Povežite se sa nama

INTERVJU

Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava iz Beograda: Korona je ogolila Vučićevo Potemkinovo selo, mi više nemamo državu

Objavljeno prije

na

Dok ovo pišem, hiljade građana su na ulicama Beograda, bijes je  uglavnom uperen protiv novonajavljenih mjera koje je objavio predsjednik Srbije. Bojim se da će bilo kakva odluka koju narednih dana donese Vučić biti dočekana sa negodovanjem. Nije isključeno da ćemo imati ozbiljne nemire na ulicama Beograda. Duboko polarizovana Srbija je na korak od građanskog rata i sada je važno da svi sačuvamo hladne glave

 

MONITOR: Srbija se ovih dana našla u fokusu javnosti zbog epidemije korona virusa. Kakvo je trenutno stanje?

ĆOROVIĆ: Kao laik, mogu da kažem da je stanje pred kolapsom i da će se u nekoliko narednih dana zdrvastveni sistem u Srbiji raspasti. Sve više gradova i opština proglašava krizne situacije, vidimo sve veći broj ljudi ispred bolnica i zdravstvenih centara, svakodnevno čujemo da je neko nama blizak bolestan ili je umro. To nije bio slučaj u prvom talasu epidemije.

MONITOR: Da li se zvanično saopštava istina o broju oboljelih i umrlih?

ĆOROVIĆ: Vlast čini sve da zataška istinu. Pre svega, da bi sakrili svoju direktnu odgovornost za eskalaciju epidemije i porast zaraženih, a drugo da se ne vidi kolaps zdrastvenog sistema. Korona je ogolila Vučićevo Potemkinovo selo i tu besmislenu kulu od karata i mi više nemamo državu, ne samo zdravstveni sistem.

MONITOR: Kada su se pojavili prvi zaraženi korona virusom, vlasti su negirale da će biti ozbiljnijih problema…

ĆOROVIĆ: Od samog početka epidemije u Srbiji vlast je lagala građane. Što je još gore, pripadnici Kriznog štaba, koga čine medicinski radnici, neki eminentni lekari, stavili su struku i lekarsku odgovornost u drugi plan i stavili se u službu manipulacija Aleksandra Vučića. Srbija ima nekoliko vrhunskih stručnjaka iz oblasti epidemiologije, cenjenih u celom svetu, ali su sklonjeni u stranu jer su nepotkupljivi i zato što bi zasigurno reagovali protiv politikantskih odluka vlasti. Nažalost, neki lekari su svoju profesionalnu i ljudsku čast stavili na raspolaganje Vučiću, neki su se ponašali kao klovnovi i obrukali profesiju za koju se nakada položili zakletvu.

MONITOR: Zloupotrebljava li i sada vlast pandemiju za svoje političke ciljeve?

ĆOROVIĆ: To je vidljivo čak i nekom ko se ne bavi politikom i ko ne prati društvena dešavanja. Vlast, tačnije Aleksandar Vučić, je od početka pandemije zloupotrebljavao okolnosti da bi sebe promovisao kao jedinog ko kontroliše situaciju, kao jedinog spasioca i dobrotvora. On je lično nosio opremu po Srbiji (između ostalog i u Novi Pazar), svakodnevno je bio prisutan na prorežimskim medijima, neustavno proglasio vanredno stanje koje je Skupština Srbije „blagosiljala” tek tri meseca nakon uvođenja. Javno se hvalio kako kupuje medicinske aparate mimo procedura, teatralno dočekivao avione sa humanitarnom pomoći iz Kine ili evropskih zemalja, koju su građani kasnije plaćali po višetruko većim cenama, bukvalno je zamandalio penzionere i osobe starije od 65 godina. Javni prevoz u Beogradu je bio obustavljen, bili smo zatvarani u kuće po 72 sata i za sve to vreme je krivio opoziciju i bukvalno pozivao na linč opzicionih lidera. Ta neprestana propaganda protiv opozicije i protesta građana, koji su nekoliko večeri pravili buku uperenu protiv Vučićeve samovolje, rezultirala je divljanjem navijačkih grupa koje su bile pod direktivom službi bezbednosti.

Kada je Vučić procenio da treba da uđe u otvorenu predizbornu kampanju, pandemija je iznenada poklekla, polovinom maja naš predsednik je obzananio da smo „pobedili koronu”, počela su masovna okupljanja, fudbalske utakmice, koncerti, predizborni skupovi. Krizni štab je otišao na odmor, građani su prestali da dobijaju informacije o pandemiji, što je za posledicu imalo poptuno odstupanje od mera koje su vladale tokom vanrednog stanja. U suštini građani su samo sledili primer političkih elita i Kriznog štaba, pa je eskalacija pandimije isključivo njihova odgovornost.  Svet je obišao snimak tzv. „vlažne noći” gde je vrh SNS-a, uz trubače, igru i pesmu, bez maski i držanja odstojanja, slavio svoju „veliku pobedu” na parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji.

MONITOR: Vi ste, govoreći o epidemiji, kazali da se sada dogodio najgori scenario, a to je da građani više nikome ne vjeruju.

ĆOROVIĆ: Sada kada imamo eskalaciju epidemije i kada se povećava broj zaraženih i umrlih, podaci se kriju i građanima se ne daje prava slika na terenu. Onog časa kada je epidemija buknula u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici i kada su stvari potpuno izmakle kontroli, zahvaljući izveštavanju nezavisnih medija, ali, pre svega društvenim mrežama i angažovanim pojedincima, građani u Srbiji su shvatili da nam predstoji ozbiljno težak period. Zbog svog ponašanja i udvorištva u odnosu na političke elite, Krizni štab je kod velikog broja građana u potpunosti izgubio poverenje, a sve veći broj građana otvoreno negoduje i osuđuje lokalne političare, lokalne samouprave, kao i uprave medicinskih centara i bolnica za skrivanje podataka i lošu organizaciju. Dok ovo pišem, hiljade građana su na ulicama Beograda i bes i ogorčenje su, u najvećem broju slučajeva, upereni protiv novonajavljenih mera koje je sedmog jula objavio predsednik Srbije. Bojim se da će bilo kakva odluka koju narednih dana donese Aleksandar Vučić biti dočekana sa negodovanjem i da nije isključeno da ćemo imati ozbiljne nemire na ulicama glavnog grada. Duboko podeljena i polarizovana Srbija je na korak od građanskog rata i sada je važno da svi sačuvamo hladne glave i stišamo uzavrele emocije.

MONITOR: Jesu li i pojedini ljekari pristali da budu dio tog političkog igrokaza?

ĆOROVIĆ: Većina lekara ćuti, jer iz Ministarstva zdravlja od skoro kruži papir u kome se preti lekarima da će biti prebačeni na niže radno mesto ili da će trpeti ozbiljne konsekvence ako ne budu slušali naređenja Ministarstva. Deo tih naređenja i instrukcija se odnosio na informacije o uslovima rada u medicinskim institucijama. Ipak, postoje hrabri lekari i ostali medicinski radnici koji se kroz organizovanje u sindikatima javno i sve više opiru otvorenom teroru Ministarstva zdravlja i resornog ministra.

MONITOR: Nedavno su ljekari u Novom Pazaru okrenuli leđa premijerki Ani Brnabić, građani izviždali ministre prilikom njihove posjete tamošnjoj bolnici…

ĆOROVIĆ: Taj protest je donekle bio politizovan. Među pobunjenim lekarima i građanima bilo je stranačih aktivista iz stranaka Sulejmana Ugljanina i Muamera Zukolića, ali bilo je i nezadovoljnih i ojađenih građana koji su zahtevali ostavku dr Meha Mahmutovića, direktora Opše bolnice u Novom Pazaru. S obzirom na to da uveliko izgubljena kontrola nad epidemiološkom situacijom, bes građana je bio opravdan i usmeren na one koji su, de facto, i bili odgovorni za takvo stanje. Dodatno, arogantni i nevaspitani način obraćanja premijerke i ministra zdravlja i potpuni izostanak empatije za patnju obolelih i preminulih građana Novog Pazara izazvali su opšti odijum novapazarske, ali i srpske javnosti. Suština onoga što nam se dešava moše se sažeti u kriku mlade žene Senade Jašerević, koja je izgubila majku usled komplikacija izazvanih KOVID-om 19 i koja se uplakana i očajna obratila zvaničnicima rečima: „Zar su izbori bili važniji od naših života!?”

MONITOR: Vučić je optužio Novopazarce da su pod uticajem narko dilera zviždali premijerki Brnabić, a premijerka cijeli slučaj nazvala politizacijom!

ĆOROVIĆ: Naravno da će Vučić uvek okriviti nekog drugog i da će sve svesti na politizaciju. Nedorastao funkciji koju vrši, nesposoban za bilo kakav konstrukt, ličnost koja nikada ništa nije stvorila, već samo razorila, čovek koji u ovom trenutku ima apsolutnu moć u Srbiji i shodno tome morao bi bar deo odgovornosti da preuzme na sebe, uvek krivi druge za sopstvene loše procene, odluke i naredbe.

MONITOR: I lideri lokalnih bošnjačkih političkih partija organizovali su političke skupove – Rasim Ljajić, Sulejman Ugljanin i Muamer Zukorlić. Je li i to uticalo da Srbiju korona virus ponovo zarobi?

ĆOROVIĆ: Nema sumnje, sva trojica bošnjačkih lidera odgovorni su što je epdemija ponovo počela da raste u Sandžaku. Ali jednako su odgovorni svi lokalni političari u Srbiji koji su pozivali građane na javna okupljanja kada smo bili daleko od toga da je epidemija pod kontrolom. Ponavljam, građani su samo sledili primer političara i preporuke Kriznog štaba. (Tačnije njihov nedostatak.)

MONITOR: Vučić je nedavno izjavio da Crna Gora nema laboratoriju za PCR testove i da je na brzinu testirano 18.000 ljudi, na što mu je direktor Instituta za javno zdravlje Boban Mugoša poručio da ne iznosi neistine i da Crnu Goru ostavi na miru.

ĆOROVIĆ: Aleksandar Vučić je nesposoban da bilo šta konstruktivno i dobro napravi u svom životu, i u državi koju je oteo od građana. Takav model ponašanja prenosi i na susede i okruženje. Ne sumnjam da odlično sarađuje sa Crnom Gorom kada su kriminalne aktivnosti u pitanju, ali kada su u pitanju zdravlje i opstanak svih nas na ovim prostorima, to prevazilazi njegove emotivne, moralne i svake druge kapacitete.

 

Srbija podsjeća na kriminalni klan

MONITOR: Nedavno ste izjavili da su Aleksandar Vučić „i ekipa psihopate, ubice, kriminalci, najgori vladar Srbije ikad, radikalčina!”

ĆOROVIĆ: Aleksandar Vučić i njegovi satrapi su najgora i najdestruktivnija vlast koju je Srbija imala u novijoj istoriji. Oni su u devastirali i pokrali državu, na važna mesta, od kojih zavisi funkcionisanje institucija, doveli su polupismene neznalice, stotine, ako ne i hiljade parazita fiktivno su  zaposleni u javnim preduzećima i institucijama. Kompletna vrhuška SNS-a ima izvore primanje sa više strana, a otvoreni kriminal koji se sprovodi pod okriljem braće Aleksandra Vučića, Siniše Malog, Ane Brnabić, ali i mnogih drugih bliskih srodnika ključnih ljudi SNS-a, sada je opšte mesto. Srbija je toliko devastirana i uništena zemlja, bez institucija i zakona, da najviše podseća na kriminalni klan na čijem čelu je psihopata, bez imalo empatije i saosećanja za građane.

 

Pred stanjem humane katastrofe

MONITOR: Je li novi talas epidemije posljedica toga što je Srbija prva u Evropi otvorila granice, omogućila publici da prisustvuje sportskim događajima, prva imala izbore, dozvolila rad noćnih klubova…

ĆOROVIĆ: Novi talas epidemije koji će u narednim danima eskalirati, desio se zbog naglog ukidanja mera nakon prvog talasa i političke zluopotrebe u cilju predizborne kampanje. Iz vrlo rigidnih mera, preko noći smo ušli u fazu potpune krajnost i totalnog nepoštovanja mera, u čemu su prednjačili i svima davali primer političari, na lokalnom i na nacionalnom nivou. U tome je, podvlačim opet, prednjačio SNS. Takođe, populistička mera davanja 100 eura svim punoletnim stanovnicima Srbije je doprinela da su hiljade ljudi nagrnuli u redove ispred banaka da bi otvorili račune. O utakmicama, koncertima, noćnim klubovima, privatnim okupljanjima sam već govorila, dakle, sve to kumulativno je učinilo da je Srbija u ovom trenutku pred stanjem kolapsa i humane katastrofe.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SRĐAN PERIĆ, ORGANIZACIJA KOD: Samo bjesomučna borba za moć

Objavljeno prije

na

Objavio:

Izdijeljena, posvađana i bez jasne ideje kako pokrenuti temeljne reforme, i korak dalje, kako izvući zemlju recimo iz problema da naše stanovništvo stari, da ulazimo u zonu bijele kuge, da postajemo odredište nekvalifikovane i niskoplaćene radne snage… nova većina razumije da je glavni problem odgovor na pitanje ko će biti ,,DPS poslije DPS-a”.

 

MONITOR:  Demokratski front najavio je bojkot parlamenta i svih Vladinih zakona, ukoliko u Vladu  ne uđe lider DF-a Andrija Mandić. Kako vidite taj zahtjev?

PERIĆ: Ukoliko nova vlast želi da bude operativna, ona mora pronaći put uzajamnog uvažavanja. Niti je uvažavanje da nekoga unaprijed proglasite nepoželjnim za ministarske pozicije bez obzira na procenat koji osvoji na izborima, niti je od onog ko osvoji najviše glasova u novoj vlasti korektno da insistiranjem nametanja svojih političkih ciljeva doslovno uništava subjekt koji treba da obezbijedi većinu. Da ne govorimo koje su refleksije takve pozicije na cijelu zajednicu. U tom kontekstu valja demistifikovati određenje u odnosu na državu. Ako uzmemo jednu od najneutralnijih definicija da je država skup procedura koji nam omogućava da funkcionišemo kao zajednica, onda svi treba da prihvate da će poštovati te procedure i da će činiti što i koliko mogu da se društvo nepoštovanjem tih procedura ne bi dezintegrisalo. Bez toga je doslovno nemoguće, ne samo formirati djelotvornu većinu, već i funkcionisati uopšte.

Nama fali plan i dogovor na mnogim poljima, a posebno u politici. Političari bi trebalo da rješavaju probleme, da razumiju značaj kompromisa i da podnose odgovornost. Nažalost, ovo ostaje samo lijepa želja – u praksi je to bjesomučna borba za moć uz pomoć koje onda želite da raspolažete resursima svih nas.

Sve političke partije rasporedile su  svoje ljude u javnim preduzećima na čelnim pozicijama i ,,po dubini” uveliko kadriraju. Tu vidimo da onamo gdje imaju zajedničke interese partije se bez većih problema dogovaraju – bez obzira da li je to u interesu građana ili ne. Razumijem da mnogi ljudi zbog političke pripadnosti nisu mogli da se zaposle i/ili napreduju, ali taj problem se mora rješavati time što će se prvo procesuirati svi oni koji su radili nezakonito u prethodnom periodu i tako što ćete kadrirati najkvalitetnije, a ne ,,najzaslužnije” ljude.

MONITOR: Da li pregovori parlamentarne većine vode izborima ili će se nastaviti sa krizama, uslovljavanjima i pregovorima?

PERIĆ: Nije bilo teško predvidjeti da će se tokom pregovora nastaviti uzajamne optužbe unutar vlasti. Činjenica je da svaka od koalicija ima svoj ucjenjivački kapital, ali bojim se da će stalnim naglašavanjem te pozicije građani postajati taoci te političke realnosti. Ko će biti vještiji, a čija će procjena biti loša je nešto što razumijem da zanima stranke, ali šta to znači iz perspektive propuštanja prilike realizacije suštinskih promjena koju su sami akteri nazvali istorijskom i koja zaista ima taj potencijal?

Da li su razjašnjenje ovog rebusa izbori? Oni jesu opcija, ali ne vjerujem da je ijedan subjekt spreman za njih, a još manje da je siguran da bi mogao da politički kapitalizuje to što bi ih izazvao – tako da ne očekujem izbore u najmanje narednih pola godine.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 15. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

STAŠA ZAJOVIĆ, KOORDINATORKA ŽENA U CRNOM: Moramo pogledati lice prošlosti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Srbiji nikada nije postojao konsenzus oko odgovornosti za rat i ratne zločine ni na nivou države ni na nivou društva, pa čak ni civilnog društva. To je, za mene, zagrljaj smrti u ovoj zemlji

 

MONITOR: Prošlo je trideset godina od osnivanja Žena u crnom. Šta je urađeno, u čemu se uspjelo, a u čemu nije?

ZAJOVIĆ: Najvažnija je činjenica da smo mi dosledne i istrajne, da se nismo prilagođavale nikakvim projektnim ni nacionalnim zahtjevima, nikakvim konsenzusima niti modama – nego smo se prilagođavale našim moralnim, etičkim i političkim  principima. Pada mi na pamet Atena Atanasiu, naučnica koja nas je proučavala i koja kaže da je hrabrost istrajnost i odlučnost, bez obzira na neizvesnosti, bez obzira na rizike i često veoma visok stupanj straha. To je jedno opstajanje bez oslonca, bez oslonaca na neke poznate modele. Imale smo puno uzora, ali mi smo se kretale, kako kaže Hana Arent, „bez gelendera“. Imale smo prethodnice, iz NOB-a, ali i iz globalnog, antifašističkog i antimilitarističkog pokreta. Mi smo ipak smatrale da bi trebalo da napravimo svoje prakse i da se u našim teorijama oslanjamo na kontekst koji nas okružuje. Da sve što radimo izranja iz tog konteksta u kojem živimo. Naravno da pozajmljujemo znanja.

Imale smo preko 2500 uličnih akcija, bez obzira na užasne probleme koji su najviše proizlazili iz toga što smo se fokusirale i nikada nismo odustale od pitanja odgovornosti za rat i ratne zločine 90-ih. Otuda svi naši najveći problemi. Proizvele smo potpuno nove prakse jer u vezi sa tranzicionom pravdom nismo imale nikakve modele. To su prakse koje zagovaraju feministički pristup pravdi, kao što je posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime. To je potpuno nova vrsta politike. Zahvaljući tim praksama i doslednosti, mi smo mogle da okupimo žene žrtve iz svih zemalja bivše Jugoslavije u Ženski sud. Mislim da neću biti pretenciozna ako kažem da to nije niko drugi uspeo, jer su one iz zajednice žrtava tražile da mi kontrolišemo taj proces. To nije bilo zato što smo mi visokoprofesionalne, već zbog izgrađenog ogromnog povjerenja. Šest godina smo stajale na Trgu republike tokom ratova.To je nova paradigma mirovnog prisustva u javnosti na Trgu koji je simbol najgorih nacionalističkih narativa, a ti ga preokrećeš u mesto saosećanja sa onima koji su proglašeni nepodobnima, neprijateljima, sa onima koji su subverzivni. To su žrtve različitih etničkih predznaka. Mi smo i u takvim okolnostima napravile pluralitet javnosti, regovale smo ne samo na kontekst zla već smo i proizvodile jednu drugačiju javnost. To smo radile zajedno sa umetničkim kolektivima, stvarajući subverzivno sećanje, subverzivno pamćenje, dugačiju memoralizaciju. I kako kažu u grupi Škart „One su pokretne uznemiriteljke“. To je odluka da neprekidno uznemiravaš kako državu tako i društvo i da podsećaš da je grad Beograd odavno prestao da bude grad. Mi ih ometamo u mitomaniji, u kontroli nad nacionalnim telima. Ovaj grad i ova zemlja samo žele da kontrolišu nacionalna tela i mi smo im na Trgu republike to oduzele. I kako kaže meni blizak teoretičar Malford: grad je samo organ pamćenja. A grad koji to briše i negira, to nije grad to je samo konglomerat zgrada i fizičkih bića. Uglavnom su to tela nacije.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 15. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVANA MARINIĆ KRAGIĆ, REDITELJKA: Pravo na ljubav

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kako će neko živjeti svoj život je isključivo osobna odluka, bez uplitanja politike u privatnost, nametanja ili lažnog moraliziranja

 

Film Nun of your business u režiji Ivane Marinić Kragić dobio je nagradu Maslačak za najbolji film u regionalnoj selekciji na nedavno završenom Underhillfestu. Ivana Marinić Kragić je takođe koscenaristkinja, direktorica fotografije i producentkinja projekta Nun of Your Business. Film je prikazan u okviru programa U fokusu, a rediteljka je bila gošća festivala. Podgorička publika je bila veoma zainteresovana da pogleda film o životnoj priči dvije časne sestre koje su se upoznale u samostanu i zaljubile. Nakon što su zajedno donijele najtežu odluku u životu, jedna za drugom odlaze iz samostana u kojem su u izolaciji proživjele godine ne uvijek idiličnog života.

MONITOR:  Kakvo iskustvo nosite iz Podgorice i UnderhillFesta i koliko Vam je prijalo da budete na festivalu koji se održava uživo, pred publikom i gostima – autorima filma, jer smo svjedoci sve većeg broja online festivala zbog pandemije i to u cijelom svijetu?

MARINIĆ KRAGIĆ: Imam same riječi hvale. Za mene gostovanje na UnderhillFestu ove godine je ujedno bio i moji prvi izlet u Crnu Goru. Divno iskustvo, čemu je prvenstveno zaslužan i odličan tim UnderhillFest-a koji se maksimalno potrudio na gostoprimstvu. S druge strane bila mi je velika čast sudjelovati sa svojim filmom u programu vrlo zanimljive i kvalitetne selekcije filmova. Iskreno se veselim idućem susretu.

MONITOR: Žiri 12. UnderhillFesta je bio jednoglasan i istakao da inovativnim, svježim i modernim rediteljskim postupkom, sve vrijeme publiku milujete i nježno navodite na smijeh tamo gdje je u pitanju najdublja emotivna drama kroz koju su junakinje prolazile zajedno sa Vama.

MARINIĆ KRAGIĆ: Lijep je osjećaj kad dobiješ priznanje struke za svog dugogodišnji rad, a pogotovo kad se to dogodi na festivalu kao što je UnderhillFest. Sjećam se svoje prve nagrade koja je došla od publike na ZagrebDox Festivalu u listopadu 2020, gdje je film ujedno imao i svoju svjetsku premijeru. Bila sam jako napeta, nisam bila sigurna kako će publika prihvatiti film, a najmanje sam se nadala nagradi. Nakon premijerne projekcije uzbuđenje je bilo toliko intenzivno da mi je trebalo tri dana da dođem k sebi.

MONITOR: U filmu “Nun of Your Business” pratimo priču o časnim sestrama i njihovoj potrazi za Bogom, kroz koju one pronalaze ljubav i jedna drugu. Kako i kada ste čuli za njihovu priču i kako ste upoznali Maritu i Fani?

MARINIĆ KRAGIĆ: Tijekom jednog ljetovanja na Korčuli upoznala sam Maritu. Bile smo igrom slučaju u istom društvu. Toga dana sam se pobliže i upoznala s njezinom pričom, pa iako me priča instant zaintrigirala, prošlo je godinu dana kada sam se usudila pitati o mogućnosti snimanja filma. Marita je bila dosta otvorena prema mojoj ideji, ali ni ona ni Fani nisu još bile spremne izaći u javnost sa punim identitetima. Od izlaska iz samostana i outanja obiteljima prošlo je malo vremena, stoga im je trebalo da se prilagode novim okolnostima. Kako je taj proces u njima sazrijevao tako je i odluka da priču podijele s drugima ojačala.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 15. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo