Povežite se sa nama

DRUŠTVO

Usporeni film evrointegracija

Objavljeno prije

na

Slovenačka iskustva na putu do punopravnog članstva u EU mogu biti korisna Crnoj Gori kako zbog poređenja, tako i zbog suočavanja sa novim zahtevima Brisela i izbegavanja ponavljanja grešaka.

Slovenija je postala član Evropske unije 1. maja 2004. Za ulazak u Uniju je na referendumu održanom 23. marta 2003. godine glasalo 89,64 odsto slovenačkih birača. Slovenija je u EU ušla relativno brzo, samo osam godina od trenutka kada je predala kandidaturu za punopravno članstvo. Sedam teških zadataka koje Evropska komisija u najnovijem izveštaju postavlja Crnoj Gori, suštinski se ne razlikuju od zahteva koja je Evropska komisija tražila da i Sloveniji ispuni prilikom prihvatanja zajedničkog pravnog reda Unije. Slovenija je zbog ulaska u EU morala da menja čak i – Ustav.

Slovenačku ,,mapu puta” od crnogorske, razlikovao je redosled poteza. Slovenija je, na primer, ,,evropski sporazum” o pridruživanju, današnji pandan ,,sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji”, potpisala sa EU 10. juna 1996. godine. Slovenačka vlada je istog dana Uniji uputila molbu za punopravno članstvo. Strategiju pristupa Uniji, Slovenija je usvojila maja 1997. godine, a već 16. jula iste godine Evropska komisija u ,,Agendi 2000″ predstavlja svoje mišljenje o kandidatima. Godinu dana kasnije, u martu 1998, pregovori su zvanično počeli.

Za države koje su ostale da čekaju sledeću rundu proširenja Unije, situacija je drugačija pošto je posle 2004. kada je Unija primila 15 novih članica, usledio zamor EU i usporavanje procesa pridruživanja. Taj trend je pojačan posle ulaska Rumunije i Bugarske, što je delimično rezultat i unutrašnjih evropskih problema sa zajedničkim ustavom, kašnjenja usvajanja Lisabonskog ugovora i privredne krize. Faze ,,harmonizacije” želja države kandidata sa zahtevima Unije, u slučaju Slovenije bile su u poređenju sa današnjim izuzetno brze. Danas je isti proces razvučen, pa se svaki skromni korak neke nove članice u pravcu evrointegracija često predstavlja kao veliki skok, iako napredak uistinu i nije naročit. Kada je, recimo, Slovenija na isti dan potpisala ,,asocijacijski sporazum” i istovremeno predala molbu za punopravno članstvo u EU, to je za slovenačke medije bila jedna te ista vest.

U slučaju Crne Gore i drugih država nastalih na tlu SFRJ, isti procesi su sada razdrobljeni na pregršt malih pomaka. To se dobro vidi na primeru Srbije kojoj je sporazum o pridruživanju zamrznut istog trenutka kada je potpisan, pa je ,,odmrzavanje” postalo predmet posebnih mukotrpnih pregovora. Tek dve godine kasnije usledila je predaja molbe za punopravno članstvo, a onda sleduje dugotrajno čekanje na ,,zeleno svetlo” Saveta EU i tek posle toga rad na oblikovanju mišljenja Komisije EU o kandidatu, što će potrajati bar godinu dana. Zato se ponekad stiče utisak da mediji država-kandidata za punopravno članstvo ogromnu pažnju fokusiraju na nebitne poteze, poput veličanja pukog prenošenja svežnja dokumenata iz jedne, u drugu zgradu Unije.

Proces pridruživanja Crne Gore i nekih drugih država ponekad izgleda kao usporen film. Ali, uprkos birokratskim preprekama koje je Brisel nagomilao na ,,evropskom putu” novih kandidata, za većinu evropskih zemalja Unija zaista nema alternativu. Kako je rekao Janez Potočnik, drugi najpopularniji političar u Sloveniji (prvi je predsednik države Danilo Tirk) i evropski komesar za okolinu: ,,Alternativa je država-tvrđava, zatvoreno tržište koje stimuliše država i sve ono što smo, nadam se, izlaskom iz bivšeg (socijalističkog) sistema – prevazišli! Jedina alternativa jeste EU, iako je jasno da put nije jednostavan. Na tom putu su najveće prepreke zapravo unutar same države-kandidata.”

Postupak prijema u EU nije samo proces ,,usvajanja akija” (acquis communautaire – skup evropskih propisa), jer se u pregovore često ,,podvuku” i bilateralni problemi, te ih dodatno opterete. Slovenija je, kako bi izbegla veće usporavanje približavanja Uniji, morala da popusti susednoj Austriji i na granicama prevremeno zatvori svoje ,,djuti fri šopove”, iako je to bio težak udarac za državnu kasu. Istovremeno je službenu Ljubljanu priklještio i zvanični Rim, zahtevom da se revidiraju Osimski sporazumi koje je Italija svojevremeno sklopila sa SFRJ. Prema rečenom sporazumu, Jugoslavija je trebalo da plati 110 miliona dolara na ime odštete za nekretnine ,,optanata”, Italijana koji su posle Drugog svetskog rata i izmene granice u Dalmaciji i Istri izbegli iz novonastale komunističke države, u maticu.

Rim je posle raspada SFRJ naprasno zatražio od Slovenije da vrati otete nekretnine inicijalnim vlasnicima, i to u naturi. Slovenački pravnici su uzalud dokazivali da se zahtev Italije kosi sa međunarodnim pravom. Spor je skinut s dnevnog reda zahvaljujući medijaciji Havijera Solane. Sklopljen je tzv. ,,Španski kompromis” kojim je Ljubljana dozvolila državljanima Italije pravo preče kupovine nekretnina u slovenačkom priobalnom pojasu.

Natezanja oko sprečavanja ,,rasprodaje obale”, koštala su Sloveniju tri godine zastoja u potpisivanju sporazuma o pridruživanju sa EU.

Sličan scenario je iskusila Hrvatska. Ovog puta je uticaj članice EU iskoristila – Slovenija. Pogranični spor je eskalirao u trenutku kada su slovenačke diplomate, češljanjem nekoliko hiljada stranica dokumenata koje je Hrvatska poslala u Brisel kako bi otvorila odnosno zatvorila nova pretpristupna poglavlja, u njima otkrile dokumente i geografske karte na kojima je granica u Piranskom zalivu nacrtana na polovini zaliva (što Slovenija odbacuje).

Slovenija je Hrvatskoj blokirala pregovore o punopravnom članstvu. Spor je posle godinu dana rešen arbitražnim sporazumom koji, tvrdi vlada u Ljubljani, štiti slovenačke nacionalne interese. Slična snaga ,,veta” viđena je i u brojnim drugim primerima ,,bilateralnih uslovljavanja” država članica na račun ranjivih kandidata. Zato su dobri odnosi ne smo sa Briselom nego i glavnim članicama ,,kluba EU”, možda najvažniji nenapisani uslov za svakog kandidata za članstvo u Uniji.

Igor MEKINA

Komentari

DRUŠTVO

SVI UHAPŠENI POLICAJCI: Brojka samo raste

Objavljeno prije

na

Objavio:

Po nalogu Novovića i njegovih specijalnih tužilaca uhapšeno je više bivših čelnika crnogorskog sudstva, tužilaštva ali najviše osoba iz bezbjednosnog i policijskog sektora

 

“Nadam se da smo dosadašnjim radom makar malo promijenili percepciju da visoka korupcija prolazi nekaženjeno. Naša misija je da svaki slučaj procesuiramo, kako bi pokazali da niko nije iznad zakona“, rekao je nedavno glavni specijalni tužilac Vladimir Novović.

U prilog njegovim tvrdnjama idu i brojne akcije koje su pripadnici Specijalnog policijskog odjeljenja izvodili od marta 2022.godine kada je imenovan.  Spisak osoba uhapšenih tokom tih akcija je trocifren.

Po nalogu Novovića i njegovih specijalnih tužilaca uhapšeno je više bivših čelnika crnogorskog sudstva, tužilaštva ali najviše osoba iz bezbjednosnog i policijskog sektora.

Prošle sedmice uhapšen je Ilija Vasović, bivši šef kriminalistike u Baru, a nakon što je portal Libertass press objavio prepisku između njega i optuženog šefa kriminalne organizacije koja se bavila švercom cigareta, Aleksandra Mrkića.  Vasoviću tužilaštvo na teret stavlja krivično djelo – stvaranje kriminalne organizacije i produženo krivično djelo zloupotreba službenog položaja.

Poslije hapšenja bivše predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice i predsjednika Privrednog suda Blaža Jovanića prvi na spisku za hapšenje iz bezbjednosnog sektora našao se bivši službenik Agencije za nacionalnu bezbjednost Petar Lazović.

U julu 2022.godine dobio je poziv da se javi službenicima Specijalnog policijskog odjeljenja, što je i uradio i od tada se nalazi u pritvoru. Lazović je u spisima Europola označen kao pripadnik kriminalnog Kavačkog klana, koji se dovodi u vezu sa međunarodnim švercom kokaina. SDT Lazovića sumnjiči za pripadnost kriminalnoj organizaciji, šverc droge, oružja i zloupotrebu položaja.  I pored brojnih optužbi na njegov račun, u podgoričkom Višem sudu mu ni nakon dvije godine nije počelo suđenje niti u jednom slučaju.

Svetlana ĐOKIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

DRUŠTVO

Rudnika u Mojkovcu neće biti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kompanija Tara resources nije do 25. maja dostavila korigovanu Studiju izvodljivosti, pa se Vlada odlučila za raskid ugovora i naplatu bankarske garancije. Koncesionaru ostaje da se žali Privrednom sudu ili da pokrene arbitražu

 

Vlada će raskinuti ugovor za kompanijom Tara resources, o ekspolataciji rude u rudniku Brskovo kod Mojkovca, saopštio je ministar rudarstva i energetike Saša Mujović. Koncesionar nije u roku koji je istekao 25. maja dostavio Vladi korigovanu Studiju izvodljivosti čime su se stekli uslovi za jednostrani raskid ugovora i naplatu bankarske garancije.

Vlada je zadužila Mujovića da dostavi pisani otkaz koncesionaru, aktivira bankarsku garanciju (500.000 eura) i sprovede sve druge radnje u cilju zaštite prava države. ,,Problem sa kompanijom Tara Resources je bila njihova studija izvodljivosti, koja je u dva navrata dostavljena, ali se oba puta kosila sa zakonima Crne Gore. A znate da je riječ o krovnom dokumentu kojim investitor dokazuje da će rudnik funkcionisati po ekološkim standardima”, naglasio je Mujović.

Tara Resources može se žaliti Privrednom sudu, kao i pokrenuti arbitražu. ,,Na njima je kakva će biti odluka, ali mi smo spremni na sve scenarije i duboko utemeljeni u činjenicama da je pravda na našoj strani i uporedna sudska praksa”, dodao je Mujović.

Projekat otvaranja rudnika je vrijedan 150 miliona eura. Koncesionar je prošle godine saopštio da je uložio 30 miliona, te da od januara 2023. godine plaća koncesionu naknadu koja iznosi blizu 650 hiljada  eura. Nakon osnovnog ugovora iz 2010. godine Vlada je sa Tara Resources potpisala šest aneksa. Posljednjim, u julu 2021. godine, koncesionar je dobio dvije godine da pribavi urbanističko-tehničke uslove. Tumačenja oko toga da li su se stekli razlozi za raskid ugovora, rješila je Međuresorna komisija koja je predložila Vladi da se ugovor raskine.

Premijer Milojko Spajić zatražio je da se pribavi dodatno pravno stručno mišljenje kako bi se otklonio finansijski rizik za državu. Angažovana je advokatska kuća Harrisons. Ministar Saša Mujović je na konferenciji za novinare 21. marta objasnio kako je dobijeno pravno tumačenje da bi jednostranim raskidom ugovora, kakav je bio prijedlog komisije, došli na klizav teren, a postojala bi mogućnost da Tara Resources pokrene međunarodnu arbitražu i ugrozili bi interese Crne Gore. Zato je koncesionaru određen rok 25. maj, da dostavi korigovanu dokumentaciju.

,,Ovo je pobjeda znanja nad neznanjem, istine nad obmanom, dobrom nad lošom namjerom, opštim dobrom nad interesom malog broja osoba”, saopštili su iz Građanske inicijative Zdravi Mojkovac.“Lokalna zajednica je pokazala ogromnu snagu i izrazito visoku svijest. Nisu nasjeli na priče ‘o zlatnim brdima i dolinama’ koje su plasirali kompanija i njihovi pomagači, kako iz prethodne tako i sadašnje vlasti.“ Oni su pozvali obrađivače nacrta prostornog plana Crne Gore do 2030. godine da uklone iz tog dokumenta sve što je vezano za rudarske aktivnosti na Brskovu.

P. NIKOLIĆ

Komentari

nastavi čitati

DRUŠTVO

SUDSKA PRAKSA IZMEĐU NAVIKA I PRAVA: Klin, ploča i pritvor

Objavljeno prije

na

Objavio:

Osumnjičeni i optuženi u pritvoru, neki i godinama, čekaju da se domaća pravila o određivanju i produženju pritvora usaglase sa preporukama Evropskog suda. Odgovornima se ne žuri pošto njihove greške, po pravilu, plaća neko drugi

 

Ustavni sud Crne Gore je adresa na koju nezadovoljne stranke traže pravni lijek kada smatraju da im je nanijeta nepravda. No o njihovim odlukama i mišljenju, svjedoci smo, u javnosti se govori zavisno od slučaja i toga da li i kome odgovara ono što su oni utvrdili. I ne samo u javnosti. Podjednaka selektivnost, da pročitaju i usvoje mišljenje sudija Ustavnog suda, prisutna je i kod sudija Višeg suda. Opet zavisno od slučaja do slučaja. To je najuočljivije kada se govori o pritvorskim predmetima u kojima sudije Ustavnog i Višeg suda, u većini slučajeva, imaju različita mišljenja. Od kojih ne odustaju.

Tako postoje već tri žalbe koje su na rješenje o pritvoru pisali advokati bivšeg specijalnog tužioca Saše Čađenovića, a koje su sudije Ustavnog suda usvojile. Te odluke, izgleda, ne zanimaju sutkinju specijalnog odjeljenja Višeg suda Nadu Rabrenović. Baš kao što je ne dotiču ni one koje su sudije Ustavnog suda usvojile u slučaju Miloša Medenice, sina bivše predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice. U njegovom slučaju i sudije Apelacionog suda su, prilikom donošenja odluke o ukidanju rješenja kojim mu se produžava pritvor, ukazale na odluku Ustavnog suda, ali ni to nije uticalo na odluku sutkinje Rabrenović.

Tako je Medenica u pritvoru više od dvije godine, kao jedini član kriminalne grupe, koju je, prema tvrdnjama Specijalnog tužilaštva, lično formirao. A suđenje nije odmaklo dalje od početka, tačnije ni do danas nijesu saslušani svi optuženi. Tako se pritvori, saglasni su brojni pravnici, pretvaraju u kaznu.

To smatra i advokatica Andrijana Razić. Ona kaže kako je u Crnoj Gori pritvor – suprotno zakonu, Ustavu, međunarodnim standardima – postao pravilo, a ne strogi izuzetak, kako bi trebalo i moralo da bude.„Postala je, nažalost, uobičajena praksa da se onoga momenta kad se odredi pritvor bilo kojem uhapšenom ili osumnjičenom licu, već podrazumijeva provizorno osuđujuća presuda, da bi se pokrilo trajanje tog pritvora. To je zastrašujuća praksa koju primjenjuju sudovi odavno“, smatra Razić.

Bivša zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom Valentina Pavličić ukazuje da je neophodno da postoji kvalitetniji dijalog između Ustavnog sudstva i redovnog sudstva. Taj  dijalog ne postoji. „Imamo situaciju da Ustavni sud utvrđuje povrede ljudskih prava, a da se one na identičan način ne verifukuju kod redovnog sudstva. Uvijek kažem da je bolje da se učimo na tuđim greškama i vidimo kako je praksa u regionu ili uopšte regulisala ta pitanja, a da izbjegnemo greške koja će država sjutra morati da ispravlja ili plaća. Međutim, to je nemoguće uraditi dok se ne utvrdi individualna profesionalna odgovornost“, kazala je ona.

Pavličić je pojasnila da se individualna profesionalna odgovornost ne odnosi na izraženo mišljenje sudija u njihovoj odluci. “Ali, ako Ustavni sud kao zadnja brana i zadnji branik prava na nacionalnom nivou, primijeni određene međunarodne standarde ono što je najmanje očekivati ja da se njegovim primjerom povode i ostali sudovi. Tim prije što nemam dilemu da ti predmeti neće, u konačnom, doći pred Evropski sud“, kaže Pavličić. Zato ne krije čuđenje što krivično odjeljenje Vrhovnog suda ne zasjeda i razmatra šta je to Ustavni sud vodilo u pogledu ukidnih razloga odluka o produženju pritvora. I da, ako imaju različite stavove po tim pitanjima, ukrste argumente.

Kada je riječ o dugom trajanju pritvora Pavličić dodaje da nije dobro za Crnu Goru i njen pravosudni sistem da postoji, kako ocjenjuje, ozbiljan zaostatak u rješavanju te vrste predmeta. „Kao neko ko je bio i predsjednik tog odjeljenja, prema onome što ja znam, nema te države koja će moći u realnom periodu da presudi 170 predmeta organizovanog kriminala. I dobijamo sporu pravdu. Onda neko bude tri godine u pritvoru i nakon toga mora biti pušten jer država nije u stanju da izvrši svoje obeveze  i obezbijedi pravo na pravično suđenje u razumnim rokovima, Prema nekim pokazateljima, nama su rokovi po 196 dana trajanja postupaka“, dodaje ona.

Pavličić ukazuje da je neophodno da rukovodioci redovne pravne vlasti i Ustavnog  suda zauzmu jedinstvene stavove. “U nekim predmetima već tri puta se ukidaju redovne odluke sudova. To će biti problematizovano od strane Evropskog suda jer će reći da mi ne poštujemo naš pravni sistem. Čak je Apelacioni sud ukazao Višem na odluku Ustavnog suda i ukinuo neka rješenja o pritvoru vraćajući ih Višem sudu na ponovno odlučivanje. I Viši sud je donio istu odluku. To je taj ping- pong postupak koji je prisutan apsolutno u svim procesima u Crnoj Gori – i krivičnim i parničnim. I to će nam se vratiti kao bumerang. Zato sam, i kao zastupnik pred Evropskim sudom, zagovarala potrebu da se ona sredstva koja se odlivaju iz budžeta na tu vrstu odšteta isplaćuju iz budžeta onih institucija gdje je napravljena ta povreda.”

Pavličić smatra da bi tek tada sudovi vodili računa kada se ukine rješenje Ustavnog suda da to obrazloženje ne bude copy paste već da se dobro razmotri i argumentuje. “Sudovi po tom pitanju moraju biti na visini zadatka. Oni sada to, nažalost, nisu i tu treba uraditi dosta toga kako bi se stanje popravilo”.

Pavličić smatra da koliko god pričali o vetingu, kojem se ne protivi, postavlja se pitanje ko da ga sprovede. “Parlament? Pa to neće prihvatiti nijedan naš međunarodni partner. To jedino mogu biti nezavisne komisija od strane međunarodnih eksperata. I  da se prvo vetinguju tijela koja biraju tužioce i sudije, a ne da tamo sjede lica iz reda uglednih pravnika koji su najmanje ugledni u tom smislu stručnosti ali su predstavnici određenih političih grupacija. I da po tom kriterijumu biraju kandidate…”,  zaključuje ona.

Direktorica Direktorata ljudskih i manjinskih prava, Mirjana Pajković, ukazala je nedavno da se dešava da odluke o lišenju slobode budu zakonite u smislu nacionalnog zakonodavstva, a da sa stanovišta Konvencije budu prilično proizvoljne ili protivne.

„U praksi se nailazi na krovne primjere kršenja zakonitosti odluke o lišenju slobode kao što su samo formalno pokrivenost nacionalnim zakonom, korišćenje stereotipnih formulacija uz odsustvo relevantnih dokaza o odluci za lišenje slobode, nepreispitivanje blažih mjera, ali i nepoštovanje zakonskih rokova o produženju pritvora i nepoštovanje odluke Ustavnog suda“, rekla je Pajković.

Prema njenim riječima, praksa Evropskog suda za ljudska prava daje jasne smjernice ukazujući da postojanje osnova sumnje kao uslova za određenje pritvora, protokom vremena, ne može biti dovoljan razlog da se pritvor produži. „Razlozi da se produži pritvor moraju biti relevantni, dovoljni i moraju biti sadržani u odluci o pritvoru. Odsustvo takvih razloga u obrazloženju odluke nije rijedak primjer u nacionalnim pravnim sistemima. Zbog toga je potrebno navesti šta se u praksi Evropskog suda smatra relevantnim i dovoljnim razlozima“, navela je Pajković.

Osumnjičeni i optuženi u pritvoru, neki i godinama, čekaju da se domaća pravila o određivanju i produženju pritvora standardizuju sa preporukama Evropskog suda. Odgovornima se ne žuri pošto njihove greške, po pravilu, plaća neko drugi.

Svetlana ĐOKIĆ   

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo