Povežite se sa nama

INTERVJU

SONJA PRODANOVIĆ, URBANISTKINJA I EKOLOŠKINJA: Bili smo ekološki balkoni Evrope

Objavljeno prije

na

O povezanosti jugoslovenskih ratova 90-tih, borbi za tzv. etničke teritorije i preraspodjeli bogatstva u našem regionu, u kojem su učestvovali i još učestvuju i domaći i strani faktori, odavno se polemiše. O tome smo detaljnije razgovarali sa Sonjom Prodanović, ekspertkinjom za održivi razvoj.

MONITOR: Kolika je uloga borbe za teritorije i resurse bila značajna u jugoslovenskim ratovima?
PRODANOVIĆ: Danas sa veće emotivne i jasnije distance, ali i uvida u današnje koruptivne afere i novu strukturu vlasništva i sporenja nad prethodnim nam uglavnom zajedničkim dobrima (od republičkih, pokrajinskih lokalnih, samoupravnih ili privatnih), pitanje pravih ciljeva pomenutih, pre svega vandalskih borbi, prvo za ,,očuvanje državnih granica” kobajagi nadnacionalnih, ili već prikriveno istovremeno etno istorijskih, pitanje ,,teritorije i resursa” postaje sve intrigantnija tema drugačije dekodifikacije pomenutih ratova.

Da li se tu radi o ,,jugoslovenskim” ratovima ili o sukobima interesnih grupa (mimo etniciteta) na etapno disperzovanim lokacijama, sa ogromnom razlikom u brutalnostima i počinjenim zločinima; od etničkog čišćenja manjih naselja na tzv.,,koridorima” (pitamo se ,,danas ka čemu”), opsade – URBOCIDA – vrlo različitih gradova i po veličini i po geografskoj, a danas već jasnije nečijoj strateškoj lokaciji (tu se zapravo radi pre svega o simbolima vekovne urbane multikulturalnosti od Trešnjevca, Vukovara, Dubrovnika, Mostara i Sarajeva), pa do stravičnog zločina nad uglavnom ruralnim stanovništvom drinskog obuhvata, Srebrenice i Višegrada.

Ali čudno je da nema ni u našoj memoriji ni ratnih pokliča, ni dokumenata lokalnih ratnih pregovara ni međunarodnih posredovanja u kojima se pominju uz tada već kodificirana ,,prava na etno” teritorije i pitanja zajedničkih resursa YU države. Danas, posle davno završenih oružanih sukoba za teritoriju, celim regionom dominira slika ,,praznih” i zaparloženih teritorija, a naspram toga je ,,dobit” konurbacijskih naseljskih polisa, socijalno i ekonomski neodrživih urbanih političkih centara ili transportno vodnih tokova, ali posebno duž morske obale.

MONITOR: Kako se dogodilo da učesnici ratova i mirovni posrednici nađu zajednički jezik u teritorijalnim podjelama koje su već bile ili će biti etnički očišćene?
PRODANOVIĆ: Ratnici su od početka potraživali državotvorne i ustvari etničke, istorijske teritorije, a mirovnjaci su verovali u ispravnost zalaganja za građanske vrednosti ne kao utopije već kao stečene realnosti i prava iz skoro vekovnih zajedničko stvaranih ekonomskih ili štićenih i elaboriranih prirodnih i kulturnih resursa ne samo države, već i svojih vlastitih personalnih identiteta i poseda. Cenzus iz 1981. pokazuje da je skoro jedna četvrtina stanovništva u prvom kolenu bila u etnički mešanim brakovima, ali i po drugom kolenu procenat je skoro bio dvostruk. Ne slažem se da smo svi mi lokalni mirovnjaci prihvatili kodifikaciju međunarodnih mirovnih posrednika na etnički zaokružene teritorije. Posebno su ženske mirovne grupe ukazivale čak i na međunarodnim forumima na ,,pravo da biraš i partnera i identitet potomstva”, ali kodifikacija je kako vidimo na međunarodnom nivou završena na plemensko-etničkim kategorijama.

