Oko „tvrdog Bregzita“ po modelu premijera Džonsona, bez prelazne faze, Irci su skeptični, Škoti prete referendumom, a Velšani protestuju. Nakon tog procesa Škotska i Severna Irska bi mogle da požele da se oproste od Velike Britanije. Da li će se smanjiti Ujedinjeno Kraljevstvo, koje danas čine Engleska, Vels, Škotska i Severna Irska?
Velika Britanija je podeljena tokom produžene sage o Bregzitu. Većina u vladajućoj konzervativnoj stranci, čija je vlada sada manjinska u parlamentu, želi tvrdi ili raskid bez dogovora sa Evropskom unijom (EU ) i nove izbore na kojima bi, nada se, dobila većinu. Opozicija se jednom i drugom suprotstavlja. Građani su ogorčeni i prije svega – umorni. EU gubi strpljenje sa konfuznom vladom u Londonu.
Vladajući estališment u Velikoj Britaniji je u dubokoj krizi. Tereza Mej će možda ućI u istoriju Velike Britanije kao najgori premijer ili premijerka na Ostrvu. Njen naslednik, kontroverzni Boris Džonon će možda biti premijer koji je najkraće trajao u Ujedinjenom kraljevstvu. Ove dve mogućnosti ukazuju na haotičnu realnost koja vlada Velikom Britanijom dok se Gordi Albion kreće ka završetku Bregzita, procesa istupanja iz Evropske unije.
Džonson nije ni ugrejao stolicu, a 28. avgusta je pokrenuo suspenziju parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Parlament je suspendovan na pet nedelja, počev od 10. septembra. Džonson želi da novo parlamentarno zasedanje počne od 14. oktobra. Sa tako malo vremena, poslanici će teško uspeti da spreče Veliku Britaniju da napusti EU bez dogovora.
Parlament svake jeseni prestaje sa radom na nekoliko nedelja. No, ovo nije normalna pauza. Džonson prekida parlamentarno zasedanje koje traje još od 2017. godine u kritičnom momentu.
Džonson je obećao da će Bregzit dovesti do kraja po svaku cenu 31. oktobra – sa ili bez sporazuma. Većina opozicionih poslanika , kao i niz iz Konzervativne partije, ne žele napuštanje EU bez sporazuma. Plaše se da bi to moglo da naudi britanskoj privredi.
Šef Austrijske centralne banke Evald Novotni smatra da bi neregulisani Bregzit naneo različitu štetu različitim članicama EU. Ali je siguran da bi najviše štete pretrpela upravo britanska ekonomija.
Političari sa obe strane debate o Bregzitu Džonsonov potez si nazvali državnim udarom. Odlazeći predsedavajući Donjeg doma parlamenta, Džon Berkov, poslanik Konzervativne stranke opisao je suspenziju kao „ustavnu sramotu”. Odluka o suspenziji dovela je do protesta širom Britanije.
Tehnički, vlada je morala da traži dozvolu od kraljice Elizbete Druge, da suspenduje parlament. To je formalnost: kraljica se drži dalje od politike. Da je odbila vladin zahtev, to bi bio potez bez presedana. Nije odbila.
Parlament je radio još sedmicu. Bila je to trka sa vremenom. Poslanici opozicije su uz pomoć nekoliko prebeglih konzervaticaca usvojili zakon kojim sprečavaju Bregzit bez sporazuma. Premijer se obavezuje da iznese predlog sporazuma koji će poslanici usvojiti do 19. oktobra ili da od Brisela zatraži produženje roka za Bregzit. „Radije bih bio mrtav u jarku nego odložio Bregzit”, rekao je Džonson.
Za njega je situacija jasna: sa tzv. „bekstopom“, to znači sa zadržavanjem „meke“ granice i carinske unije između Republike Irske i Severne Irske, dela Velike Britanije, neće biti regulisanog Bregzita. „Bekstop“ znači da bi dio Velike Britanije – Severna Irska – ostao u sklopu carinske unije, jer sa Irskom i dalje ne bi bilo „tvrde“ granice. Istovremeno, London ne bi imao pravo odlučivanja u Briselu – to je najveći trn u oku britanskim konzervativcima.
Džonson od EU ultimativno zahteva da se odrekne tog dela ugovora . EU ne želi da odstupi ni milimetar. Premijer je opoziciji ponudio izlazak na izbore u oktobru, što su poslanici odbili. Opozicija i konzervativci koji se ne slažu sa premijerom veruju da bi održavanje izbora omogućilo Džonsonu da izvede Britaniju iz EU bez dogovora.
Konzervativci su u vođstvu sa oko 31 odsto, po ispitivanjima javnog mnjenja. Glavna opoziciona, laburistička partija, ima oko 21 odsto podrške. Ali, najnovije ankete su nagovestile da ni Borisu Džonsonu ne bi pošlo za rukom da postigne jasnu pobedu torijevaca. Druge stranke, uključujući i liberalne demokrate levog centra i škotske nacionaliste, oštro se protive Bregzitu pod bilo kojim uslovima. Bregzit stranka, koju predvodi Najdžel Faradž, po svaku cenu želi da Ujedinjeno Kraljevstvo izađe iz EU. Sve to otežava davanje prognoza o tome ko bi osvojio većinu, ukoliko je iko uopšte osvoji.
Džonson se ne usteže da razvlasti parlament. Zemlji se sveti slabost sistema koji previše poverenja poklanja tradiciji i poreklu. Nedostaje joj pisan, moderan Ustav, koji bi je štitio od samovolje pojedinaca.
“Vratimo kontrolu” – bio je jedan od glavnih slogana kampanje “Bregzita” pre tri godine. Birači tada nisu ni sanjali da Borisu Džonsonu daju u ruke apsolutnu moć. Naprotiv, mislili su da će britanski parlament ponovo da preuzme kontrolu. Niko im nije rekao da će cilj premijera, koji verovatno ne raspolaže ni većinom u Parlamentu, biti da sam odlučuje o sudbini Velike Britanije.
Komentator radija Dojče vele je ocijenio da je ponašanje Borisa Džonsona, posebno paraliza parlamenta ravno onome što se dešava u latinoameričkim zemljama sa vojnim diktaturama. “Njemu i sličnima je važno samo da imaju vlast i moć. Rade samo za sebe i za svoje finansijere iz redova super bogatih. Demokratski procesi i institucionalne kontrole su za njih nešto što ih zamara i što treba zaobići,” oenio je DW. “Džonson je najopasniji političar koji se u poslednjih nekoliko vekova uselio u Dauning strit. On je oportunista željan vlasti i bez osećaja odgovornosti. Izriče tvrdnje koje ne može da potkrepi, ulizuje se Trampu i sledi samo jedan cilj: izlazak zemlje iz EU. Povukao je šahovski potez u maniru Vladimira Putina,” zaključuje komentator pomenutog medija.
Nikada ranije britanski parlament nije bio ovako oštro napadan. “Izdajice volje naroda“ –piše na protestnim plakatima koji nedeljama vise u Vestminsteru. Perfidni izbor reči potiče iz desničarskih medija koji, u saradnji sa predsednikom vlade, građane uveravaju da je parlament beskorisna brbljaonica gde se besmisleno troši vreme umesto da se sprovede volja naroda o brzom i što je moguće tvrđem Bregzitu. Omalovažavanje poslanika, koje nazivaju slabićima, maloumnicima i ljudima sklonim oklevanju, spada u uobičajeni rečnik Borisa Džonsona.
Poslanici u Donjem domu nastoje da zakonima spreče tvrdi Bregzit. Mnogi od njih su glasali za Bregzit. Sada ih zbog nastojanja da spreče ekonomski i politički pad u provaliju, izvrgavaju ruglu. Uvrede, ali i prijetnje smrću na društvenim mrežama postale su svakodnevica.
Velika Britanija je ponosna na starost svojih institucija, svoje tradicije, i na delimično neobična pravila. Domovina nepokolebljive demokratije – to je deo britanskog imidža, deo njihovog političkog ugleda u inostranstvu. Od početka krize oko Bregzita, Britanci gube dobar glas o svojoj razboritosti i pragmatizmom. Mnogi se Evropljani sada zgražavaju nad tim kako Vlada u Londonu parališe demokratske institucije i šteti njihovom ugledu.
Nije sigurno da će novi zakon protiv neorganiziranog Bregzita biti dovoljno jak da zaustavi premijera. Parlament je nemoćan protiv toga da bude stavljen u zapećak. Idućih sedmica premijer može da radi šta hoće, jer demokratskog nadzora nema. Upravo to je, kod premijera koji je u razaračkom pohodu, opasno stanje.
Oko „tvrdog Bregzita“ Irci su skeptični, Škoti prete referendumom, a Velšani protestuju. Nakon tog procesa Škotska i Severna Irska bi mogle da požele da se oproste od Velike Britanije. Da li će se smanjiti Ujedinjeno Kraljevstvo, koje danas čine Engleska, Vels, Škotska i Severna Irska?
Džonson je posetio Vels i Škotsku, kao i „pokrajinu” Severnu Irsku. Svuda je hladno primljen, u Škotskoj je i izviždan.
Irski premijer Leo Vardakar je poručio: „Ako Velika Britanija neregulisano istupi iz EU, u Severnoj Irskoj će da poraste broj onih koji sumnjaju u to da njihov deo ostrva zaista pripada Velikoj Britaniji. Mnogi će se zapitati gde bi radije želeli da žive – u nekakvoj nacionalističkoj Velikoj Britaniji u kojoj se raspravlja o uvođenju smrtne kazne, ili u zajedničkoj evropskoj domovini i to kao deo Irske… I liberalni protestanti se sada pitaju da bi u nacionalističkoj Velikoj Britaniji još mogli da se osećaju kao kod kuće”.
Sporazum na Veliki petak iz 1988. kojim su prekinuti krvavi sukobi protestanata i katolika predviđa da Severna Irska može da napusti Kraljevstvo ukoliko odluka o tome bude doneta većinom glasova na referendumu. U slučaju Tvrdog bregzita ta klauzula bi mogla biti aktivirana.
Šefica škotske vlade Nikola Sterdžeon, zapretila je premijeru Džonsonu novim referendumom o nezavisnosti, u slučaju neuređenog Bregzita. „Škotska je tokom čitavog procesa Bregzita ignorisana. Prestanite da vodite našu zemlju u propast“, rekla je. Škoti su na rendumu o „Bregzitu“ 2016. glasali za ostanak u EU, i sada morali da osnuju nezavisnu državu da bi ogli da pristupe EU. To gledano iz škotskog nacionalnog ugla, ima jednu manu. Novi referendum bi morala da odobri vlada u Londonu sa Džonsonom na čelu.
I u Velsu, se stalno se pruža otpor nadmoći Londona. Ali, prema anketi BBC, trenutno je manje od 10 odsto Velšana oduševljeno državnom nezavisnošću. Većina ih je na referendumu o „Bregzitu” 2016. glasala za izlazak iz EU.
Da li će kraljica Elizabeta posle eventualnog „tvrdog Bregzita“ izgubiti deo podanika? „Na pomolu trenutno nema većine za ovakav razvoj situacije, ali nakon tvrdog Bregzita će se sigurno sve promeniti“, rekla je Keti Hejvord, sociološkinja sa Kvins univerziteta u Belfastu.
U EU, Francuska gubi strpljenje zbog odgađanje Bregzita. Pariz odavno želi da preuzme mesto Londona kao finansijska metropola. Francuski politikolog Kristijan Liken iz Centra za međunarodne studije smatra da kod Francuza ne postoji ideja da Britanci moraju da ostanu u EU po svaku cenu. On kaže da se po tome razlikuju Pariz i Berlin, i da je generalno je nemački stav preblag.
Posmatrači inače primjećuju da EU, u vezi Bregzita pokazuje izuzetno jedinstvo.
Milan BOŠKOVIĆ
DRUŠTVO3 sedmice
INTERVJU2 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
INTERVJU3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
SVIJET3 sedmice
DRUŠTVO2 sedmice
Izdvojeno3 sedmice