Povežite se sa nama

ALTERVIZIJA

Nemačka

Objavljeno prije

na

Čak ni najsolidnija ekonomija i demokratija EU, kakva je Nemačka, nije uspela da izbegne najveću kontradikciju, problem i opasnost Zapada, njegovo tridesetgodišnje isklizavanje udesno, od desnog centra ka ultradesnici, od stvarnog centra ka „ekstremnom centru”, kako ga je lucidno prozreo Tarik Ali. Ovo ne može da sakrije, čak ni najkorektnija dugogodišnja vlada(vina) jedne Angele Merkel.

Epitet najkorektnije, ova vlada(vina) je najviše zaslužila, ponašanjem u toku velike izbegličke krize u Evropi, koja je započela 2010., a eskalirala 2015. Otvorenost, pomoć i empatija, koje su prema nevoljnicima u ovoj krizi demonstrirale nemačka klancelarka i njena vlada, bile su „socijaldemokratskije” nego kod većine evropskih i svetskih socijaldemokratskih partija. Da li zbog velike postnacističke lekcije, koju je njena zemlja primerno savladala, ili zbog njene velike lične hartizme, inteligencije i hrabrosti, ili i zbog jednog i zbog drugog, ostaje da se prouči, ali je jedno sigurno, zasluge za ovo, nemačkoj kancelarki ostaće, čak i bez obzira na sve ostalo, što se dogodilo, i što još može da se dogodi.

A već se dogodilo i ono drugo, i ni to ne treba da se zaboravi. Dugotrajno parazitiranje nemačke ekonomije, posebno njenog krupnog kapitala, bankarstva i finansija, od EU, i njene siromašnije, mediteranske, posebno grčke periferije. I to putem evropskog, transnacionalnog, nemačkog, grčkog i ostalog, kapitalističkog klasnog saveza, vlasti i rata, nemačkih, grčkih i ostalih kapitalističkih oligarha, protiv nemačkih, grčkih i ostalih radnika. Koji je svoj negativni vrhunac, imao u najbrutalnijem i najnedemokratskijem gušenju, jedne legitimne i legalne evropske vlade u novije vreme, prve vlade levičarske koalicije Sirize, i njenog lidera, Aleksandra Ciprasa, u Grčkoj, 2015.

Gušenje prve vlade Sirize i Aleksandra Ciprasa u Grčkoj 2015., bilo je, zapravo, prvo veliko klasno i političko (ne)delo, nemačkog, grčkog i evropskog „ekstremnog centra”, posle izbijanja velike svetske ekonomske i finansijske krize 2008. Nakon ovoga, usledila su slična (ne)dela ovog istog lažnog centra, glokalnog inkubatora, „zmijskog jajeta” desnog ekstremizma odnosno novog fašizma, kako se ovaj nekada ispravno zvao. Najpre, 23. juna 2016., Breksit u UK, a onda, još zloslutnije, 8. novembra iste godine, izbor Donalda Trampa za novog predsednika u SAD.

Sve do današnjeg dana, iz nemačke vlade i vlasti, nije došao ni najmanji znak, priznanja i svesti, o postojanju bilo kakvog „ekstremnog centra”, pa, naravno, ni o sopstvenom, i to veoma značajnom, učešću u „radu” ovog centra. Poslednja prilika za ovo priznanje i svest, bili su parlamentarni izbori u Nemačkoj 2017. Postizborni pregovori oko nove vlade trajali su nekoliko meseci, ali manje oko programa, a najmanje, ili čak ni malo, u pravcu osvešćivanja i napuštanja lažnog „ekstremnog centra”, u korist nekog eventualnog novog i stvarnog centra, kao početka neke nove, stvarne i progresivne alternative za Nemačku, Evropu i svet.

Zbog toga je i nova vlada Nemačke, zasnovana na još jednoj takozvanoj velikoj koaliciji, onoj između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel, i Socijaldemokratske partije (SPD) Martina Šulca, u najboljem slučaju, samo još jedno odlaganje problema. Ne stavi li se problem demontiranja lažnog „ekstremnog centra”, te izgradnje nekog novog i stvarnog centra, kao početka neke nove, stvarne i progresivne alternative, veoma brzo na dnevni red, međutim, na nekim sledećim izborima, Nemačka, Evropa i svet, mogli bi da se probude, sa, u međuvremenu, veoma ojačalom, i do same vlade i vlasti stasalom, onom drugom, ultradesnom Alternativom za Nemačku (AfD).

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

ALTERVIZIJA

Index librorum prohibitorum

Objavljeno prije

na

Objavio:

Još jednom o takozvanim sci-listama u društvenim naukama. O tome kako danas i u njima dominira tamna tvar real-kapitalizma.

 

Periferne kapitalističke oligarhije, pa i ova naša ovdašnja, milođukanovićevska, vremenom su razvile zavidnu sposobnost, da sve, pa i najnespornije centralne,civilizacijske i evropske standarde, u neposrednoj primeni, pretvaraju u sopstvenu suprotnost. Tako i takozvane sci-liste. Dvostruki standardi, i korupcija, u obliku takozvanih predatorskih lista, samo su dva najpoznatija oblika, ovih prevarnih, perifernih fabrikata i falsifikata.

Ali, pažljivija analiza, pa i određena, kredibilna empirijska istraživanja, jasno pokazuju, kako ovim standardima, pa i takozvanim sci-listama, posebno takozvanim sci-listama u društvenim naukama, danas ruže ne cvetaju, ni u samim centrima svetskog kapitalističkog sistema. Kako su ove liste, i u najvećim centrima tog sistema, danas postale i te kako podložne njegovim silama gravitacije. Kako i u takozvanim sci-listama, posebno u takozvanim sci-listama u društvenim naukama,jednako u centru, kao i na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, danas dominira tamna tvar real-kapitalizma.

Tamna tvar o kojoj je reč, deluje uvek, ali ona posebno snažno deluje, u momentima krize sistema. U tom smislu, i ovaj naš momenat, koji traje od otvorenog izbijanja krize, 2008., krajnje je privilegovan. Posle više od trideset godina, krizu takozvane „neoliberalne ekonomije“, danas ne vide, samo oni koji to ne žele. Uz ostalo, ovaj momenat razotkriva, i neslavnu ulogu takozvane mejnstrim nauke. Koja je bila i ostala servis vladajućeg kapitalističkog sistema. Sa dominantnim mestom u takozvanim sci-listama. Dok su najbolji, najlucidniji i najodvažniji kritičari vladajućih ideoloških fantazija, sa ovih lista potisnuti, ako ne i prognani.

Ostaje još samo da se objasni veza između ovog teksta i njegovog naslova. A ovo objašnjenje biće i jedna mala skica, za jedno moguće veliko istorijsko komparativno istraživanje, između dve konkretne pozne epohe, naime između prohujalog poznog srednjevekovlja, i ove naše tekuće pozne moderne. Krenimo redom. Najpre, sam naslov. Upućeni znaju da je Index librorum prohibitorum, zapravo, Spisak zabranjenih knjiga, kojim je Katolička crkva, u poznom srednjem veku, dok je još bila društveno i ideološki dominantna, obznanjivala koje su knjige odnosno autori zabranjeni, te koji su zbog toga ne retko i spaljivani.

Prva reakcija je relaksacija. To nisu takozvane sci-liste. One ne zabranjuju. I ne spaljuju. Ipak se napredovalo. Ali, već druga reakcija nalaže oprez. Napredak ni ovde nije onoliko nesporan koliko to izgleda na prvi pogled. Najpre, zabrane. Njih nema onako direktno, kao u poznom srednjem veku, u vreme monopola crkve, ali one postoje i deluju indirektno, deklarisanjem onoga što se priznaje, i onoga što se ne priznaje.

Slično, spaljivanje. E, tek bi se ovde, neoprezni progresivisti, grohotom nasmejali. Pa makar toga danas nema, rekli bi oni. A da li je baš tako? Proširimo malo sliku. Blistavo lice takozvanih sci-lista, posebno onih u društvenim naukama, jednako u centrima kao i na periferiji sistema, jeste ona super-pink fantazija takozvane „neoliberalne ekonomije“, koja upravo doživljava najbestidniju kompromitaciju. Ali je tu i zatamnjeno naličje ovih lista. Na ovim listama nepriznata, ili tek marginalna, kritika rečene fantazije, kojapokazuje, kako se iza ove fantazije, celo vreme, dakle u potonjih trideset godina, krije, inkubira i sprema, novi fašizam.

Dobro, ali, ipak, gde je ono spaljivanje, pitaće uporni mejnstrimer. Fantazija tamne tvari ide do kraja. Pa ne vidi ni ono što je očigledno. Da novi fašizam, naoružan nuklearnim i ostalim oružjima za masovno uništavanje, u veliku, strašnu i potonju vatru, može da pretvori čitavo čovečanstvo. A ne samo Đordana Bruna i druge jeretike, kao što je to činila crkva, pre oko pola milenijuma.

 

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

ALTERVIZIJA

Tamna tvar

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kapitalizam-fašizam. Stari i novi. Konceptualizacije.

 

Tamna tvar (dark matter, eng.) fizičkog kosmosa, i mračna komora (camera obscura, lat.) čovekovog kosmosa, imaju najmanje jedan značajan zajednički epistemološki element, ali i najmanje jednu značajnu međusobnu epistemološku razliku. Zajednički epistemološki element je kontrast, metafora ili slika svetlosti (znanja) i tame (neznanja), zapravo glavna i vodeća ideja modernog prosvetiteljstva. Epistemološka razlika je u izvorima tame odnosno neznanja. U fizičkom kosmosu, to je, u najvećoj meri, prirodna ili objektivna ograničenost čovekovog uma, u čovekovom kosmosu, uz ovaj izvor, to je, u ništa manjoj, ukoliko ne i u većoj meri, moć odnosno interes vladajućih klasa. Rečju, u fizičkom kosmosu, to je prosto neznanje, u čovekovom kosmosu, to je ovo isto neznanje plus aktivna manipulacija, ideologija i propaganda.

Razlika o kojoj je reč, najbolje se vidi u mega-pojmu kapitalizma, koji je jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji pojam modernog doba. Ali, naravno, u mračnoj komori vladajućih ideologija, i ovaj pojam se izvrće naglavce. Pa tako, umesto jednog konkretnog istorijskog sistema, u njegovoj poznoj, čak veoma poznoj fazi, svakoga dana susrećemo nekakvo besmrtno čudovište, u njegovoj beskonačnoj, vampirskoj ekstazi. Umesto jedne sve više iscrpljene, iracionalne i ultra-monopolističke ekonomije, nekakvu super-pink-fantaziju „neoliberalne ekonomije“. Umesto sistema koji je u ozbiljnoj, čak terminalnoj krizi, te koji stoga zahteva hitnu promenu, ili makar temeljitu popravku, samo nekakav nedodirljivi tabu, kult i dogmu.

Pa onda, od ovog nedodirljivog tabua, kulta i dogme, ne možemo da vidimo, ni ono što je danas najznačajnije. I najopasnije. Povratak zveri. Još jedno pretvaranje kapitalizma u kapitalizam-fašizam. Pre sto godina, to je bio stari fašizam. U poslednjih trideset godina, to je novi fašizam. Zbog toga je kapitalizam-fašizam danas naša najdublja tamna tvar, naravno i ovog puta metaforički rečeno, jer ovo je ipak čovekov kosmos. A ono gde nam „luča mikrokozma“ našeg velikog, najvećeg učitelja, danas najviše može pomoći, to je, najpre, podizanje i širenje svesti o samoj opasnosti od povratka zveri, a zatim i valjano rasvetljavanje odnosno razumevanje sličnosti i razlika između stare i nove zveri, to jest između starog i novog fašizma.

Pri tome je teško reći da li su značajnije sličnosti ili razlike. Recimo da su ove jednako značajne. Počnimo ipak od razlika. Totalno ignorisanje ili nedovoljno uvažavanje tehnoloških, ekonomskih, socijalnih, političkih, ideoloških i ostalih razlika, između starog i novog kapitalizma-fašizma, to jest između starog i novog fašizma, karakteristika je stare dogmatske levice. Koja ovakvim ignorisanjem odnosno nedovoljnim uvažavanjem, samo olakšava povratak zveri, čak i ako se protiv ove najposvećenije i najiskrenije bori. Te koja je, stara dogmatska levica, upravo zbog toga, i istorijski prevaziđena. Ili postoji još samo u obliku nesrećnih i irelevantnih ili čak kontra-produktivnih ostataka.

Totalno ignorisanje ili nedovoljno uvažavanje, najdubljih ekonomskih, političkih i ideoloških sličnosti, to jest najdubljih istorijskih, društvenih i klasnih izvora starog i novog fašizma, međutim, još je pogubnije, štetnije i opasnije. Uz deklarisane ideologije desnice i ultra-desnice, ovu vrstu potpunog ili delimičnog slepila, pod zajedničkim kodnim imenom „neoliberalne ekonomije“, još uvek proizvodi, prihvata i širi, i velik deo bivšeg, danas već lažnog levog centra, nekadašnje socijal-demokratije.

Rasvetljavanje tamne tvari kapitalizma-fašizma, danas je još značajnije, nego što je bilo pre sto godina. Pre sto godina nije bilo apsolutnog odnosno nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje. Kapitalizam-fašizam, danas, apokaliptički je kapitalizam, u najužem, i, na žalost, ne-metaforičkom smislu ove reči.

 

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

ALTERVIZIJA

Svetlost u mraku

Objavljeno prije

na

Objavio:

Immanuel Wallerstein (28. septembar 1930-31. avgust 2019)

 

Poslednjeg dana avgusta 2019. umro je otac teorije svetskog sistema, Imanuel Volerstin (Immanuel Wallerstein). Jedan od najvećih ako ne i najveći američki i svetski mislilac, sociolog i naučnik u oblasti društvenih nauka u XX i XXI veku. Profesor i istraživač na brojnim i najprestižnijim američkim i svetskim univerzitetima. Osnivač i direktor Fernan Brodel Centra u Bingemtonu u SAD. Predsednik Američke akademije nauka i umetnosti, te Američkog i Međunarodnog udruženja sociologa. Vrhunski akademik ali i angažovani intelektualac. Demokratski soocijalist i alter-globalist. Jedan od najaktivnijih u Svetskom socijalom forumu. Član Međunarodnog odbora Pokreta za neutralnost, koji se suprotstavljao članstvu Crne Gore u NATO. Autor velikog broja izvanrednih dela, od kapitalnog četvorotomnog The Modern World-System, koji ga je svetski proslavio, do dvadesetgodišnje serije kratkih ali dragocenih komentara. Jedan broj njegovih dela preveden je i objavljen i u Crnoj Gori.

Zver kapitalizma-fašizma utisnula je glavni i najsnažniji pečat njegovom celokupnom životu i delu. Imanuel Volerstin rođen je u kovitlacu starog, a umro u kovitlacu novog fašizma. Osetio je i reagovao i na jedan i na drugi. Antikapitalistički i antifašistički. Intelektualno i ljudski. Dvadesetih godina XX veka, njegova porodica poljskih Jevreja, iz Galicije, pronašla je spas od fašizma, koji se u Evropi već udizao, u SAD. U drugoj deceniji XXI veka, novi, mutirani fašizam, trampizam, napašće i SAD. Nije bilo moguće, da dolazak, i povratak zveri, ne ostave trag. Upućeni već znaju, ali i oni drugi, ove tragove, lako mogu da prepoznaju. Od kritičke analize svetskog kapitalističkog sistema, do anti-sistemske alternative. Od rasvetljavanja najdubljih ekonomskih i istorijskih izvora, do dekonstrukcije i razobličavanja (kvazi)naučnih i ideoloških mehanizama sistema. Rečju, Imanuel Volerstin ostavio je najbolji primer. Kako, čak i u najmračnijim vremenima, čovek može da se suprotstavi. Da bude svetlost u mraku.

Svetlost o kojoj je reč ostaje za sva vremena. O tome je Imanuel Volerstin nešto rekao i u svom poslednjem tekstu, sa više nego slikovitim naslovom, „This is the end; this is the beginning“, Commentary No. 500, July 2019: www.binghamton.edu/fbc/commentaries. Kao da je znao. U stvari, znao je. Čovekov život je ograničen, ali svetlost koju on može da ostavi za sobom, nije. Nego je „luča mikrokozma“, da podsetimo i na našeg najvećeg.

Samo dva meseca pred smrt, u svom poslednjem tekstu, slikovitom komentaru od 1. jula 2019, Imanuel Volerstin je još jednom poručio. Tri najvažnije stvari. Prvo, otrežnjuće, da je novi kapitalizam-fašizam, u poslednjih trideset godina, poništio, odnosno doveo u pitanje, sve, ili skoro sve, emancipatorske tekovine i rezultate, XX veka uopšte, 1968. posebno. Drugo, imperativno, da nastavak antikapitalističke-antifašističke borbe, nema alternative. I treće, upozoravajuće, da su šanse za ovu alternativu krajnje neizvesne, kako sada stvari stoje, ne veće od 50:50.

Šta ostaje nama, koji smo još uvek ovde. Naravno, da nastavimo borbu. Inspirisani i vođeni svetlošću, koju su najveći ostavili za sobom. Među njima i Imanuel Volerstin, otac teorije svetskog sistema, demokratski socijalist i alter-globalist.

 

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo