma. Zato mislim da nije moguće napraviti pravi zaokret u tim okolnostima a to priznaje i EU pokušavajući da igra na duge staze, pa pristaje na jedan loš dil da ne bi pogoršala situaciju u kojoj bi došlo do prekida saradnje, naročito Srbije, sa zapadnim partnerima.

MONITOR: Sa vlasti u Crnoj Gori otišao je Milo Đukanović. Pobijedio ga je, sa gotovo 60 posto, Jakov Milatović ispred skoro formirane Evrope sad, koji je tek počeo da se bavi „ozbiljnom“ politikom. U junu će u Crnoj Gori biti održani vanredni parlamentarni izbori… Kako vidite uzroke ove promjene i budućnost Crne Gore?

BIBER: Što se tiče Crne Gore, mislim da je dobro za nju što se Đukanovićeva era duga trideset godina završila. To bi moglo da se posmatra kao nešto pozitivno i kao neka vrsta ohrabrenja. Videlo se od 2020. godine da raste poverenje građana u to da je moguće glasanjem na izborima doći do promena. Poverenje u izborni proces je suštinska stvar za demokratiju a to je nešto što građani Srbije, na primer, više nemaju. Ali to nije dovoljno jer je situacija veoma rovita i bilo bi dobro da na sledećim izborima jedna strana ima stabilnu većinu što nije bilo od 2020, pa Crna Gora nije imala stabilnu vladu. To nije dobro za zemlju, posebno zbog evropskih integracija, jer je jasno da Crna Gora sada jedina ima realistične šanse da uđe u EU u narednim godinama. Između ostalog, jer je to prihvatljivo za EU članice i iz razloga što je Crna Gora mala zemlja i njeno pristupanje neće mnogo koštati druge. Pregovori su odmakli dovoljno daleko i jasno je da postoji posvećenost tome. Stabilna većina na vlasti, iako, naravno, može biti od velike koristi, može biti i problem jer visok rezultat Evrope sad i njen veliki elektorat može ljude učiniti oportunističnim, a partije koje prebrzo postaju velike boluju od mnogih bolesti što vidimo da je slučaj sa SNS u Srbiji. Tako partija koja se tek pojavila nameće grupu ljudi koja prebrzo dobija veliku moć kojom objedinjuje široki spektar – od tehnokrata i demokrata do ultradesnice, od nacionalista do evroentuzijasta. Sve je to sada zajedno. Kažem da to je problem jer se radi o partiji koja prebrzo postaje velika a pitanje je da li će ili neće ta izborna podrška doprineti stabilnosti i konsolidaciji demokratije u Crnoj Gori. Pitanje je da li će to biti nešto više od promene na mestima Predsednika i Vlade. To će biti pravi test u godinama koje dolaze.

 

Šmitove odluke su veliko razočarenje

MONITOR: Okončana je kriza izbora vlade u Federaciji BiH koja je od 2018. imala tehničku vladu. Visoki predstavnik Kristijan Šmit ponovo je morao da iskoristi svoja Bonska ovlašćenja. Kako ocjenjujete Šmitove poteze?

BIBER: Potpuno je jasno da je to izazvalo veliko razočarenje kod svakoga ko je bio posmartač u BiH. On se upleo u izborni proces na vrlo problematičan način. Njegova prva odluka je skandalozna – ne toliko zbog sadržaja već zbog tajminga koji je promenio izborni proces, što je bilo protiv duha nezavisnosti izbornog procesa i neprihvatljivo u normalnim demokratijama. Takođe, njegovi napori u pravom sukobu sa etnonacionalnim opstruktivizmom Milorada Dodika, na primer u primeni zabrane negiranja genocida, što je ustanovio njegov prethodnik, umesto pomaka u tome pogoršali su etnonacionalnu dinamiku u BiH. Jasno je da je sve to donelo pravu štetu instituciji Visokog predstavnika. Mislim tu i njegove intervencije koje su – na mnoge načine, podržane od strane SAD i Britanije ali ne i tako jasno od EU, što je takođe smanjilo široku podršku koju bi Visoki predstavnik trebalo da dobije. Zbog toga smatram da je njegovo delovanje, do danas, prilična katastrofa.

 

Istražiti napade na novinare u Crnoj Gori i poboljšati uslove u kojima rade

MONITOR: Premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović pozvao je u intervjuu hrvatskom Večernjem listu da se crnogorske i hrvatske institucije zajedno angažuju na otkrivanju pozadine ubistava vlasnika lista Dan Duška Jovanovića i Nacionala Iva Pukanića. Abazović smatra da su oni stradali zbog istraživanja o „duvanskoj mafiji“ organizovanoj na nivou regiona. Kako ocjenjujete Abazovićevu inicijativu?

BIBER: Teško je komentarisati inicijativu Dritana Abazovića jer se ona može posmatrati, u izvesnom stepenu, i u vezi sa dobijanem veće podrške na sledećim izborima. Ali, svakako, je važno istražiti nasilje koje je u prošlosti izvršeno nad novinarima. To je samo deo slike onoga što se događalo, pa bi trebalo fokus staviti na poboljšavanje uslova u kojima novinari rade danas i na njihovo pravo na nezavisnost, čuvati kritički doprinos medija u Crnoj Gori kao i u svim drugim zemljama Regiona. Postoje primedbe da se sloboda i pravo medija na kritičnost i dalje ograničavaju iz različitih razloga. To bi trebalo da bude prioritet političara kao i to da sudovima dopuste da se ovi slučajevi slobodno ispitaju.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:

INTERVJU

BRANO MANDIĆ, PISAC I NOVINAR: Potvrda da je imalo smisla pisati

Objavljeno prije

5 dana

na

14 Marta, 2025

Objavio:

Koliko god bizaran bio ovaj slučaj policijske zloupotrebe, on se uklapa sa svjetskim trendom. Naglašena autoritarna politika osnažena kapitalom koji kontroliše tehnologiju i suštinski uređuje medijski prostor, nadvila se kao prijetnja sa obje strane Atlantika

 

 

MONITOR: Napisali ste da ste pomislili da je to nevjerovatno, kad ste dobili papir Uprave policije da je protiv vas pokrenut postupak  zbog  kolumne u kojoj ste kritikovali javni nastup profesora Aleksandra Stamatovića. Zaista je nevjerovatno. Pomalo i jezivo. Šta ste još pomislili kad ste pročitali dokument?

MANDIĆ: Pomislio sam da je policijsko pismo najbolja moguća reklama koja se može desiti jednom piscu i da ću morati da ubrzam objavu moje knjige sabranih eseja i kolumni “Zbogom novine”. Baš ovih dana radim na tom rukopisu, prilično obimnom, i ova prijava nekako savršeno zatvara krug. Dvije se misli smjenjuju. Prva, da sam sve dosad u životu pisao uzalud, i druga, da je možda ovo što se dešava upravo potvrda da je imalo smisla pisati, neka vrsta priznanja da sam neke stvari makar dodirnuo.

Zapravo, kad sam dobio to plavo pisamce, trebalo mi je malo vremena da shvatim da nije riječ o privatnoj tužbi, nego da je država procijenila da je moj teskt opasan po javni red i mir. Situacija je bizarna i zato izgleda neozbiljno i upravo tu vidim najveću zamku percepcije. To što izgleda neozbiljno, ne abolira nas da cijeli slučaj tretiramo kao ozbiljan pritisak na novinara i podrivanje slobode govora, što na koncu cijela ova situacija jeste. A što se smiješne strane tiče, kažu da se Kafka smijao dok je čitao djelove Procesa, mislio je kako je to jako zabavno i komično djelo.

MONITOR: Osim što je ovaj postupak policije prijetnja  slobodi govora, državne institucije  se stavljaju u zaštitu profesora koji je  u medijima iznio najprizemnije seksističke komentare, a smatraju da vi remetite javni red i mir jer kritikujete takvo ponašanje profesora, kao i Etički odbor UCG koji ga je zaštitio?

MANDIĆ: O slučaju seksističke opaske profesora Stamatovića nisam imao namjeru da pišem, sve je tu bilo dovoljno jasno i jadno da bi se javnost dalje edukovala. Mislim da je profesor svojim ponašanjem sam sebi naškodio, pokazao se u svijetlu koje je samo po sebi karikaturalno i ne ostavlja mnogo prostora za satiričnu intervenciju. Ali kad je Etički odbor Univerziteta Crne Gore porodio nekakvu jeftinu pseudifilozofiju u vidu odbrane našeg profesora “zavodnika”, stvar je postala sistemska. Tek onda sam krenuo da pišem, jer je riječ o zanimljivoj i značajnoj temi – lažnom moralu akademske zajednice. Presuda Etičkog odbora nije bila ni objavljena na sajtu Univerziteta, dobio sam je od jedne NVO koja je pratila slučaj. Zgranut sam bio tim jezikom, farisejskim konstrukcijama o dobrom profesoru koji hvali duh ispod majice i novinarku gleda kao cilj a ne sredstvo. Jednom riječju, mrak. Mrak bez trunke svjetla, tim prije što je Odbor imao nekoliko elegantih načina da profesora opomene, da se ogradi, nije uopšte morala ničija glava da leti. Ipak, autoritarne strukture ne dozvoljavaju ni najmanju pukotinu za kritiku, sve tu mora biti ugašeno, splasnuto, bezgrešno, kako bi podržalo simulakrumu od koga žive armije pokornih, gotovo anonimnih profesora, nespremnih za bilo kakav javni istup.

Da, upravo sam to htio da kažem, naš Univerzitet dobrim dijelom funkcioniše kao autoritarna struktura i samo nečiji autoritet, pretpostavljam rektorov, učinio je da se odmah nakon Stamatovićevog gafa Univerzitet jednim nepotpisanim saopštenjem ogradi od njegovog ponašanja. Međutim, kad je stvar predata na rješavanje po proceduri, Etički odbor je pokazao kakva je zapravo klima na Univerzitetu, kako se ubija zdrava misao tamo gdje bi trebalo da se uči sloboda.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR DUŠKO LOPANDIĆ, PREDSJEDNIK FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE I POTPREDSJEDNIK PARTIJE SRBIJA CENTAR: Režim se ljulja,  postoji  jedna vrsta predustaničkog stanja u Srbiji

Objavljeno prije

5 dana

na

14 Marta, 2025

Objavio:

Podjele u društvu koje je režim preobučenih radikala stvarao tokom više od decenije, sada prijete da dovedu i do nasilja, za što će svu odgovornost snositi vlast

 

 14

MONITOR: Za 15. mart se očekuje veliki skup studenata i građana koji bi trebalo da dođu iz čitave Srbije. Vučić najavljuje-za isti datum, „kraj obojene revolucije“. Da li bi taj dan mogao da znači i kraj dosadašnjih vidova otpora?

LOPANDIĆ: Treba razlikovati Vučićevu propagandu od realne situacije. Srbija je u dubokoj političkoj krizi, režim se ljulja, postoji  jedna vrsta predustaničkog stanja sa desetinama protesta koji se dešavaju svaki dan i koji su do sada obuhvatili preko 400 gradova i sela. Neki od njih, poput skupova u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu okupili su i više stotina hiljada građana. Svo nezadovoljstvo stanovnišva nepočinstvima režima sada se izlilo na ulice. Ono ne bi dostiglo ovolike razmere da već duže ne postoji proširen osećaj nezadovoljstva i nepravde u narodu na koje „šef“ i grupa na vrhu nisu u stanju  niti imaju nameru da odgovore. Vučić je u toku četiri protekla meseca pokušao potpuno bezuspešno sve moguće taktike kako bi zaustavio studentski i narodni bunt, od represije, laži, pretnji i kontramitinga do pomirljivosti, kampanje „borbe“ protiv korupcije, uzaludnih pokušaja da podmiti studente… U poslednje vreme intenzivirao je neuverljivu priču o „obojenoj revoluciji“ koja će se završiti 15. marta. Ali to je samo njegova pusta želja. Podele u društvu koje je režim preobučenih radikala stvarao tokom više od decenije, sada prete da dovedu i do nasilja, za što će svu odgovornost snositi vlast. Studenti su najavili, „dugoročnu borbu radi sistemskih promena“ kao i trodnevni generalni štrajk nakon 15. marta, uključujući i blokade nekih od ključnih državnih kompanija, poput EPS-a i dr.

MONITOR:  Kako  gledate na dinamiku u odnosima studenata u blokadi i ostalih društvenih aktera, posebno opozicionih političkih partija?

LOPANDIĆ: Podržavamo sve studenstke zahteve ali istovremeno smatramo da oni ne mogu sami (u ovom herkulovskom poduhvatu promena), i u kome bi – kao uostalom i građani u protestima – trebalo da učestvuju i svi drugi organizovani politički subjekti. „Netransparentnost“ studentskog pokreta kada se radi o načinu da se stigne do krajnjeg cilja, široj ideologiji ili kontaktima sa drugim društvenim grupama koje se već godinama zalažu za promenu sistema (od opozicije do organizacija civilnog društva) do sada je bila najveća originalnost, ali potencijalno i moguća slabost protesta. Studenti se zalažu za ispravne ciljeve, poput jadnakosti i pravde, borbe protiv korupcije, vladavine prava, primene zakona itd., ali nije baš sasvim jasno kako će do tog cilja i doći nasuprot žilavom i ukorenjenom režimu koji se svom snagom i na svaki način opire promenama. Zahtev da „institucije rade svoj posao“ je nerealan u uslovima zarobljene države koju je zgrabila kleptokriminalna hobotnica.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DŽEVDET PEPIĆ, GRAĐANSKI AKTIVISTA: Prošlost ne smijemo šminkati

Objavljeno prije

2 sedmice

na

7 Marta, 2025

Objavio:

U Crnoj Gori se većinski prema istoriji ponaša kao prema samoposluzi. Iz nje se uzima samo što kome odgovara

 

 

MONITOR: Prošle sedmice obilježene su 32 godine od zločina u Štrpcima. Da li primjećujete kod nove vlasti drugačiji odnos prema zločinima iz devedesetih ili se na njih samo podsjeti prilikom sličnih obilježavanja?

PEPIĆ: O strašnim i veoma teškim 90-im se puno priča. Mnogi se tog perioda i prisjećamo i podsjećamo. Uglavnom,  osuđujemo takvo zlo. I oni koji su u tom periodu dizali glas i osuđivali te zločine, a bogami sada i oni koji su ćutali. Mnogo je onih koji su u tom zlu na  direktan  ili indirektan način  učestvovali. Na žalost, dobro je poznato da je u tom periodu, većinska Crna Gora bila na strani onih ,,Crnom Gorom teče Zeta, uskoro će i Neretva” u odnosu na one ,,Sa Lovćena Vila kliče, oprosti nam Dubrovniče”.

Prošle sedmice smo obilježili tužan, tragičan i sraman događaj otmice putnika iz voza 671 na pruzi Beograd – Bar. Kada su zločinci  u ,,ime srpstva” 27.02.1993. oteli u mjestu Štrpci 20 putnika, koji su imali ,,pogrešna imena ” i odveli ih u smrt. Od tih otetih i ubijenih, većini ni kosti nijesu pronađene. Rekao bi neko, pa ,,šta se tu moglo uraditi”,  to se desilo na drugoj teritoriji. Moglo se.

Što reći i o tome što je ondašnja crnogorska vlast, u maju 1992. izvela monstruoznu akciju, hvatanja i deportacije bosansko hercegovačkih izbjeglica, Bošnjaka,koji  su poslati u smrt. Tada je bio premijer isti ovaj čovjek koji je sada Počasni predsjednik DPS- a.

Ne mogu da ne pomenem ime sada pokojnog Slobodana Pejovića, koji je kao ondašnji policijski inspektor, prvi javno o tome progovorio.  I šta je taj ČOVJEK,  u pravom i punom smislu te riječi, doživio nakon toga, naročito od ,,zaštitnika lika i djela” i ,,perača” biografije Đukanovića. Na sve i svakakve načine su pokušavali i pokušavaju da ocrne Slobodana Pejovića. A Slobodan Pejović je heroj.

O tim i takvim devedesetim nije odgovaralo mnogima koji su bili na vlasti do 30.08.2020. da se priča i  ,,razjasni” uloga nekih od kojih su u tom periodu zla u tome  saučestvovali.  Ni kod ovih ,,novih” ne vidim iskrenu želju, da se time na pravi način bave. Podsjećanja i obilježavanja tragičnih  događaja iz 90-ih, više služe za ,,dekor”.

MONITOR: Kako gledate na inicijativu o rehabilitaciji golootočkih žrtava?

PEPIĆ: Inicijativa o rehabilitaciji golotočkih žrtava u suštini nije loša. Naprotiv. U suštini ovaj i ovakav potez predsjednika Milatovića je i konkretan i korektan. Ali postavlja se pitanje  zašto  to nije urađeno do sada.  Naročito ako se zna da su ostale Republike bivše Jugoslavije donijele neke vrste rehabilitacije.

Ako se uz to zna da je u ovom zloglasnom koncentracionom zatvoru, bio veliki broj zatvorenika i žrtava iz Crne Gore, koji su sredinom prošlog vijeka zbog Rezolucije IB, slati da u više nego nehumanim uslovima, budu zatvarani, zlostavljani, prebijani, maltretirani, ubijani… Ko ih je tamo slao, pa najvećim dijelom  Crnogorci? Njihovi ratni drugovi, komšije, braća…

Možda nam i primjer Golog otoka  najbolje govori o tome kako se i mi većinski ponašamo prema istoriji. Kao prema samoposluzi. Iz nje uzimamo samo što nam treba, tj.samo ono što nam odgovara.

Prošlost trebamo da prihvatimo bez šminkanja i uljepšavanja. Mi prošlost ne možemo promijeniti, ali moramo na valjan način ukazati na ono što je bilo dobro, a i što je bilo loše.

MONITOR: U Skupštini je formiran Anketni odbor za crne trojke. Najavljeno je rješavanje mnogih do sada nerasvijetljenih ubistava i napada. Koliki su dometi ovog odbora?

PEPIĆ: Ko zna, možda se držeći i one stare  – ako nešto nećeš da riješiš, ili ako hoćeš da nešto prolongiraš, formiraj komisiju.

Naravno da je formiranje odbora od strane Skupštine, koja će se baviti osvjetljavanjem nekih teških događaja iz naše nedavne prošlosti  legitimno. No, istovremeno, tako se i priznaje da su mnoge naše institucije slabe, ili da ih nema.

Da smo imali institucije, ovaj odbor nam i ne bi trebao. Ali, moram da primijetim,  ni ,,ovi” nakon avgusta 2020. nijesu praktično ništa ni uradili da one ojačaju.

Zato imam pravo na sumnju, koliko ovaj odbor može da doprinese. Uz sve to, veliku sumnju kod mene izaziva najava da predsjednik ovog odbora, može biti neko iz DPS-a!? Da li se  ovakvom tematikom na valjan način može,  i prije svega da li hoće, da se bavi neko ko je bio vlast  kada se to događalo?

MONITOR: Krize ni u regionu ne nedostaje, a dio političara svako malo ide do Beograda, sada i u Banja Luku da daju pomoć Vučiću, Dodiku. Da li takva praksa i koliko opterećuje političku scenu u Crnoj Gori?

PEPIĆ:  Svi su izgledi da Vučićev režim, bez obzira na sva činjenja i nečinjenja, nema adekvatan način da se suprotstavi protestima koje predvode studenti u Srbiji, koji su mu dobrano uzdrmali vlast.

Da bi mu pomogli, i da bi skrenuli pažnju sa onoga što traže studenti,a to je njegov politički odlazak,  Vučiću su u pomoć ,,priskočili” njemu više nego ,,odani Srbi ” iz regiona. Prije svega Milorad Dodik, predsjednik RS- a, kao i crnogorski političari iz  prosrpskih partija.

Naravno da to opterećuje i crnogorsku političku scenu. Dobro se zna da je Balkan počesto zbog nečijih ličnih interesa, znao da upadne u veliko nevolje i zlo! Ipak, ne očekujem neke velike nestabilnosti kod nas. Vjerujem da su se građani, poučeni nedavnom prošlošću, većinski ,,opametili”.

MONITOR: Vidite li izlaz i rješenje političke krize u Crnoj Gori i mogući dogovor vlasti i opozicije?

PEPIĆ: Što se tiče sukoba pozicije i opozicije u parlamentu, rekao bih –  ništa novo. Ništa što već nije viđeno. Bilo je i ranije bojkota i opstrukcije rada parlamenta.

Mislim da  razlog koji je naveo DPS, a kojem se priključila URA, da je to zbog navodnog kršenja Ustava od strane Ustavnog odbora, zbog slanja jedne sutkinje Ustavnog suda u penziju, ne stoji. Nije to toliko zbog ustavnosti, koliko zbog toga ko je poslat u penziju.

Vidim mogućnost dogovora opozicije i pozicije oko daljeg i nesmetanog rada i djelovanja parlamenta. Ne zato što je DPS ponudio svojeg kandidata za mjesto predsjednika Anketnog odbora. Već zbog  pritiska međunarodnog faktora. Prije svega ambasadora KVINTE.  Za  ,,pomirenje i saradnju”  koji će, čini se, ubrzo uslijediti, od domaćeg  veće zasluge imaće međunarodni faktor.

Građani će i dalje biti u ,,vrzinom kolu”. Zbog uspostavljenog partitokratskog sistema, gdje poslanici i odbornici nemaju odgovornost prema građanima, već isključivo prema svojim partijskim šefovima. Zato nam i trebaju otvorene izborne liste, da znamo i koga i ko nas bira.

MONITOR: Kako biste kao istoričar analizirali trenutno stanje u svijetu. Nakon  genocida u Gazi, rata u Ukrajini, moguće je  novo pregrupisavanje velikih sila. Ima li sličnosti sa istorijskim događajima u prošlosti?

PEPIĆ:  Opet bih reko –  već viđeno.

Nova američka administracija promijenila  je retoriku i odnos prema ratu u  Ukrajini. Razlog vidim u tome što taj rat sve duže traje i što ukrajinski režim nije baš ,,trčke” pristao na ponudu pragmatičnog i bahatog ekonomiste Trampa, da mu potpiše ,,blanko” korištenje prirodnih ukrajinskih bogatstava. Ljudi poput Trampa i ne pomišljaju da nešto, bez obzira na cilj i situaciju, rade džaba!

Odnosi Amerike i Rusije, za očekivati je da će biti na nekoj većoj ili bolje rečeno, pristojnoj razini. Ali ostaje pitanje šta će biti sa EU.

Svijet će naravno i dalje biti nepravedan. Naročito je nepravedan u odnosu prema onome što je radio i što radi izraelski režim koji sprovodi zločine i genocid nad Palestincima.  Tramp čak iznosi i ,,genijalno”, krajnje nehumano rješenje o iseljavanju Palestinaca iz Gaze. O tome skoro pa čitav ,,miroljubiv i pravedan” svijet, pa i naši političari i mnogobrojni ,,vajni” borci za ljudska prava i slobode ćute. To je  sramno i licemjerno!

Predrag NIKOLIĆ

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo