Povežite se sa nama

INTERVJU

DR ZORAN STOJILJKOVIĆ, PROFESOR FPN-A U BEOGRADU: Našem regionu vrijeme globalne polarizacije donosi rizike novih konflikata

Objavljeno prije

na

Kao zagovorniku onoga što Piketi naziva federalni, demokratski, participativni i ekološki socijalizam, izbor između plutokratskog i nadzornog kapitalizma (Zubof), iliti tehnofeudalizma (Varufakis) i vlasti internacionale superbogatih i novih despotija poput Rusije i Kine, nije nimalo privlačan

 

MONITOR: Opozicija u Srbiji je svoj zahtjev za vanredne izbore obrazložila time što vlast nije ispunila nijedan zahtjev protesta Srbija protiv nasilja, a da će ih ona ispuniti poslije izbora. I Aleksandar Vučić je, relativno lako ispunio zahtjev opozicije. Zašto su i jedni i drugi ove izbore vidjeli kao svoj „momentum?

STOJILJKOVIĆ: Raspisani izbori su izraz ravnoteže nemoći između vlasti i opozicije. Opozicija koja je koordinirala Proteste protiv nasilja, pošto nije uspela da natera vlast na ispunjenje zahteva, odlučila se da traži izbore i to pod neizmenjenim, nepovoljnim uslovima. Vlast je, bojeći se da će je njihovo odlaganje  suočiti sa još nepovoljnijom situacijom, na to pristala.Uvek se pred izbore prisetim stihova Duška Radovića koji   govore da se vukovi hrane strahovima ovaca. Strahovima od bede, nesigurnosti, najzad strahom od slobode. Tor se javlja kao poželjna slika sveta. Kao i potreba za državom i vođom tutorem koji nas ljulja od kolevke pa do groba. A vođa je predator koji na svoj narod motri kao na politički plen – žabu koju u prevarno startno mlakoj vodi treba skuvati.

MONITOR: Kako  ocjenjujete to što se „proevropska opozicija“ dosta lako i brzo dogovorila da napravi predizbornu   koaliciju   Srbija   protiv   nasilja   dok   se   „patriotsko-državotvorna“   nije   mogla dogovoriti. Koliko to može umanjiti opozicioni rezultat?

STOJILJKOVIĆ: Na ujedinjenje proevropljana uticala je procena o sinergetskom efektu ujedinjenja. Ako ne dođe do preteranog cepkanja  na desnoj strani ni to ne mora voditi padu opozicionih šansi. Na njih odlučujuće utiče spremnost na međusobnu postizbornu   saradnju unutar kratkog prelaznog aranžmana u kome treba počistiti Augijeve štale korupcije, vratiti vlast na ustavne adrese i raspisati poštene i fer izbore.

MONITOR: Prema više predizbornih anketa ujedinjena opoziciona „desnica“ bi trebalo da dobije nešto više od deset procenata glasova. Koji je to dio biračkog tijela koji će glasati za „povratak Kosova“, a da mu se ne obećava bolji svakodnevni život?

STOJILJKOVIĆ: Dugo pratim izbore i znam da ono što je najvažnije za birače – standard  i životne perspektive, nije i ono što je ključno izborno pitanje koje ih deli. Prvo zato što im oko projektovanog blagostanja, kao i „nulte tolerancije na korupciju“ svi slično obećavaju. Setimo se  kojim obećanjima, uključujuću borbu protiv korumpirane i otuđene elite koja je osiromašila narod, su se naprednjaci domogli vlasti 2012-te?

Drugo, zato što se onda posledično dele na patriote i evropejce. Pri čemu svi od Dveri do Zeleno levog  fronta govore o socijalnoj pravdi. Temi koju je, u obličju  “šovinističke države blagostanja“, desnica – i u svetu, preuzela  od socijaldemokrata.

MONITOR: Izlaznost na izborima u Srbiji već dugo je oko pedesetak procenata, a na izborima 2020-e je, prvi put posle 17 godina, bila samo 48,93 posto. Da li bi kampanja za izlaznost pomogla opoziciji na ovim izborima, a SNS formiranje davno najavljivanog Narodnog pokreta za državu koji je nedavno ponovo obećan sa povratkom Tomislava Nikolića?

STOJILJKOVIĆ: Birače galvanizuje, pre svega, utisak o neizvesnosti izbora i mogućim promenama ne samo garnitura na vlasti, nego i društva. Time i svaki glas postaje važan. Niti se može dozvoliti  da padne ispod  izbornog cenzusa. Indikativno  je da  u tom okviru  najavljeni pokret  za državu karikaturalno završava u ružnom „deja vu“ trojcu -Vučić, Nikolić, Šešelj.

MONITOR: Milorad Dodik je  iznio ne baš  inovativnu ideju-rad na terotorijalnom udruživanju Srba iz Srbije, RS, Kosova, Crne Gore, pa i Sjeverne Makedonije. To je nešto kao Srpski svet Aleksandra Vulina, ali ambicioznije zamišljen. Da li je ovo neka psihološka reakcija Dodika na pravni negliže u kojem se našao ili dalje potpirivanje   osjećaja straha i nebezbjednosti nesrpskih stanovnika zemalja Zapadnog Balkana a za navodnu rusku svrhu stvaranja kriza u Evropi?

STOJILJKOVIĆ: U Srbiji, se, na sreću, većinski ne dele fikcije o ponovnim rereferendumima i ujedinjavanju Srbije sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom koje zaista imaju  razorni potencijal. Ipak tu fikciju, koja tendira opako da postane stvarnost, deli nezanemarljiva četvrtina.  Nacionalizam se oduvek zloupotrebljavao kao pokrivalica za rašireni klijentelizam i korupciju, čak politizaciju kriminala ili kriminalizaciju politike. U tom pogledu Dodik ili Vulin su samo replike u prsa lupajućih rodoljubaca davno opisanih u Rodoljupcima Jovana Sterije Popovića. Inače, u oba slučaja, radi se i o političkim preletačima  kojima je nacionalizam danas upotrebljiv etalon.

MONITOR: Ursula fon der Lajen obilazi zemlje Zapadnog Balkana uz moto da je proširenje EU sada na vrhu njene agende. Iz institucija EU se šalju, često, veoma različiti signali prema Balkanu. Jasna je jedino užurbanost EU da se Zapadni Balkan „uredi“ i njen strah od eskalacije endemski ubilačkih šovinizama sada podgrijanih spinovanjem o novoj podjeli svjetske moći. Može li sadašnja EU to  da kontroliše?

STOJILJKOVIĆ: Našem regionu-vreme globalne polarizacije donosi rizike novih konflikata.  Postojeće razlike oko razumevanja uzajamnih odnosa ili prihvatanja   evro(atlantskih) integracija su značajne i ne treba ih potcenjivati. Ali ni precenjivati – dogod je Srbija – inače potpuno rastrzana oko poželjnih spoljnopolitičkih destinacija, bar formalno za EU integracije i protiv revizije ugovora i sporazuma čiji je, kao u slučaju Dejtona, i sama potpisnik i garant. Poseta gospođe fon der Lajen koja je u Srbiji, obećavajuči nešto novca i prelazeći preko primedbi oko seta zakona o informisanju,  tražila  de fakto priznanje Kosova i sankcije Rusiji, čini se nikome nije dopala, jer je  pokazala da će, pod uslovom da je  “dečak loš ali je iz naših redova“, prihvatiti vlast svakog lokalnog autokrate. Nažalost, politički Zapad često je između  paternalističke ignorancije i frivolne ravnodušnosti. Primer toga su stabilokrate u regionu – vladari koji  vladaju tako što prvo proizvode probleme a onda ih kao “ jake vođe”  prividno rešavaju. Čiji je polazno politički projekat bio Dodik ? Ko je brzinom svetlosti pozdravio pobedu naprednjaka 2012. i odenuo im evropejsku odeždu ? Pred izbore u SAD, ali i prethodne za Evropski parlament, treba ispostaviti neke rezultate politike vođene na  Zapadnom Balkanu. I nama  koji smo za EU put Srbije i regiona čini se da je politika kolektivnog   političkog Zapada bar povremeno licemerna i frivolna – arogantna, tašta a prilično praznjikava.

MONITOR: Rat u Ukrajini je pospješio globalnu podjelu Zapad-Istok, a  sukob na Bliskom istoku  produbljuje globalne animozitete i stvara i nova rivalstva. Može li se iz toga izroditi novi mirovni globalni pokret?

STOJILJKOVIĆ: Ovaj sukob vratio je, u obličju hibridnih, medijski nadziranih ratova, stare tradicionalne, na verskoj i nacionalnoj osnovi vođene ratove koje može zaustaviti jedino slabljenje ekstremnih pozicija – jastrebova na obe strane. Naravno, uz iskreno, planetarno zalaganje za mir umesto navijanje za neprijatelje mojih neprijatelja.

MONITOR: EU je više dana od početka sukoba na Bliskom istoku nudila oprečne stavove iz vrha svojih institucija ali se ipak usaglasila dok su UN pokazale veliku nemoć iako je generalni sekretar, Antonio Gutereš, na vrijeme reagovao. Poslije veta na predložene rezolucije u SB UN, izglasana je jedna neobavezujuća u Generalnoj skupštini.  Imaju li UN, EU pa i SAD, dovoljnu moć da zaustave ovaj sukob?

STOJILJKOVIĆ: Ne, pogotovo kada ni za jednog  od „ posrednika u sukobu“,  ne možete reći da ne vodi isključivo računa o sopstvenim geostrateškim interesima. Rusija ima regionalne neoimperijalne apetite a SAD i dalje, i na primeru Izraela i Gaze, ima apetite da zadrži, u okviru kolektivnog političkog Zapada, ulogu svetskog policajca.

Meni, kao zagovorniku onoga što Piketi naziva federalni, demokratski, participativni i   ekološki socijalizam, izbor između plutokratskog i nadzornog kapitalizma (Zubof), iliti   tehnofeudalizma (Varufakis) i vlasti internacionale superbogatih i novih despotija poput Rusije i Kine, nije nimalo privlačan.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo