Povežite se sa nama

INTERVJU

DR BILJANA STOJKOVIĆ, PROFESORICA NA KATEDRI ZA GENETIKU I EVOLUCIJU BIOLOŠKOG FAKULTETA U BEOGRADU: Poništena politička logika u Srbiji 

Objavljeno prije

na

Danas u Srbiji imamo društvo sa samo jednom jasnom platformom – podjela na građane koji su se poklonili Vučiću, pri čemu mogu ozbiljno profitirati od svog podaničkog statusa, i na građane koji ne žele život u Vučićevom svinjcu. Sukob između te dvije Srbije poprima sve ozbiljnije razmjere

 

MONITOR: Nedavno ste u komentaru, govoreći o  Srbiji, rekli: „Živimo u društvenom svinjcu” i ovo je „era opasnog življenja u Srbiji!” Na što ste mislili kad ste izrekli te nesvakidašnje konstatacije?

STOJKOVIĆ: Svaka država na svetu postavlja okvire življenja svojim stanovnicima. Tenzija između tendencije vlasti da kontroliše građane i potrebe građana da praktikuju svoje slobode u modernim je društvima rešena izgradnjom institucija kroz koje svaka osoba može razumeti „pravila društvene igre“, ali i može računati na zaštitu svojih prava. Imajmo u vidu da ljudska prava i slobode predstavljaju istorijsku tekovinu civilizacijskog razvoja i upisana su u Ustavu svake moderne zemlje. Šta se, međutim, dešava u državi u kojoj su ukinute institucije i gde jedan čovek samovoljno sprovodi vlast? Dobijate haos u kome je država ništa drugo do nasilnički aparat sile, a građani nemaju ravnotežu kakvog-takvog pravednog življenja. I to jeste „društveni svinjac“ u kom se svako snalazi kako zna i ume. Napetost je ogromna, jer više ne postoje pravila, odnosno ona su nestabilna, fluidna i zavisna od volje gospodara. Kako sada stvari stoje, društvena pravda i ravnoteža u Srbiji neće se uspostaviti bez nekog ozbiljnog sukoba.

MONITOR: Je li za takvo stanje najzaslužniji predsjednik Srbije Aleksandar Vučić?

STOJKOVIĆ: Vučić je taj autokratski gospodar koji je pomerio „društveno klatno življenja“. Mi danas imamo društvo sa samo jednom jasnom platformom – podela na građane koji su se poklonili Vučiću, pri čemu mogu ozbiljno profitirati od svog podaničkog statusa, i na građane koji ne žele život u Vučićevom svinjcu. Sukob između te dve Srbije poprima sve ozbiljnije razmere. Odavno smo prešli liniju razdvajanja po ideološkim razlikama i došli smo do tačke sukoba po granicama koje nam je Vučić postavio – za ili protiv njegove vlasti. To je tužna situacija koja sasvim dobro ilustruje činjenicu da je Vučić vratio Srbiju u pretpolitičko stanje. Nismo više u prilici da biramo između različitih političkih i ideoloških pozicija, već se opredeljujemo ili za uređen život ili za društvenu nenormalnost.

MONITOR: Da li u Srbiji postoje snage koje mogu promijeniti to neodrživo stanje?

STOJKOVIĆ: Ako je dovoljan samo jedan čovek da rasturi društvo i državu, ukoliko se, naravno, zatekne u odgovarajućem društvenom kontekstu, što jeste bio slučaj sa Vučićem, onda je za okretanje ovog točka dovoljno da postoje građani koji se opiru autokratiji. Poslednji izbori i njihov bojkot pokazali su da građani većinski ne podržavaju Vučićevu vladavinu. Postoji realan problem u organizovanju alternative budući da je opozicija marginalizovana, što zbog sopstvenih dubokih grešaka iz prošlosti, što zbog sistematskog rada Vučića na njihovoj satanizaciji. Ipak, čini mi se da se probudila svest o tome da je nužno ujedinjavanje svih građanskih i političkih činilaca kako bismo organizovali efektivan otpor nenormalnosti. Konačno, sada nesporno znamo da nas ima neuporedivo više od broja podaničkih „duša“.*

MONITOR: Jesu li u pravu oni koji tvrde da sve dok Dragan Đilas „predvodi opoziciju” Aleksandar Vučić može mirno da spava?

STOJKOVIĆ: Problem postoji u samoj tvrdnji da Dragan Đilas „predvodi opoziciju“. U okviru bloka koji se protivi trenutnoj vlasti postoji čitav spektar aktivističkih grupa, sindikata, pokreta i političkih stranaka i stvarno je smešno tvrditi da svima upravlja Đilas. Koliko je meni poznato, čak i među opozicionim strankama ne postoji jedinstvo oko te jedne političke figure. Priču o „Đilasovim plaćenicima“ neprekidno podmeće naprednjačka vlast na svojim medijima, jer to jeste jednostavna poruka njihovim biračima. Društvo ćete najlakše polarizovati ako svoje protivnike predstavite kao jedinstven blok oličen u jednoj osobi. Ljudi vole da razmišljaju u dihotomnim kategorijama – belo naspram crnog, bog protiv đavola, Pepeljuga naspram zle maćehe. Kada personalizujete protivničku stranu, izazivate osećaj iskonske borbe „dobra i zla“. Taj psihološki trik treba razmontirati, a to se može učiniti povezivanjem heterogenih entiteta na opozicionoj sceni, dobrim prezentovanjem te raznovrsnosti i promovisanjem timova ljudi, ne pojedinaca.

MONITOR: Kosovo je i dalje aktuelna tema. Da li se uopšte zna šta Vučić sprema, o čemu se dogovara i šta je do sada potpisao o sastusu Kosova?

STOJKOVIĆ: Na pitanju Kosova se možda najbolje oslikava Vučićeva zamuljana, bespolitička vladavina. On je i borac za Kosovo u sastavu Srbije, tj. najveći nacionalista, ali je ujedno i čovek koji govori da se mora priznati nezavisnost Kosova. Suštinski, niko nema pojma šta on potpisuje, šta je do sada potpisano i ima li ikakvog plana. Jednom je izgovorio i da neće da nam kaže!

MONITOR: Zašto religiju i misticizam smatrate preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva?

STOJKOVIĆ: Religijsko mišljenje zasniva se na veri i neupitnoj dogmi, ne na razmišljanju, zaključivanju i upitanosti. Kada prihvatite da postoji knjiga u kojoj je zapisana celokupna istina, onda nema potrebe da se još nešto pitate, što neminovno vodi u intelektualnu lenjost. Verovanje da postoji vrhovni, nesporni autoritet lako se preslikava u pristajanje na sve nametnute autoritete i u suprotnosti je sa spremnošću da se kritikuje stanje društva i ličnosti koje vode državu. Sekularna država ne zabranjuje religiju, već sprečava nametanje religije kao opšte društvene vrednosti. U modernom društvu moramo negovati nešto drugo – podjednake šanse za sve ljude, jednakost pred zakonom, slobodu govora i slobodu da kritikujemo ono što mislimo da ne valja.

MONITOR: Kako se uspješno boriti protiv klerikalizacije i nacionalizma, koji sve više jačaju na ovim našim prostorima?

STOJKOVIĆ: Moj odgovor na prethodno pitanje posebno je važan kada razmišljamo o obrazovanju dece, jer upravo se tada gradi pogled na svet budućih građana. Kvalitetno obrazovanje je preduslov prihvatanja svakolike raznovrsnosti koja nije neprijatelj, već je lepota sveta koji nas okružuje.

MONITOR: Kad kao profesorica univerziteta uporedite stanje akademskog duha nekada i sada kakav Vam se zaključak nameće?

STOJKOVIĆ: Žao mi je što je taj akademski duh sada značajno manje buntovan. Akademska zajednica se utopila u apatiji i izneverenim očekivanjima. Budući da smo više nego svesni toksične atmosfere u kojoj živimo, ja ipak očekujem buđenje u narednom periodu. Samo je potrebno setiti se činjenice da se sloboda neprekidno brani i osvaja – niko nam je neće dati.

MONITOR: Vi ste kao intelektualka pomogli veliki broj inicijativa i okupljanja motivisanih solidarnošću i pobunom protiv stanja u društvu. Dobitnica ste nagrade „Dobar primer“, koju dodjeljuje pokret Novi Optimizam.

STOJKOVIĆ: Ja verovatno pripadam tom probuđenom delu akademske zajednice. Mislim da je dužnost svakog profesora univerziteta da javno govori o društvenim devijacijama i da učini sve kako bi ih popravio. Ne možete samo uživati u svojim privilegijama. U istom paketu nalazi se i velika odgovornost prema zajednici koja vam ukazuje poštovanje.

MONITOR: Jedna ste od inicijatorki osnivanja Skupštine slobodne Srbije. Šta je cilj te skupštine?

STOJKOVIĆ: Skupština slobodne Srbije jeste platforma za povezivanje svih opozicionih aktera – građana, aktivista, pokreta i stranaka. Već sam pomenula da okupljanje smatram jedinim načinom da se izborimo protiv ovog nakaradnog režima. Mi ne mislimo da treba negirati ideološku različitost aktera u SSS, već smatramo da je trenutno važno baviti se borbom za zajedničke interese, a to su elementarne demokratske vrednosti – sloboda govora i informisanja, nezavisne institucije i slobodni izbori. Oko toga se svi možemo složiti.

 

Vučić je klizav kao sapun

MONITOR: Tvrdite da srpsko društvo nije političko i da parlament, tri grane vlasti, izbori za raznorazna tijela na svim nivoima funkcionisanja, različite političke stranake, čine providnu fasadu iza koje se krije autokratija i odsustvo bilo kakve politike.

STOJKOVIĆ: Vučić jeste poništio političku logiku u Srbiji. Okupio je oko sebe i (kvazi)leve i centar i ekstremnu desnicu i svi se zalažu za iste stvari. Kada biste me pitali oko čega se sve te raznovrsne partije slažu, ja ne bih umela da odgovorim. Jedini pravi odgovor je da se slažu sa svakom rečenicom koju izgovori Vučić, a razlozi nisu ni najmanje politički, već isključivo lukrativni. U tom smislu, ne postoji mogućnost da se protiv tog bespolitičkog sistema borite sa ideoloških pozicija. Ako kritikujete odnos države prema radnicima, dobijete odgovor da upravo Vučić najviše brine o radnicima, iako je jasno da ovde vlada suštinska simbioza sa krupnim kapitalom u kome je radna snaga potpuno obespravljena. Ukoliko se pobunite zbog ekološke katastrofe ogromnih razmera – seče drveća, trpanja reka u cevi, zagađenja vazduha – Vučić će odglumiti apel za spašavanje neke reke ili šume, što po pravilu ne dovodi do obustavljanja štetnih radnji, ali medijski zatrpava tu priču. Jednostavno, on zauzima sve pozicije i klizav je kao sapun koji ne možete uhvatiti ni sa jednog kraja.

 

Istina o korona virusu

MONITOR: Kao biološkinja više puta govorili ste o pandemiji korona virusa. O ovoj pandemiji saopštavaju se kontroverzni stavovi. Šta je po Vašem mišljenju istina?

STOJKOVIĆ: Istina je da čovečanstvo jeste suočeno sa novim virusom čije se poreklo vezuje za koronaviruse koji žive u slepim miševima. To nije ni prvi ni poslednji put da se susrećemo sa virusima iz drugih životinjskih vrsta budući da virusi evoluiraju i stiču sposobnost da pređu na ljude. Ovakvi događaji, tzv. zoonoze, postaju uočljiviji u modernom dobu intenzivnih putovanja i povećanja brojnosti ljudi. Ja očekujem da ćemo uskoro dobiti odgovarajuće vakcine, a takođe ćemo naučiti da živimo sa maskama i čistih ruku.

 

                                          Veseljko KOPRIVICA
Foto: Kristijan Balan

Komentari

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo