Povežite se sa nama

INTERVJU

Miroslava Milenović, članica Savjeta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, finansijska forenzičarka: Bezbjednija sam širom svijeta, nego u Beogradu

Objavljeno prije

na

MONITOR: Prije oko dva mjeseca napadnuti ste u haustoru zgrade u kojoj stanujete. Kada ste to saopštili medijima, ministar policije vam je uzvratio primjedbom da je trebalo da se prvo obratite policiji. Onda smo saznali da ste to uradili početkom septembra, jer ste primijetili da ste praćeni, a Vaš saradnik Ivan Ninić je pretučen, ali od policije o toj istrazi niste dobili ništa. Da li Vas neko iz policije i tužilaštva sada kontaktira, imate li državnu zaštitu i osjećate li se bezbjednije?
MILENOVIĆ: Prošlo je više od pet meseci kako sam primetila da me prate , više od četiri meseca kako sam prijavila tužilaštvu i policiji da me nepoznate osobe prate, i eto prošlo je dva meseca kako sam napadnuta izlazeći iz zgrade u kojoj stanujem. Više od mesec dana nemam nikakvih informacija, nemam nikakav vid zaštite i ne mogu da kažem da se osećam bezbedno. Paradoksalno, radim obuke policije i tužilaštva širom sveta i tamo se osećam bezbednije nego kada sam u Beogradu.

MONITOR: Odakle dolaze prijetnje po Vašu bezbjednost? Bavite se finansijskom forenzikom i to sada radite i u Vladinom Savjetu za borbu protiv korupcije. Učestvovali ste u izradi i objavili dva važna i po rezultatima „subverzivna” istraživanja o raspolaganju elitnim stambenim i poslovnim kvadratima u državnom DIPOS-u i o trošenju budžetskog novca za marketing i oglašavanje državnih organizacija i preduzeća.
MILENOVIĆ: Bavim se forenzičnim računovodstvom preko petnaest godina, član sam Saveta za borbu protiv korupcije od decembra 2012. godine, radila sam na mnogim kompleksnim predmetima finansijskog kriminala, bavim se obukama vezanim za uspostavljanje efikasnih finansijskih istraga, ali pre svega se zalažem za transparentnost u radu javnog sektora a naročito za transparentno trošenje našeg budžetskog novca. Ako me moj rad kvalifikuje za metu, onda nemam šta da dodam.

Dva izveštaja koja ste pomenuli su samo kap u moru drugih izveštaja koje je Savet za borbu protiv korupcije objavio u proteklih više od 14 godina. Samo da napomenem 24 predmeta Saveta urađena dok je Verica Barać bila živa, za koje je premijer izjavio da su rešeni a, nažalost, istina je da tapkaju u mraku i pored preuzete obaveze pred EU da će biti u najkraćem roku procesuirani. Takođe, novih 20 predmeta čeka…

MONITOR: Nalazi i u ova dva izvještaja pokazuju zakonske slabosti koje „opravdavaju” prilično jasnu nit korupcije i zloupotreba u raspolaganju državnom imovinom i novcem građana i nastavak moćne uloge partija i pojedinaca i slabost institucija. Jasno je da novac i neopravdane privilegije završavaju na kraju kod pojedinaca…
MILENOVIĆ: Savet je savetodavno telo Vlade i mi kroz izveštaje ukazujemo na sistemsku korupciju i Vladi preporučujemo koje mere treba da preduzme. Međutim, sve vlade pa i ova to doživljavaju kao stavljanje prsta u oko. I to sve po sistemu ako nisi sa nama onda si protiv nas.

Ekonomska elita zajedno sa političkom elitom već više od dvadeset pet godina drži Srbiju sa omčom oko vrata. Institucije sistema ne rade, i ono malo nezavisnih institucija koje su uspostavljene svakim danom trpe sve veći pritisak u radu. Pravosuđe ne postoji, ono je rastureno. Srbija grca u aferama koje se proizvode svakodnevno, a da niko ne odgovara za njih. Morao bi da se načini koreniti zaokret i da se u naš rečnik i u naše živote vrate čast, moral i poštenje.

MONITOR: U periodu 2011-2014, prema procjeni Savjeta, a na osnovu ispitanog uzorka, više od 800 miliona eura otišlo je na marketing i oglašavanje državnih institucija, javnih preduzeća , preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, državnih fondova i lokalne samouprave. To je ogroman novac dat da se reklamiraju oni koji bi trebalo da imaju najmanje potrebe za tim. Zaključili ste da tako političke elite najlakše utiču na medije, preko marketinških firmi koje su im bliske?
MILENOVIĆ: U izveštaju je obrađen jako mali uzorak , manji od jednog procenta svih državnih institucija, javnih preduzeća, preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, raznih agencija, fondova, lokalnih samouprava…I taj uzorak je potrošio za posmatrane četiri godine preko 60 miliona evra. Kada smo izvršili ekstrapolaciju na celi javni sektor Srbije došli smo do iznosa od preko 840 miliona evra. Sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim da su i jedan i drugi iznos minimalni iznosi jer u izveštaj nisu ušli rashodi koje su platili Telekom, Srbijagas, deo sponzorstava PTT Pošta, Informatike a.d, kao ni celokupni troškovi Ministarstva spoljnih poslova i Vlade Republike Srbije.

Kada je privreda Srbije na kolenima i nema svežeg novca, jasno je da zapravo novac koji dolazi do medija u velikom broju slučajeva dolazi iz javnog sektora. Kada privreda slabo radi, diskreciono pravo pojedinaca iz javnog sektora, kom mediju će dati novac, gde će se oglasiti i kome će dodeliti donaciju, predstavlja mogući uticaj koji politička elita može imati na medije.

Svrha ovog izveštaja nije bila da podeli medije na čiste i prljave, već da ukaže na mogući uticaj koji politička elita može da ima na rad medija.

Ako u društvu nema debate, nema sučeljavanja mišljenja, ako na javnom servisu nisu ni objavili slovo o ovom izveštaju, logično je da se nameće pitanje cenzure, autocenzure i političkog uticaja na urednike i novinare.

Kada ste pritisnuti besparicom u društvu, ono što prvo ne želite da uradite je da naljutite vašeg klijenta odnosno, na primer, oglašivača…I o tome smo pisali, da je samo stvar koliko je neko pristojan i čestit i da li hoće ili neće da pritiska urednike i novinare a da nije zakonski regulisano šta ,koliko i kako može. U izveštaju smo se bavili i načinom izigravanja Zakona o javnim nabavkama, kod nabavki pomenutih usluga. Ogromni novci su ostavljeni na raspolaganje pojedincima bez jasno utvrđenih pravila.

MONITOR: Kako tumačite to što Vam Vlada Srbije nije odgovorila na sve Vaše upite, a Ministarstvo spoljnih poslova, javna preduzeća Srbijagas i Telekom kao i Informatika Novi Sad, uopše nisu htjeli da sarađuju sa Savetom?
MILENOVIĆ: To je pitanje pre svega za Vladu i za premijera, jer nema borbe protiv korupcije sa tajnim ugovorima, netransparentnim poslovanjem i neobelodanjivanjem informacija od javnog značaja.Transparentnost u radu je nešto oko čega ne bi trebalo uopšte da polemišemo. Čim se nešto krije, pitanje je zašto. Paradoksalno je da se Savet za borbu protiv korupcije, koji je odavno telo Vlade, obraćao povereniku prošle godine više od 50 puta da bi uspeo da određene informacije dobije a sve u svrhu izrade izveštaja.

MONITOR: Medijska strategija sa aljkavim odnosom prema zakonskim obavezama i države i novopečenih vlasnika, takođe je nešto prema čemu ste bili veoma kritički. Komentarisali ste da se uglavnom radi o preuzimanju medija pred predstojeće izbore. Centar za vladavinu prava je „prozvao” državne organe da reaguju i objasne kako je moguće da Radoica Milosavljević, biznismen iz Kruševca, ranije osuđivan krivično, kupi osam medija, i ne ispostavi bankarske garancije do današnjeg dana?ž
MILENOVIĆ: Savet za borbu protiv korupcije je u svom Izveštaju o vlasničkoj strukturi medija iz februara 2015.godine izneo stav da sama privatizacija neće rešiti problem medija u Srbiji. I ovoga puta, nažalost, pokazalo se da za pojedince koji su bliski političkoj eliti ne važe pravila i zakoni kao za sve ostale građane. Neko mora da ima ime i prezime, ko je dozvolio da se sve ne uradi u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, a na tužilaštvu je da uradi svoj posao.

Borba protiv korpucije je formalna

MONITOR: Nedavno je u policijskoj akciji Rezač, među 70-ak ljudi, uhapšen i Slobodan Milosavljević, član DS-a i ministar, za navodno nezakonito raspolaganje državnom imovinom. Vi ste pomenuli kako je, prema podacima Saveta, vlasnik TV Pink Željko Mitrović u 2014. dobio milionski kredit za refinansiranje u okviru pomoći države za podsticaj izvoza! Sad, po tim navodima kao atraktivnim primjerima, izgleda da se malo šta mijenja, iako je i ovoj vlasti, i čini se baš njoj više nego prethodnima, sve u znaku „borbe protiv korupcije”, tajkuna, običnog i političkog nepotizma?
MILENOVIĆ: Ova Vlada se ne razlikuje od drugih vlada po raspolaganju državnom imovinom. Imovina nije popisana, procenjena, pa prema tome i odnos je kao prema ničijoj, a ne kao prema našoj. Tajni ugovori, aneksi u privatizaciji koje potpisuju samo oni koji su bliski sa vladajućom elitom, podsticaji koje dobijaju privilegovani, nejednak tretman svih građana i pravnih lica pred licem pravde… Samo govore koliko je Srbija ogrezla u korupciji i koliko je sadašnja vladajuća politička elita deklarativna u borbi protiv korupcije. Borba protiv korupcije u Srbiji nije suštinska već formalna.

A na tužilaštvu je da pokrene postupke protiv svih koji su se ogrešili o Zakon – naravno, moram da napomenem ne selektivno, ne politički atraktivno, ne senzacionalistički…

Od znanja važnije koga znate

MONITOR: Kao forenzički računovođa, kako ocjenjujete značaj i domete finansijskih istraga u radu pravosudnih organa u Srbiji, s obzirom da je to dugo slaba tačka Srbije u godišnjim izvještajima Evropske komisije?
MILENOVIĆ: Kada pravosuđe ne funkcioniše, kada institucije sistema slabo funkcionišu i razaraju se, kada se institucije bave same sobom i udavljene su u aferama, onda se šalje poruka građanima da je sve moguće i da je sve dozvoljeno samo ako pripadate onima koji vladaju. Znanje se tako degradira jer nije važno šta znate, postaje važno koga znate…Tada počinje da bude isplativo bavljenje kriminalom. Značaj finansijskih istraga je veliki, jer ono što je opljačkano i oteto od nas građana trebalo bi da se vrati državi i nama građanima. Efikasne finansijske istrage u Srbiji su moj san, koji eto postaje java u raznim drugim zemljama širom sveta gde radim. U Srbiji još uvek su san…

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Udaljiti DPS i DF od vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Crnoj Gori je sve ogoljeno, pa nije teško zaključiti da ovakvu DPS i ovakav DF treba što više udaljiti od bilo kojeg oblika vlasti u Crnoj Gori. To mogu uraditi samo građani, i samo olovkom

 

„Događaji a Cetinju pokazuju da više decenija nismo detektovali pravi uzrok i društvenih, i političkih frustracija crnogorskog društva“, kaže u razgovoru za Monitor Blagoje Grahovac, odgovarajući na pitanje o uzrocima aktuelnih sporenja u Prijestonici.

GRAHOVAC: Uzrok je duboka i vrlo smišljena fašizacija crnogorskog društva. S jedne strane, egzistira agresivna ofanziva srpskog klerofašizma, čiji pokrovitelj je SPC, a politički eksponent je DF. Najnovija klerofašistika politička doktrina o „srpskom svetu“ je sredstvo za ostvarenje hegemonističkih velikodržavnih ciljeva.

S druge strane, višedecenijska vladavina DPS je generisala i formalno (ali i interesno) uobličila vrlo opak pokret, koji ne prikriva crnogorski neofašizam zasnovan na kriminalu, ne manje opasan od onog prvog. Na ravnoteži međusobnog straha, vlast se održavala kako u prethodnom periodu, tako i danas. Eksponirani predstavnici CPC nisu uspjeli da se distanciraju od crnogorskih neofašista. Naprotiv!

MONITOR: Ko su pobjednici, a ko gubitnici u „operaciji ustoličenja“?

GRAHOVAC: Nosioci oba ona fašizma umišljaju da su pobjednici. Oni i dalje istrajavaju na zavađama – da bi vladali! Dugoročni gubitinici su i država Crna Gora, i njeni građani.

Kroz istoriju se svaki oblik fašizma ponašao upravo tako. Crna Gora ima nesreću da ima dvije suprotstavljene frakcije, skoro pa jedinstvenog fašizma. Održavaju se na ravnoteži straha, u koji su uveli i većinu građana.

MONITOR: Dio vlasti zamjera policiji navodno  suviše mek  odnos prema demonstrantima na  Cetinju. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Normalan vojnik i normalan policajac među prvima prepoznaju nemoral, nekompetentnost i bahatost bilo koje vlasti. Jednostavno, iz razloga što se to najbolje uočava u hijerarhijski ustrojenim državnim institucijama. Nije teško ustvrditi da su u cetinjskim događajima većina učesnika bezbjednosnog sistema postupali i umnije, i odgovornije nego što bi se moglo reći kako za nosioce vlasti, tako i za mnoge predstavnike opozicije. Normalni policajci i normalni vojnici su svjesni da su upravo ti politički predstavnici najveća ugroza Crne Gore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

HRVOJE JURIĆ, PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U ZAGREBU: Odgovornost se zamjenjuje disciplinom, a solidarnost strahom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Jedinu šansu, dugoročno, vidim u prepoznavanju problema u lokalnim zajednicama, u lokalnim inicijativama koje su usmjerene na bitna pitanja

 

MONITOR: Nikada se kao posljednjih  decenija nije govorilo o važnosti odnosa čovjeka i prirode. Nikle su mnogobrojne „zelene“ partije, a i druge u svom programu imaju i svoju „zelenu politiku“. Koliko je to postao „trend“ i neka vrsta političkog pomodarstva, bez obzira na to što neki od njih djeluju iz dubokih uvjerenja da bez realizacije zelenih agendi nema opstanka?

JURIĆ: Više ne treba posebno dokazivati da je ljudski faktor ključan u nastanku ekološke krize koja prijeti Planeti, a prije svega opstanku ljudskog roda. Na to nam sve češće ukazuju ekstremne vremenske pojave, kao što su neobično visoke temperature i požari te neobično velike oborine i poplave, a na to nam je ukazala i pandemija koronavirusa, jer mnogi znanstvenici tvrde i podacima potkrepljuju da su uzroci nastanka i razvoja suvremenih epidemija zapravo ekološki, primjerice, krčenje šuma i prašuma, industrijska poljoprivreda i uzgoj životinja, organizacija i način života u gradovima, mobilnost stanovništva…

Na sve to upozoravaju nas „zelene politike“, pa i „zelene“ ili „ozelenjene“ partije, ali moram biti iskren, ne vidim spasa u tom partitokratsko-političkom „zelenilu“, kao ni u „zelenilu“ korporacija, jer sve zeleno tu je većinom samo sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva. Općenitije gledajući, mislim da je cijela paradigma „održivog razvoja“ nešto što treba kritizirati, jer taj „održivi razvoj“ uglavnom se koristi kao smokvin list za održavanje i razvijanje postojećeg ekonomsko-političkog sistema koji je i doveo čovječanstvo i Planetu do ruba propasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVAN VUJAČIĆ, predsjednik Foruma za međunarodne odnose: Zapadni Balkan se jedva primjećuje među krupnim globalnim potresima

Objavljeno prije

na

Objavio:

Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga

 

MONITOR: Kako ocjenjujete geopolitički i ekonomski položaj zemalja Zapadnog Balkana poslije skorašnjih značajnih promjena na globalnom planu: dolaska nove američke administracije, pandemije, promjena u EU, kineskog daljeg osnaživanja?

VUJAČIĆ: Desile su se bitne promene posle finansijske krize 2008. godine, koja je ozbiljno uzdrmala svet. U te promene spada izlazak Velike Britanije iz Evropske unije – takozvani Bregzit koji još uvek u pojedinim aspektima traje, a zatim izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Na to se nadovezala pandemija koja je pokazala koliko je svet istovremeno jako povezan i jako ranjiv. Sve najveće nacije sveta (uključujući tu i Kinu) pokazale su i nespremnost i nekompetentost, iako se već duže vreme  upozorava na mogućnost upravo ovakve pandemije.

Izbor Bajdena i njegova najava „povratka SAD u svet” očigledno je više retorička nego stvarna jer su Bajdenovi očigledni prioriteti ekonomska i socijalna politika na unutrašnjem političkom planu, što je na izvestan (ali bitno drugačiji) način, nastavak Trampove politike sadržane u sloganu „Amerika na prvom mestu”. Izlazak iz Avganistana je, u stvari, potvrda Trampovog sporazuma sa talibanima i uklapa se u stavljanje fokusa na unutrašnju transformaciju SAD. Od Trampa Bajden je nasledio i viđenje Kine kao strateškog konkurenta, pa i tu postoji više kontinuitet nego diskontinuitet. U narednom periodu videćemo u kom pravcu će se ova konkurencija odvijati.

EU sa svojom velikom ekonomskom snagom ima sopstvene probleme. Posle prvobitne katastrofalne reakcije na pandemiju, ona se nekako sabrala i dostigla značajan nivo vakcinisanosti. No, EU ima značajne probleme na unutrašnjem planu od kojih je najveći izazov održavanja ključnih vrednosti EU u svetlu „iliberalnih demokratija“, kako ih je nazvao Orban, u Poljskoj i Mađarskoj, čije vlade svojim otvorenim delovanjem dovode u pitanje samu suštinu EU.

Zapadni Balkan se jedva primećuje na fonu ovih krupnih potresa. On je mnogo manje važan nego što se nama čini. Države Zapadnog Balkana su ekonomski, demografski i geografski male i još uvek uronjene u prošlost i međusobne razmirice. Ako se tome doda neizgrađenost institucija, nivo korupcije i kriminala, te ozbiljno nazadovanje sa aspekta onih karakteristika koje čine društva demokratskim (po oceni bitnih međunarodnih instituta), postavlja se pitanje da li uopšte imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, bez obzira na formalno zaklinjanje da im je to cilj.  Dovoljno je podsetiti da se pre dve godine u opisu stanja u izveštaju Evropske komisije o Zapadnom Balkanu pojavila kategorija zarobljena država.

Bojim se da već dugo vremena političke elite na ovim prostorima svojim delovanjem čine sve da stvore predstavu o ovim prostorima kao mračnom mestu koje je jedino interesantno po mogućnosti stvaranja potencijalnih konflikata. Dobro je jedino što su nam i na tom planu mogućnosti iscrpljene tokom ratova 1990-ih. Ako nam je istinski cilj članstvo u EU, moramo se truditi da se pokažemo kao uzorne zemlje u svakom pogledu i uz to i dobre komšije jedni drugima. Jedino se u tom slučaju možemo, uz podršku i EU i SAD, vratiti na stvarni, a ne fingirani, put ka članstvu u Evropskoj uniji.

MONITOR: Kako kao profesor ekonomije i diplomata sa radnim iskustvom u Vašingtonu, vidite uticaj Kine? Predviđa se da će ona uskoro biti najjača svjetska ekonomija? Na osnovu kojih parametara bi to moglo biti i kako da ih čitamo?

VUJAČIĆ: Kineski dugogodišnji rast je impresivan. Normalno je da Kina kao zemlja sa ubedljivo najvećim stanovništvom i takvim rastom, u narednoj dekadi postane najveća svetska ekonomija merena nominalnim ukupnim BDP-om. Ona je to već sada, ako BDP računamo po kupovnoj moći. Kina nije toliko atipična kako se misli, jer se uklapa u Azijski model strategije rasta koji je već viđen. No, po nominalnom BDP-u po glavi stanovnika ona je još uvek tek na 73. mestu u svetu. Usput budi rečeno, po ovom parametru Kina je pretekla i Srbiju i Crnu Goru. Projekcije ukazuju da će Kina 2050. još uvek biti na polovini BDP-a po glavi stanovnika u SAD.

Ne bi trebalo zanemariti ni ozbiljne probleme sa kojima se Kina susreće. Na prvom mestu je to nejednkost koja je najveća u svetu. Paradokslano je da se to javlja pod vlašću komunističke partije. Drugo, Kina će se sudariti sa starenjem stanovništva, pa i njegovim ozbiljnim smanjenjem do kraja veka. Ovo je rezultat dugogodišnje „politike jednog deteta“. Takvi fenomeni nisu pogodni za ekonomski rast. Navedeno ne umanjuje dosadašnji ekonomski napredak Kine, ali ukazuje da se pred njom nalaze ozbiljni izazovi.

MONITOR: EU nije oduševljena kineskim prisustvom i uticajem na privrede zemalja Balkana, među kojima se ističe i Crna Gora, a još više Srbija. Novi kineski „Put svile“ nazvan Inicijativa „Pojas i put“, obuhvata i značajan broj zemalja članica EU. Neki to zovu „kineskim Maršalovim planom“, a drugi „dužničkom diplomatijom“… Koliko je velika razlika u stepenu i načinu kineskog prisustva ovdje i u zemljama EU? Kakva je budućnost te saradnje?

VUJAČIĆ: Kristijan Lagard koja je sada predsednica Evropske centralne banke, dok je još bila direktor MMF-a, pre par godina je upozoravala zemlje da vode računa o isplativosti projekata infrastrukture u okviru programa „Pojas i put“, te da su neke u ospasnosti da uđu u probleme otplate duga. Tada je nabrojala šest zemalja među kojima je bila i Crna Gora. Nisam sklon da zbog toga optužujem Kinu. Naši političari nose odgovornost za zaduživanje. Izgradnja infrastrukture se predstavlja kao vid ubrzanog razvoja.  Kad bi samo zidanje puteva vodilo brzom razvoju, sve bi zemlje bile razvijene, jer je u današnje vreme gradnja puteva prilično jednostavna.

Ono na čemu bi trebalo da insistiraju vlasti sa ovih prostora  je da prisustvo ekonomskih subjekata iz bilo koje zemje sveta, pa i Kine, bude u skladu sa dobrom praksom EU u svakom pogledu, od tendera do ekoloških kriterija. Očigledno je da oni to ne rade, a to je dugoročno kontraproduktivno.

MONITOR: Hoće li povratak talibana u Avganistanu promijeniti ili potvrditi odnose globalnih sila?

VUJAČIĆ: Avganistan neće promeniti globalne odnose sem ukoliko ponovo postane baza za terorizam, u šta sumnjam. Nije lako obezbediti elementarne uslove za život posle tako dugotrajnog rata. To znači da će talibani morati da se mnogo više prilagode svetu ukoliko žele da uspostave dugoročnu vlast. To znači oslanjnaje na pomoć, kredite, devizne rezerve i još mnogo toga.

 

U krizi na Cetinju su učestvovale sve strane

MONITOR: U Srbiji se pojavila sintagma „srpski svijet“, kao novo-stara „etno-spoljnopolitička“ inicijativa. Bilo je dosta straha u vezi sa ovim događajima na Cetinju. Da li je moguće da posljedice sukoba na Cetinju dovedu do radikalnijih unutarpolitičkih, pravosudnih i diplomatskih izazova?

VUJAČIĆ: Ne znam šta znači „srpski svet“. Vidim da je jedna takva, po mišljenju mnogih, nesrećna, a po mom mišljenju i pretenciozna, floskula dovela do oštrih polemika i u Srbiji. Jedni u njoj vide nacionalizam i srpski hegemonizam, a drugi legitimnu zainteresovanost za položaj, prava i kulturni identitet pripadnika srpske nacionalnosti van Srbije,  koja ne bi trebalo da bude upitna.

Svakako nije dobro što se tom floskulom najglasnije oglašava Aleksandar Vulin poznat po svom konfrontirajućem i agresivnom maniru u raspravama o etnicitetu i tumačenju istorije koje često sam inicira. To što to ne bi trebalo da bude njegov posao u vladi Republike Srbije i što ga niko ne koriguje,  čini da se njegove izjave tumače kao stvarne Vučićeve poruke koje on ne želi da izgovori. To ne može da doprinese ničemu dobrom, a pogotovu ne Vučiću jer je njegova radikalska nacionalistička prošlost i učešće u politici 1990-ih godina naširoko poznata. Mislim da se cela javna polemika oko ove floskule ne vodi o njenom značenju, već se značenje izvlači iz biografije ličnosti koja je propoveda i objašnjava. Vulin je naknadno svojim izjavama dodatno doprineo negativnom tumačenju „srpskog sveta”.

Cela polemika oko ove floskule nam, međutim, govori nešto drugo. Govori nam o stanju u zemljama ovih prostora koje su, kao što sam rekao, uronjene u prošlost i međusobne razmirice, a i u okviru samih sebe jako polarizovane.  Sve će se iskoristiti za produbljivanje podela i raspaljivanje strasti jer na tome opstaju veći delovi političkih i drugih elita.

Slično se i desilo sa ustoličenjem na Cetinju, koje se srećom završilo bez tragičnih posledica. Ono što se dešavalo kroz vekove, da se laički  izrazim, ritual unapređenja jednog sveštenog lica na funkciju, pretvorilo se u krizu na ivici žestokog nasilja koje je moglo da dovede do veoma ozbiljnih posledica. U tome su učestvovale sve strane. Posebno je loše izgledalo organizovano dovođenja protivnika tog ustoličenja koji su se nasilnički ponašali. Još gore, stvorena je percepcija da predsednik Crne Gore podstiče nasilje. To urušava kredibilitet Crne Gore kao države.

 

SAD će na Balkanu podržavati napore EU iz drugog plana

MONITOR: Još se očekuje jasnija politika administracije Džozefa Bajdena prema zemljama Zapadnog Balkana, posebno prema nekim režimima i moćnim pojedincima, prije svega iz političke sfere. Šta bi moglo da se očekuje?

VUJAČIĆ: Očekujem povratak na ranije utvrđenu politiku podrške rukovodećoj ulozi Evropske unije na prostoru na kome se nalaze zemlje  koje imaju aspiracije ka članstvu u EU. Cilj Bajdenove administracije je ponovno uspostavljanje čvrstih veza sa EU koje su u vreme Trampa bile narušene. SAD će podržavati napore EU iz drugog plana, a njihovu nešto veću ulogu očekujem u pregovorima između Beograda i Prištine, iz razloga što imaju daleko veći uticaj na albansku stranu. Predviđam da će se to manifestovati vrlo brzo u nagovaranju Kurtija da zauzme konstruktivniji stav prema ovim pregovorima.

 

Crkve su na našim prostorima previše prisutne u politici

MONITOR: Da li dugo oslanjanje političkih partija i lidera u našem regionu  na dominantne crkve ili namjere da se stvore nove državne crkve (u etno-filetističkoj tradiciji Pravoslavlja), govore i o nemoći politike koja ne može bez „saveza trona i oltara“?

VUJAČIĆ: Mislim da su crkve na ovim prostorima isuviše prisutne u politici, a kad to kažem ne mislim samo na SPC i ne mislim samo na Crnu Goru, već i na sve prostore bivše Jugoslavije. Trebalo bi da su naše državnosti i nacije zasnovane na nečemu drugom, a ne na pripadnosti konfesijama. Politika indentiteta u ektremnom obliku je i dovela do krvavog raspada Jugoslavije. Trebalo je da iz toga nešto naučimo. Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo