MONITOR: Na ulicama gradova Srbije su studenti, radnici, nastavnici, penzioneri, vaspitačice… Prvog maja, što je nemalo iznenađenje, protestovali su i naučnici. Pod sloganom ,,Marš za nauku” oni su rekli da brane svoje pravo na rad, dostojanstven život i položaj nauke. Zar je dotle došlo?
BAKIĆ: Da, položaj nauke je zaista rđav, jer država izdvaja tek 0,3 osto budžeta za nju, što je među najmanjim izdvajanjima za nauku u Evropi. Naučnici u institutima nalaze se u teškom materijalnom položaju, a uslovi za rad su im neretko vrlo loši.
MONITOR: Čime objašnjavate to da na demonstracijama ima malo univerzitetskih profesora i zašto proteste akademska zajednica uglavnom prati ćutanjem?
BAKIĆ: Mogu samo da pretpostavim da su masovno našli sinekure, koje neretko zavise od volje vlasti. Neki su, razočarani ishodom petooktobarskih promena, napustili poziv intelektualca, posvećujući se u potpunosti profesiji i porodici. Ipak, ima među univerzitetskim profesorima i onih koji su se pokrenuli na otpor. Mislim da će ih biti još više u nekim sledećim protestima, jer autoritarna vlast pravi nesnosno zagušljivu atmosferu, a intelektualac ne može na nju pristati.
MONITOR: Šta motiviše intelektualce da se angažuju u politici?
BAKIĆ: Intelektualac bi, po definiciji, trebalo da se bavi pitanjima javnog dobra. Dakle, u teoriji je intelektualac nezavisan od posebnih interesa političkih stranaka, već se bavi odbranom javnog interesa. Njega zanima opšte dobro umesto posebnog interesa stranaka, nacija, plemena, porodica ili klika. Razume se, u praksi se neretko dešava ,,izdaja intelektualaca”, pa se oni bave nacionalizmom, koji neretko prikriva njihove lične ili posebne (stranačke, porodične, klikaške) interese.
MONITOR: Nedavno ste rekli na protestima u Beogradu da je Srbiju porobila mafija i da je prva dužnost onih koji protestuju da oslobode zemlju od mafije! Zašto je to prioritetno?
BAKIĆ: Kada državu zarobi mafija, onda ne može doći do istinskog napretka društva, jer je država u službi interesa mafije, tj. unapređuje njen umesto opšteg interesa. Osim toga, mafija potkupljuje jedan broj građana, pa nastaje moralna trulež koja nagriza društvo, a u krajnjem slučaju ga može i sasvim uništiti.
MONITOR: I kakva je budućnost protesta? Mnogi nisu optimisti da će se njima nešto postići zato što postoji aktivizam ali bez organizatora i strategije. Šta Vi na to kažete?
BAKIĆ: Ako se misli na neki konkretan uspeh, koji bi bio u kratkom roku ostvaren, sasvim je izvesno da ga neće biti. No, mnogo je važniji uspeh ponovnog buđenja građanske energije, prvi put nakon 5. oktobra 2000. godine. Ta energija će, možda, dovesti do dugoročnog uspeha.
MONITOR: Kako biste definisali Vučićevu politiku? I proevropski je, i proruski, i, kako on za sebe kaže – prosrpski političar?
BAKIĆ: On je prevashodno autoritaran političar, autoritarni vođ jedne mlade oligarhije. Njegova spoljna politika je pragmatična, a unutrašnja je okrenuta odbrani interesa mafije, te kako međunarodnog tako domaćeg krupnog kapitala.
MONITOR: Da li su u pravu oni koji tvrde da su za većinu stanovnika Srbije rezultati tranzicije katastrofalni? Privreda je uništena privatizacijom, siromaštvo je veliko, najsposobniji napuštaju zemlju, samo bogati mogu da uživaju u dobrom životnom standardu…
BAKIĆ: Jamačno je tako.
MONITOR: U Srbiji, BiH i Hrvatskoj jača nacionalizam, u BiH je moguće stvaranje trećeg entiteta i raspad države BiH, odnosi između Hrvatske i Srbije su zategnuti… Šta se iz svega toga može izroditi?
BAKIĆ: Kao i uvek, kada su odnosi na Balkanu u pitanju, najviše će zavisiti od volje velikih sila i njihovih međusobnih odnosa. Domaći nacionalisti im, skoro bez izuzetka, služe kao korisni idioti.
MONITOR: Da li aktuelni sukobi u Makedoniji mogu uticati na pogoršanje stanja u ove tri države?
BAKIĆ: Albanski nacionalizam je izvojevao velike pobede u poslednjih četvrt veka (može se reći da su hrvatski i albanski nacionalizam izašli kao pobednici iz razaranja Jugoslavije), a s obzirom na to da se radi o većinski muslimanskoj naciji koja prema SAD-u gaji nepodeljeno oduševljenje, pa i idolopoklonstvo prema pojedinim političarima, može se pretpostaviti da bi u budućnost moglo dolaziti do destabilizacije nekih država u kojima Albanci predstavljaju znatniju manjinu.
MONITOR: I u Evropi su u toku razna politička previranja. Čemu to vodi?
BAKIĆ: Svašta je u istoriji moguće. Ako bi došlo do daljeg jačanja radikalne desnice, mogli bi se očekivati sukobi s muslimanskim manjinama, pa i masovni progoni muslimana, čemu doprinose i teroristički napadi koje radikalni islamisti povremeno preduzimaju protiv država članica EU.
Veseljko KOPRIVICA