Zašto, to vidimo ali ćemo tek i videti posebno kad se otvore ova pitanja prava na teritorije i posebno resurse.

Međunarodni posrednici kao da nisu znali ni našu istorijsku genezu, ni osobenosti našeg modela socijalizma, ali po mom mišljenju uskratili su nam osnovna međunarodno zagarantovana prava na kulturni i personalni identitet. Otud i ovakav haos u parlamentima sa poigravanjem nacionalnih prava i potraživanja, ali i bubrenje novih ekstremnih nacionalizama među mladima ne samo u nas već i u drugim zemljama, a posebno onim iz socijalističkog lagera. Paradoksalno nije jer se to već dogodilo u Evropi od ubistva Mateotija u Italiji, poništavanja španskih internacionalista i izdaje Rose Luxemburg.

MONITOR: Vi ste kritikovali koncept Crne Gore kao ekološke države zbog njegove politikantske motivacije. Međutim, smatrate da ona ima sve prirodne i kulturološke uslove da osmisli svoj održivi razvoj? Kako?
PRODANOVIĆ: Danas se pokazalo sasvim jasno o čemu se tu de facto radilo, skoro o pakovanju ,,off shore” moguće teritorije, a narušenost čak i zaštićenih pojasa kao što je Bokokotorski zaliv, Sveti Stefan, potencijali narodne arhitekture paštrovskih sela, opasnosti po prirodu Tare, Durmitora… dokaz su da bez obzira na viziju, namere su već tada bile pod sumnjom, bar stručnog envajronmentalnog oka, ako ne i konstituciono pravnog. Istovremeno svakako da postoje ogromni prirodni i kulturološki potencijali, a mnoge stvari se mogu čak i dosta lako rehabilitovati. Šteta što se ne oseća u Crnoj Gori veća umreženost u mediteranske EU inicijative, na primjer, UNESKO-vih gradova, koordinacije jadranskih gradova u Ankoni, a Budva je članica…

Stručna i univerzitetsko kadrovska razmena takođe bi trebala da bude otvorenija da ne kažem, patronizirajući moje kolege, na mnogo višem nivou, a onda bi se moglo govoriti kako ubrzano da savladamo propušteno oko pitanja održivog razvoja i države i, na primjer, sektora turizma.

MONITOR: S tim u vezi je nekako najvažnija moć prljavog kapitala koji dolazi izvana, ali i iznutra. Pominjali ste nalaze sa Univerziteta u Bariju u vezi nagle izgradnje i pranja novca?
PRODANOVIĆ: UN su pre nekoliko godina ustanovile da je gotovo 75 odsto kapitala tzv. ,,sivi”, a ,,prljavi” se specifično odnosi na onaj iz šverca ljudi, roba, ali i najgori od narkotika. I mi smo seli očigledno na tu ludu svetsku transverzalu. Nismo prvi ni jedini, ali problem treba osim lokalnog rešavati i interregionalno, jer su pipci hobotnice davno urasli u urbano tkivo mnogih teritorija i gradova. Problem je poseban kad se takav kapital materijalizuje u stambenoj izgradnji ili u urbanim strukturama, jer poremećuje kontrolisano urbano tkivo i društvo. Pominjala sam profesora Dina Borri-ja sa Depertmana za arhitekture, Politehnike u Bariju, koji je jedan od vrsnih eksperata ali i socijalno angažovanih intelektualaca, koji rešava urbane probleme takve eksplozije uglavnom nelegalne stambene izgradnje u Bariju. Ti stanovi ostaju uglavnom prazni, jer je Pulja i sam grad Bari jedna od krizom najviše ugroženih teritorija, a on taj problem stavlja u širi kontekst interregionalnih tokova preko Jadrana, odakle dolaze najveći problemi ,,trafikinga” ljudi u EU, a ovi stanovi se koriste u mreži njihovog prikrivanja i ubacivanja u dalje nelegalne statuse EU. Svojevremeno na jednoj međunarodnoj konferenciji on je jako želeo da ostvari saradnju sa istraživačima i urbanistima šireg regiona. To mislim da je izlaz za mnoge probleme umesto dnevnih rasprava o političkim partijskim rebusima i nerešivim im jednačinama, kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji. Hrvatski potez jadranske obale zaslužuje još veću brigu, jer su jadranski otoci ne samo biseri Jadrana već celog mediteranskog basena. Pre ratova bili smo svi zajedno moguće ne samo ekološke države, već ,,Ekološki balkoni” Evrope.

Masovni i kruzerski turizam

MONITOR: Kako da se sačuva veliko prirodno i kulturno bogatstvo na koje je oko bacio kapital iz evropskih zemalja, kao što su Rusi i Englezi u Crnoj Gori, ali i dalekih Arapskih Emirata?
PRODANOVIĆ: Globalni problem turističkih lokacija, očuvanja njihove kulturne i ambijentalne baštine danas je vezan za ,,masovni” i ,,kruzerski” turizam. Ako o tome ozbiljno strateški već promišljaju Firenca i Venecija, što onda reći za nas u ovakvoj situaciji ne samo korupcija već i nerešenih pitanja odnosa ,,javnog i privatnog dobra” i vlasničkih prava i odnosa. Na to se nadovezuje i nivo i stanje u našoj arhitektonskoj, urbanističkoj envajronmentalnoj nauci i struci, a posebno u haotičnom i nekonzistentnom zakonodavstvu.

 

U ime prestiža Beograda

MONITOR: Zanimljiv je slučaj istrage koja se vodi u vezi sa ulaganjem Darka Šarića u firmu porodice Mišković Delta regal, koja je podigla stambeni blok Belvil namenjen Univerzijadi.Tada su brzopotezno i prilično surovo rastjerani ili raseljeni Romi koji su živjeli u blizini. Slika našeg vremena?
PRODANOVIĆ: Nekoliko grupa civilnog sektora neprimećeni i od vlasti (osim policije kao obezbeđenja; od koga ili koga?), ali i od javnosti, u mesecu dekade Roma 2009-te, održali umetničko aktivističku akciju podrške i prijateljskog druženja, pod sloganom ,,Pravo na Dom” i “Pravo na Grad” sa romskim porodicama, kod njih u gostima u ostatku još neporušenog im naselja u Bloku 67, na Novom Beogradu. Oni su se tu godinama okupljali, ali tada se pojavilo novo izgrađeno naselje stanova Belvila, prvo kao za potrebe Univerzijade, a potom za prodaju. Brutalnost i neadekvatna priprema higijenskog, ali i socijalno inkluzivnog rešavanja ovog problema izazvala je brojne kritike javnosti, međunarodnih posmatrača , a mi smo kao još jedan znak solidarnosti uputili javni ,,izazov izvođačima tzv. javnih radova” u Dekadi Roma. Tom prilikom smo ukazali na disproporcije nelegalnosti siromašnih nomada, čije ime nose vekovima mnogi toponimi mesta u Beogradu, naspram urbanističkih prekoračenja i nelegalnosti izgradnje ovih stanova. Sve je rađeno ,,u ime prestiža Grada i Univerzijade”, poduzanja standarda i ugleda Beograda kao metropolitenskog grada u evropskim umrežavanjima. Ako se ove afere potvrde, eto kakvu smo sliku dobili od danas političke ikebane demokratije i kako se oseća i građanin stanovnik i aktivista.

Pomenute nadređenosti etnopolitičkih stavova u političkoj praksi i u javnim institucijama dovele su do depolitizacija ne samo birača već i profesionalnog diskursa, a sve naše i vaše i ine stranke postale su očigledno interesne skupine. Ostaje nam da se pitamo i brinemo ko drži u rukama strategije razvoja bilo kog sektora, u bilo kojoj sredini našoj ili vašoj, posebno ako se dokaže da se ,,sivi i crni” kapital duboko interregionalno umrežio. Da li da se brinemo onda i o globalnom korporatnom kapitalu i interesima, koji možda ovu teritoriju vide samo kao prostore poljoprivrednih monokultura, mreža energetskih i transportnih koridora, a nikako suverenih ,,ekoloških” država.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo