Povežite se sa nama

INTERVJU

ERIK GORDI, PROFESOR NA SLAVISTIČKIM I ISTOČNOEVROPSKIM STUDIJAMA LONDONSKOG UNIVERZITETSKOG KOLEDŽA: Prelazno stanje u inegraciji u EU može se pretvoriti u permanentno stanje

Objavljeno prije

na

Nije lako predvidjeti situaciju u kojoj će EU procijeniti da im je baš neophodno da dobiju nove članice koje ne poštuju vladavinu prava

 

MONITOR: Godinama živite i radite u Ujedinjenom kraljevstvu. Kako je Bregzit uticao na prosječnog građanina Velike Britanije i Sjeverne Irske?

GORDI: Kriza u britanskom društvu je ogromna. Vidljiva je i na ekonomskom planu, gde je BDP za godinu 2020. niži za 9,9 posto, a izvoz za 19,3 posto u odnosu na prethodnu godinu. Kriza je vidljiva i na političkom planu, gde nekonsekventna opozicija održava vladu koja tone u nekompetentnost i autoritarizam. Vidljiva je i na socijalnom planu, gde izolacija polako urušava tradicionalnu solidarnost lokalnih zajednica. Bilo bi malo reći da društvo propada.

No ma koliko da je kriza velika, teško je reći koji se deo toga dešava zbog Bregzita, koji deo zbog pandemije, koji deo zbog 11 godina destrukcije sistema socijalne pomoći, a koji zbog namernog slepila zadovoljne sobom u istoj meri u kojoj je nedorasla bilo kakvom zadatku. Altiser bi rekao da je „overdertermined“.

Jasno je da se vodeći političari, kao i mediji koji ih podržavaju, trude da krivicu za sve to prebace na Evropsku uniju, i da EU predstavljaju kao neprjateljski činilac koji radi sve da koči pozitivan razvoj Britanije. Verovatno je jasno i zašto to rade, jer krivica koja je prebačena na druge aktere je skinuta sa domaćih činilaca. Posledica toga je galopirajući nacionalizam, začinjen osećanjem žrtve, koji će verovatno osigurati da ista garnitura ostane još dugo kao i da će učestalost šovinizma i nasilja prema imigrantima i pripadnicima manjina ostati velika.

Nije nemoguće da su u pravu oni koji zagoravaju tezu da ovo što sada vidimo samo predstavlja ubrzani kraj velike transformacije Britanije od svetske sile do globalne provincije.

MONITOR: Za vrijeme predsjedničkog mandata Donalda Trampa bilo je dosta zadovoljstva u njegovoj administraciji zbog Bregzita. Koliko je nova američka administracija spremna da iskoristi novi položaj Ujedinjenog kraljevstva?

GORDI: Neke konkretne prilike će biti iskorišćene. Na primer, u nekim delovima SAD-a, a naročito na severnoistoku, političar ne može pogrešiti ako podržava Irce u bilo kom sporu sa UK-om. I neki postupci će biti neizbežni, na primer, da administracija insistira da UK poštuje sporazume koje je potpisalo.

Ne znam koliko je bitno kako je Tramp reagovao na Bregzit, kao što ne znam koliko je bitno kako Tramp reaguje na bilo šta osim čizburgera. Dok je bio na položaju predsednika nije ni na koji način uticao na razvoj tog procesa. Njegov savetnik Banon je pokušao u jednom trenutku da proširi pokret za Bregzit u neki novi vid evropske ultradesnice, ali ništa nije ostalo od te njegove ideje. Još je njegova administracija imala neke ideje da iskoristi slab položaj UK-a u pregovorima oko trgovine, pa da forsira ubrzanu privatizaciju javnog zdravstvenog sistema, kao i da nametne slabije regulative oko sigurnosti prehrambenih proizvoda. Ne verujem da će nova administracija nastaviti tim putem.

SAD neće gledati sa simpatijom na Britaniju izvan EU. Njihova sigurnosna politika podrazumeva ujedinjenu Evropu pa će ometati svaki pokušaj podrivanja tog ujedinjenja. Bez obzira na javni stav britanske vlade da se može suprotstaviti vodećoj ulozi EU, brzo će shvatiti da je svojom odlukom ostala bez podrške u odnosu u kojem će uvek biti slabija strana.

MONITOR: Tramp je nedavno izjavio da i dalje razmišlja o kandidaturi na sljedećim predsjedničkim izborima. Koliki je njegov uticaj na „radikalne desničare i siromašne bijelce“ i ima li ozbiljnijeg  uporišta u Republikanskoj partiji nakon sve štete koju joj je nanio?

GORDI: Postoji  grupa koja će ga slediti bez obzira na sve, možda 15-20 posto biračkog tela. Ali izvesno je da će ta cifra padati vremenom, jer veliki deo njegove popularnosti je bio proizvod činjenice da je bio na vlasti. Kao privatan građanin može jedino da pravi buku i da se i dalje sramoti.

Tramp prestavlja veću pretnju Republikanskoj stranci nego Demokratama. Republikanci su suočeni s nemogoćim izborom: ili da ga i dalje podržavaju i na taj način tonu još dublje u ekstremizam, pa se tako otuđuju od normalnih građana, ili da prekinu s njegovom ostavštinom i tako izgube podršku oko polovine  biračkog tela. U svakom slučaju ta stranka će ostati podeljena još nekoliko godina, dok traga za prihvatljivim identitetom.

Demokrate imaju problem na duži rok. Duh populizma je izašao iz boce i pokazao se moćnim, a moraju pronaći odgovor na to. U suštini populizam tvrdi da postoji permanentna elita koja gleda na svoje interese a zapostavlja interese građana, i jačina populizma se nalazi u tome da ta konstatacija nije netačna. Slabost populizma se nalazi u tome da su svi populisti do sada davali lažne odgovore na pitanje na čijoj su strani u tom sporu između elita i građana. Da bi to konfrontirali moraju da dokazuju da ono što rade zaista poboljšava život običnih građana, što podrazumeva da Demokrate budu demokratske ne samo u socijalnoj nego i u ekonomskoj politici. To znači da moraju biti hrabriji i kreativniji nego što su bili do sada, da se preorjentiraju na mlađe generacije i da budu prisutni tamo gde su sada slabi, u ruralnim sredinama i u radničkoj klasi. Ako ostavljaju Republikancima samo da ponove neke baljezgarije o kulturnom ratu i pravima belaca, onda će Demokrate pobediti.

MONITOR: EU je još prošlog februara donijela nova pravila u vezi sa pristupnim pregovorima za zemlje sa Zapadnog Balkana, da bi ovih dana Oliver Varhelji ponudio „non paper“ sa pravilima koja će važiti i za Srbiju i za Crnu Goru. Rečeno je da se pristupna poglavlja ne mogu zatvarati dok se ne ispune tzv. prelazna mjerila iz poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava.

GORDI: Prelazno stanje se može lako pretvoriti u permanentno stanje. Već smo bili u prilici da vidimo kako se Makedonija trudi da ispuni sve uslove EU, neke od njih po velikoj ceni, a ipak da njena kandidatura ne napreduje. Deo razloga za to leži u čudnoj nacionalističkoj politici koju vode Grčka i Bugarska, ali ni bez njih ne bi ta kandidatura napredovala. Otpor Francuske, Danske i Nizozemske pokazuje da barem za sada, EU nije raspoložena za dalje proširenje.

Ako uzmemo druge kandidate u regionu, Albaniju, Srbiju i Crnu Goru, prepreke su u svim tim zemljama slične. U nekim sferama su napredovale, ali ima nekih sfera gde nisu i neće. To su sloboda štampe, nezavisnost sudstva i vladavina prava. U Srbiji su dodatni problemi usklađivanje spoljne i sigurnosne politike s EU i, naravno, bilateralni spor s Kosovom. Mada je sve moguće u životu, stvarno je teško predvideti da  će bilo koji režim čija moć zavisi od neformalne kontrole nad informacijama i primenom zakona pristati na vladavinu prava i slobodu štampe.

Pitanja koja se odnose na Srbiju i koja će se odnositi i na Kosovo kad bude dobilo status kandidata, jesu politička pitanja. Nije nemoguće, mada nije ni mnogo verovatno, da EU eventualno prihvati nove članice koje imaju nerešene sporove s granicama, kao što su radili već jednom s Kiprom ili da prihvati delimično usklađivanje u spoljnoj politici. Ali da bi došlo do takvog prihvatanja, morali bi da konstatiraju da će imati veću dobit od nove članice nego što će imati štetu od povrede standarda. Nije lako predvideti situaciju u kojoj će EU proceniti da im je baš neophodno da dobiju nove članice koje ne poštuju vladavinu prava.

MONITOR: Kako gledate na problem koji u vezi sa otpočinjanjem pregovora ima Sjeverna Makedonija zbog Bugarske koja od nje traži da se „odrekne“ makedonskog naziva za jezik kojim govore njeni građani?

GORDI: Frojdijanski.

 

„Srpski svet“  i šešeljizam u fraku

MONITOR: Od skoro su najviši predstavnici vlasti u Srbiji počeli da koriste sintagmu „srpski svet“, ali nisu precizirali njeno značenje. Ima onih koji je razumiju kao zamjenu za Veliku Srbiju. Kakva bi politika danas mogla da stoji iza „srpskog sveta?“

GORDI: Izraz liči na sintagmu „interesna sfera“, koju koriste veće države da označe deo sveta gde očekuju da će moći da vrše uticaj bez mešanja drugih globalnih hegemona. Naravno, ni veoma uticajne zemlje ne uspevaju uvek da druge zemlje poštuju njihova „sfere“. Zato imamo Kubu nadomak SAD-a, Tajvan pored Kine i međunarodni spor oko pripajanja Krima Rusiji. Postoji, naravno, značajna razlika između globalnih sila i Srbije, a to je da su one globalne sile, a Srbija nije.

Naravno, ideja da jedna država ima nekakav patronat i da gleda da štiti prava svojih sunarodnika u drugim državama nije nepoznata. Uglavnom se za to koriste diplomatski instrumenti kao što su bilateralni sporazumi o kulturnoj razmeni, o zaštiti jezika, o školstvu, o političkoj reprezantaciji manjina. Većinu takvih pitanja reguliše i okvir Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Ta Konvencija je na snazi od 1998, a Srbija je potpisnik od 2001.

Problem može nastati ako se ide dalje od pretpostavke da Srbi moraju uživati jednaka prava kao i svi ostali građani i da ne budu manje zaštićeni od pripadnika većine. Ako taj izraz „srpski svet“ ne označava „deo sveta gde srpska zajednica i srpska kultura imaju značajnu ulogu“, a umesto toga označava „deo sveta koji je suštinski srpski bez obzira na to šta će misliti drugi ljudi o tome“, onda predstavlja ili teritorijani zahtev ili pretenziju da kontroliše zakonodavstvo i primenu zakona u drugim državama. U tom slučaju bi „srpski svet“ bio šešeljizam u fraku.

 

Bajdenov kabinet više liči na SAD od kabineta svih njegovih prethodinika

MONITOR: Da li je Džozef Bajden, za ova dva mjeseca pokazao neku vrstu „autorskog pečata“ na onome što je uradio i što je nagovijestio da će uraditi na čelu SAD-a?

GORDI: Za mnoge je Bajden ispao prijatno iznenađenje. Ne samo da je uspeo da Kongres izglasa zakon o pomoći građanima pogođenim pandemijom koji je dosta ambiciozan, pa će uticati na suzbijanje siromaštva među mladima, nego je i sastavio kabinet koji više „liči na Ameriku“ od svih kabineta svih njegovih prethodnika – jedan sjajan primer je da je sada prvi put na čelu SUP-a, koji ima nadzor nad zemljištem pod javnom kontrolom, osoba iz populacije američkih starosedelaca. Činjenica da je stao na stranu radnika u sporu protiv gigantske kompanije Amazon, sugeriše da razume da ključ pridobijanja radničke klase od desnog populizma leži u povratku uticaja sindikalnog pokreta.

Svakako ima i onih koji sa zadovoljstvom gledaju kako skroman čovek radi profesionalan posao, kako ne širi lažne informacije, i kako ne pravi skandale neumesnim objavama na društvenim mrežama. Sam taj osećaj da vladu vode normalni, sposobni i pristojni ljudi je uveliko uticao da život bude manje napet i nesiguran.

Međutim Bajden ima svoja ograničenja. U spoljnoj politici Tramp je ostavio izvestan broj svršenih činova koje neće biti lako preokrenuti. On ne raspolaže takvom većinom u Kongresu da može dobiti baš sve što želi, ta tanka većina od jednog glasa u Senatu ostavlja veliki uticaj u rukama male grupe „umerenih“ Republikanaca i konzervativnih Demokrata.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo