Povežite se sa nama

INTERVJU

Miroslava Milenović, članica Savjeta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, finansijska forenzičarka: Bezbjednija sam širom svijeta, nego u Beogradu

Objavljeno prije

na

MONITOR: Prije oko dva mjeseca napadnuti ste u haustoru zgrade u kojoj stanujete. Kada ste to saopštili medijima, ministar policije vam je uzvratio primjedbom da je trebalo da se prvo obratite policiji. Onda smo saznali da ste to uradili početkom septembra, jer ste primijetili da ste praćeni, a Vaš saradnik Ivan Ninić je pretučen, ali od policije o toj istrazi niste dobili ništa. Da li Vas neko iz policije i tužilaštva sada kontaktira, imate li državnu zaštitu i osjećate li se bezbjednije?
MILENOVIĆ: Prošlo je više od pet meseci kako sam primetila da me prate , više od četiri meseca kako sam prijavila tužilaštvu i policiji da me nepoznate osobe prate, i eto prošlo je dva meseca kako sam napadnuta izlazeći iz zgrade u kojoj stanujem. Više od mesec dana nemam nikakvih informacija, nemam nikakav vid zaštite i ne mogu da kažem da se osećam bezbedno. Paradoksalno, radim obuke policije i tužilaštva širom sveta i tamo se osećam bezbednije nego kada sam u Beogradu.

MONITOR: Odakle dolaze prijetnje po Vašu bezbjednost? Bavite se finansijskom forenzikom i to sada radite i u Vladinom Savjetu za borbu protiv korupcije. Učestvovali ste u izradi i objavili dva važna i po rezultatima „subverzivna” istraživanja o raspolaganju elitnim stambenim i poslovnim kvadratima u državnom DIPOS-u i o trošenju budžetskog novca za marketing i oglašavanje državnih organizacija i preduzeća.
MILENOVIĆ: Bavim se forenzičnim računovodstvom preko petnaest godina, član sam Saveta za borbu protiv korupcije od decembra 2012. godine, radila sam na mnogim kompleksnim predmetima finansijskog kriminala, bavim se obukama vezanim za uspostavljanje efikasnih finansijskih istraga, ali pre svega se zalažem za transparentnost u radu javnog sektora a naročito za transparentno trošenje našeg budžetskog novca. Ako me moj rad kvalifikuje za metu, onda nemam šta da dodam.

Dva izveštaja koja ste pomenuli su samo kap u moru drugih izveštaja koje je Savet za borbu protiv korupcije objavio u proteklih više od 14 godina. Samo da napomenem 24 predmeta Saveta urađena dok je Verica Barać bila živa, za koje je premijer izjavio da su rešeni a, nažalost, istina je da tapkaju u mraku i pored preuzete obaveze pred EU da će biti u najkraćem roku procesuirani. Takođe, novih 20 predmeta čeka…

MONITOR: Nalazi i u ova dva izvještaja pokazuju zakonske slabosti koje „opravdavaju” prilično jasnu nit korupcije i zloupotreba u raspolaganju državnom imovinom i novcem građana i nastavak moćne uloge partija i pojedinaca i slabost institucija. Jasno je da novac i neopravdane privilegije završavaju na kraju kod pojedinaca…
MILENOVIĆ: Savet je savetodavno telo Vlade i mi kroz izveštaje ukazujemo na sistemsku korupciju i Vladi preporučujemo koje mere treba da preduzme. Međutim, sve vlade pa i ova to doživljavaju kao stavljanje prsta u oko. I to sve po sistemu ako nisi sa nama onda si protiv nas.

Ekonomska elita zajedno sa političkom elitom već više od dvadeset pet godina drži Srbiju sa omčom oko vrata. Institucije sistema ne rade, i ono malo nezavisnih institucija koje su uspostavljene svakim danom trpe sve veći pritisak u radu. Pravosuđe ne postoji, ono je rastureno. Srbija grca u aferama koje se proizvode svakodnevno, a da niko ne odgovara za njih. Morao bi da se načini koreniti zaokret i da se u naš rečnik i u naše živote vrate čast, moral i poštenje.

MONITOR: U periodu 2011-2014, prema procjeni Savjeta, a na osnovu ispitanog uzorka, više od 800 miliona eura otišlo je na marketing i oglašavanje državnih institucija, javnih preduzeća , preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, državnih fondova i lokalne samouprave. To je ogroman novac dat da se reklamiraju oni koji bi trebalo da imaju najmanje potrebe za tim. Zaključili ste da tako političke elite najlakše utiču na medije, preko marketinških firmi koje su im bliske?
MILENOVIĆ: U izveštaju je obrađen jako mali uzorak , manji od jednog procenta svih državnih institucija, javnih preduzeća, preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, raznih agencija, fondova, lokalnih samouprava…I taj uzorak je potrošio za posmatrane četiri godine preko 60 miliona evra. Kada smo izvršili ekstrapolaciju na celi javni sektor Srbije došli smo do iznosa od preko 840 miliona evra. Sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim da su i jedan i drugi iznos minimalni iznosi jer u izveštaj nisu ušli rashodi koje su platili Telekom, Srbijagas, deo sponzorstava PTT Pošta, Informatike a.d, kao ni celokupni troškovi Ministarstva spoljnih poslova i Vlade Republike Srbije.

Kada je privreda Srbije na kolenima i nema svežeg novca, jasno je da zapravo novac koji dolazi do medija u velikom broju slučajeva dolazi iz javnog sektora. Kada privreda slabo radi, diskreciono pravo pojedinaca iz javnog sektora, kom mediju će dati novac, gde će se oglasiti i kome će dodeliti donaciju, predstavlja mogući uticaj koji politička elita može imati na medije.

Svrha ovog izveštaja nije bila da podeli medije na čiste i prljave, već da ukaže na mogući uticaj koji politička elita može da ima na rad medija.

Ako u društvu nema debate, nema sučeljavanja mišljenja, ako na javnom servisu nisu ni objavili slovo o ovom izveštaju, logično je da se nameće pitanje cenzure, autocenzure i političkog uticaja na urednike i novinare.

Kada ste pritisnuti besparicom u društvu, ono što prvo ne želite da uradite je da naljutite vašeg klijenta odnosno, na primer, oglašivača…I o tome smo pisali, da je samo stvar koliko je neko pristojan i čestit i da li hoće ili neće da pritiska urednike i novinare a da nije zakonski regulisano šta ,koliko i kako može. U izveštaju smo se bavili i načinom izigravanja Zakona o javnim nabavkama, kod nabavki pomenutih usluga. Ogromni novci su ostavljeni na raspolaganje pojedincima bez jasno utvrđenih pravila.

MONITOR: Kako tumačite to što Vam Vlada Srbije nije odgovorila na sve Vaše upite, a Ministarstvo spoljnih poslova, javna preduzeća Srbijagas i Telekom kao i Informatika Novi Sad, uopše nisu htjeli da sarađuju sa Savetom?
MILENOVIĆ: To je pitanje pre svega za Vladu i za premijera, jer nema borbe protiv korupcije sa tajnim ugovorima, netransparentnim poslovanjem i neobelodanjivanjem informacija od javnog značaja.Transparentnost u radu je nešto oko čega ne bi trebalo uopšte da polemišemo. Čim se nešto krije, pitanje je zašto. Paradoksalno je da se Savet za borbu protiv korupcije, koji je odavno telo Vlade, obraćao povereniku prošle godine više od 50 puta da bi uspeo da određene informacije dobije a sve u svrhu izrade izveštaja.

MONITOR: Medijska strategija sa aljkavim odnosom prema zakonskim obavezama i države i novopečenih vlasnika, takođe je nešto prema čemu ste bili veoma kritički. Komentarisali ste da se uglavnom radi o preuzimanju medija pred predstojeće izbore. Centar za vladavinu prava je „prozvao” državne organe da reaguju i objasne kako je moguće da Radoica Milosavljević, biznismen iz Kruševca, ranije osuđivan krivično, kupi osam medija, i ne ispostavi bankarske garancije do današnjeg dana?ž
MILENOVIĆ: Savet za borbu protiv korupcije je u svom Izveštaju o vlasničkoj strukturi medija iz februara 2015.godine izneo stav da sama privatizacija neće rešiti problem medija u Srbiji. I ovoga puta, nažalost, pokazalo se da za pojedince koji su bliski političkoj eliti ne važe pravila i zakoni kao za sve ostale građane. Neko mora da ima ime i prezime, ko je dozvolio da se sve ne uradi u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, a na tužilaštvu je da uradi svoj posao.

Borba protiv korpucije je formalna

MONITOR: Nedavno je u policijskoj akciji Rezač, među 70-ak ljudi, uhapšen i Slobodan Milosavljević, član DS-a i ministar, za navodno nezakonito raspolaganje državnom imovinom. Vi ste pomenuli kako je, prema podacima Saveta, vlasnik TV Pink Željko Mitrović u 2014. dobio milionski kredit za refinansiranje u okviru pomoći države za podsticaj izvoza! Sad, po tim navodima kao atraktivnim primjerima, izgleda da se malo šta mijenja, iako je i ovoj vlasti, i čini se baš njoj više nego prethodnima, sve u znaku „borbe protiv korupcije”, tajkuna, običnog i političkog nepotizma?
MILENOVIĆ: Ova Vlada se ne razlikuje od drugih vlada po raspolaganju državnom imovinom. Imovina nije popisana, procenjena, pa prema tome i odnos je kao prema ničijoj, a ne kao prema našoj. Tajni ugovori, aneksi u privatizaciji koje potpisuju samo oni koji su bliski sa vladajućom elitom, podsticaji koje dobijaju privilegovani, nejednak tretman svih građana i pravnih lica pred licem pravde… Samo govore koliko je Srbija ogrezla u korupciji i koliko je sadašnja vladajuća politička elita deklarativna u borbi protiv korupcije. Borba protiv korupcije u Srbiji nije suštinska već formalna.

A na tužilaštvu je da pokrene postupke protiv svih koji su se ogrešili o Zakon – naravno, moram da napomenem ne selektivno, ne politički atraktivno, ne senzacionalistički…

Od znanja važnije koga znate

MONITOR: Kao forenzički računovođa, kako ocjenjujete značaj i domete finansijskih istraga u radu pravosudnih organa u Srbiji, s obzirom da je to dugo slaba tačka Srbije u godišnjim izvještajima Evropske komisije?
MILENOVIĆ: Kada pravosuđe ne funkcioniše, kada institucije sistema slabo funkcionišu i razaraju se, kada se institucije bave same sobom i udavljene su u aferama, onda se šalje poruka građanima da je sve moguće i da je sve dozvoljeno samo ako pripadate onima koji vladaju. Znanje se tako degradira jer nije važno šta znate, postaje važno koga znate…Tada počinje da bude isplativo bavljenje kriminalom. Značaj finansijskih istraga je veliki, jer ono što je opljačkano i oteto od nas građana trebalo bi da se vrati državi i nama građanima. Efikasne finansijske istrage u Srbiji su moj san, koji eto postaje java u raznim drugim zemljama širom sveta gde radim. U Srbiji još uvek su san…

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

GORAN ĐUROVIĆ, MEDIA CENTAR: RTCG ostaje pod političkom kontrolom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Boris Raonić će nastaviti da vraća uslugu Spajiću, ali i Mandiću i Kneževiću koji imaju svoje članove Savjeta, Veselina Drljevića (predsjednika Savjeta) i Naoda Zorića, preko kojih značajno utiču na način rada RTCG, zapošljavanje urednika i odgovornih lica u RTCG preko kojih ostvaruju svoje poltičke ciljeve

 

 

MONITOR: Ostavku generalnog direktora RTCG Borisa Raonica i njegov istovremeni izbor za v.d generalnog direktora okarakterisali ste kao ,,početak realizacije dogovorenog plana”. Šta jei cilj tog plana i ko je u njemu učestvovao?

ĐUROVIĆ: Plan koji je dogovoren između nezakonito imenovanog generalnog direktora RTCG  Borsa Raonića, predsjednika Vlade i PES-a Milojka Spajića, predsjednika Skupštine i NSD Andrije Mandića i predsjednika DNP Milana Kneževića je da Raonić bude ponovo izabran na funkciju generalnog direktora RTCG, ali ovaj put na manje nezakonit način. Raonić nije ispunjavao uslove za generalnog direktora RTCG na osnovu prethodnog zakona jer nije imao 10 godina radnog iskustva u VII 1 stepenu kvalifikacije. Zato je Spajić neposredno pred usvajanje medijskih zakona izvršio izmjene da bi zakon prilagodio limitima Raonića i omogućio mu ponovni izbor na funkciju. Podsjećam, Raonić je završio pravni fakultet 2018. godine, a  uslov propisan prethodnim zakonom i nacrtom važećeg zakona od 10 godina radnog iskustva on nije mogao ispuniti. Zato je Spajić potrebno radno iskustvo spustio na pet godina.

Ovo neodoljivo podsjeća na ono što je  DPS radio 30 godina dok je bio vlast, kada su se propisi prilgođavali pojedincima koji su morali da vraćaju uslugu poltičkim mentorima tokom trajanja svog mandata. Tako će i Raonić nastaviti da vraća uslugu Spajiću ali i Mandiću i Kneževiću koji imaju svoje članove Savjeta, Veselina Drljevića (predsjednika Savjeta) i Naoda Zorića, preko kojih značajno utiču na način rada RTCG, zapošljavanje urednika i odgovornih lica i RTCG preko kojih ostvaruju svoje poltičke ciljeve.

MONITOR: Može li proces koji vodi tužilaštvo uticati na taj naum?

ĐUROVIĆ: Taj proces neće uticati na naum Spajića, Raonića, Mandića i Kneževića jer je očigledano i Tužilaštvo pod političkim uticajem u ovom slučaju. Proces izviđaja zbog nepoštovanja sudske pravosnažne presude traje više od godinu. Namjerno je odugovlačen u Specijalnom državnom tužilaštvu. Sada je predmet vraćen Osnovnom državnom tužilaštvu koje neće ništa uraditi u skorijem periodu. Raonić je podnio ostavku i odlučio da bude u v.d. stanju do ponovnog izbora, jer očekuje skore nove pravosnažne presude po tužbama Nikole Markovića i Srđana Čovića kojima će se potvrditi da je u dva navrata bio nezakonito imenovan na funkciju.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 19. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NEMANJA VOJINOVIĆ, REDITELJ: Slika svijeta u nestajanju

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dokumentarni film nije komercijalna umjetnost, ali ima tu moć da otvori prozor u neke nove svjetove i postavi pitanja za koja komercijalna umjetnost nema vremena ili strpljenja

 

Dugometražni dokumentarni film „Flašaroši“ Nemanje Vojinovića prikazan je u Podgorici, na Underhillfestu – međunarodnom festivalu dokumentarnog filma. Gosti su bili reditelj filma Nemanja Vojinović i producentkinja Marija Stojnić. Film je na Sarajevo film festivalu osvojio nagradu za najbolji dokumentarni film, kao i nagrade na Slobodnoj zoni i na Martovskom festivalu…

MONITOR: Na samom početku filma gledaoci su upoznati da se u blizini Beograda, u nekada moćnog središta neolitske, vinčanske kulture, donedavno nalazila jedna od najvećih deponija u svijetu. Kada ste počeli da se interesujete za ovu priču i kad ste došli na ideju da snimite ovo ostvarenje?

VOJINOVIĆ: Prva inspiracija za film došla je nakon što sam video foto reportažu sa deponije u Vinči. Bila je to fotografija sakupljača koji stoji na brdu otpada dok u pozadini leti na hiljade galebova. Mislio sam da je to neka daleka zemlja trećeg sveta, a zapravo je tu u Beogradu, u Vinči.  Vinčanska kultura mi je bila motivacija i početna tačka razmišljanja o filmu – kako je moguće da je na mestu najstarije evropske kulture sada jedna od najvećih deponija na svetu. Zašto gajimo takav nemar spram kulturno-istorijskom značajnom prostoru? Prvobitna ideja je bila da napravim vizuelno snažan esejistički film o konzumerizmu i istorijskoj vertikali vinčanskog prostora u tri sloja. Prošlost vinčanske kulture, savremeni sloj konzumerizma i modernog načina života kroz slike deponije, sa pitanjem šta će buduće generacije za nekih hiljadu godina da pomisle o našoj civilizaciji.  Onda sam otišao na deponiju i stajao na istovaru, na vrhu brda od preko pedeset metara smeća. Iznad mene preletale su na hiljade galebova, dok je teška mašinerija jurila po istovaru i mlela sve pred sobom. Okrenuo sam se, a iza mene bio je jedan potpuno nepoznati svet. Na stotine radnika, manuelnih reciklera koji sa džakovima na leđima jure ka istovaru ili se vraćaju u svoje baze punih džakova plastičnih flaša. Otvorio se jedan paralelni, nevidljivi svet, haotičan sistem u kome deluje da svako ima svoje mesto. Ljudi su me „osvojili“ i poželeo sam da prikažem neistraženi univerzum flašaroša.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 19. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ESAD BAJTAL, AKADEMIK IZ SARAJEVA: Ubica se vraća na mjesto zločina

Objavljeno prije

na

Objavio:

U cijeloj priči oko Rezolucije o Srebrenici nepobitno je  jasno da se istina konačno i formalno – vratila u Srebrenicu. Sada je tu, kod kuće. I nezaustavljivo kreće na put oko Svijeta. U škole i udžbenike širom planete. Krv Aušvica, Jasenovca i Srebrenice ne da se saprati nikakvim ideologemima, naručenim quasi-akademskim konferencijama i debelo plaćenim piskaranjima

 

 

 

MONITOR: Imate li uvida, da li je Rezolucija o Srebrenici počela da se primjenjuje jer se odnosi na 11. jul koji je proglašen Međunarodnim danom promišljanja i sjećanja na genocid u Srebrenici?

BAJTAL: Nemam uvida da li je Rezolucija počela da se primjenjuje, ali da iritira  počinioce genocida, to je sasvim očigledno. Pokušaj da se priglupim matematičkim akrobacijama rezultata glasanja, njeno usvajanje minimizira i „pobednički“ interpretira, pokazuje velikosrpske ideologe smiješnim  i politički pregrijanim akterima. Ali, u cijeloj priči oko Rezolucije je nepobitno jasno, da se istina konačno i formalno – vratila u Srebrenicu. Sada je tu, kod kuće. I nezaustavljivo kreće na put oko Svijeta. U škole i udžbenike širom planete. Ukratko i ljudski govoreći, krv Auschwitza, Jasenovca i Srebrenice ne da se saprati nikakvim ideologemima, naručenim quasi-akademskim konferencijama i debelo plaćenim piskaranjima.

MONITOR: Nekoliko dana pred 11. jul, održan je u Prijedoru defile kadeta i vojnih predstavnika Vojske Srbije koji je izazvao burna reagovanja i neslaganja. Zašto se Prijedor bira, dvije godine za redom, za mjesto gdje će se demonstrirati „srpsko jedinstvo“ ako se dobro zna za oko tri hiljade ubijenih Bošnjaka iz Prijedora?

BAJTAL: Upravo zato. Ubica se vraća na mjesto zločina. Prijedor je simbolički važno mjesto te genocidne politike, s koga nam, upravo tim vojnim paradiranjem, njeni nosioci prešutno, ali jasno poručuju: Učinili smo strašni zločin. Pa, šta? Na to morate da se naviknete, ili da se kupite odavde. Konačno, i tome dosljedno, nekažnjeni stadionski transparenti „Nož, žica, Srebrenica“; i horska javna pjevanja: „Oj, Pazaru novi Vukovaru, a Sjenice nova Srebrenice“, nedvosmisleno poručuju da Oni od ideje „Srbija do Tokija“, ne odustaju. Ta dotokijska Srbija, je suština klero-militarističke nakane koja eufemistički progovara iz doktrine o „srpskom svetu“.

MONITOR: U vladi BiH je došlo do konfuzije u vezi sa dozvolom za dolazak kadeta iz Srbije. Željko Komšić je to nazvao agresijom, Pokret majki enklava Srebrenice i Žepe provokacijom…Kako je moguće da je, na kraju, stvar sa dozvolom bila jasna kada je Avaz objavio informaciju iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije?

BAJTAL: S „informacijom“ i bez nje – ništa ni novo ni slučajno. Našao se način da se još jednom podigne režimski spasonosna prašina za srbijanskog izvođača i njegove manje-entitetske podizvođače, koji su politiku srozali na etno-sluganski imperativ sistematskog sluđivanja i uznemiravanja bosanske javnosti. Na tome već decenijama vješto i istrajno rade. Samo to ih, uprkos golemom nezadovoljstvu gladnih i poniženih masa, održava u vlastodržačkim foteljama.

MONITOR:  Dodik najavljuje „razdruživanje“ o kojem je sačinjen i dokument. Kao povod prvo je naveo usvajanje Rezolucije, a sada više pažnje ponovo obraća na mogućnost da međunarodna zajednica utiče da se pitanje imovine BiH konačno riješi i to, kako on tvrdi, na štetu RS. Da li je „imovina“ ključna riječ za Dodika?

BAJTAL: Iskustvo postojanja države Bosne i Hercegovine, ne poznaje nikakvo „združivanje“, pa je i priča o „razdruživanju“ nelogična i besmislena. Povijesno, prije i poslije Dejtona, postoji samo BiH. I ništa više. Šta je tu združeno? Ništa! Pa kako onda „razdružiti“ nezdruženo?

Da, „imovina“ je Dodikov ključni problem. Da budem precizan i jasan – ne državna – nego njegova privatna imovina čiju vrijenost strane agencije i entitetska opozicija procjenjuju na milijarde eura, optužujući ga za njeno sumnjivo sticanje. U isto vrijeme, građani manjeg bh. entiteta bijedno tavore.  U tom sumornom košmaru, kaže službena statistika, nasilje, broj ubistava i samubistava, u manjem entitetu, u stalnom su porastu. Taj očigledni  životni problem, pokušava se maskirati nametanjem etno-tema i fabrikovanjem lažnih  problema; maštarijama o entitetu kao državi; o njenoj samostalnosti, o „razdruživanju“; medijski orkestriranom kuknjavom o „državnoj imovini“; halabukom o Rezoluciji, i čemu sve ne.

MONITOR: Dodik najavljuje i da će ponovo biti stavljen na glasanje krajnje kontroverzni prijedlog Zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija koji je, zbog pritiska spolja, bio povučen. Tvrdi se da je u tom Prijedlogu jasan uticaj zakonodavstva Rusije u toj oblasti. Već je zakonskim inicijativama pogoršano stanje u medijima i ljudskim pravima u RS. Ima li rješenja?

BAJTAL: Nema rješenja. Bar za sada.  Sve to  spada u opus pomenutog fabrikovanja lažnih i maskiranja stvarnih životnih problema građana tog entiteta. Besmisao je poprimio mitske razmjere tako da još samo laž može da ga održava. Otuda tobožnji neprijatelji na sve strane: neprofitne ganizacije, opozicija, ustaše, katolici, muslimani, Amerikanci, Zapad, Teheran, šiptari … Sve nesrpsko je  – antisrpsko, i samorazumljivi neprijatelj srpstva.  Jedino rješenje je odlazak tog blefera s vlasti i konačna demokratizacija javne i političke sfere djelovanja. Povijesno gledano, nikad ni jedna diktatura nije bila sposobna da riješi nijedan životni problem koji je sama stvorila. Samo ih je usložnjavala i gomilala, a krivnju kukavički nemoralno prebacivala na oponente i kritičare režima.

MONITOR: U Skupštini Srbije bi uskoro trebalo da se glasa o ratifikaciji Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničke budućnosti srpskog naroda, donijetoj kao prateći dokument Svesrpskog sabora održanog u Beogradu. Da li su ovakvi dokumenti tek „mahanje papirima“ ili i oni doprinose padu međuetničkog povjerenja u BiH?

BAJTAL: Rušenje tog povjerenja i razbijanje bilo kog oblika ljudskog zajedništva, je primarna programska zadaća tih i njima sličnih dokumenata. Ne zaboravite da SANU Momorandum, Vol. 2. imperativno nalaže: “Koristiti sve mehanizme da se oba doma parlamenta BiH maksimalno onemoguće u radu, obezvrede i obesmisle na sve moguće načine. Sprečavati donošenje zakona koji se ne smatraju bitnim i ne predstavljaju nikakvu pretnju RS-u. Ovo je jedno od značajnijih sredstava za dokazivanje teze o nemogućnosti funkcionisanja zajedničkih institucija. Generalno, uvek i na svakom mestu insistirati na tome da su ‘državna’ vlast i institucije na nivou BiH nepotrebne, suvišne, nemoguće, skupe i antisrpske… Ni po koju cenu ne sme se dozvoliti formiranje bilo kakvih saveza, udruženja ili asocijacija na nivou BiH. Dakle, ni po koju cenu se ne sme dozvoliti čak ni formiranje udruženja pčelara na nivou BiH, a o drugim važnijim asocijacijama se ne sme ni razmišljati. (…) Vrlo je značajno da političari u RS-u jasno stave do znanja javnosti i međunarodnoj zajednici da BiH ne smatraju kao jedinstvenu državu, već kao zajednicu dve teritorije koje trenutno čine celinu. A tu celinu treba što češće nazivati neprirodnom, nametnutom, nemogućom…“  U tome je jedini smisao i suština te besmislene Deklaracije.

MONITOR: Kako  ocjenjujete rezultate izbora za EU parlament, očekivanu pobjedu Laburista u UKi neočekivano loš rezultat ultradesnog Nacionalnog okupljanja na izborima u Francuskoj? Da li će oni ostaviti  dugoročnije posljedice na sve teže odluke koje EU i Evropa očekuju?

BAJTAL: Ja iskustveno, i u principu, ne vjerujem ni jednoj i ničijoj politici. O svakoj sudim samo na osnovu njenog praktičnog djelovanja i životnih rezultata, a nipošto po njenom egoističkom samoreklamerstvu. Treba sačekati da vidimo „šta se iza brda valja“.

 

Počinioci genocida bi da,  preimenovanjem Srebrenice, pokušaju izbrisati  mjesto genocida

MONITOR: Kako vidite skorašnju izjavu Predsjednika RS, Milorada Dodika, da u Srebrenici nije ubijen nijedan čovjek i najnoviju-u nizu ranijih sličnih inicijativa o Srebrenici, da opština Srebrenica promjeni ime?

BAJTAL: Izuzetno neinteligentna i cinična izjava istovremeno. Ni prva ni posljednja. A koja  iz ugla vremenske retrospektive sistematskog lažiranja stvarnosti, precizno govori kako je takva glupost samo karika u dugom lancu planski osmišljenog negiranja i relativiziranja genocida. Najprije je to bio „strašan i nepotreban zločin“, pa onda, „veliki zločin“, poslije samo „zločin“, da bi se došlo do zadivljujuće maštovite lagarije kako „u Srebrenici nije ubijen nijedan čovjek“. Ništa novo. Svojevremeno, njegov idol Milošević, izjavi u Hagu da je „o Bosni i Hercegovini sve čista laž“, a Karadžić, na istom sudu, i ne trepnuvši, lupi kako „Sarajevo nije bilo u opsadi“, i da „Sarajevo nije bilo ni okrznuto“. Očito, Bosanci su sami sebe granatirali na Markalama (Sarajevo)  i Kapiji (Tuzla), itd.itd. Sami sebe ubijali, sami sebe silovali, sami sebe raseljavali. I tako iz decenije u deceniju; iz mjeseca u mjesec; iz dana u dan; iz sata u sat, ređaju se cinično prozirne i bezobrazno očigledne – laži. Bez kraja i smisla.

Ostalo je još samo da se preimenovanjem Srebrenice, shodno njegovoj postrezolucijskoj neporecivosti, pokuša izbrisati i samo mjesto genocida. O tome se radi. I sad, oni se čude kako to da su od svijeta prokuženi. Jer vjeruju da su genijalni lažovi, kako ih je to, svojom doktrinom laži kao „srpskog državnog interesa“, sistematski vaspitavao „otac nacije“ Dobrica Ćosić. Otuda, logikom te pedagogije laži, svjedočimo čitavom serijalu psihijatrijski simptomatičnih nebuloza, izmišljotina i besmislica najgore vrste. One jasno govore o ideološkim projektima i djelatnim aksiomima velikosrpske politike, koju logički možemo sažeti u dva neizrečena stava njegovane mašinerije laži: „Nije bilo kako je bilo, nego je bilo kako mi kažemo da je bilo“. Odnosno, „Uradićemo sve što smo naumili, negiraćemo sve što uradimo“. I decenijama čine upravo to. Na taj način Gospođa Laž je postala gebelsovski samorazumljiv princip velikosrpske politike. Čak iskustveno dokazana konstanta. Jedina po kojoj je čitav svijet prepoznaje i pamti.

 

Orban će učiniti da uspori i ospori evropski put Bosne

MONITOR: Dodikov saveznik, Viktor Orban je u velikoj i nenajavljenoj „mirovnoj“ turneji-Kijev, Moskva, Peking… Turneju je započeo po početku predsjedavanja Mađarske Savjetom EU. BiH još nije dobila datum za otpočinjanje pregovora. Može li mađarsko polugodišnje predsjedavanje EU, u tome pomoći BiH?

BAJTAL: Sve što bude u njegovoj moći, kršćanski ostrašćeni Orban će učiniti da uspori i ospori evropski put Bosne, koji je poguban za njegovog psovački-nekultivisanog, vjerovatno ucijenjenog i antievropski instruisanog krimi-partnera. Veže ih sluganska, blefersko-interesna antibosanska i anticivilizacijska naci(onali)stička logika firerovski zadojene mržnje i netrpeljivosti spram svega univerzalnog i ljudskog. Žulja ih bosansko, civilizacijsko, kulturno-religijsko i ljudsko šarenilo Bosne. Ne uklapa se u pljačkaški-profitabilnu jednostranost njihove klero-etničke isključivosti i omraze.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo