Vladimiru Putinu 2024 , ističe drugi predsjednički mandat. Posle toga, prema Ustavu, Putin više ne bi mogao da se kandiduje. U srijedu 15. januara, Putin je predložio Federalnoj skupštini korenitu reformu Ustava, riješio „problem 2024“, a zadržao moć
Pre dve decenije Rusi su imali neobičan doček Nove godine – predsednik Boris Jeljcin je objavio da se povlači i iznenadio javnost izborom aslednika. Na funkciju dolazi u inostranstvu malo poznati Vladimir Putin, bivši šef tajne službe FSB i do tada premijer tek četiri meseca.
„U novogodišnjoj noći se ostvaruju snovi”, rekao je Putin u prvom govoru. Zamenio je Jeljcina čije je zdravlja bilo narušeno, najpre samo do izbora u martu 2000. Uslijedila su dva četvorogodišnja mandata, pa premijerovanje između 2008. I 2012. Potom još dva šestogodišnja predsednička mandata.
Zato u Rusiji kažu da imaju „problem 2024“ – tada Vladimiru Putinu ističe drugi mandat. Posle toga, prema Ustavu, Putin više ne bi mogao da se kandiduje. Otuda je u sredu 15. januara Putin predložio Federalnoj skupštini korenitu reformu Ustava, rešio „problem 2024“, a zadržao moć.
Prema Putinovom planu, ubuduće bi Državna Duma, donji dom parlamenta, trebalo da ima više moći te da bira, takođe, osnaženog premijera i vladu. Sada je izbor vlade još u rukama predsednika. Cinici primećuju kako očito Putin veruje da će Duma uvek odlučivati kako on želi. Pa ipak, Rusija ne bi trebalo da postane parlamentarna republika, eksplicitno je kazao predsednik. On je izjavio da je za Rusiju, sa njenom ogromnom teritorijom, ultikonfesionalnošću, velikim brojem naroda potrebna snažna predsednička vlast.
Putin je pred oba doma parlamenta govorio o mogućnosti ukidanja pravila koje ne dozvoljava da se u predsedničkoj fotelji sedi „više od dva mandata zaredom“. Predložio je da ubuduće predsednički kandidati moraju iza sebe imati najmanje 25 godina života u Rusiji i ne smeju imati državljanstvo nijedne druge zemlje. „Čovek treba da shvati da vezuje život sa Rusijom, sa našim narodom — bez ikakvih nijansi i pretpostavki“, rekao je Putin. To bi trebalo da eliminiše opozicione političare iz egzila poput milionera Mihaila Hodorkovskog koji je proveo više od decenije u zatvoru osuđen za utaju poreza, proneveru i pranje novca.
I ljudi na drugim funkcijama “strateški važnim za suverenitet zemlje“ (predsednik i članovi Vlade, poslanici, senatori, sudije, šefovi regiona) po Putinu ne bi trebalo da imaju strano državljanstvo ili dozvolu za boravak u drugoj državi. Prema Putinovom viđenju, Zapad ne bi mogao da ih ucenjuje. To, kao i Putinova namera da novim Ustavom postavi ruske zakone iznad međunarodnog prava, po nekim analitičarima, ukazuje na nastavak konfrontacija sa Zapadom.
„Rusija može biti i ostati Rusija samo kao suverena država… Suverenitet našeg naroda trebalo bi da bude bezuslovan,” istakao je on. A to treba da garantuju najavljene izmjene Ustava Rusije.
Dmitrij Medvedev je posle Putinovog govora odmah podneo ostavku vlade koju je predvodio. Putin ga je podjednako brzo imenovao za svog zamenika u Savetu bezbednosti, savetodavnom telu predsednika Rusije. Medvedev ostaje na čelu vladajuće stranke Jedinstvena Rusija koja dominira Dumom.
Za novog premijera je brzopotezno izabran Mihail Mišustin koji je poslednjih 10 godina bio na čelu Federalne poreske službe, mesto na koje ga je imenovao tadašnji predsednik Medvedev. Mišustin je mašinski inženjer, doktor ekonomije i dugogodišnji vladin zvaničnik, a takođe se bavio i biznisom.
Van granica Rusije o Mišustinu malo zna, ali mediji navode da je Putinov čovek iz senke, osoba „čvrste ruke“. Zapadni mediji su pisali da je Mišustin, zahvaljujući poznavanju najsavremenijih tehnoloških dostignuća, uveo najnovije sisteme i znatno unapredio naplatu poreza u zemlji.
Mišustin je obećao kardinalne izmene u Vladi Rusije. U vladi ostaju ministri resora koji su u nadležnosti predsednika, odbrane Sergei Šojgu i spoljnih poslova Sergej Lavrov. Značajnim se smatra što je u vladi i dalje Anton Siluanov, ministar finansija od 2011, zagovornik privatizacije državnih preduzeća.
Eksperti kažu da Mišustin nema političke ambicije, ali ima konkretne zadatke na čijoj će realizaciji raditi. Među zadacima koji su Mišustinu i novoj Vladi povereni, stručnjaci izdvajaju razmatranje i usvajanje izmena na Ustav Rusije, koje je Putin predložio. Ove izmene Ustava ukazuju na „privremeni“ karakter nove vlade.
Putin je predložio ustavne promene, ubrzo pošto se navršilo 20 godina od njegove vladavine. Još kao premijer je 1999. napisao: „Prerano je da sahranite Rusiju kao veliku silu.” Obećao je da će vratiti zemlju na veliku scenu. Zapadni mediji su povodom jubileja ocenili da je na neki način cilj ostvaren jer je Rusija tu uprkos zapadnim sankcijama i izbacivanju iz Grupe 8. Sirija, Ukrajina, iranski atomski program – bez Moskve se o takvim pitanjima više ne može razgovarati.
Nema dileme, Rusija je danas „jača” nego 2000. Ruska vojska, za razliku od ondašnje, predstavlja modernu oružanu silu. Reforma vojske trajala je godinama i, prema procenama, koštala 315 milijardi dolara. Država deluje stabilnije nego u doba dva čečenska rata (1994-1996. i 1999-2009). Tada su se mnogi, uključujući i Putina, plašili raspada države.
No, Putinova vladavina je značila gubitak demokratije. Ne postoji smena vlasti ni na lokalnom ni na federalnom nivou niti institucije koje bi kontrolisale vlast. Stručnjaci ocenjuju da su sve iole značajne političke i društvene institucije izgubile subjektivitet i postale alatke u rukama izvršne vlasti. Nikakve nezavisne grane vlasti u Rusiji više ne postoje, uključujući i sudsku, dok je ustav izgubio značaj.
Možda je najnepovoljnija situacija po Putinova dostignuća u privredi. Kad je preuzeo kormilo, bilo je sveže sećanje na državni bankrot iz avgusta 1998. U autorskom tekstu, Putin je pre dolaska na vlast obećao „podizanje životnog standarda stanovništva” i „dinamičan privredni rast”.
Računao je da zemlja može dostići tadašnji BDP po glavi Portugalije, ukoliko 15 godina ekonomija raste po stopi od osam odsto godišnje. Mogu, rekao je tada Putin, biti sustignute, takođe, Velika Britanija ili Francuska, ukoliko stalni rast bude 10 odsto.
Upućeni misle da među mitove spada priča kako se ruska privreda urušila tek posle aneksije Krima i zavođenja zapadnih sankcija. Činjenica je da je rast ugušen još 2013 godine , a stručnjaci razloge vide u modelu ekonomije. Putin je mnogo puta obećao da će se Rusija, od zemlje koja samo izvozi sirovine, razviti u državu koja pravi i visokotehnološke proizvode. Danas Rusija i dalje zavisi od energenata, čak i više nego 2000. Čitav budžet zavisi od stabilnosti cena na svetskom tržištu energenata.
Procenjuje da će desetomilionska Portugalija imati u 2020. nominalan ukupan domaći proizvod (BDP) 201.036 milijarde dolara, a prosečan dohodak po stanovniku od 19.324 dolara. Noiminalni BDP Rusije sa nepunih 140 miliona stanovnika je za ovu godinu procenjen 1,66 biliona i tek 11.305 dolara, šezdeseti na svetu.
Putina, kad je došao na vlast dočekalo je I veoma teško demografsko stanje – stanovništvo se smanjivalo za skoro milion ljudi godišnje. Putin je to označio „opasnošću za samo postojanje Rusije”. Dugo se ti negativni brojevi nisu mogli preokrenuti. No sa rastom standarda počeo je da raste i broj novorođenčadi. Znatno je porastao i očekivani životni vek: sa 65,5 godina na 73,6 godina, prema podacima ruskog Ministarstva zdravlja.
No od 2016. se broj stanovnika ponovo smanjuje i to sve brže. U prvih devet meseci 2019. godine je broj umrlih bio za četvrt miliona veći od broja rođenih. To je, prema statističkom zavodu Rusije, najlošija vrednost u poslednjih 11 godina.
Prema podacima iz Državne dume amandmani na Ustav uključuju pored ostalog, garanciju da minimalna zarada ne sme da bude niža od granice siromaštva, kao i redovno indeksiranje penzija. Posebnu pažnju je Putin je u obraćanju Federalnoj skupštini 15. posvetio demografiji.
Putin bi posle 2024, mogao da postane premijer, kao što je već učinio između 2008. i 2012. Ili da postane šef Državnog saveta kojem će Ustavom dati više ovlašćenja. To telo je sada više simboličnog karaktera, a okuplja predsednika, guvernere i niz drugih funkcionera.
Putinu ne pada na pamet da moć preda nekom drugom, rasprostranjeno je mišljenje u Rusiji a naročito među analitičarima na Zapadu. Iako 2024. godina deluje daleko, Putin nema mnogo vremena. Sledeće godine su u Rusiji parlamentarni izbori i Putin do tada želi da ima gotovu reformu. Još je čvrsto u sedlu i ima dobre izglede da još mnogo godina kormilari sudbinom Rusije.
U vremenu nakon Putina, Rusiju pre svega očekuje borba za vlast. Na koji način će oko stotinu porodica – koje su u krugu moći oko Putina – pronaći rešenje i izabrati ličnost koja će ga zameniti, to ne znamo. Biće teško zamisliti ličnost koja će Putinu pružiti potpunu zaštitu i imunitet. Vlast bi mogla da postane nesigurnija, a regionalizmi znatno snažnije izraženi, što bi moglo da dovede u pitanje teritorijalnu celovitost Ruske Federacije, poretpostavljaju neki zapadni analitičari.
Ukrajina sve dalja
Nemački istoričar Martin Aust smatra da Rusija od 1991. godine nije imperija. “Izgubila je mnoge teritorije koje su ranije bile deo carske Rusije i Sovjetskog Saveza. Zato sealazi u postimperijalnoj situaciji. Rusija ima imperijalno nasleđe, ali ona nije imperija”.
Aust smatra da se Putin 2014. godine preračunao kada nije računao sa oštrom i odlučnom reakcijom Zapada na aneksiju Krima i ekspanziju u istočnoj Ukrajini. “Ukrajina se sada od Rusije ograđuje jače nego ikada. Putin je zapravo doveo do situacije od koje se u ruskim vladajućim krugovima uvek strahovalo. On je definitvno izgubio Ukrajinu.”
Dalje kritičko pitanje za Putina u pogledu Krima se, po Austu, tiče državnog budžeta: koliko je koštala izgradnja infrastrukture koja je bila potrebna kako bi se Krim vezao za Rusiju, koliko koštaju socijalni izdaci za ljude na Krimu i koliko su visoki troškovi angažmana koji Rusija ne priznaje, a koji se može prepoznati u tajnom ratu na istoku Ukrajine.
Milan BOŠKOVIĆ
Izdvojeno3 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
FOKUS3 sedmice