Da li je u Crnoj Gori planirano da se vakciniše polovina stanovništva, ili više, kada i kako, još se ne zna i pored  objavljene strategije vakcinacije

Za nekoliko nedjelja, tokom februara, trebalo bi da počne vakcinacija i u Crnoj Gori, najavila je ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović. Najavila je da je ugovor sa Fajzerom, čijim vakcinama treba da otpočne imunizacija, u završnoj fazi. Kako je ova kompanija smanjila proizvodnju,  zastoj u isporuci vakcina izaziva bijes i u zemljama Evropske unije.

Ugovor je potpisan i sa kineskom kompanijom Sinofarm i biće isporučeno 150.000 doza njihove vakcine, a očekuje se i da bude isporučeno 50.000 doza ruske vakcine Sputnjik V.

U Ministarstvu zdravlja očekuju da će u prvoj fazi preko Kovaks programa Svjetske zdravstvene organizacije biti obezbijeđeno 5.800 doza vakcine. Posredstvom ovog programa Crna Gora treba da dobije vakcine za 20 odsto stanovništva, ranije je najavljeno oko 250.000 doza.

Iz Instituta za javno zdravlje Crne Gore za Monitor kažu da trenutno postoji preko 280 vakcina koje se nalaze na nekim fazama razvoja. Njihov se  razvoj zasniva na preko 20-ak tehnologija od kojih su neke korišćene za razvoj naprednih ljekova a  prvi put se koriste za razvoj vakcina.

,,Nikada ranije nije bilo ovoliko potencijalnih vakcina za jednu bolest, niti  su uporedo razvijane uz pomoć više tehnologija. To je u suštini predstavljao jedini mogući put razvoja jer bi se previše vremena izgubilo ako bi se samo jedna korišćena tehnologija pokazala kao nezadovoljavajuća”, objašnjavaju iz Instituta.

Oni kažu – vakcine koje su razvile i proizvode kompanije Fajzer/Biontek, odnosno kompanija Moderna, zasnivaju se na istoj tehnologiji koja je u upotrebi gotovo dvije decenije ali za proizvodnju savremenih onkoloških ljekova odnosno za tzv. ciljanu biološku terapiju. Tehnologija se zasniva na isporučivanju dijela RNK virusa koji sadrži informacije o proteinima koji se nalaze na površini virusa a koje on koristi prilikom ulaska u ljudske ćelije. Dakle, vakcinom se „isporučuje informacija“ o S proteinu virusa koji se sintetiše i na koji se stvaraju antitijela, odnosno stvara imunološki odgovor.

Vakcina kompanije Sinofarm je samo jedna od vakcina koje se razvijaju u Kini ali je prva koja se našla na međunarodnom tržištu. Ona se zasniva na korišćenju mrtvog virusa koji je inaktivisan hemijskim putem supstancom koja se naziva betapropriolakton. Ova tehnologija je u upotrebi čitav niz decenija i koristi se u vakcinologiji za dobijanje mnogih vakcina.

Iz instituta kažu da vakcine konzorcija Astra-Zeneka i Univerziteta u Oksfordu, kao i Gamaleja,  instituta u vlasništvu Ministarstva zdravlja Ruske Federacije (vakcina Sputnik V), koriste iste tehnologije koje se zasnivaju na korišćenju bezazlenih virusa – konkretno adeno virusa, koji služi kao „trojanski konj“ odnosno isporučilac djelova korona virusa na koji naš organizam treba da razvije imunološki odgovor, odnosno antitijela. Ove vakcine se u literaturi nazivaju „adenovirusne“ ili „vektorske“ vakcine.

Ove nedjelje je javnosti postala dostupna Nacionalna strategija za uvođenje, distribuciju i primjenu COVID-19 vakcina. U njoj se navodi: ,,Kratkoročne potrebe se zasnivaju na obezbjeđivanju potreba za vakcinaciju 20 odsto populacije što je makar kada se radi o vakcinama pokriveno kroz COVAX mehanizam. Srednjeročne budžetske potrebe treba da budu fokusirane najmanje na period od 36 mjeseci tokom kojih će se nastaviti vakcinacija ostatka populacije (preko inicijalnih 20 odsto)”.

Osim roka od tri godine koliko bi mogla da traje imunizacija stanovništva drugih rokova nema. U Strategiji se navodi da će ,,precizan kalendar imunizacije biti razvijen kako informacije o vakcinama koje će se koristiti budu dostupne a sami proizvodi registrovani za upotrebu’’. Navodi se da će najvjerovatnije tokom 2022. kada se u potpunosti sprovede planirana imunizacija analizirati uspješnost sprovedene vakcinacije.

Nema ni podataka koliko je potrebno stanovništva vakcinisati da bi opasnost od korone prošla i stekao se kolektivni imunitet. Iz Instituta za javno zdravlje navode da je stvaranje kolektivnog imuniteta u posebnom fokusu i stručne ali i opšte javnosti: ,,Koji je procenat populacije potreban da bi se došlo do zadovoljavajućeg nivoa kolektivnog imuniteta koji će voditi ka gušenju epidemije zavisi od mnoštva faktora”, kažu, ,,a ponajprije od vakcine koja će se koristiti, odnosno njene djelotvornosti. Tu je i niz drugih faktora uključujući i broj osoba koje su preležale infekciju kao i samo trajanje imuniteta bilo nakon prirodne infekcije ili nakon sprovedene vakcinacije što su nažalost u dobroj mjeri i dalje nepoznanice svoje vrste”.

Novi predsjednik SAD-a Džo Bajden predstavio je ambiciozan plan po kojem će se u ovoj zemlji dnevno vakcinisati 1,5 milion građana. On je najavio da će  SAD do ljeta biti na dobrom putu da steknu kolektivni imumitet – da vakcinišu 300 miliona Amerikanaca.  U EU su sve skeptičniji povodom ispunjavanja plana da vakcinišu 70 odsto odraslog stanovništva do kraja ljeta.

U hrvatskom Planu uvođenja, provođenja i praćenja cijepljenja protiv bolesti COVID-19 navodi da treba težiti cijepljenju 70 odsto populacije, te da je Hrvatska rezervisala vakcine za 3,4 miliona osoba. Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak izjavio je nedavno da će, ukoliko bude registrovana i vakcina proizvođača AstraZeneka, do ljeta biti vakcinisano 50 odsto stanovništva.

Planom imunizacije u Srbiji predviđene su tri faze. U prvoj treba da se vakciniše preko 720.000 najugroženijih osoba. U drugoj fazi oko 736.500 ljudi, čime bi se obuhvatilo 20 odsto stanovništva. Ako se obezbijedi dovoljan broj vakcina obuhvatilo bi se oko 1,75 miliona građana, što je do 50 odsto ukupnog stanovništva.

U Srbiji, u kojoj je 19. januara počela masovna vakcinacija, do sada je prvu dozu vakcine primilo 300.000 ljudi.

Da li je u Crnoj Gori planirano da se vakciniše 300.000 ljudi, polovina stanovništva, ili više, kada i kako, za sada se, i pored Strategije, još ne zna. Ipak, premijer Zdravko Krivokapić je najavio da se nada da će do kraja aprila biti vakcinisano više od polovine stanovništva Crne Gore. Što bi, kako je naveo, moglo pozitivno da utiče na predstojeću ljetnju turističku sezonu!

Korona politika

Iako još  nemamo nijednu vakcinu, Vlada je odbila donaciju biznismena Petrosa Statisa od 10.000 Sinofarm vakcina. Ministarka zdravlja je navela da je donacija vlasnika Adriatic propertisa i Universal Capital Banke odbijena, jer je dogovoreno da svaka nabavka vakcine ide direktim bilateralnim odnosima sa proizvođačima. „Svaki drugi vid nabavke vakcine ili donacije ili bilo koji drugi vid dolaska vakcine u Crnu Goru zahtijeva dodatno provjeravanje, odnosno poseban oprez“, kazala je Borovinić Bojović.

To pomalo podsjeća na dešavanja krajem marta kada je predsjednik Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti Milutin Simović odbio poklon,  pet respiratora iz Srbije. On je tada rekao da je  situacija u vezi sa pandemijom korona virusa u Crnoj Gori manje rizična od one  u Srbiji.

Sada bi nam pomoć iz Srbije dobrodošla. Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je da mu se povodom pomoći za vakcine javila i ministarka Crne Gore. Srbija je Sjevernoj Makedoniji poklonila 8.000 Fajzerovih vakcina.

Ove nedjelje ruski kontroverzni biznismen Oleg Deripaska je donirao vrijednost 340.000 eura Domu zdravlja u Kotoru.  Taj Dom zdravlja  je tako  dobio savremenu laboratoriju u kojoj će dnevno moći da se analizira prosječno 550 testova na korona virus.

Predrag NIKOLIĆ