Povežite se sa nama

INTERVJU

MILAN ANTONIJEVIĆ, DIREKTOR NVO KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA (YUCOM), BEOGRAD: Povratak otpisanih

Objavljeno prije

na

Svaki mandatar za sastav vlade u Srbiji duži niz godina sebe voli da naziva ,,reformistom”, ali su uspjesi srpskih vlada takvi da se izgubilo pozitivno značenje riječi reforma. Najproblematičnije, pokazalo se, upravo su reforme u okviru pravnog sistema koje bi sada trebalo da se sprovode u okvirima prava EU. Šta se u tom smislu dešava danas, razgovarali smo sa Milanom Antonijevićem, direktorom Komiteta pravnika za ljudska prava, organizacije koja se od devedesetih godina 20. vijeka, bavi ostvarivanjem prava građana na zaštitu od strane države i njenih institucija, ali i međunarodnih organizacija kada nacionalna država to nije u stanju da uradi.

MONITOR: Kako procjenjujete domete najnovije reforme pravosuđa koja, kako se tvrdi, ima za cilj da poništi loše efekte reforme koja je pokrenuta u vrijeme vlade Mirka Cvetkovića?
ANTONIJEVIĆ: Pravosuđe nije napravilo nijedan rez, osim onog koji je nespretno započet za vreme vlade Mirka Cvetkovića. Slobodno mogu reći da ni Peti oktobar nije predstavljao rez u pravosuđu. Lustracije nije bilo, a nikada sproveden zakon o ,,lustraciji” je stariji od deset godina i postoji još samo u zbirci propisa. Ne bi trebalo tražiti izgovor za loše stanje u pravosuđu isključivo u prethodnoj reformi. Sada se zaboravlja sve ono što je donela reforma, koja je pokrenuta tokom vlade Mirka Cvetkovića.Visoki savet sudstva, tj.pravosuđa je tada formiran, kao i Državno veće tužilaca, formirana je Pravosudna akademija, pokrenuti su procesi koji su stajali u fijokama, doneta je presuda optuženima za ubistvo premijera, potom brojne presude za organizovani kriminal, ratne zločine, a govorilo se otvoreno i o kršenjima ljudskih prava u kojima su pojedine sudije i tužioci učestvovali tokom devedesetih.

Nova reforma je sebi u zadatak stavila da poništi sve što je ranije urađeno, mreža sudova se vraća tamo gde je bila pre prve reforme. U sudnice se vraćaju oni koji su nepravedno i bez obrazloženja udaljeni, ali i oni za koje su postojali dokazi o korupciji, učestvovanju u urušavanja pravosuđa tokom Miloševića i drugim “marifetlucima”. Svi ovi potresi doveli su do toga da su kvalitetne sudije i tužioci danas demotivisani i da ne žele da ulažu enormnu energiju, koja je potrebna kako bi se osetili efekti bilo koje reforme, jer reforme ne čine akcioni planovi, strategije, zakoni, već spremnost i odlučnost da se oni sprovedu.

MONITOR: Skoro je usvojen i set zakona koje takođe krasi pridjev ,,reformski”, među kojima su i zakoni o radu, stečaju i privatizaciji. Vaša organizacija je Skupštini Srbije uputila protest zbog toga što su neki zakoni donijeti po hitnom postupku?
ANTONIJEVIĆ: Zameramo joj neselektivno stavljanje svih zakona u grupu onih koji se usvajaju po hitnom postupku, bez adekvatne javne rasprave. Zakoni koje ste nabrojali će uticati na život svih građana i smatramo da je neophodno preispitati svaku odredbu, ostaviti dovoljno vremena da se otvori javna rasprava, da se dođe do boljeg predloga zakona. Trenutno je u Briselu na oceni zakon koji bi konačno trebalo da uredi pitanje slobode okupljanja građana, a taj zakon javnost nije videla, nismo ni znali da postoji radna grupa pri ministarstvu koja radi na njegovoj izradi. To, nažalost, postaje pravilo, zakoni i pojedine odluke se skrivaju od javnosti. Ostaje sumnja da iza toga stoji namera da se napravi sistem u kome se odluke ne donose u institucijama, u narodnoj skuštini, uz javnu raspravu, široke konsultacije, već u kabinetima, iza zatvorenih vrata.

MONITOR: Ima li zaista neke reforme kada je u pitanju formiranje i funkcionisanje pravne države, i gdje su danas ljudska prava u Srbiji?
ANTONIJEVIĆ: Ovo su previše opšta pitanja i na njih je veoma teško dati odgovor, bolje je govoriti o institucijama i o tome da li postoji želja da se one učvrste. Nadležnosti svih koji učestvuju u formiranju pravne države su upisane u zakone, zna se koje su granice u kojima deluje ministarstvo, premijer, vrhovni savet sudstva, državno veće tužilaca, samo da se još sve to sprovede. Sada je vidljivo da se odlučivanje o bitnim pitanjima za građane centralizuje i u velikoj meri se napada bilo kakva kritika. Ujedno se i svako unutar državnog aparata oslobađa odgovornosti, jer nije koristio svoje nadležnosti, već je umesto njega neko drugi donosio odluke.

Drugi deo pitanja odnosi se na stanje ljudskih prava u Srbiji, zakoni i propisi postoje, zadovoljavajućeg su kvaliteta, potrebne su samo male izmene. Sa druge strane, ako vama treba da dokažete u postupku kršenje ljudskih prava više od deset godina, onda je država definitivno pala na ispitu.

MONITOR: Vidljivo je odlaganje u otvaranju pregovaračkih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU. Očekivano je da se počne sa poglavljima 23 i 24 ali se izgleda od toga odustalo, a odavde se nudi da se pregovori otpočnu sa poglavljem 32 koje se odnosi na finansijsku disciplinu i transparentnost. Kako to tumačite?
ANTONIJEVIĆ: Bitno je za Srbiju i građane da se poglavlja otvore i ovde ne bih tražio nikakav dokaz neuspeha ove vlade. Poglavlja 23 i 24 će imati dovoljno dug period preispitivanja, usklađivanja propisa i prakse sa onom koju poznaje EU. Ovde govorimo o tehničkim potezima, izveštajima sa skrininga, akcionim planovima, pitanjima koja se čine suviše udaljenim. Činjenica da će se poglavlje 32 otvoriti pre poglavlja koja se tiču pravosuđa, bezbednosti i osnovnih sloboda ne menja mnogo sliku o pregovorima i o poziciji Srbije. Bitno je da se ova poglavlja otvore, a u zemlji koja je izgubila celu poslednju deceniju dvadesetog veka na ratove, hiperinflacije, nestašice, nekoliko meseci ne menja mnogo.

MONITOR: Vaša organizacija se godinama bavila i pitanjima suđenja za ratne zločine. Postupak pred Tribunalom u Hagu Vojslava Šešelja postaje sve kontroverzniji. Kako se došlo u situaciju da je Šešelj od februara 2003. u pritvoru, sudije se menjaju, donošenje presude se odlaže, a ne može da se realizuje privremeni boravak pritvorenika u Srbiji?
ANTONIJEVIĆ: Ovo suđenje je bacilo senku na rad Haškog tribunala, ali treba govoriti o podeljenoj krivici između optuženog, koji zloupotrebljava manjkavosti sistema i suda koji se nije snašao u tim okolnostima. Posledica svega toga je da mi danas imamo pritvor koji u Haškom tribunalu traje neopravdano dugo, već jedanaest godina, bez izgleda da će se suđenje završiti tokom ove godine.

MONITOR: Specijalni istražitelj EU pri EULEX Džon Klint Vilijamson najavljuje optužnicu protiv desetak osoba iz OVK za zločine iz 1999. i 2000. Haški tibunal je imao dosta problema u vezi sa obezbjeđivanjem dokaza u optužbama protiv Ramuša Haradinaja koji je pobjednik posljednjih izbora na Kosovu. Šta će novi specijalni sud obezbijediti a što ICTY nije uspio?
ANTONIJEVIĆ: Niko ne spori da je neophodno preispitati sve navode o zločinima na Kosovu i formiranje suda pod pokroviteljstvom EU vidim kao ispunjenje tih zahteva. Dovoljno je vremena prošlo da se o onome što se dešavalo na prostoru Kosova može govoriti, da se mogu saslušati svi svedoci, da se može pružiti zaštita svima koji žele da svedoče. Sada je i Kosovo u kretanju ka Evropskoj uniji i u tome je razlika u odnosu na ranije postupke. Najštetnije po čitav region je da se ostane u maglovitim predstavama o zločinima, o broju žrtava i sudbinama ljudi koji su stradali, a ponajviše o odgovornima za ove zločine. Svako zaslužuje da priđe istini što bliže može, to je ono što ćemo iza sebe ostaviti, a formiranje suda za ratne zločine na Kosovu predstavlja korak ka istini.

Ne treba zaboraviti efekte koje su određene presude pred domaćim sudom za ratne zločine imale na javnost, to ipak ostaje upisano kao svedočanstvo o pojedincima koji su činili zločine i za to bili izvedeni pred sud i kažnjeni.

Masovno u Strazbur

MONITOR: Srbija je 2013. bila država sa najviše tužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, srazmjerno broju stanovnika. Vaši advokati zastupaju naše građane u postupcima protiv države Srbije u Strazburu. Da li su naši građani najsamosjvesniji ili se u Srbiji i dalje sistemski krše osnovna prava u procesima pred sudovima?
ANTONIJEVIĆ: Građani sve više govore o ,,Strazburu” kao o jedinom izlazu, tako i dolaze u YUCOM.To jeste pokazatelj izuzetno poljuljanog poverenja u pravosuđe i državne institucije. Međutim, zaboravlja se da se moraju pred našim organima iscrpeti sva pravna sredstva, kako bi se dospelo do ovog međunarodnog suda i zbog toga veliki broj predstavki ovom sudu bude odbačen. Takođe, iz dostupnih podataka jasno je da se većina predmeta u sudu u Strazburu odnose na dužinu trajanja postupka što zasigurno mora predstavljati alarm svima. To je i shvaćeno u vladi kao upozorenje i nedavno je donet zakon koji bi trebalo da reši pitanje suđenja u razumnom roku. I, na kraju, neophodno je individualizovati krivicu za ovakvo stanje, kako se ne bi cela profesija, sudska i tužilačka, našla na stubu srama.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

TAMARA MILAŠ, KOORDINATORKA PROGRAMA LJUDSKOG PRAVA CGO: Sistemska posvećenost uspostavljanju zaborava

Objavljeno prije

na

Objavio:

Usljed očigledne odgovornosti određenih osoba koje  su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete

 

MONITOR:  Prvi put su ministar unutrašnjih poslova, direktor Uprave policije, ministar pravde i ministar rada prisustvovali  obilježavanju deportacije. Što to govori o odnosu vlasti prema ovom zločinu?

MILAŠ: Predstavnici ranijih vlasti su decenijama organizovano ćutali o ovom zločinu koji i danas snažno opterećuje crnogorsko društvo. Međutim, uporno su godinama unazad nevladine organizacije – CGO, HRA i ANIMA – podnosile inicijativu da se ustanovi dan sjećanja, da se podigne spomen- obilježje i da se crnogorska policija izvini zbog svog nezakonitog djelovanja, i organizovali memorijalno okupljanje. Proces je spor, dugo smo bili ignorisani, i to ne samo oko slučaja Deportacija, nego sa svim pojedinačnim slučajevima ratnih zločina počinjenih u Crnoj Gori…

Ovogodišnji dolazak nekoliko članova Vlade, uključujući i ministra unutrašnjih poslova i direktora Uprave policije, na memorijalni skup ispred Centra bezbjednosti Herceg Novi, predstavlja veliki  iskorak i ohrabrenje da zvanična Crna Gora napokon okreće novi list u odnosu prema ratnim zločinima, a posebno prema žrtvama. Nadam se da konačno ulazimo u period u kojem neće biti zaštićenih i u kojem najteži ratni zločini neće biti zataškavani i pretvarani u monetu za političku demagogiju.

U tom kontekstu, važnim ističem pijetet prema žrtvama i iskreno izvinjenje koje je uputio direktor Uprave policije, Zoran Brđanin, napravivši jasan javni otklon od tadašnjeg postupanja policije. Time je jedan od naših zahtjeva iz inicijative ispunjen, a dobili smo i obećanje od ministra unutrašnjih poslova, Filipa Adžića, da će raditi na podizanju spomenika.

Nadam se da će se ovim stvari ubrzati, da ćemo doći do ispunjenja i ostalih zahtjeva, ali i novog pravosudnog razmatranja ovog slučaja, jer Crna Gora ne smije dozvoliti da pravda i dostojanstveno sjećanje na ove žrtve čekaju još 30 godina.

MONITOR: Tri decenije nakon deportacija da li smo se kao društvo suočili sa tim i drugim zločinima?

MILAŠ: Deportacija predstavlja najstrašniji zločin u više od pola vijeka crnogorske istorije, i dok puna istina ne bude razjašnjena i pravda zadovoljena, ovaj, ali  ostali ratni zločini, će opterećivati i crnogorsko društvo, sadašnje i buduće generacije na mnogo nivoa. Ovakav odnos nesuočavanja sa ratnim zločinima narušava i međunarodni ugled države.

Uslijed očigledne odgovornosti određenih osoba koje su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete. Bili smo svjedoci progona, političkih  i društvenih, svjedoka koji su  govorili o ovom zločinu, a svaki pokušaj obilježavanja mjesta zločina je opstruiran od vlasti. Za razliku od slučaja Kaluđerski laz u kojem su, takođe, stradale izbjeglice koje su potražile utočište u Crnoj Gori, ovdje postoje jasne indicije o učešću tadašnjeg državnog vrha u naređivanju i/ili sprovođenju ovog zločina, i tim je naglašenija potreba da se ovo temeljno ispita i da dobijemo zvanično određenje države.

Sumirajući dosadašnje aktivnosti u slučajevima ratnih zločina, možemo konstatovati da su crnogorske vlasti pokazale sistemsku posvećenost u uspostavljanju zaborava. Činjenice o tim zločinima ne postoje u udžbenicima savremene istorije ni na jednom obrazovnom nivou, nema podrške za projekte nevladinih organizacija u ovoj oblasti, izbjegava se javni dijalog na tu temu, itd. Konačno, o ovom gotovo da ne bi bilo pomena u javnom diskursu da nema napora malog broja NVO i nezavisnih medija da uporno apeluju na adekvatno rješavanje ovih zločina.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DEJAN MILOVAC, MANS: Licemjerje nove vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović

 

MONITOR:  Alternativa Crna Gora je objavila dokumenta o tome kako je porodica Đukanović navodno nakon pada DPS-a, a neposredno pred formiranje avgustovske Vlade, prebacila preko 100 miliona eura  na inostrane račune. To je Prva banka braće Đukanović demantovala. Kako Vi vidite činjenicu da se od pada DPS-a do danas ne vodi nijedna istraga vezana za porodicu Đukanović?

MILOVAC: Podsjetiću vas da su Đukanovići u oktobru prošle godine, nakon što je MANS objelodanio priču u okviru Pandora papiri istrage, priznali da su formalni vlasnici kompleksne strukture offshore kompanija i porodičnih trastova, da su stvarno vlasništvo krili iza armije advokata i fiktivnih direktora i agenata. Nakon toga smo imali predstavu za javnost u izvođenju bivšeg glavnog specijalnog tužioca (GST), Milivoja Katnića koji je „formirao predmet“ i formalno započeo prikupljanje podataka, za sada bez vidljivih rezultata. Nije poznato ko je preuzeo taj predmet nakon odlaska Katnića iz Specijalnog tužilaštva, niti se novi GST oglašavao tim povodom. To je u potpunosti na liniji sa onim što smo mogli da vidimo, a to je odsustvo i naznaka političke volje ili namjere da se bilo ko u novoj vlasti ozbiljnije pozabavi onim političkim i kriminalnim strukturama koje su u predizbornim kampanjama označavali kao glavne krivce za sveopštu propast crnogorske države, odnosno njene društvene i ekonomske supstance.

Ni iz redova vladajuće URA- e i njenog predsjednika nemamo priliku da čujemo kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu – da će ključni krivci biti procesuirani. Prethodne dvije godine Vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je upravo Dritan Abazović bio koordinator službi bezbjednosti i pokušavao da sebe plasira kao „ruku pravde“ u potpunosti su izgubljene zbog toga što je iza formalno javno iskazane političke volje za borbu protiv korupcije, stojao politički marketing Abazovića i njegove partije. Zbog toga danas, dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović. Svi znamo kako se to završilo.

MONITOR: Kako vidite činjenicu da se u podacima Europola, koji stižu u Crnu Goru i razotkrivaju učešće visokih pravosudnih funkcionera u kriminalu, nema inkriminišućih podataka za one koji su u to vrjeme bili na vrhu piramide moći u Crnoj Gori?

MILOVAC: Ono što se dešava u vezi sa podacima Europola je sasvim očekivano na početku procesa koji želimo da vidimo kao demontažu ključnih poluga jednog totalitarnog režima. Do sada prezentovani podaci upućuju na konkretne i veoma bliske veze između organizovanog kriminala i onih institucija koje bi trebalo da predstavljaju prvu liniju odbrane od kriminala i korupcije. Važno je podsjetiti da je u javnosti prezentovan tek dio podataka Europola i da do kraja ne možemo biti sigurni da li oni ne uključuju i neke pojedince bivše vlasti, uključujući i one koji sada podržavaju manjinsku Vladu Dritana Abazovića.  Vidjeli smo da je GST Katnić saopštio da je SDT razmotrilo podatke Europola još u februaru ove godine i zaključilo da tu nema ništa sporno. Pitanje je da li i u strukturama nove vlasti i novog tužilaštva postoje oni koji za dio podataka Europola smatraju da „nema ništa sporno“. Nakon dvije godine od smjene DPS-a, zahvaljujući političkom avanturizmu prije svega Pokreta URA, otvara se ogroman prostor za sumnju da se neki reformski procesi u Crnoj Gori neće pokrenuti sve dok vlast bude uslovljena političkom podrškom DPS-a u parlamentu. Biće zanimljivo vidjeti šta novo donose presretnuti razgovori preko SKY aplikacije.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SONJA BISERKO, HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD: Rađa se  multipolaran i višekonceptualan svjetski poredak

Objavljeno prije

na

Objavio:

U kom pravcu će se razvijati odnosi SAD-a i Kine u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je u zametku

 

MONITOR: U geopolitičkom kontekstu, kako vidite agresiju Rusije na Ukrajinu?

BISERKO: Agresija na Ukrajinu je dugo pripremena sa ciljem da se obnovi ruska globalna uloga. Imperijalne ambicije Rusije postale su prioritet Putinove politike. Međutim, agresija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice na geopolitičke promene, uz ekonomske i finasijske posledice za koje tek treba da se nađu rešenja.  Džordž Soros je na privrednom forumu u Davosu izjavio, da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla biti ,,početak trećeg svjetskog rata” koji bi mogao značiti kraj civilizacije. Bez obzira na krajnji ishod, rat u Ukrajini će temeljno promeniti bezbednosni okvir Evrope i odnose između Istoka i Zapada. Dakle, ukrajinski rat samo ubrzava promenu geopolitičkog pejzaža koji već duže vremena prolazi  kroz duboku transformaciju. Rađa se novi svetski poredak koji će biti i multipolaran i višekonceptualan. Promena globalne moći dovela je do ogromnih razlika u normama i vrednostima i najednostavnije rečeno svet se deli na liberalni i iliberalni svet. Nakon Drugog svetskog rata imali smo bipolarnost, zatim unipolarnost američke hegemonije i sada je nastupila faza multipolarnosti u nastajanju.  Dva glavna aktera su Kina i Amerika. Menjaju se i bezbednosne strategije. NATO je nakon ruske agresije na Ukrajinu dobio novi smisao. Tradicionlno neutralne zemlje, Švedska i Finska, zatražile su pristup NATO-u. Došlo je do produbljene saradnje  između Rusije i Kine.

Agresija na Ukrajinu već je promenila odnose u Evropi. Unutar EU došlo je do ubrzanja usaglašavanja zajedničkih ciljeva, kao i do svesti o neophodnosti produbljavanja evropske integracije, jer su mnoge barijere bezbednosnoj integraciji otpale zbog ruske agresije. Unutar EU promenjen je i narativ: Postalo je jasno da EU, ukoliko želi da postane relevantni geostrateški faktor, mora da krene putem dublje integracije. Nedavno završena Konferencija o budućnosti Evrope je najnoviji pokušaj da se „produbi“ Unija, sa mnoštvom preporuka za unutrašnje reforme.

MONITOR: Od početka ukrajinske krize, Džozef Bajden nije želeo da govori oštrije o ponašanju Kine u ovoj krizi, ali je ovih dana izjavio da bi SAD intervenisale u slučaju da Kina pokuša da prisajedini Tajvan. Kako i objašnavate iznenadnu Bajdenovu otvorenost?

BISERKO: EU i SAD veoma se paze da ne uđu u sukob sa Rusijom ali na sve moguće načine pomažu Ukrajinu da se suprotstavi ruskoj agresiji. Svesni su slabosti Rusije ali i njene nepredvidivosti. Stalna pretnja nuklearnim oružjem, zatim pribegavanje raznim drugim sredstvima i ucenama  dodatno generišku krizu u svetu zbog blokiranja izvoza ukrajinskog žita kao jednog od najvećih proizvodjača u svetu.  Zapadne sankcije koštaju Rusiju i ona na svaki način raznim ucenama želi da izdejstvuje njihovo ukidanje. Međutim,  pritisak na Putina se pojačava. A  njegov govor za Dan pobede je pokazao da je svestan svih nedostataka ruske vojske ali i javnog mnjenja u zemlji koje će sigurno u neko dogledno vreme iznedriti neke promene i reforme, odnosno vraćanje Rusije u svetsku zajednicu. Teško je predvideti kada će to tačno biti ali ova situacija nije održiva na dugi rok. Diskreditacija Rusije ovim ratom je ogromna.

Amerika je prihvatila politiku „jednu Kine“. Rekla bih da se radi o nespretenoj izjavi u  uzburkanim svetskim odnosima. Odnosi Kine i SAD-a su duboko isprepleteni i sadašnju politiku Bajdenove administracije prema Kini karakteriše kombinacija partnerstva i rivalstva. U kom pravcu će se razvijati u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je sada u zametku. Bajdenova poseta Aziji je inače bila  u funkciji oživljavanja regionalnog trgovinskog pakta koji je predsednik Tramp torpedovao.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo