Povežite se sa nama

SVIJET

SEDAM DECENIJA OD OSNIVANJA NR KINE: Kao niko prije 

Objavljeno prije

na

Proteklih sedam decenija je period svestranog preobražaja  najmnogoljudije zemlje na svijetu. Kineski stručnjaci ističu kako njihova domovina mnogo uspešnije napreduje nego većina  zemalja u razvoju. To objašnjavaju tzv. Kineskim modelom ili Pekinškim konsenzusom

 

Rođendani su važni. Takav je 1. oktobar 1949, kada je vođa socijalističke revolucije Mao Ce tung proglasio osnivanje Narodne Republike Kine. Proteklih sedam decenija je bio period vrtoglavog ekonomskog uspeha u najmnogoljudijoj zemlji na svetu sa milijardu i trista miliona stanovnika.

Treća najprostranija država na svetu,  je preobrazila nacionalnu privredu iz siromašne i poljoprivredne u globalno drugu najveću, mereno realnim BDP.  Kina je  predvodnik u nizu modernih tehnologija. Najveći je industrijski proizvođač na svetu i izvoznik roba i usluga, ima najveće devizne rezerve, globalno je drugi uvoznik u međunarodnoj trgovini i primalac stranih investicija.

Uveliko je poboljšan i kvalitet života Kineza. Dužina života je više nego udvostručena, sa 35 godina 1949. na 77 u 2018. Još veći uspeh je ostvaren u iskorenjivanju krajnjeg siromaštva.  Do 2018. je ekstremno siromaštvo svedeno na 1.7 odsto i cilj je da bude potpuno uklonjeno 2020.

Kineski stručnjaci ističu kako njihova domovina mnogo uspešnije privredno napreduje nego većina  zemalja u razvoju. To objašnjavaju tzv. Kineskim modelom ili Pekinškim konsenzusom. Neke od karakteristika Kineskog modela temeljno je, izneo šangajski akademik Dženg Veivei.

Prva karakteristika je- praksa je jedini kriterijum za proveru istine. Kina obično počinje od istraživanja i postepeno sprovodi male probne programe. Ukoliko je eksperimentalni program uspešan, sačinjavaju se pravila, zakoni i donose amandmani na Ustav.

Druga – djelovanje proaktivne vlade. U upravljanju zemljom poput Kine,  vlasti nemaju izbor osim  da zastupaju sveukupnu dobrobit ljudi. “Pošto Kina ima 1.3 milijardu ljudi, bilo koji mali nedostatak, pomnožen sa 1.3 milijarde, postaje veliki, veliki problem,” komentarisao je raniji kineski premijer Ven Đaobao.

Treća – stabilnost je vrhovni prioritet. Kina ima  ograničene resurse po žitelju, što je potencijalni izvor nestabilnosti. U ogromnoj Kini,  regionalne i nacionalne kulturne razlike su mnogo složenije nego u običnim zemljama. To bi moglo da vodi konfliktima. U Kini smatraju da postoje spoljne pretnje stabilnosti zemlje, uz pomoć domaćih neprijateljskih i separatističkih snaga.

Četvrta -poboljšanje životnih uslova ljudi predstavlja glavni cilj vlasti NR Kine.  Obezbeđivanje uslova da svako može da se prehrani, predstavljao je glavni prioritet  od 1949. Kasnije su na redu bili „prikladna hrana i odeća.“ Danas su to „dva vekovna“ cilja – da 2021, stoleće od osnivanja Komunističke partije Kine (KPK) država postane umereno razvijena u svakom pogledu; a 2049, na 100-godišnjicu NR Kine, u potpunosti razvijena.

Peta – postepenost reformi. U NR Kini, jedan od velikih izazova za donosioce odluka predstavlja širenje informacija. Zato se kineske centralne vlasti oslanjaju na inicijative lokalnih grupa i ohrabruju različite eksperimente.

Šesta – mješovita ekonomija. Kineski teoretičari opisuju sadašnji kineski ekonomski sistem kao “socijalističku tržišnu privredu”. To je u osnovi mešavina tržišnih snaga,  moći KPK i vlade, sa ulogom državne privrede i privatne ekonomije.

Sedma karakteristika je otvaranje ka svetu, koje obuhvata svaki kutak NR Kine. U procesu otvaranja se Kina vodila istorijskim nasleđem svog naroda i iskustvom niza zemalja, a nije slepo sledila pristup zapadnih zemalja.

Kineski model razvoja privlači sve veću pažnju u zemljama u razvoju, a postepeno i u stručnoj literaturi na Zapadu. Ishod razvoja u NR Kini predstavlja izazov „svetom trojstvu razvoja“ koje je uspostavila Svetska banka. To su – sposobna javna administracija, demokratska odgovornost i vladavina prava. Na Zapadu se NR Kini, pre svega, spočitava da nije demokratska u izbornom smislu, mada u zemlji postoji direktno glasanje na nižim nivoima lokalne vlasti.

Mnoge istinski ili  formalno demokratske vlade zemalja u razvoju, a poslednjih godina i, neke razvijene, trpe od krize poverenja javnosti. Vlasti NR Kine, prema nezavisnim istraživanjima, uključujući američku agenciju Pju i francuski Ipsos, postojano uživaju visok stepen uvažavanja i podršku stanovništva.

Mnogostruki izvori informacija su na raspolaganju Kinezima, uključujući internet, društvene mreže i putovanja u inostranstvo. To omogućava pojedincima visok nivo autonomije u zaključivanju. Izgleda da Kinezi ne slede slepo svoje vlasti.

KPK ima odlučujuću ulogu u javnoj administraciji i utvrđivanju politika.  Američki  profesor Lans Gor, smatra da dodir sa narodom omogućvaju partijske organizacije na terenu koje su sve više uključene u svaki deo društvenog života.

Jedna od glavnih funkcija političkog sistema je da bira, regrutuje i uzdiže talentovane i ka dobrobiti zajednice orijentisane službenike. Oni treba da odgovore na rasprostranjeno shvatanje među običnim Kinezima, da demokratija znači vladavinu u korist naroda.

U Kini nekoliko milenijuma postoji praksa meritokratije, biranja i imenovanja moralnih i nadležnih. Pre gotovo 1.500 godina uspostavljen je keđu, „carski ispit,“ sistem selekcije najtalentovanijih pojedinaca na vodeće položaje u upravljanju državom.

Tradiciju biranja lidera na osnovu vrednosti dostignuća je usvojila i KPK posle pobede revolucije 1949, a naročito od početka reforme i otvaranja 1978. Među sedmoricom vodećih donosilaca odluka, članovima Stalnog komiteta Polibiroa Centralnog komiteta KPK, gotovo svi, uključujući i predsednika Si Đinpinga, su najmanje dva puta služili kao partijski sekretari ili guverneri provincija. To znači da su se starali o dobrobiti od 50 do 100 miliona ljudi.

KPK  je vladajuća stranka sa više od 90 miliona članova. Britanski profesor Martin Žak smatra da je veoma uspešna u vlastitom preobražavanju u skladu sa vremenom, što je veoma teško za velike partije. Žak je mišljelja da je KPK najuspešnija politička stranka u istoriji.

„Što duže ostajemo na vlasti, to je važnije da ne smemo zaboraviti prvobitne težnje partije i misiju ili da izgubimo revolucionarni duh KPK,“ poručuje generalni sekretar Si. Ova mačka lovi miševe.

 

Saradnja i nadmetanje socijalizma i kapitalizma

 

Predsednik i generalni sekretar Si, ne sumnja da će socijalizam trijumfovati nad kapitalizmom. No, on citira arhiotektu kineske reforme i otvaranja Deng Sijaopinga,  da će to biti dug istorijski proces koji će, verovatno, obuhvatiti nekoliko tuceta generacija.

Si smatra da je odluka KPK iz 1978. da pokrete reformu i otvaranje prema svetu osigurala da zemlja ostvari stabilnost i napredak, ne kopirajući zapadni sistem. Time su i proroci propasti NR Kine pogrešili.

On priznaje da će razvijene zapadne zemlje imati još dugo ekonomske, tehnološke i vojne prednosti. Zato NR Kina mora da bude u potpunosti spremna da dva sistema – socijalistički  i kapitalistčki – sarađuju i nadmećuj se još mnogo godina.

Po Siju, država treba da se suoči sa realnošću da će Kinezi porediti snažne strane zapadnih zemalja sa nedostatacima kineskog socijalističkog razvoja. “Moramo biti kritični”, poručuje kineski vođa.

 

 

 Očekivanja srednje klase

 

NR Kina je prva savremena kineska država koja je mogla da se usredsredi na modernizaciju i izgradnju nacije bez prekida zbog spoljnih invazija i građanskih ratova. Zemlja na pragu ostvarenja Kineskog sna pod kojim predsednik Si podrazumeva sreću običnog građanina i obnavljanje ugleda Kine  kao jednog od čelnika međunarodne zajednice.

Vlasti u Pekingu su suočene sa očekivanjima sve mnogobrojnije nove srednje klase.  Uprkos dostignućima kakva nisu za tako kratko vreme postignuta u savremenoj istoriji čovečanstva, postoje žalbe u pogledu kvaliteta napretka, zbog korupcije, jaza između bogatgih i siromašnih, neravnomernog regionalnog razvoja i ljudskih prava. Cilj ispunjenja “želje naroda za boljim životom”odavno nije samo ostvarenje osnovnih potreba. Ljudsko biće ima glad a za višim ostvarenjima, među kojima su potpunija vladavina prava radi postizanja nepristrasnosti, poštenja i transparentnosti.

Ispunjenje takvih očekivanja je ključno za pridobijanje poverenja srednje klase da se otvori za potrošnju. Podsticanje domaće potrošnje je, izuzetno važno za NR Kinu u kojoj vlasti tragaju za izvorima privrednog rasta pošto se smanjuju izvoz i investicije. Osetljivost prema javnom mjenju i težnjama  ljudi su  više nego ikada ključni za legitimitet i dugoročnost vladavine KPK.

Na međunarodnom planu je NR Kina u svojevrsnom carinskom i trgovinskom ratu sa SAD. U pitanju je više od toga, de fakto boba za vođstvo u međunarodnoj zajednici.

Elemenat nadmetanja SAD i NR Kine je i sadašnja antivladina  kampanja u Hongkongu obeležena sve većim sukobima radikalnih demonstranata i policije.  Miroljubivo ujedinjenje svih kineskih teritorija sa maticom domovinom, uključujući bivšu portugalsku koloniju Makao i odcepljenu pokrajinu Tajvan, je od kritične važnosti za Peking.

Nasuprot teoriji o “kineskoj pretnji” NR Kina je jedina značajna sila koja u inostranstvu nije ispalila metak poslednjih 32. godine.

 

 

Vrtoglave brojke

 

Kineski realan (kada se ne odbije inflacija) ukupan domaći proizvod (BDP) je sa 44,4 milijarde dolara u 1949. uzleteo na 13.1 bilion 2018. To je  povećanje od gotovo 300 puta, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 8.1 procenta. Po stanovniku, realan GDP je porastao sa 82 dolara 1949. na 9.732 dolara, ili gotovo 120 puta.

NR Kina je, mereno realnim BDP postala druga najveća privreda na svetu, posle SAD. Kineski BDP je 1949. iznosio samo dva odsto američkog; u 2018, je dostigao 64 procenata.

Mereno paritetom kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama), NR Kina je još od 2014. vodeća privreda sveta, sa BDP procenjenim za 2019. na 27,3 biliona dolara i per kapita dohotkom od 19.520. Po takvoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), BDP u SAD treba ove godine da iznese 21,4 biliona dolara, a prosečan dohodak po stanovniku 65,061 dolar.

Stopa pivrednog rasta u NR Kini je naveliko oscilirala pre ekonomskih reformi i otvaranja pema svetu 978. godine. No u potonjih 41 godinu ni jednom nije iskazaan  negativan rast. Kineska privreda od 1978. svake godine ima stopu rasta višu nego u SAD.

Kineski BDP je dobio dodatni podsticaj pošto je zemlja ušla u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. NR Kina je postala najveći izvoznik na svetu i drugi najveći uvoznik. Njene devizne rezerve su na kraju 2018. vredele 3.07 biliona dolara, 13. godinu za redom najviše na svetu. Krajem 1952. iznosiule su tek 108 miliona dolara.

 

Milan BOŠKOVIĆ

Komentari

SVIJET

KORONA VIRUS ZATVORIO MNOGE DRŽAVNE GRANICE: Sloboda kretanja od najveće vrijednosti do najveće opasnosti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Zabranjen je ulaz u EU svima, osim državljanima zemalja-članica.  Stupila na snagu zabrana ulaska u SAD za putnike iz Šengenske zone. Nekoliko zemalja Afrike, Kariba, ali i Srbija, su  zatvorile granice ili zabranile letove iz EU. Turska je zatvorila granice za putnike iz devet država članica EU-a. Rusija je zatvorila kopnenu granicu s Poljskom i Norveškom.  No neki stručnjaci smatraju da to neće pomoći zaustavljanju širenja korona  virusa

 

Lideri Evropske unije (EU) su povukli potez bez presedana u  istoriji najveće i najuspješnije regionalne integracije u svijetu. Odlučili su se da radi obuzdavanja pandemije korona virusa na 30 dana zatvore granice. Računa se da je do srijede od KOVID-19 bilo oboljelo 73.632 osobe , a podleglo 3.304. u zemljama EU i još četiri države koje sa Unijom imaju sporazum o Evropskom ekonomskom području (EEA) i Šengenski sporazum.

Zabranjen je ulaz u EU svima, osim državljanima zemalja-članica, ljudima sa dugogodišnjim boravištem u Uniji, članovima porodica državljana bloka, diplomatama, zdravstvenim radnicima i ljudima koji prevoze robu.

Direktor Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus je saopštio da je Evropa sada „epicentar” globalne pandemije korona virusa i pozvao zemlje da primijene agresivne mjere, kako bi bili sačuvani životi. „Ne dozvolimo da ova vatra gori”, rekao je Gebrejesus, svojevremeni ministar zdravlja Etiopije i spoljnih poslova  istočnoafričke države.

Italija i Španija su poslije Kine, iz koje je krajem decembra 2019. potekla zaraza, zemlje sa najviše oboljelih. U Italiji je prema podacima od srijede oboljelo 31. 506 osoba, a u Španiji 11.178. Umrlo je 2.505 u Italiji i 491  u Španiji.

Druga tema šefova država i vlada bila je zajednička borba protiv ekonomskih posljedica epidemije. „Šta god bude potrebno biće urađeno2, rekao je predsjednik  Savjeta EU Čarls Mišel nakon konferencije.

Kancelarka Nemačke, Angela Merkel,  je naglasila da je važno održavati slobodan protok robe. Mora se računati s „ozbiljnim, veoma ozbiljnim posljedicama“ za privredu Unije čiju je vrijednost Međunarodni monetarni fond u oktobru prošle godine, kada je u njenom sastavu još bila Velika Britanija, procijenila na blizu 20,4  biliona dolara ili 25 odsto globalnog ukupnog domaćeg proizvoda (GDP).

Merkel je priznala da trenutno postoje poteškoće u vezi s graničnim kontrolama, pa bi  trebalo uspostaviti posebne „staze“ za kretanje robe.  Takođe je rekla da bi Nemačka ukinula ograničenja izvoza za medicinsku robu, onog trenutka kada bi se i partneri tako ponašali.

Kancelarka se usprotivila tvrdnjama da bi moglo da dođe do manjka novca tokom krize. ,,Nema nikakvih znakova za tako nešto”, rekla je Merkel. ,,Protok novca je zagarantovan. Stanovništvo bi trebalo da sluša zvanična saopštenja, jer u opticaju ima mnogo lažnih vijesti.”

Prethodno je osam članica EU zatvorilo granice za strane državljane zbog pandemije  ali neki stručnjaci smatraju da to neće pomoći zaustavljanju širenja bolesti. Granice su zatvorili Mađarska, Češka, Kipar, Danska, Litvanija, Latvija, Poljska i Slovačka.

Austrija i još nekoliko država granice su zatvorile djelimično i uvele dodatne granične kontrole. U ponedjeljak se toj grupi pridružila Njemačka, zatvorivši djelimično granicu s Austrijom, Danskom, Francuskom, Luksemburgom i Švicarskom.

SAD  su  zabranile ulazak u zemlju stranim državljanima koji dolaze iz Irske i Ujedinjenog Kraljevstva. U subotu je stupila na snagu zabrana ulaska u SAD za putnike iz Šengenske zone.

Nekoliko zemalja Afrike, Kariba, ali i Srbija, su  posve zatvorile granice ili zabranile letove iz EU. Turska je zatvorila granice za putnike iz devet država članica EU-a.  Rusija je zatvorila kopnenu granicu s Poljskom i Norveškom.

Pre tele-konferencije najviših čelnika EU bilo je dosta neslaganja unutar Unije. Francuski predsjednik Emanuel Macron je osudio jednostrane mjere granične kontrole koje su preduzele pojedine zemlje EU. Došlo je i do rasprave Makrona i Merkel pošto je Njemačka odlučila da privremeno uvede granične kontrole prema susjednim člnicama EU.

Čak je predjsednica Evropske komisije (EK) Ursula Fon der Lejen podsjetila da SZO ,,opšte zabrane putovanja ne smatra najdjelotvornijom” mjerom. Upozorila je da će zatvaranje granica dovesti do dodatne ,,društvene i ekonomske” štete.

,,Jedinstveno tržište mora funkcionisati. Nije dobro kada države članice preduzimaju jednostrane mere jer to uvijek izaziva domino-efekt, a to onemogućava da hitno potrebna oprema stigne do pacijenata, bolnica i medicinskog osoblja”, kazala je Fon der Lejen, donedavna njemačka ministarka odbrane.

Jedan portparol u Briselu je spontano zatvaranje granica diplomatski formulisao: ima sumnji u korist od te mere, jer je virus odavno svuda u EU. Zatvaranje granica nisu podržali ni neki stručnjaci. Njemački ministar zdravlja Jens Span, prije odluke lidera EU je kazao kako će se virus  širiti, iako zatvorite sve granice.

No, nisu svi mislili tako. ,,Sloboda kretanja u Šengenskoj zoni bila je naša najveća vrijednost, ali je sada postala najveća opasnost”, kazala je ministarka unutrašnjih poslova Litvanije Rita Tamašuniene.

Zatvaranje  unutrašnjih i spoljnih granica je protivno evropskom načelu slobodnog kretanja ljudi. Komentatori,  i provladinih njemačkih medija, smatraju da su omanule vlade i institucije EU na svim poljima i da ih je virus bacio u haos. Nisu poštovani dogovori i solidarnost. Niko nije reagovao pravovremeno i niko nije razumio koliko će ovo biti velika kriza.

Spašavaj se ko može – kao da je to bio moto evropskih vlada na početku korona-krize. Bez koordinacije, svako je uvodio mjere ne obavještavajući susjede. Rezultat je bila kakofonija propisa i savjeta.

Prvo je – kao i uvijek u kriznim vremenima – zakazala je solidarnost. Italija je prva i najteže pogođena korona-krizom, ali niko u Briselu nije došao na ideju da pozove Rim telefonom i ponudi pomoć. Italija je morala da gorko iskusi kako su jaki nemački susedi zaustavili izvoz medicinskog materijala. To je dovelo do kraha među ministrima zdravlja EU. ,,Bila je to slika bijednog nacionalnog egoizma u odnosu na probleme južno od Alpa koji su već bili jasni,” komentarisala je iz Brisela novinarka njemačke medijske kuće Dojče vele.

Evropski partneri su šokirali Italiju odbijanjem pomoći za medicinsku opremu. Ovakav gest EU prema vladi u Rimu povezuje se i sa nizom ranijih upozorenja kako EU tako i SAD-a, da italijanski „posao stoljeća“ sa Kinom i stavljanje potpisa na kinesku inicijativu „Pojas i put“, može  imati za ekonomiju te zemlje i transportnu infrastrukturu nesagledive posljedice sa katastrofalnim epilogom.

Smatra se da su Pariz i Berlin otvorili vrata za akciju Kineza koji su avionom, efikasno za publiku, poslali u Italiju ljekare i materijal. Tek ovih dana je EK postigla dogovor o zajedničkoj nabavci medicinske opreme. Tek sada se održavaju svakodnevne video-konferencije ministara zdravlja i kontakti šefova vlada, kako bi mogli da razmjenjuju i koordinišu planove. Do sada su svi samo pazili šta pričaju pred sopstvenim biračima.

Još prije odluke lidera EU o zatvaranju spoljnih granica, počele su da se formiraju beskonačne kolone kamiona i zastoj u prometu robe. Sada, ukoliko je izolacija neophodna, to mora biti organizovano kako treba, da bi roba stizala do ljudi i potrebna radna snaga mogla i dalje da cirkuliše, poručuju stručnjaci.

Ukoliko se na zajedničkom tržištu javi slom, doći će do problema u snabdevanju u samoposlugama. Onda će kao lažovi izgledati vlade koje su do sada tvrdile da je snabdevanje obezbijeđeno i da nema razloga za kupovinu zaliha. Ponovni pad u nacionalno razmišljanje o sopstvenoj koristi u okviru granica koje su odavno fiktivne može da umiri manje pametne birače, ali se time postiže suprotno.

Povratak u nacionalnu logiku će se okončati pošto krenu ekonomske posljedice. Evropa je odavno do te mere umrežena da recesija koja preti može biti savladana samo zajedno. Svaka zemlja na kontinentu je sama za sebe tek kap u okeanu.

 

Ranjivi Balkan i evropska nesolidarnost

Zdravstveni sistemi u državama Zapadnog Balkana su  i pre izbijanja epidemije  opterećeni nedostatkom opreme i stručnog osoblja. Dodatno će  ih pogoditi odluka EK o ograničenju izvoza medicinske opreme van EU kako bi bile sačuvane neophodne zalihe unutar bloka s obzirom na ubrzani rast zaraženih i preminulih. Članice EU, pre svega najugroženije poput Italije i Španije, suočavaju se sa problemom nedovoljnog broja respiratora, testova, kreveta za smeštaj pacijenata i strućnog osoblja.

Portparol EK Erik Mamer je potvrdio da se i na Zapadnom Balkanu primenjuje tzv. ,,šema autorizacije” koja omogućava članicama EU da odluče da li će izvoziti medicinsku i ostalu zaštitnu opremu. To podrazumeva da će sve zavisiti od spremnosti individualnih članica Unije da izvoze medicinsku opremu van granica bloka.

Odluka o limitiranju izvoz medicinske opreme će važiti narednih šest sedmica.  Ona je u regionu doživljena kao nedostatak evropske solidarnosti.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je u utorak održao videokonferenciju s premijerima država zapadnog Balkana o situaciji s korona virusom. ,,Naglasio sam spremnost Evropske unije da podrži regiju u suočavanju s virusom COVID-19”, naveo je komesar Varhalji.

Tokom videokonferencije, koju je austrijski kancelar Sebastian Kurc organizirao, Varhelji je premijerima sa zapadnog Balkana poručio da EK razmatra kako da poveže regiju s inicijativama koje EU preduzima kao odgovor na pandemiju korona virusa. To uključuje eventualnu mogućnost preusmjeravanja IPA finansiranja i fleksibilnosti u pravilima o državnoj pomoći, naveo je komesar.

Prethodno su stručnjaci iz Kine na video konferenciji koja je u Beogradu održana između zvaničnika Pekinga i zemalja Centralne i istočne Evrope iz tzv. formata ,,+1” preneli savete, znanja i iskustva radi  sprečavanje širenja i suzbijanja KOVID-19. Konferenciju je organizovala vlada NR Kine.

Milan BOŠKOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

KORONA I TRŽIŠNA LOGIKA: Virus profita

Objavljeno prije

na

Objavio:

Pandemija korona virusa još jedan je dokaz da kapitalizam ne samo da nema rješenje za goruće probleme planete, već aktivno doprinosi njihovom umnožavanju i komplikovanju

 

Prije samo mjesec dana, ono što se sada događa u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama nije izgledalo ni vjerovatno ni moguće. Prazna i napuštena mjesta. Ljudi u zaštitnim sanitetskim odijelima. Zatvorene prodavnice. Redovi ispred ulaza u pošte, apoteke, prodavnice. Prepune bolnice. Konvoji vojnih kamiona koji prevoze kovčege sa umrlima od korona virusa zvaničnog imena SARS-CoV-2 koji izaziva bolest Covid-19.

Evropa i SAD su neki od najrazvijenijih i najsigurnijih djelova svijeta. Većina njihovih stanovnika posjeduje ono o čemu na drugim kontinentima mnogi samo sanjaju, od rols rojsova do demokratije. Neki na Zapadu cinično smatraju da ukoliko drugi  to nemaju, sami su krivi ili su nesposobni. Po takvima, KOVID-19 je mogao da se dogodi samo u zemljama koje nisu ,,na nivou istorije”. Za neke od njih, to je bio samo teoretski problem o kome može da se raspravlja.

A onda se virus pojavio u ovom savršeno zamišljenom neoliberalnom svijetu. Istovremeno, na istom tom Zapadu, među inteklektualcima, akademicima i novinarima lijeve orijentacije jača uvjerenje i umnožavaju se članci da je aktuelna pandemija korona virusa u velikoj mjeri proizvod tržišne logike, neoliberalne ofanzive i globalne erozije radničkih prava, za koje je odgovorna vladajuća klasa, a ne „viša sila“.

Čovječanstvo je prije 17 godina prošlo kroz epidemiju teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS), srodnog korona virusu. SARS je bio relativno rijetka zaraza koja je pogodila 29 zemalja u svijetu, prije svega u Aziji, ali i u nekim djelovima Evrope i SAD-a. Na kraju epidemije u junu 2003, broj oboljelih je bio 8.422, uz 774 umrla i stopu fatalnosti od 11 procenata.

U srijedu je zaraza COVID-19 potvrđena u blizu 195 država ili teritorija. Tog dana je registrovano ukupno 423.330 slučajeva zaraze širom svijeta. Među njima su 295.278 bili aktivni slučajevi.

 

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 27. marta ili na www.novinarnica.net

Komentari

nastavi čitati

SVIJET

MIGRANTSKA KRIZA I PROMJENE U EVROPI: Orban kao putokaz 

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ovih dana se zemlje istočne i srednje Evrope ne sukobljavaju kao 2015. godine sa EU i Nemačkom. Nisu vlasti tih zemalja promenile politiku prema migantima  već se  u mnogo većoj meri EU približila stavovima Višegradske grupe

 

„Mi to možemo!”, glasio je slogan njemačke kancelarke Angele Merkel iz avgusta 2015. Ubrzo potom Nemačka je na nekoliko nedelja otvorila  granice što je omogućilo masovni dolazak izbeglica, migranata i tražitelja azila preko Mađarske, Austrije i tzv. Balkanske rute. Kritiku da je u zemlju pustila stotine hiljada neregistrovanih osoba kancelarka Merkel je tih dana odlučno odbacila: “Ukoliko sada još moramo da se  izvinjavamo zato što smo u nužnoj situaciji pokazali humano lice, onda ovo više nije moja zemlja”.

Danas je ton potpuno drugačiji. Nemačka vlada je jasno dala do znanja da se događaji iz 2015. više ne sme ponoviti. Za čekanje hiljada igranata na tursko-grčkoj granici kancelarka Merkel je upotrebila pojam “slepa ulica”. “Kritičnu situaciju” kao 2015. kada su usred leta hiljade čekale na železničkoj stanici u Budimpeštiviše ne pominje.

Šta se promenilo tokom pet godina? Europska unija (EU) danas mnogo više energije ulaže u zaštitu spoljnih granica. Predsednici država i vlada zemalja članica EU neprestano ponavljaju kako je zaštita spoljnih granica prioritet. Na jednom samitu 2018. je zatvaranje granica čak uvršteno u ciljeve zajedničke migrantske politike. Hermetičko zatvaranje grčke granice je posledica ovih zaključaka.

Predsednik poslaničkog kluba Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu, nemački političar Manfred Veber upotrebu suzavca protiv h izbeglica smatra opravdanom. “Spoljna granica mora biti zaštićena”, rekao je Veber iz Hrišćansko demokratske unije (CDU), kancelarke Merkel. Veber smatra da je glavni krivac turski predsednik Taip Redzep Erdogan koji migrante autobusima doprema do granice.

Tu postoje paralele sa 2015. Tada je mađarski premijer Viktor Orban autobusima izbeglice dovozio do mađarsko-austrijske granice čime je jačao pritisak na Austriju i Nemačku da dozvole njihov dolazak. Kada su stotine hiljada sirijskih izbeglica 2015. dospele u EU, istočne članice EU su bile prve koji su zbog toga izrazile nezadovoljstvo. Među njima su se Bugarska i Rumunija, a pre svega članice tzv. Višegradske grupe (V4), Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka usprotivile mehanizmu raspodele izbeglica u EU.

Vlasti tih država su pitanje izbeglica umele da iskoriste za svoje svrhe. Tako je poljska nacionalnokonzervativna stranka Pravo i pravda (PiS) mogla da pobedi na parlamentarnim izborima 2015. U Poljskoj je raspoloženje stvarano slikama izbeglica koje stižu iz Nemačke. Ni vrh stranke tada nije prezao od drastične, rasističke retorike. Moćni šef PiS Jaroslav Kačinjski govorio je o “parazitima koji u telima migranata nisu opasnost, ali jesu to – za Evropljane“.

Ovih dana se zemlje istočne i srednje Evrope ne sukobljavaju kao 2015. godine sa EU i Nemačkom. Nisu vlasti tih zemalja promenile politiku, već se  u mnogo većoj meri EU približila stavovima V4.

Orban smatra da ima potvrdu za svoje postupke. On je 015, zahtevao je da EU povede više računa o zaštiti granica, a manje o doseljavanju. Tu poziciju sada deli većina zemalja EU. Poljska se ne nalazi na Balkanskoj ruti i zato dosad nije sprečavala migrante da uđu na njenu teritoriju, poput Mađarske 2015. Ili sada Grčke. No, PiS ima imidž zagovornika striktne granične politike i to ne mora da prenaglašava pred predsedničke izbore 10. maja, na kojima stranku predstavlja sadašnji šef države Andžej Duda. Dovoljno je da u kampanji polje bude prepušteno medijima bliskim vladi.  Portal Politicje (Polityce)  tvrdi da migranti glume, da  udaraju svoju decu i drže ih nad vatrom,  kako bi plakala . Na taj način  se svetski mediji vuku za nos. “Tako se mobilišu standardni birači PiS“, ocenili su neki zapadnoevropski mediji.

Orban je odlučio je da udvostruči broj policajaca na granici sa Srbijom. Potražioci azila više ne bi trebalo da budu puštani ni u tranzitu zonu na toj granici. To se obrazlaže rizikom od korona virusa . Takvi postupci i prateća retorika bii Orbanu mogli da osiguraju podršku birača, takođe zaključuju zapadnoevropski mediji.

Proteklih pet godina se dosta toga dogodilo i u Nemačkoj. Stranka Alternativa za Nemacku (AfD), radikalno desnicarska, postala je popularnija. Na dnevnom redu je pitanje kako smiriti zemlju, kako se boriti protiv rastućeg desničarskog radikalizma i kako osloboditi od straha ljude stranog porekla koji žive u Nemačkoj. Kancelarka procjenjuje da bi bilo kontraproduktivno ukoliko bi se Nemačka suočila s novom izbegličkom krizom. Berlin od Grcke nije zahtevao otvaranje granice i puštanje migranata. I poruka drugih nemačkih političara je jasna: Ne dolazite.

Fridrih Merc, koji želi da bude novi predsednik CDU i eventualno kandidat za kancelara, otvoreno je rekao da je protiv prijema novih izbeglica iz Turske: „Mora im se poslati jasan signal: nema smisla dolaziti u Nemacku, ne možemo ovde da vas prihvatimo.“

Slično je reagovao i šef Stranke slobodnih demokrata (FDP) Kristijan Lindner.  “Godinama kažemo da u slucaju krize mora biti moguća i zabrana ulaska na nemackoj granici, kao što to cine naši evropski partneri.“

Lider AfD Jerg Mojten je, očekivano, za hitno zatvaranje granica. „Grcka i Bugarska moraju dobiti punu finansijsku i logisticku podršku od nas za potrebnu snažnu zaštitu spoljnih granica“, napisao je Mojten na Fejsbuku. Istovremeno bi trebalo preduzeti „zaštitne mere“ na nemackim granicama.

Ovakve nedvosmislena reagovanja treba staviti u kontekst ambijernta u kome se nalazi  političko pitanje svih pitanja u Evropi: Kakav je odnos vladajućih politika prema desničarima?

Za to postoje dobri razlozi. Desni ekstremisti učestvuju u vlasti u skoro svim istočnoevropskim članicama EU. U Mađarskoj i Poljskoj su čak dominantna politička snaga. U Austriji i Italiji bili su u vladajućim koalicijama, a u mnogim zapadnoevropskim zemljama dišu za vratom strankama centra.

U Nemačkoj je početkom februara srušen tabu preovlađujući još od poraza nacizma  na kraju Drugog svetskog rata:  Nikada u koaliciju sa strankom profašističke orijentacije.  U  pokrajini Tiringiji, na istoku zemlje na vlast je za kratko,  došao premijer iz CDU uz podršku glasova iz AfD. Zemljotres je bio toliko jak da je generalna sekretarka CDU i savezna ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer najavila ostavku i odustajanje od težnje da nasledi Merkelovu na čelu vlade.

Baš tih dana je kancelarka Merkel je primala u posetu Orbana – čoveka protiv kojeg bi u Nemačkoj verovatno bila pokrenuta istraga zbog sumnje za huškanje i kojeg bi verojatno pratio nemački Ured za zaštitu ustavnog poretka.

Mađarski novinari podsećaju da Orban smešta svoju stranku Fideš u konzervativni spektar hrišćanskih demokrata. Do sada nije otvoreno kršio Ustav i pazi na formalnu zakonitost u oblikovanju Mađarske po svojoj meri. No, što ga pažljivije svakodnevno posmatrate, to  više se stvara slika političara koji se sve češće svesno krši demokratski konsenzus, kazu poznavaoci mađarske političke scene.

Orban  dugo zastupa nacionalističke pozicije. Još 2012. je u jednom govoru istakao nacionalnu zajednicu svih Mađara u kojoj su vezivne vrednosti „krv i domovina, hrišćanstvo, porodica i mađarska sloboda“ – ma šta to  značilo.

Podstiče mržnju prema strancima kada dočarava sliku neprijatelja u formi opasnog mladog islamskog migrant. Govori o „organizovanom migrantskom talasu“ koji navodno uništava evropsku hrišćansku kulturu. Orban preuzima narativ desničarskog ekstremizma pa govori o „tajnoj svetskoj sili“ i „zameni stanovništva“ u Evropi.

Kada Orban kritikuje anomalije finansijskog kapitalizma ili vodi kampanju protiv  Džordža Sorosa, stalno u to upliće antisemitske stereotipe. Budi i predrasude protiv Roma. Baš na nekim romskim manifestacijama kaže da u Mađarskoj svi moraju da rade i da se od socijalne pomoći i kriminala ne može živeti.

Orban je „izuzetnim državnikom“ nazvao Mikloša Hortija,  koji je odgovoran za deportaciju i ubijanje stotina hiljada mađarskih Jevreja. Horti je posle Drugog sveskog rata umro u izgnanstvu u profašističkoj Portugaliji.

Više puta se izjasnio za vraćanje smrtne kazne. Oravdavao je i slučaj uzimanja “pravde” u svoje ruke kada su 2017. u jednom mađarskom selu izbušene gume na automobilu lokalnog preduzetnika, u znak osvete jer je hteo da izbegličkoj porodici omogući par dana odmora na selu. Orban u toj osveti nije video „ništa sporno“.

U poslednje vreme  zahteva da se pravosnažne presude ne izvršavaju ukoliko nisu u skladu sa „zdravim narodnim osećajem“. Tako reaguje povodom obeštećenja koje je sud dodelio zatvorenicima zbog nečovečnih uslova i romskoj deci zbog segregacije u školi.

Upućeni kažu kako su Merkelovoj poznata Orbanova gledišta. Kancelarka i mađarski premijer imaju krajnje težak i distanciran odnos. Pa ipak su njihove stranke ujedinjene u EPP. Orbanov Fides nije isključen iz te porodice desničarskih stranaka nego je privremeno suspendovan. Merkel i dalje razgovara s Orbanom, a jedan od razloga je strah da Fides ne pređe u drugi stranački savez na evropskom nivou.

Mađarski novinari kritični prema premijeru upozoravaju  kako Merkelovoj mora biti jasno: Viktor Orban neće, uprkos povremenim taktičkim popuštanjima, prestati da provocira, podstiče mržnju i truje atmosferu u Mađarskoj i regionu.  Ti novinari  poručuju: On je spreman da u pitanje dovede sve demokratske vrednosti i otvori vrata samovolji. S tim čovekom i njegovom strankom ne sme postojati zajednički politički put, ni u EPP niti bilo gde drugde. .

                     Milan BOŠKOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo