Povežite se sa nama

INTERVJU

SVETLANA CENIĆ, EKONOMISTA IZ BANJALUKE: Korumpirani nas vozaju evropskom kaldrmom

Objavljeno prije

na

MONITOR: Šta se trenutno kuva u bosanskom ekonomskom loncu?
CENIĆ: Navodna Reformska agenda, od koje je još niko nije video gromaglasno najavljenu korist, kao i Extended Fund Facility MMF-a, koji se sad čini mrtav, jer vlast ne ispunjava preuzete obaveze. Standardna priča: sve obećati samo da se dođe do para, onda fingirati rad, a u pozadini blokirati sve. To je kad vam rešenja serviraju izvana, a onaj ko prima platu i izabran je ili postavljen da ih nađe, čeka da dođu na tacni izvana. U međuvremenu, ekonomija sve više tone, dugovi rastu.

MONITOR: A šta u političkom?
CENIĆ: Niski start za izbore 2018. godine. A svaki su nam istorijski, odlučujući i prekretnica. Mrtva je trka ko je bezidejniji: vlast ili opozicija. Vlast gleda da progura još jedan mandat, opozicija piše saopštenja i jaše na istoj matrici već godinama. Čekaju se neke nove snage, koje treba da dođu sa Marsa valjda. No problem je i što te nove snage isti recept primenjuju: formiraj stranku, izaberi doživotnog predsednika, onda odbori sastavljeni od podobnih i odanih, a sve u svemu ljudi koji su kao kesica čaja pustili boju u svakoj toploj tekućini. I dalje velika priča o evropskom putu, a zapravo ga pretvaraju u evropsku kaldrmu od koje dođe i mučnina, jer vozači gledaju da potrefe svaku moguću rupu.

MONITOR: Kakvu ekonomsku budućnost predviđate BiH, koja je jedna od najsiromašnijih država u Evropi?
CENIĆ: Dva scenarija: da se konačno suočimo sa realnošću i otresemo na ledinu, a to će biti kad administracija ne primi jednu platu. Tad su najveći revolucionari. Drugi scenario je da besparicom prinuđeni, vlasti ipak ispune obaveze preuzete pismom namere MMF-u, pa da se agonija malo produži. Kad kažem agonija, mislim da će se suočavanje sa pravim stranjem desiti sigurno, ove pare izvana samo kupuju vreme.

MONITOR: Šta vlast u BiH, a posebno u RS, preduzima da smanji kriminal i korupciju i kakvi su rezultati?
CENIĆ: Ako su korumpirani čelni ljudi, ne pomaže bilo kakva strategija ili akcija. Pravosuđe je rak-rana, takođe, jer njime upravlja ta vrhuška. Šta onda očekivati, već da se analize bave da li lekari uzimaju pare, koliko je policajac uzeo… A stotine miliona nestaje.

MONITOR: Vi vjerujete u održivi razvoj na principu socijalne tržišne ekonomije. Molim Vas da to ukratko objasnite?
CENIĆ: Prvo, održivi razvoj nije samo ekologija, kako se često pogrešno tumači, već podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu. Ovde kad čujem da vlast reklamira državu stranim investitorima tako što kaže da imamo resurse i jeftinu radnu snagu, plače mi se. To znači da ih zovu da uzmu porodično blago i angažuju robove.

Socijalna tržišna ekonomija podrazumeva spajanje tržišne privrede i socijalne države. Sve su veće razlike između bogate manjine i siromašne većine, a stvorena je jedna nova klasa, takozvani prekarijat, koju odlikuje nesigurnost, povremeni i privremni rad i niska ili nikakva prava.

MONITOR: Kakvo je Vaše mišljenje o MMF-u?
CENIĆ: Otvoreno iznosim stavove i sa većim delom politike MMF-a se ne mogu složiti. No često sedim sa predstavncima MMF-a i diskutujemo i o neslaganju i viđenjima ekonomskog razvoja. MMF čas predstavljaju kao spasioca, čas kao Baba-rogu, u zavisnosti kad im politički zatreba. Kad se isprazni kasa, onda su spasioci i oslanjaju se na njihovu pamet, a kad krene realizacija, onda se kriju iza njihovih leđa.

MONITOR: Komentarišući izjave evropskih zvaničnika o BiH, koji konstantno izražavaju zadovoljstvo napretkom BiH u sferi evropskih integracija, jednom ste rekli: “Došao Wigemark da me ubijedi i kaže, divno, impresioniran napretkom. Kojim impresioniran, na čemu si čovječe. Šta uzimaš, ko ti je diler, daj mi ga”.
CENIĆ: Kao da nas stimulišu, valjda, pa prvo impresionarani, onda razočarani? Izem ti takvu stimulaciju ako ćemo se lagati stalno. Međunarodni predstavnici grade karijeru, a mi stalno gradimo tuđe karijere. Pravo glasačko meso i slepi i gluvi sledbenici. Onda neka da i nama to što uzima i zbog čega vidi sve lepo, pa da i nama bude tako. Ionako imamo neobrađene zemlje više nego obrađene, pa da zasejemo i svako jutro se naduvamo, pa i glad lakše pada. Prava nećemo ni da tražimo. Drugo, kao da ne sluša zapaljive izjave i odvratnu retoriku, koja truje na dnevnoj bazi, pa neka i nama da to od čega se ne vidi i ne čuje.

MONITOR: Kakva je regionalna saradnja u ekonomiji?
CENIĆ: Mnogo priče, malo rezultata. Kad god se politika regionalno sastane, samo velike reči. Saradnja je najviše zahvaljujući upornim privrednicima i njihovim motivima. Međutim, prostora je strahovito mnogo, jer smo donedavno bili deo jedne ekonomije, naslonjeni smo jedni na druge, a da ne govorim o mogućnostima zajedničkih infrastrukturnih projekata i zajedničkog ulaganja u istraživanje i razvoj. Pojedinačno smo slabi i siromašni, zajedno je to ipak i veće tržište i veća snaga. Milion puta sam već javno rekla da je samo interes večan. Ne moramo se voleti, ali daj da funkcionišemo na zajedničkom interesu, jer interes nije prolazan, za razliku od ljubavi.

MONITOR: Je li politika progutala ekonomiju?
CENIĆ: Kao i u svim zemljama, gde je ne sceni klijentelistički odnos i divlji kapitalizam, politika nameće ekonomiji i davi je. Ekonomiju teško da iko sluša, odnosno teško da iko i zna i razmišlja o tome da i kad se reketira i uzima lopatom, ne može doveka, ako se ne razmišlja da privreda treba da preživi i napreduje. Od koga ćeš sutra uzeti ako si podavio sve?! Mislim da posebno u Republici Srpskoj dolaze u tu fazu, pa je čak i odziv na tendere slab: em im neće biti plaćeno ko zna kada, em moraju dati pare u privatan džep.

MONITOR: Kakve sve prepreke ekonomiji postavljaju političari?
CENIĆ: Nerazumevanje i neznanje nas ubi, kao i jeftini politički poeni. Dovoljno je da seju strah, pa da odmah stanu investicije. Da ne govorim o eksperimentima, svaki čas menjanje pravila igre. Posebna je priča što ne znaju šta je stvaranje novog radnog mesta, da to podrazumeva ulaganje u istraživanje i razvoj, što je u BiH manje od statističke greške.

MONITOR: Povodom jednih izbora u BiH rekli ste da će pobijediti budale i sa jedne i sa druge strane, jer budale uvijek glasaju za budale. Važi li to i danas?
CENIĆ: Naravno. Kako možeš da daš glas onome ko te izvarao nebrojeno puta? Kako možeš da očekuješ da će se promeniti onaj ko te i doveo u ovakvo jadno stanje? Biramo sebi na sliku i priliku.

MONITOR: Ko je i zašto 11. jula u Banjaluci *** najavio organizovanje mitinga podrške Ratku Mladiću, koji je ipak otkazan?
CENIĆ: Zar je teško pogađati? Pitanje je to i za vlast i za opoziciju. Za vlast koja to podržava, a za opoziciju koja priča o tome da svako ima pravo da izrazi mišljenje. Samo dodatno jeftino srbovanje u vreme kada se obeležava neviđena tragedija . A to će nas koštati, verujte. Takva nevaspitanost i neosetljivost je kontarproduktivna i po samu vlast. Videćete.

MONITOR: Zašto je kolumnista Buke Dragan Bursać prije nekoliko dana morao da se *skloni iz Banjaluke? ***
CENIĆ: Dragan Bursać je verovatno dobio savet da se skloni dok prođe 11. juli i zbog obeležavanja srebreničke tragedije i zbog organizacije podrške Mladiću u Banjaluci. Povod je upravo tekst koji je o tome napisao. Uzavrele strasti kao produkt trovačke politike. Čak i neki Srbi, koji se smatraju inteligentnijim, kažu da Bursać doprinosi povećanju tenzija, a ne smanjenju. Šta mislite šta tek misle oni ograničeni kao francuski balkon?! Ne prašta se čišćenje vlastite avlije, znam to na svojoj koži.

MONITOR: Vi ste nekadašnja ministrica finansija u RS, sve postidiplomske studije, pa i doktorate, završavali ste vani, pišete kolumne, bavite se konsultacijama i istraživačkim radom, a nemate stalno zaposlenje i na nekoj ste vrsti crne liste. Kako to?
CENIĆ: Uvek radim i učim. Penziju neću dočekati, sve usluge lekara sama plaćam, jer kasno mi je da se prodajem i budem ovca u nečijem stadu. Odlučila sam se za rad po ugovoru za onoliko koliko znam, pa me ne može ucenjivati kako kome padne na pamet. Kad sam dospela na prvo mesto te neke crne liste u Republici Srpskoj, fakulteti su raskinuli ugovor sa mnom, valjda da se dodvore vođi. Pa, ja sam pročitala mnogo više od Crvenkape ili nadnaslova u novinama, ceo život se izdržavam od rada, a ne od bogatog tate ili poltičke partije. Titule su danas najmanje bitne, bitno je znaš ili ne znaš, hoćeš li ili nećeš da radiš. Radila sam i radiću. Sad sam na čelu regionalne poslovne asocijacije Biznis plus, koja okuplja privrednike iz bivših jugoslovenskih republika, pa i to pokazuje moje opredeljenje. Niko od mojih nije na budžetu.

I da naglasim za one koji ne znaju: moji rezultati kao ministra finansija su još uvek nedostižni i najbolji u posleratnoj istoriji. Da ne bude zabune.

MONITOR: Sa kim imate najviše problema zbog toga što godinama argumentovano i oštro kritikujete stanje u BiH?
CENIĆ: Nagori su oni uhljupi i poltroni oko vlasti. Takvi da bi se dokazali vođi, spremni su na sve. Počela sam prvo od sebe, onda vlastitog nacionalnog dvorišta, pa sam navukla srpsku vlast i one srbujeće na leđa. U Sarajevu su tada aplaudirali, no kad sam se okrenula dalje, onda ni njima nisam valjala i cela kampanja je krenula. Ali, ja sam i za ratnu vlast i vlast nakon rata bila zvanično nepodobna, tako da mi nije neka novina. Istine radi: u svakoj državi ima ljudi i ima bezmozgna i bezmuda karijeristička masa. Sa ljudima nemam problem ni na jednom pedlju BiH.

MONITOR: Šta Vam znači poruka „Ja sam većina” koja stoji na Vašem bedžu?
CENIĆ: Toliko prebrajamo koga je više i koliko nas je da smo stvorili ogromnu većinu nezadovljnih i obespravljenih. Gde god odem, u bilo koju sredinu u državi, ja pripadam toj većini obespravljenih i poniženih, bez nacionalnog predznaka. Većina sam!

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo