Povežite se sa nama

OKO NAS

SIVA PRODAJA DRVA U CENTRU NIKŠIĆA: Novi ,,socijalni program” vlasti

Objavljeno prije

na

Drva su posljednjih dana najtraženija roba u Nikšiću. Nikšićani žure da se pripreme za hladne dane koji dolaze. Između njih i drva svake godine se ispriječi mračna sila zvana besparica. Ove jeseni ne moraju daleko po ogrijev. Icijepana drva se danima prodaju u centru grada, na parkingu nekadašnje Treske, preko puta Osnovnog suda.

Iz NVO Ozon saopštili su da ,,ne mogu da vjeruju da opštinska vlast dozvoljava nelegalnu prodaju drva u centru grada”. Oni su saopštili da sumnjaju da se radi o nelegalnoj sječi šuma na Vojniku.

Otac četvorogodišnjeg dječaka na parkingu zadovoljno trlja žuljevite ruke. Raduje se vremenskoj prognozi koja kaže da će uskoro biti jako hladno u Nikšiću. Daleko od toga da voli snijeg, ali zbog prodaje drva, posla kojim se trenutno bavi i izdržava porodicu, najava snijega mu izuzetno prija.

,,Posljednjih nekoliko dana ne možemo nadospijevati kolika je potražnja za drvima, prepao se narod od zahlađenja. Idu kao alva “, priča dok sa sinom na škrtom suncu kasnog Miholjskog ljeta dežura i čeka kupca za još jednu prikolicu drva, da je istovari u nečiji podrum, a onda ispočetka: šuma, šeganje i teški rad od koga pucaju kosti.

,,Svima koji kažu da su drva preskupa preporučio bih samo jedan dan sa mnom u šumi, sa motornom šegom u ljutom kršu Banjana. Treba ih onda i dopremiti do ceste konjem, išegati i iscijepati”, smije se dok mu se lice crveni od nemilosrdnog sjevernog vjetra koji ga prati šumama Banjana. Dobro je kaže dok se nešto može zaraditi i porodica nahraniti.

,,Nije to bogzna kakva zarada, neću se sigurno obogatiti ali nijesmo gladni, biće bolje valjda jednoga dana. A narod nema para, to je problem, dajem na veresiju starim kupcima a bogami i novim: šta ću, ne mogu zamisliti da nečije dijete cvokoće od zime. Pa, platiće nekad”, objašnjava stameni Banjanin i odlazi za novom mušterijom.

Pokraj njega penzioner koji godinama svoj skromni kućni budžet popunjava prodajom drva. Doprema ih, tvrdi, iz iz svog rodnog mjesta, Ubala Čevskih.

Ove godine prodao je oko hiljadu metara drveta za ogrijev i to uglavnom jednoj firmi iz Podgorice koja ih otkupljuje na licu mjesta u šumi. Manju količinu je dopremio u Nikšić i ovih dana su dobrodošla. Prodaja ide bolje nego prošle jeseni i on je zadovoljan.

,,Prepali se ljudi od duge zime a nijesu se mnogi pripremili i to ne zato što su loši domaćini i što ne znaju koliko im treba drva, već većinom zato što nemaju para. Sad, od kad najavljuju zahlađenje ne gasi mi se telefon, da imam pesto metara sve bi otišlo”, objašnjava.

On, kao i većina, prodaje iscijepana drva, metar 35 eura, dok su metarska jeftinija – 30 eura za metar. Godinama se bavi ovim poslom ali sve više uviđa da je to, po njegovim riječima, ,,uzaludni rad”.

,,Svake godine sve grđe. Teško se može išta zadraditi, cijena drva već peta godina ostaje stalno ista, a sve drugo poskupljuje: i gorivo i hrana i dažbine državi. Ali mora se nešto raditi”, kaže.

Njegov kamion od šume do kupca čekaju raznorazna iskušenja. Posebno ga muči policijska provjera papira za natovarena drva od lokalnog šumara. Sedam eura po kubiku ide državi , pričaju sagovornici, pa se ljudi onda snalaze kako znaju i umiju.

,,U vrijeme potonjega rata i inflacije kada su na izlazima iz grada bili policijski punktovi lakše smo prolazili, ložili su policajci vatre pored onih kućica i samo zbaciš pola metra drva da se griju i prolaziš. A sada, valjda idemo ka Evropi i više ne možeš policiju korumpirati sa drvima, neke druge valute su u opticaju”, smije se penzioner. Pogodilo ga je što su reagovale nevladine organizacije, kaže. da su se neke ugledne nevladine organizacije okomile na njih.

,,Mučenici koji pokušavaju da prehrane porodicu sa ‘tamićem’ drva su opasnost, a nijesu problem oni koji konvoje šlepera svakodnevno odvoze preko granice”, vrti zabrinuto glavom.

Iz Ozona su saopštili da je neshvatljivo da ,,veliki broj komunalnih policajaca koji svakodnevno tuda prolaze ne reaguju, jer svi znamo za što služe parking mjesta i saobraćajnice”.

Valjda je to novi ,,socijalni program” vlasti.

Bato PEROVIĆ

Komentari

Izdvojeno

DRŽAVNE INISTITUCIJE BEZBJEDNOST NOVINARA: Lijepa obećanja i nerazjašnjeni napadi

Objavljeno prije

na

Objavio:

Brojni slučajevi ukazuju na ozbiljne sistemske probleme u zaštiti novinara u Crnoj Gori, kao i na nedostatak efikasne pravde za počinioce ovih zločina. Neefikasnost istraga i nekažnjivost su postali ključni problemi koji ugrožavaju slobodu medija u zemlji

 

 

U Crnoj Gori se od 2004. godine dogodilo na desetine napada na novinare i novinarke. Od prijetnji, preko verbalnih i fizičkih napada, a svi oni uslijedili su nakon neriješenog ubistva osnivača i glavnog urednika lista Dan Duška Jovanovića. Samo mali broj je riješen, što jasno ukazuje na izražen problem neadekvatne zaštite i nekažnjivosti zločina nad novinarima. Iako je postojala inicijativa o formiranju posebnih jedinica koje bi pomogle u rasvjetljavanju ovih nepočinstava, ona još nije zaživjela.

Istina, u okviru Sektora za borbu protiv kriminala Uprave policije imenovana su tri inspektora koji se bave slučajevima napada na novinare,  ali za sada nema javno dostupnih podataka da je njihov rad na bilo koji način doprinio pomacima kod  neriješenih slučajeva.Međunarodna praksa pokazuje da specijalizovane jedinice, imajući u vidu specifičnu prirodu slučajeva napada na novinare, mogu efikasnije sprovoditi istrage i procesuirati počinioce.

Medijski ekspert Mark Gruber kaže da bi uvođenje takve prakse bilo odlično pod uslovom, kako je naveo, da se uzme u obzir i opšti kontekst: obučenost policijske jedinice, saradnja s medijima i s tužilaštvom, možda s mehanizmom “brzog odgovora”.

Nekoliko napada na novinare u Crnoj Gori izdvajaju se kao posebno komplikovani – zbog brutalnosti, dugotrajnosti istraga i izostanka pravde.

Istraga o surovom ubistvu Jovanovića traje preko 20 godina i problematična je, jer odgovornosti izmiču ne samo naručioci, direktni izvršioci već i oni koji su je neuspješno vodili. Za saučesništvo u ubistvu osuđen je jedino Damir Mandić, kome je Apelacioni sud u aprilu 2017. potvrdio presudu na 19 godina zatvora, koji se okončava sredinom naredne godine.

Ranjavanje novinarke Olivere Lakić ispred njenog stana 2018. godine, izazvalo je veliku zabrinutost za njenu bezbjednost, ali i bezbjednost svih istraživačkih novinara i novinarki u Crnoj Gori. Ni u tom slučaju pravda nije postignuta, iako je Više državno tužilaštvo (VDT) dostavilo zahtjev za sprovođenje istrage protiv nekoliko osoba. Lakić je i ranije bila napadnuta i prijećeno joj je.

Novinar iz Berana Tufik Softić bio je takođe meta dva napada – 2007. i 2013. godine. Prvi put je palicom pretučen ispred kuće, dok je drugi put bomba postavljena ispred njegovog automobila. Istrage su dugo trajale, ali slučajevi su ostali nerazjašnjeni i zatvoreni zbog nedostatka dokaza.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

NOVI STRATEŠKI PLAN RAZVOJA KOLAŠINA: Prepisivanje spiska želja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Izgradnja autobuske stanice, tržnog centra sa pijacom i podzemnom parking garažom, rekonstrukcija Doma mladih i Gorštaka… To su samo  neki od projekata koji su iz dva prethodna prepisani u novi Strateški plan razvoja

 

 

Kolašinci već 15 godina nemaju  autobusku stanicu, a toliko dugo slušaju i obećanja lokalnih vlasti da će je dobiti.

Završetak davno započetih radova obećavali su učesnici svih kampanja za lokalne izbore tokom minule decenije i po. Predlog  Prostorno-urbanističkog plana (PUP), na čije se usvajanje još čeka,  dao je formalno mogućnost da se to stanje promijeni. Još nema konkretnih najava na koji način bi se i za koliko vremena taj projekat mogao okončati.

Lokacija na koju svraćaju pojedini međugradski autobusi u stvari je samo stajalište. Prostor koji se u tu svrhu koristi neuređen je, sa dotrajalim asfaltom, bez potrebene infrastrukture i mobilijara, pa ga izbjegavaju mnogi prevoznici. Zbog toga, putnici često čekaju autobus na improvizovanom stajalištu kod starog motela, na magistrali.

Privatno preduzeće Županovac, prije mnogo godina, započelo je gradnju objekta Autobuske, ali nije uspjelo da nađe način da nastavi radove. Izgradnju je omela, kako je ranije saopštavano, prvo ekonomska kriza, a zatim i činjenica da se objekat nije uklapao u predviđene planske dokumente, jer je za sprat viši.

Nakon što je izgorjela stara zgrada, Županovac je 2008. godine na istoj lokaciji započeo gradnju objekta, “koji je podrazumijevao sve karakteristike moderne autobuske stanice sa brojnim sadržajima”. Od svega toga, do sada je ozidana samo višespratna zgrada površine 2.000 metara kvadratnih. Putnicima je na raspolaganju nekoliko drvenih klupa postavljenih napolju, tik uz objekat u izgradnji.

U međuvremenu, inspekcija rada stavila je plombu na vrata trafičice u kojoj su se mogle dobiti informacije o redu vožnje. Telefon za informacije premješten je u obližnju kafanu, pa putnike o vremenu dolasaka i polaska autobusa obavještavaju zaposleni u tom ugostiteljskom objektu. No, ni to nije obaveza preduzeća “Županovac”, s obzirom na to da zvanično Autobuska stanica ne postoji.

Dragana ŠĆEPANOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

ZAPLIJENE MARIHUANE NE PRESTAJU: Šverceri rade prekovremeno 

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ako je samo u nekoliko akcija na ilegalnim prelazima u Gusinju i Plavu zaplijenjeno preko stotinu kilograma marihuane, i nekoliko stotina na obalama Skadarskog jezera, nameće se pitanje – koliko onda narkotika tim putevima svakodnevno ulazi u našu državu

 

 

Kada je prije nekoliko dana Uprava policije saopštila da je Granična policija iz Ulcinja pronašla je oko 66 kilograma skanka, a dvije osobe pobjegle ka Albaniji, aktuelizovano je pitanje ilegalnih puteva kojima se marihuana i skank prebacuju u Crnu Goru.

Ovih 66 kilograma pronađeno je u rejonu ulcinjskog sela Sukobin.

Ne tako davno u priobalnom dijelu Skadarskog jezera, na obali kanala riječe Morače, u blizini željezničke stanice Zeta, pronađeno je 57 kilograma marihuane. Pretragom medijskih arhiva, može se pronaći još veliki broj policijskih saopštenja o zaplijenama marihuane koja se iz Albanije unosi ilegalno u Crnu Goru.

Iz policije je saopšteno da su postupali po operativnim saznanjima da se u prostoru sela Sukobin, iz Albanije u Crnu Goru krijumčari opojna droga skank.

“Pretragom terena od strane policijskih službenika i upotrebom službenog drona, policijski službenici su 27. septembra, u ranim jutarnjim časovima pronašli tri torbe sa 119 pakovanja, težine oko 66 kilograma, u kojima se nalazila biljna materija zelene boje nalik na opojnu drogu skank. Policijski službenici su na licu mjesta uočili dva nepoznata lica koja su se dala u bjekstvo u pravcu Republike Albanije”, navedeno je u saopštenju UP.

Tufik SOFTIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo