Povežite se sa nama

INTERVJU

TEA GORJANC PRELEVIĆ, DIREKTORICA AKCIJE ZA LJUDSKA PRAVA: Pravosudni sistem i svi u njemu zreli za ozbiljno preispitivanje

Objavljeno prije

na

Vrhovni i Glavni specijalni tužilac morali  su da se prema  slučaju optužbi da je VDT primao mito, postave kao i prema svakom drugom. Vrhovni državni tužilac morao je  dati iskaz u izviđaju, i moral ase istražiti sumnja u odnosu na njega kao što bi i u odnosu na svakog drugog u toj situaciji. Međutim, izjave Glavnog specijalnog tužioca da VDT  nije ispitan niti će biti, govore samo o tome kako je on dobar drug Vrhovnom državnom tužiocu, a ne i da je spreman da radi svoj posao

 

MONITOR: U crnogorskim udžbenicima preskočene su neke sramne epizode crnogorske ratne istorije, od napada na Dubrovnik, do deportacije Muslimana/Bošnjaka. Šta to znači za buduće generacije?

GORJANC-PRELEVIĆ: Time su oštećeni i djeca i šanse za mirnu budućnost Crne Gore. Još gore je što se u udžbeniku podmeću netačni podaci poput onoga da crnogorska vlast nije imala uticaja na politiku Slobodana Miloševića prema Hrvatskoj i BiH, iako je zajednička država Crne Gore i Srbije, SR Jugoslavija, i zajednička vojska učestvovala u ratovima u tim državama, i u svemu tome zdušno učestvovali i predstavnici crnogorske vlasti. To su istorijske činjenice. Šteta što je na snazi politika da se budućnost države kompromituje zarad ličnih interesa pojedinaca na vlasti, umjesto da se ona gradi na iskrenom suočavanju sa greškama iz prošlosti.

MONITOR: Vlast očito pokušava da izbriše sopostvenu odgovornost za te zločine. Da li je zbog toga I  predstava Deportacija, čije predstavljanje pomažete, najprije igrana u Novom Pazaru, Sarajevu, pa tek ovdje?

GORJANC – PRELEVIĆ: Vlast, personalno ista, izmišlja bolju prošlost po sadašnjoj meri. Sada je zvaničan stav da Crna Gora nije učestvovala u ratu u Bosni i Hercegovini, iako je očigledno jednu stranu u tom ratu, bosanske Srbe, zdušno pomogla bar tako što je za njih hapsila i deportovala im izbjegle Muslimane kao ratne zarobljenike. Svako podsećanje na tu činjenicu predstavlja provokaciju za izbjegavanje, zato i Crnogorsko narodno pozorište ne želi da ugosti ovu predstavu iako ju je režirao njihov počasni član Gradimir Gojer, a napisao Cetinjanin Željko Vušurović.

MONITOR:  Kakve su reakcije na to što će predstava konačno biti odigrana u Podgorici?

GORJANC – PRELEVIĆ: Nedelju dana pred predstavu podeljene su ulaznice za ukupno 440 mjesta u sali. Mislim da to dovoljno govori o interesovanju publike, s obzirom na naš mentalitet koji se obično seti da se pokrene u zadnji čas. Šteta što nije bilo moguće obezbijediti bar još jedno prikazivanje.

MONITOR: Svoj doprinos da se istina o ratnim zločinima i ratnoj istoriji Crne Gore sazna i da za nju odgovaraju oni koji trebaju, dale su i ovdašnje institucije.  Kako vidite činjenicu da je tužilaštvo odbacilo sve krivične prijave za ratne zločine, među njima i onu koja se ticala odgovornosti vrha za deportacije?

GORJANC – PRELEVIĆ: Crna Gora još uvek nema institucije koje mogu da obezbede vladavinu prava. Vladavina prava se ne postiže redovnim naporima, presudom u parnici među komšijama ili kažnjavanjem krađe. Ona se dokazuje na slučajevima koji se dotiču interesa onih na vlasti. U Crnoj Gori su takvi slučajevi ratni zločini,  Deportacija, afera Telekom, afera Snimak, afera SAJ prebija građane, afera Sudski savjet bira sudije među prijateljima, afera ko je sve podmićen u državnom tužilaštvu… Vladavina prava se ni ne nazire jer previše ozbiljnih problema ostaje na nivou afera, nekažnjeno.

MONITOR: Ove sedmice aktuelna je afera koja se tiče tužilaštva. Duško Knežević objavio je snimak na kom se čuje kako razgovara sa sekretarom tužilaštva, o stotinama hiljada eura kojim je navodno korumprirao vrhovnog državnog tužioca, što je VDT demantovao? Šta vama govori ova afera?

GORJANC – PRELEVIĆ: Mene je iznenadila banalnost razgovora na tom snimku, iako možda ne bi trebalo. Korupcija je valjda uvek banalna, ali je baš uznemiravajuće kad se to još i čuje. Pratim reakcije, koje uopšte ne obećavaju. Smatram da su i Vrhovni i Glavni specijalni tužilac morali da se prema ovom slučaju postave kao i prema svakom drugom, što znači da je Vrhovni državni tužilac morao dati iskaz u izviđaju, da se morala istražiti sumnja u odnosu na njega kao što bi i u odnosu na svakog drugog u toj situaciji.

Međutim, izjave Glavnog specijalnog tužioca da Vrhovni državni tužilac nije ispitan niti će biti ispitan i da u ovoj stvari nema ni ”udaljene” sumnje da je uzeo novac, govore samo o tome kako je on dobar drug Vrhovnom državnom tužiocu, a ne i da je spreman da radi svoj posao. Šta bi se desilo da se tu radi o nekome iz opozicije, o Vama ili meni, da li bi nas tužioci i bez saslušavanja branili da u odnosu na nas nema ni udaljene sumnje ili bi nas hapsili na osnovu osnova sumnje?! Očigledno se radi o opštoj “privatizaciji” državnih funkcija i u tužilaštvu i sudstvu i na sve strane, više se to i ne sakriva, svi su se toliko navikli na takvo stanje da možda već i sami veruju da je takvo ponašanje normalno!

MONITOR: Vaša organizacija pomno i dugo prati pravosuđe. Gdje je ono danas, deceniju i više nakon reforme?  

GORJANC PRELEVIĆ: Akcija za ljudska prava se zalagala da se reformiše izbor sudija, da se izmesti iz političkog parlamenta u Sudski savjet. Posle više od deset godina praćenja i kritikovanja rada tog savjeta, pre neki dan smo uz podršku kolega iz MANS i Instituta alternativa podneli krivičnu prijavu protiv svih njegovih članova zbog zloupotrebe funkcija u postupku izbora sudija. Sudski savjet nažalost nikada nije postao nezavisno i nepristrasno telo spremno da na objektivan način bira sudije, iako je to bar deklarativno bio cilj reforme. Umesto u parlamentu, lični interesi su sad učaureni u Sudskom savjetu, koji se više i ne trudi da održi privid tela koje drži do poštovanja zakona. Na kraju krajeva, i GRECO Savjeta Evrope je napisao da su oni političko telo, bez ikakvih garancija nezavisnosti. Poslušnički jednoglasni izbor predsjednice Vrhovnog suda po treći put na istu funkciju od strane i Sudskog savjeta i Vrhovnog suda, iako je Ustav to jasno zabranio, pokazao je do koje mjere je profesionalna čast devalvirana u najvišim sudskim instancama. Stanje i u Sudskom savjetu i državnom tužilaštvu upućuje da je opšte preispitivanje svih sudija i državnih tužilaca neophodno. Evropska komisija je pohvalila Albaniju da je uspešno sprovela takav proces i komesar Han je nedavno u intervjuu Vijestima našao za shodno da to posebno istakne. Ne smatram uopšte da su sve sudije i tužioci korumpirani, mnogi se trude da pošteno i stručno obavljaju svoj super odgovoran posao. Međutim, vrhovi i sudstva i tužilaštva ozbiljno su dovedeni u pitanje što čini da je ceo sistem i svi u njemu zreo za ozbiljno preispitivanje.

Milena PEROVIĆ KORAĆ

Komentari

INTERVJU

MILA KASALICA, FINANSIJSKI ANALITIČAR I FORENZIČAR: Nijesmo naučili lekciju

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nepovjerenje je još snažno u sistemu. To potvrđuje podatak da je do marta sektor stanovništva bio neto povjerilac u sistemu (više je deponovao nego što se zaduživao). Od tada, prvi put nakon više godina, postao je neto kreditor

 

Početkom decembra prošle godine CBCG je započela „operaciju Atlas“ koje je, proljetos, rezultirala uvođenjem stečaja i početkom procesa likvidacije IBM i Atlas banke. O uzrocima i posljedicama tih dešavanja razgovaramo sa Milom Kasalicom, finansijskom analitičarkom i forenzičarkom.

MONITOR: Bili ste među malobrojnima koji su mnogo ranije upozoravali na loše stanje Kneževićevih banaka i potrebu da CBCG, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, preduzme adekvatne mjere. Zašto se toliko kasnilo sa mjerama?

KASALICA: U trećem kvaratalu 2015. godine urađena je kontrola Atlas banke, koja je precizno skenirala njeno stanje. Preliminarno izračunat koeficijent solventnosti (kalkulativni indikator zdravlja banke) je bio sa minusnim predznakom. Paralelno, u javnim revizorskim izvještajima eksterne revizije(što je legitimni izvor podataka za supervizora) stavljeno je do znanja u kakvoj finansijskoj i bankarskoj situaciji je Atlas banka.

Međutim, izvještaj navedene kontrole CBCG ostao je nezaveden u fioci jednog viceguvernera, akademski i institucionalno nespremnog da zaštiti instituciju. Za potrebe izbjegavanja odgovornosti domaštali su se “patriotski razlozi“. Otprilike: Fond za zaštitu depozita (FZD) nema novca da podmiri male deponente. Ili, naći će Debeli (možda ipak Knežević) pare. I, tome slično.

Tako da se sa pravovremenim sistemskim mjerama namjerno kasnilo. Zato ključno pitanje zdrave finansijske budućnosti Crne Gore mora biti: zašto se ćutalo unutar CB CG i na tržištu, kada je zvaničnih podataka bilo dovoljno za kvalitetnu reakciju, saglasno zakonima?

MONITOR: Da li bi sudbina IBM i Atlas banke bila drugačija da su adekvatne mjere preduzete u pravo vrijeme?

KASALICA: Da su tada uvedene mjere privremene uprave, sa ciljem suštinskog restrukturiranja banke, možda je Atlas banka imala šansu da preživi. Svakodnevno praćenje stanja, na koje se sada poziva CBCG bilo je nedovoljno fokusirano  i nedosljedno.

I IBM bi ostala da posluje.Ova banka je platila cijenu povezanosti sa glavnim akcionarem Atlas banke.

Naravno, i ovdje se mora biti oprezan, pošto su povezana lica u ovim bankama bila jedno vrzino kolo uzimanja, davanja, bez vraćanja dugova, a uz papirološko zatvaranje obaveza ili reklasifikaciju iz kreditnog portfelja u ostalu aktivu, kako bi se koeficijent solventnosti naštelovao do nivoa izvještajno prihvatljivog, a za potrebe ćutanja CBCG. Zbog toga je supervizor banaka morao da reaguje mnogo strožije od primijenjenog u periodu 2015 (ili čak 2014.) -2018.

 

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 6. decembra
ili na www.novinarnica.net 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Zvonko Karanović pjesnik i prozaista iz Niša: Misleći čovjek je pobunjeni čovjek

Objavljeno prije

na

Objavio:

Onaj koji želi da stvara nešto novo po definiciji je pobunjeni čovek

MONITOR: Vašu književnu karijeru prožima muzika.

KARANOVIĆ: Da sam bio bar malo muzikalniji danas bih verovatno bio muzičar, jer muzika je moja prva ljubav. Od tinejdžerskih dana provodio sam sate i sate preslušavajući ploče, pokušavao da sviram i komponujem. Pisanje je došlo tek kasnije, u 21. godini, za pesnika prilično kasno, u dobu kada mnogi pesnici dignu ruke od poezije. Ono što sam iz muzike preneo u književnost je moja sklonost ka ljudima sa osobenim pogledom na svet, autorima, istraživačima, pionirima. Nisu mi bili važni hladni, svirački besprekorni instrumentalisti, virtuozi ili u književnosti bezidejni stilisti. Tražio sam jake umetnike, odvažne, one koji se trude da pomeraju granice. Dela naših najvećih učitelja nas uče umetničkoj hrabrosti, a ne pukom oponašanju. Bob Dilan, Džon Lenon, Leonard Koen, Tom Vejts, Igi Pop, Džoni Štulić, sve sami sjajni tekstopisci, samo su neki iz plejade onih koji su me inspirisali jednako kao i Kafka, Selin, Bulgakov, Keruak, Ginzberg. Muziku i danas slušam, doduše, ne tako intenzivno kao nekad. Sada me više interesuju vremenska razdoblja pa obnavljam „gradivo” ili kopam po onome šta sam propustio. Trenutno slušam muziku iz kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih, odeljak soul/fank.

MONITOR: „Dnevnik dezertera” je za mnoge već kultna trilogija. Vaš junak kaže da ima „Tri seljaka po glavi stanovnika“? 

KARANOVIĆ: Ta izjava jednog od likova romana Više od nule (2004) je namerno karikaturalna, nastala iz revolta zbog promenjene kulturne klime grada. Treba imati na umu da je Niš sa svojih 260.000 stanovnika veći od Podgorice ili Splita, približno iste veličine kao Sarajevo ili Ljubljana, univerzitetski centar sa 30.000 studenata. Ranih osamdesetih postojala je jaka alter scena sa puno pank i nju vejv bendova, radili su se fanzini, održavale slušaonice, kasnije pod pokroviteljstvom SKC-a prevodile neke važne knjige (Endi Vorhol, Nik Kejv, Džoj Divižn). Grad je imao kičmu, jak kulturni identitet, i to se nekako održavalo do kraja devedesetih. Narodnjaci su počeli da se puštaju po kafićima, što je do tada bilo nezamislivo, legalne i ilegalne nadogradnje su umnogome poružnele grad, tezge, trafike, bašte kafića oduzeli su skoro sav prostor za pešake. Grad se pretvorio u nekakvo otužno vašarište iz koga se neprestano iseljavaju mladi u potrazi za boljom šansom za život. Otuda i revolt prema novonastaloj situaciji onih koji pamte neka druga, bolja vremena.

MONITOR: Vrlo je hrabro od pisca da u svoju književnost unosi realne stavove o bolnim i gorućim pitanjima zemlje. Šta predstavlja danas Kosovo za vas?

KARANOVIĆ: Pisac ne mora da deli mišljenje svojih junaka. Mnoge krupne političke greške su učinjene u prošlosti i danas snosimo posledice toga. Da je bilo više pameti i tolerancije možda do ove nerazrešive situacije uopšte nije moralo da dođe.

 

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 6. decembra
ili na www.novinarnica.net 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MILICA PUŠONJIĆ, PSIHOLOŠKINJA IZ PODGORICE: Nasilnici uče kako biti nasilnik

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Crnoj Gori su zabilježeni slučajevi raznih oblika vršnjačkog nasilja. Fizičko nasilje je najuočljivije, pa je samim tim njegova učestalost najveća

 

Vršnjačko nasilje je nakon nedavnog konflikta između nastavnice i učenika u jednoj srednjoj školi u Rožajama ovih dana opet u žiži javnosti. Prema podacima Zavoda za školstvo, u osnovnim i srednjim školama u Crnoj Gori zabilježeno je 305 slučajeva vršnjačkog nasilja za prethodne dvije godine. Iz Uprave policije saopšteno je polovinom oktobra da je od početka godine prijavljeno 50 slučajeva vršnjačkog nasilja. Šta je glavni uzrok tome, pitamo Milicu Pušonjić, psihološkinju iz Podgorice?

PUŠONJIĆ: Ne postoji jedan jedinstven uzrok, već su razlozi za pojavu svakog nasilja, pa i vršnjačkog, veoma raznovrsni. Često se može čuti da je nasilje među djecom „normalna pojava“ sa kojom se raste i u skladu sa tim postoje očekivanja da će dječije nasilno ponašanje biti spontano prevaziđeno tokom razvoja. Međutim, da nasilje nije dio uobičajenog toka odrastanja, govore mnogi obrasci ponašanja koje dijete može ispoljavati. Posljedice počinjenog i proživljenog nasilnog ponašanja mogu biti ne samo neposredne nego i trajne – za čitav život.Nasilno ponašanje nije uobičajena pojava i treba intervenisati da bi se ona spriječila.

Predrasude postoje i u pogledu razumijevanja manje vidljivih oblika nasilnog ponašanja kakvi su verbalno i socijalno-emocionalno nasilje. Mnoga djeca, a i odrasli, ne shvataju ozbiljnosti stalnog omalovažanja, nazivanja pogrdnim imenima, vrijeđanja, ignorisanja, uhođenja itd. Obično se nalaze racionalni „razlozi“ da ovo ponašanje i nije baš nasilno, da se njime želi postići određeni cilj ili napraviti „šala“ i slIčno. Među učenicima, obično dječacima, a i pojedinim roditeljima, raširena je predrasuda da nasilje osnažuje dijete. Česta predrasuda koja se može čuti u školi je da nije moguće uticati na različite vrijednosti i oblike ponašanja koje su djeca usvojila prije dolaska u školu..

MONITOR: Šta je vršnjačko nasilje?

PUŠONJIĆ: Vršnjačko nasilje je fizičko ili psihičko nasilno ponašanje među vršnjacima, koje se ponavlja duži period s ciljem povrjeđivanja i odražava neravnopravan odnos snaga. Ono podrazumijeva nekoliko mogućih odnosa: nasilno ponašanje jednog učenika/učenice prema drugom, nasilno ponašanje grupe prema pojedincu, jedne grupe učenika prema drugoj grupi ili pak nasilno ponašanje učenika prema nastavnicima i obratno. Iako je vršnjačko nasilje karakteristično za školsku sredinu, istraživanja pokazuju da se ono dešava i na putu od škole do kuće, na autobuskim stajalištima, u prevozu, odnosno van školskog prostora. Važno je istaći da je nasilno ponašanje bilo kojeg od navedenih subjekata u vezi sa odnosima u školi i okolnostima u njoj, ali da svaka pojava vršnjačkog nasilja nije direktno vezana za život škole.

 

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 6. decembra
ili na www.novinarnica.net 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo