Povežite se sa nama

INTERVJU

ZORAN VULETIĆ, PREDSJEDNIK GRAĐANSKOG DEMOKRATSKOG FORUMA U SRBIJI: Dobili smo opozicuju Vučiću a ne njegovoj politici

Objavljeno prije

na

Vučić je imao šansu koja se dobija jednom u nekoliko generacija – a on će odvesti Srbiju u epohalni poraz uz Rusiju

 

MONITOR: Iako je Aleksandar Vučić najavio još u aprilu da će se nova Vlada Srbije brzo konstituisati, vrijeme da se ona po zakonu formira ističe 1. novembra. Dosta se spekulisalo da je ovo, u stvari, kupovanje vremena u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji?

VULETIĆ: Nažalost Srbija je u takvom institucionalnom stanju da nam nije bitno da li imamo Vladu. Odluke se donose u Predsedništvu SNS, koje aminuje Vučićeve odluke. Dačić je neophodan zbog većine, Vučević se letos preporučio vređajući srpske turiste na odmoru u Hrvatskoj, gade mu se Srbi koji tamo idu, Siniša Mali je slepi izvršilac, Ana Brnabić sa napamet naučenim radikalskim stavovima koju je i Šešelj pohvalio/preporučio Vučiću je idealna predsednica Vlade. Odluku o sankcijama Rusiji svakako neće donositi ovi ljudi. Međutim, biće zanimljivo videti da li će u novoj Vladi biti Vulin i Nenad Popović ili će se pokušati sa novom prevarom Zapada bez njih u Vladi. I za tu prevaru će biti potrebna saglasnost Rusije.

MONITOR: Mjesecima traju verbalna nadgornjavanja između državnih vrhova Srbije i Hrvatske. Sve je zaoštreno kada Vučić nije uspio da ode u Jasenovac, pa kada je tužilaštvo u Srbiji optužilo četiri hrvatska pilota za stradanje izbjeglica u Oluji – sve do navođenja Hrvatske kao glavnog krivca za EU odbijanje tzv. derogacije sankcija na uvoz ruske nafte u korist Srbije. Mnoga konkretna važna pitanja u odnosima dvije zemlje uopšte se ne pominju?

VULETIĆ: Predsednik Vučić je na neprimeren način pokušao da poseti Jasenovac, kao privatno lice. Pokazao je da mu nije stalo do žrtava već da od sebe napravi heroja, jedinog branioca srpstva kome Hrvati ne dozvoljavaju posetu Jasenovcu. Nakon toga se podiže optužnica za pilote i istovremeno se devalvira jer se tumači kao osveta za zabranu odlaska u Jasenovac. Ponovo se pokazuje da žrtve tog brutalnog bombardovanja u izbegličkoj koloni bivaju zloupotrebljene. Ostaje im da neko iskreniji i sa stvarnim empatijama jednog dana pokrene sudske procese koji su preko potrebni kako srpskoj tako i hrvatskoj strani. Učitavanje ustaštva današnjoj Vladi Hrvatske zbog zabrane uvoza ruske nafte je najotrovnija politika čiju će cenu ponovo da plate preostali Srbi u Hrvatskoj kao i građani Srbije koji će finansirati duplo skuplji naftovod prema Mađarskoj. Pritom, ponoviću, ni tim naftovodom nećemo doći do ruske nafte.

MONITOR: Prijedlog koji su za rješavanje pozicije Kosova – ali i Srbije, dale nedavno Njemačka i Francuska uz podršku EU, konačno je na stolu Aleksandra Vučića. Da li je Vučić dobio ponudu koju „ne može da odbije“?

VULETIĆ: Vučić je odbio ovu ponudu. Nažalost on nema hrabrosti za nešto drugo, iako zna da je ovo poslednja ponuda koja bi spasila čast Srbije time što ne zahteva eksplicitno priznanje Kosova. Kosovo će pre ili kasnije postati članica UN, Srbiji je u interesu da pomogne Kosovu da se to desi što pre. Time bismo započeli raskid sa otrovnom politikom koja nas vezuje za Putinovu Rusiju i vratili se EU integracijama. Imamo iskustvo sa odbijanjem plana Z4 i plana u Rambujeu. Tada su Milošević i Šešelj to lakonski odbili, bili smo bombardovani i Srbi su bili najveći gubitnici. Preti nam sličan epilog, i ne slažem se da je to samo Vučićev problem. Zašto ćute svi ostali? Vučić je pokazao da ne može da uradi ništa više od ovoga što je uradio, bez obzira što ima dve trećine parlamenta deset godina u kontinuitetu i najveću ličnu popularnost. Na kraju će te činjenice i obeležiti njegovu vladavinu u istoriji: ogromna podrška, šansa koja se dobija jednom u nekoliko generacija, a on odvede Srbiju u epohalni poraz uz Rusiju.

MONITOR: Više opozicionih stranaka je sada u Skupštini Srbije. Ipak je mnogo teže govoriti o opozicionoj politici nego što je to bilo prije izbora u aprilu?

VULETIĆ: Nije bilo opozicione politike ni pre izbora, zato je nema ni danas u parlamentu. Različite politike ne možemo da očekujemo ako se pre izbora potpisuju sporazumi o nenapadanju, u prevodu, sporazumi o skrivanju politika. Dobili smo opoziciju Vučiću, a ne njegovoj politici. Rasprava o Kosovu je sve ogolila. Ako analiziramo izveštaje Evropske komisije i rezolucije Saveta Evrope i uporedimo ih sa raspravom u parlamentu, vidimo da nema nijedne poslaničke grupe sa političkom vizijom drugačije Srbije. Svi su opisivali stanje u Srbiji, i bili su u pravu, ali o novoj politici ni reči, gde vide Srbiju za deset godina, ni reči.

MONITOR: Nedavno su nekoliko opozicionih stranaka – desnog centra i radikalnije desnice, kao i grupa javnih ličnosti, predstavili Deklaraciju o reintegraciji KiM u ustavno-pravni poredak Srbije. Kakvim se efektima oni nadaju i koliko to znači ukrupnjavanje nacionalno-nacionalističke desnice na za vlast važnom pitanju Kosova?

VULETIĆ: Ta grupa podržava Šešeljevu politiku i traži od Vučića da se vrati toj politici potpuno kako bi se i formalno prekinule EU integracije. Dobro je što se Vuk Jeremić i formalno pridružio tim štetočinama Srbije jer se čitavu deceniju skrivao po nezavisnim medijima i time se nametao kao nekakva alternativa Vučiću.

Dodatnu opasnost vidim u konsenzusu oko regionalne politike Srbije, tek tu nema Opozicije Vučićevoj politici srpskog sveta. Mi nemamo ozbiljnu analizu u našim medijima šta znači Milorad Dodik za BiH, a Andrija Mandić za CG. Na različite načine ali gotovo sve političke organizacije iz Srbije podržavaju Dodika jer opstruira BiH, dok Andriju Mandića žele na vlasti kako bi isto to radio u Crnoj Gori. Razlog ove podrške je jer ni jedan ni drugi ne prihvataju nezavisnost svojih država.

MONITOR: U Italiji i Švedskoj desne i ultradesne partije dolaze na vlast a u Pragu je održan sastanak još uvijek neformalne Evropske političke zajednice, Džozef Bajden i Olaf Šolc su razgovarali i o budućnosti Zapadnog Balkana, rat u Ukrajini se nastavlja kao i globalna ekonomska kriza. U tom krajnje kompleksnom i neizvjesnom kontekstu može li se predvidjeti budućnost zemalja Zapadnog Balkana?

VULETIĆ: Migrantska kriza iz 2015/2016. je posebno zloupotrebljena od evropskih desničara. Međutim, ne treba zanemariti ni veze sa Putinom koji ih je finansirao kako bi oslabio evropsko jedinstvo u odsudnom momentu za njega. Planiranje napada na Ukrajinu je počelo par godina pre aneksije Krima 2014, i gle čuda, naglo se bude desničari po Evropi. Migrantsku krizu je takođe Putin podsticao u Siriji ratujući na strani Asada uz besomučno bombardovanje. Samit u Pragu je pokazao da Evropa još uvek daje šansu Zapadnom Balkanu. Od Srbije najviše zavisi da li će ta šansa biti iskorišćena. Srbija drži, uz podršku Rusije, zamrznute konflikte na Kosovu i BiH, isto to pokušava da uradi i u Crnoj Gori. Kada političari u Srbiji budu shvatili da od politike „srpskog i ruskog sveta” nema ništa, tada će Zapadni Balkan početi da živi punim plućima.

 

Glavom o kosovski zid

MONITOR: Prije nekoliko dana predsjednik Srbije Aleksandar Vučić održao je konferenciju za štampu o novim strateškim smjernicama politike Srbije. Govorio je puno i o dosta različitih tema. Da li se nešto bitno mijenja?

VULETIĆ: Predsednik je ponovio da nastavljamo gubitničku politiku u pregovorima sa Prištinom, nastavljamo da ignorišemo realnost nastalu 1999. Srbija je u Kumanovu potpisala kapitulaciju nakon rata tokom kog je naša vojska i policija proterala 800.000 Albanaca u skladu sa politikom Miloševića i Šešelja. Prethodno ih je u desetak godina obespravila i institucionalno maltretirala, što je nedopustivo po međunarodnom pravu i što je dovelo do bombardovanja Srbije i konačnog oduzimanja prava Srbiji da dalje upravlja Kosovom. Dakle, nastavljamo da udaramo glavom u kosovski zid. Druga nepromenjena stvar je robovski odnos Srbije u odnosu na Rusiju. Predsednik je najavio da ćemo pratiti rusku agresiju na Ukrajinu, manipulativno pravdajući tu nemoralnu i po međunarodnom pravu netačnu poziciju povlačenjem paralele između teritorijalnog integriteta Ukrajine i teritorijalnog integriteta Srbije. Ukrajina nije proterala skoro milion svojih građana(Rusa) i punila masovne grobnice pored Kijeva, za razliku od Srbije. Ovo su dve najbitnije konstante srpske politike skoro dvadeset godina, nije to samo Vučićeva postavka. Novina koju smo čuli je taktika kako doći do ruske nafte mimo Hrvatske. Trijumfalno nam je predsednik najavio, krećemo u Moskvu po naftu preko Mađarske, gradimo naftovod. Začuđujuće je delovalo Vučićevo uverenje da će time rešiti problem. Međutim nisam siguran da se radi o kolosalnom neznanju, pre bih rekao da je napravio lukrativnu šansu za izgradnju velikog infrastrukturnog projekta mimo Zakona o javnim nabavkama jer nam je to „hitno”. EU i Ukrajina nam sigurno neće dopustiti uvoz jeftinije ruske nafte kada imamo jadranski naftovod preko koga možemo da kupujemo bilo koju drugu na slobodnom tržištu. To ne bi bilo moguće čak i kada bi Mađarska napustila EU iz ljubavi prema Vučiću.

 

EU integracije Srbije su zamrznute

MONITOR: Srbija najveću spoljno-trgovinsku razmjenu ima upravo sa EU, kao i investicioni kapital. Ocjene koje je u najnovijem izveštaju o Srbiji dala Evropska komisija djeluju dosta obeshabrujuće. Vodi li odnos Srbije prema EU „preigravanju“?

VULETIĆ: EU integracije Srbije su zamrznute. Izveštaj Evropske komisije je poražavajući i preteći. Najdirektnije nam je stavljeno do znanja da više nećemo moći ovako, bez obzira na povremena glasanja u UN za osuđujuće rezolucije prema Moskvi poput jučerašnjeg o prisajedinjenju četiri ukrajinske oblasti. Ako uzmemo u obzir i rezolucije Evropskog parlamenta od letos, kao i razgovor američkog državnog sekretara Entoni Blinkena sa predsednikom Vučićem, jasno je da bez potpunog usaglašavanja spoljne politike sa EU, tj. uvođenja svih nivoa sankcija Rusiji i priznanja Kosova nema ništa od EU. Ne možemo ništa drugo zaključiti osim da smo posle dvadeset godina ponovo pred dilemom – hoćemo li ili ne u EU. Građani nisu svesni posledica formalnog prekida EU integracija, a na korak-dva smo od toga. Izgubili bismo više stotina hiljada radnih mesta, plate i penzije bi se približile proseku iz 90-ih, sa sadašnjih 50-60 hiljada mladih koji godišnje napuštaju Srbiju došli bismo na preko 100.000… Da li je to taj patriotizam koji nam nudi vlast i najveći deo opozicije koja čak i ne komentariše prekid integracija. Imajući u vidu nedavnu parlamentarnu raspravu o Kosovu kada su se ritualno zakleli svi poslanici da nikada neće priznati Kosovo, ne znam čemu se možemo nadati od novog saziva parlamenta.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, IZVRŠNI DIREKTOR CDT: Dobro došli u crnogorsku partitokratiju

Objavljeno prije

na

Objavio:

Imamo tipičan primjer obrasca: jako zagovarate progresivne i demokratske vrijednosti i aktivnosti a istovremeno radite sve kako ne bi došlo do promjene sadašnjeg stanja i postojeće političke kulture

 

 

Anomalije koje su dovele do prijevremenih lokalnih izbora u Budvi, Andrijevici i, možda, Šavniku ukazuju na obrazac ponašanja i funkcionisanja političkih elita u Crnoj Gori, kaže nam Dragan Koprivica, izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju. “Funkcionisanje institucija kao da je svrha njihovog postojanja, omogućavanje i podsticanje partijskog preduzetništva, a ne javni interes, pravna država i razvoj zajednice zapravo jeste suština tog modela”

MONITOR: Može li se to promijeniti nakon vanrednih lokalnih izbora?

KOPRIVICA: U Budvi i Andrijevici nema puno ni političkih ni ideoloških razloga za krizu vlasti i vanredne izbore. Radi se samo o dodatnoj fragmentaciji izborne scene, novoj prekompoziciji i potrebi da se blokira rad opštine u nadi da će im novi izbori omogućiti bolju poziciju prilikom isisavanja državnih (opštinskih) resursa i njihovo prebacivanje u ruke moćnika. To je dio naše političke kulture koja se, iako svaki dan slušamo drugačije priče, neće brzo promijeniti. Problem je što građanke i građani još uvijek ne umiju da ovakvo ponašanje kazne na izborima. Oni se, nažalost, ili okreću apstinenciji ili, ako su mlađeg doba, odlaze iz zemlje.

To je savršen scenario za partitokratiju. Kad pogledamo razvoj političkih odnosa, ne bi bilo iznenađenje da se ove anomalije nastave i u drugim opštinama ili se brzo pojave i na državnom nivou.

MONITOR: Situacija u Šavniku je i za naša poimanja politike neobična. Postoji li, vama poznat, sličan primjer u izbornoj praksi?

KOPRIVICA: U svojoj praksi, a bavim se izborima skoro 25 godina, nijesam vidio sličan slučaj. Gotovo je teorijski nemoguće da se u jednom izbornom ciklusu, za izbore koji imaju 1.600 upisanih birača, dogodi sve ono što smo imali prilike da gledamo u Šavniku. Da smo taj slijed događaja pokušali smisliti, i u šali, vjerujem da nam ne bi pošlo za rukom da budemo toliko kreativni. Slijed događaja, ponašanje političkih subjekata, različitih državnih organa i izborni proces koji traje 19 mjeseci zaista nije lako smisliti. To je, nažalost, ono što ni teorijski nije moguće zamisliti jeste naša politička realnost.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 12. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ANA LALIĆ-HEGEDIŠ, PREDSJEDNICA NEZAVISNOG DRUŠTVA NOVINARA VOJVODINE: Hajka će se završiti kada Vučić opozove svoje poslušnike

Objavljeno prije

na

Objavio:

Podrška međunarodnih organizacija i pritisci EU zvaničnika i stranih ambasada na srpsku vlast su jedini način da se ova krvločna hajka na Dinka Gruhonjića i mene završi

 

 

MONITOR: U vrijeme vanrednog stanja usled pandemije kovida, bili ste uhapšeni zbog izvještavanja o situaciji u zdravstvenim ustanovama u Novom Sadu. Sada ste ponovo na žestokom udaru, na društvenim mrežama i preko SMS poruka…Čini se kao da ste na nekom mogućem spisku „dežurnih krivaca“?

LALIĆ-HEGEDIŠ: Srpskim vlastima je uvek potrebna lista “dežurnih krivaca” kojom se skreće pažnja građana sa nepočinstava, nepodopština i političkih marifetluka vladajuće koalicije. S obzirom da svojim izveštavanjem godinama ukazujem na sistemsku korupciju, nepotizam, partijsko iživljavanje nad građanima, koketiranje sa nacionalizmom, na bahatost, siledžijstvo … a uz to radim u nezavisnim medijima koje Vučić otvoreno naziva “stranoplaćeničkim i izdajničkim”, moje ime je podvučeno na svim njihovim spiskovima za obračun. Za mene ništa novo, jer prezime moje porodice se već devedesetih našlo na jednom takvom opskurnom spisku. Tada ga je sastavljao četnički vojvoda, haški osuđenik i Vučićev politički otac Vojisalav Šešelj, za potrebe proterivanja Hrvata iz Srema. Danas, njegov najbolji radikalski đak samo nastavlja Šešeljevu misiju i viziju, a to je hegemonističko društvo podeljeno na “srpske patriote” i “izdajnike” , “ustaše” i “strane plaćenike”. A zna se šta takvima treba da se dogodi …

MONITOR: Identifikovano je nekoliko  osoba od onih koji su vam prijetili, neki su uhapšeni -pa pušteni u kućni pritvor…Može li ovo što je do sada urađeno na očuvanju vaše bezbjednosti, da spriječi dalje napade? Ili je za to važnija javna podrška-kolega, strukovnih udruženja-ovdašnjih i međunarodnih, EU predstavnika i dijela javnosti, koju ste vi i vaš kolega Dinko Gruhonjić, dobili?

LALIĆ-HEGEDIŠ: Koliko god su hapšenje osoba koje su nam pretile da će nam zaklati porodice, ubiti nas, silovati decu, lomiti kosti … za nas dobra vest, toliko istovremeno izazivaju potpuni kontraefekat u javnosti. Nakon svakog uhapšenog, salve nasilja i uvreda koje primamo se multiplikuju, jer značajan deo građana Srbije, koji se svakodnevno informišu isključivo preko režimskih medija, smatra da su ljudi koji nam prete neki novi srspki Obilići, a da smo Dinko i ja izdajnici koji zaslužuju da im se stane na kraj.

Podrška međunarodnih organizacija, ali i pritisci EU zvaničnika i stranih ambasada na srpsku vlast su jedini način da se ova krvločna hajka završi. A, završiće se onda kada Vučić opozove svoje trbuhozborce sa skupštinskih govornica, poslušnike, dodvorice i armiju botova koji su po njegovom nalogu i otpočeli ovaj pir nasilja i bezumlja.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 12. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESELIN RADULOVIĆ, ADVOKAT: Ogoljena borba za vlast

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministar policije nema aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe protiv akta u čijem je donošenju učestvovao, bez obzira na to kako je na sjednici Vlade glasao. Tužbu protiv ove odluke Vlade mogao bi podnijeti neko od kandidata koji nijesu izabrani. Prihvatanje tužbe ministra bio bi presedan u dosadašnjoj praksi Upravnog suda

 

 

MONITOR: Ministar policije Danilo Šaranović tužio je Vladu Upravnom sudu zbog postavljenja v.d šefa Uprave policije za koje tvrdi da je bilo nezakonito. Kako vidite tu tužbu i njenu sudbinu pred Upravnim sudom?

RADULOVIĆ: Postupak određivanja v.d. direktora Uprave policije je bio nezakonit, ali je u tom nezakonitom postupku vrlo aktivno učestvovao i ministar unutrašnjih poslova. Tužbu gospodina Šaranovića vidim kao reakciju strane koja je poražena u besprizornoj borbi za kontrolom tog značajnog dijela bezbjednosnog sektora. Međutim, ono što je bitno jeste da ministar nema aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe protiv akta u čijem je donošenju učestvovao, bez obzira na to kako je na sjednici Vlade glasao. Tužbu protiv ove odluke Vlade mogao bi podnijeti neko od kandidata koji nijesu izabrani. Prihvatanje tužbe ministra bio bi presedan u dosadašnjoj praksi Upravnog suda i zato očekujem da taj sud štiti interese zakonitosti, a ne partijske interese i neostvarene ambicije bilo kog člana Vlade.

MONITOR: Koliko su takve tužbe uobičajene?

RADULOVIĆ: Takve tužbe nijesu česte u praksi, ali dešavaju se slučajevi da tužbu podnese lice koje nema aktivnu legitimaciju. Obično takve tužbe podnose pravno neuka lica.

MONITOR: Kako vidite proces izbora vd šefa UP i šta je sve tokom tog izbora bilo nezakonito?

RADULOVIĆ: U procesu izbora v.d. direktora UP sve je bilo nezakonito. Na istoj sjednici kada je razriješen prethodni direktor policije Zoran Brđanin, Vlada je morala da odredi vršioca dužnosti na predlog ministra, kako je to propisano Zakonom o unutrašnjim poslovima.Umjesto toga, Vlada i ministar su ušli u nezakonite improvizacije, počev od raspisivanja tzv. internog oglasa, pa do poligrafskog testiranja na inicijativu ministra koje je sprovođeno proizvoljno i na način koji je izazvao brojne sumnje. Ni javnost, a ni kandidati, ne znaju ko je i na osnovu čega odredio na koje okolnosti kandidati treba da se ispitaju na poligrafu, gdje će se sprovodi ispitivanje, kojim redosljedom, da li će svima biti postavljena ista pitanja i sl. Na kraju smo došli do čak apsurdne situacije da su strožiji uslovi i komplikovanija procedura za izbor v.d. direktora, nego za izbor direktora u punom mandatu.

MONITOR: Sporni izbor odigrava se u vrijeme dok se vlasti kunu u IBAR, odnosno dobijanje Izvještaja o privremenim mjerilima za poglavlja 23, 24, koja se tiču upravo vladavne prava. Koliko je Crna Gora daleko od vladavine prava?

RADULOVIĆ: Ovaj izbor je samo jedan od primjera koji pokazuje da živimo u ambijentu u kome je sve podređeno partijskim i ličnim interesima i pokušajima da se preuzme ili sačuva kontrola nad što većim dijelom sistema. Političke partije i njihovi lideri otvoreno pokazuju da ih javni interes ne zanima. Politička scena u Crnoj Gori uglavnom je podijeljena na dva dijela, od kojih bi jedan dio prodao Crnu Goru bez razmišljanja, a drugi dio bi je poklonio drugom. Pri tome i jedni i drugi državu i njene resurse doživljavaju kao plijen i koriste ih u ličnom i partijskom interesu. Istovremeno, brojne insititucije koje treba da obezbijede poštovanje pravnog poretka su nedovoljno funkcionalne. Kad svemu tome dodamo nepodnošljivo neznanje i veoma često i loše namjere kod političara i javnih funkcionera, onda je jasno koliko smo blizu ili daleko od društva vladavine prava.

MONITOR: Gdje je u tom smislu pravosuđe, i koliko smo daleko od njegovog reformisanja?

RAULOVIĆ: Nažalost, pravosuđe još uvijek nije ušlo u proces ozbiljnih i istinskih reformi. Vesna Medenica je ukupno 17 godina rukovodila pravosuđem na jedan autokratski način koji je favorizovao nestručne kadrove bez integriteta, a istovremeno sputavao profesionalce. Tri godine nakon njene ostavke i dvije godine od kada je ona uhapšena, sistem koji je ona sa saradnicima u pravosuđu kreirala i dalje je skoro netaknut. Možda je najbolji primjer za to upravo postupak koji se vodi protiv nje, gdje je suđenje do sada 15 puta odloženo i to na način koji pokazuje da je određenim akterima postupka i dalje dozvoljeno da se sa pravosuđem i državom izruguju jednako kako su to zajedno sa g-đom Medenicim radili dok je ona pravosuđem i formalno upravljala. Mislim da će tako biti sve dok se u cjelokupnom pravosuđu ne sprovede neka vrsta vetinga ili lustracije koja će pravosuđe očistiti od kadrova koji su ga doveli u stanje u kome se nalazi i koji sada sprječavaju početak ozbiljne reforme u pravosuđu. U fokusu tog procesa, pored odgovornosti, trabalo bi da bude ispitivanje zakonitosti porijekla imovine tih lica.

MONITOR: Šta su vlasti nakon pada DPS-a propustile da urade na reformisanju pravosuđa?

RADULOVIĆ: Osim izbora Glavnog specijalnog tužioca, teško da se može govoriti o pozitivnim potezima koje su vlasti nakon pada DPS-a preduzele na reformi pravosuđa. Prije se stekao utisak da su svi koji su vršili vlast željeli da u pravosuđu imaju nekoga ko će njima biti ono što je Medenica bila DPS-u. Od kada je DPS izgubio vlast, aktuelna Vlada je treća po redu. Niti jedna od tih Vlada nije uradila gotovo ništa da državnom tužilaštvu i pravosuđu uopšte poboljša uslove rada. Pozitivne stvari u pravosuđu prethodnih godina desile su se isključivo iz dva razloga. Prvi je izbor g-dina Novovića za Glavnog specijalnog tužioca, a drugi je dokazni materijal koji je Crnoj Gori stigao od strane Europola. To je u krajnjem dovelo i do procesiuranja g-đe Medenice, pa je logično i prirodno da ona i njeni saradnici čine sve da ospore i opstruiraju aktivnosti GST-a i materijal Europola. Ipak, zabrinjavajuće je da GST i pravosuđe nemaju adekvatnu i dovoljnu podršku od onih koji, bar deklarativno, ne pripadaju sistemu čiji značajan dio je bila g-đa Medenica. Izgleda da vladavina prava ne ide u prilog ni mnogima od njih.

MONITOR: Dok se u vladi dešava sukob oko bezbjednosnog sektora, na lokalnom nivou dešavaju se turblencije. Kako vidite slučajeve Andrijevica i Šavnik iz pravnog ugla?

RADULOVIĆ: Uvođenje tzv. prinudne uprave u Andrijevici od strane Vlade bilo je opravdano. Međutim, odluka Vlade da uvede prinudnu upravu u opštini Šavnik je sporna, isto kao što je sporna i odluka Skupštine opštine Šavnik da skrati mandat koji je prestao još 2022. godine. Nakon toga, sporna je bila i odluka Vlade da “povuče” odluku i kasnije opet da je objavi. Skupštini opštine kojoj je mandat istekao ne može se skratiti mandat, niti se može raspuštiti Skupština opštine kojoj je mandat istekao. Odluke o raspuštanju ili skraćenju mandata mogu se donijeti samo dok mandat traje. Primjeri Andrijevice i Šavnika potvrđuju da Crna Gora nema funkcionalne institucije koje treba da obezbijede poštovanje zakona, odnosno u tim slučajevima održavanje sjednice Skupštine opštine i održavanje lokalnih izbora.

Mislim da je dobra odluka predsjednika Milatovića da ne raspiše izbore u opštini Šavnik jer izborni proces po ranijoj odluci o raspisivanju izbora je tamo u toku, odnosno nije okončan. Pravni izlaz iz takve situacije je u tome da institucije obezbijede da se okončaju već raspisani lokalni izbori jer je to obaveza države i njenih institucija. Nažalost, na djelu imamo ogoljenu borbu za vlast koja, u nedostatku funkcionalnih institucija, ima prednost u odnosu na pravni izlaz i poštovanje zakona.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo