Povežite se sa nama

INTERVJU

MAJA BJELOŠ, POLITIKOLOŠKINJA, VIŠA ISTRAŽIVAČICA BEOGRADSKOG CENTRA ZA BEZBJEDNOSNU POLITIKU: Tenzije na Balkanu će rasti sve dok lideri budu imali koristi od njih

Objavljeno prije

na

U diskusijama je malo i dokaza i bezbjednosnih procjena o vjerovatnoći totalnog rata, međutim, postoji snažno uvjerenje da rat u Ukrajini može imati efekat prelivanja, što bi moglo dovesti do raspada Bosne i Hercegovine ili otvorenog sukoba na Kosovu

 

MONITOR: Predsjednica Europrajda Kristina Garina, je izjavila za Politiko da se ta organizacija, tokom prethodnih 30 godina, nije suočila sa toliko intenzivnim teorijama zavjere i protivljenjima, kao u slučaju beogradskog Europrajda. Kako Vi objašnjavate političko-pravno-bezbjednosni rašomon koji je pratio tu ovogodišnju manifestaciju“?

BJELOŠ: Državni organi Srbije imaju kapaciteta da očuvaju javni red i mir i garantuju sigurnost učesnicima Evroprajda. Međutim, ne radi se o tome da li su policajci i pripadnici drugih bezbednosnih službi sposobni i opremljeni da izvršavaju propise. Problem je što građani Srbije žive u dramatičnom raskoraku između građanskih prava i sloboda garantovanih Ustavom i zakonima i svakodnevice u kojoj najviši državni zvaničnici aktivno krše Ustav i zakone, stvarajući nesigurnost i neizvesnost. Mimo svojih nadležnosti, predsednik Srbije je najavio da će Europrajd biti „odložen ili otkazan“, potom je ministar unutrašnjih poslova zabranio javno okupljanje, da bi 17. septembra mandatarka za novu vladu sopštila javnosti da šetnja ipak može da se održi, ali nije podržala skup svojim prisustvom.

Nezavisno od Europrajda ili Parade ponosa, pripadnici LGBT populacije se nikada neće osećati bezbedno u Srbiji sve dok im se uskraćuju i osporavaju osnovna ljudska prava i slobode (npr. pravo na javno okupljanje, izražavanje mišljenja, na brak, nasleđivanje imovine i dr.), zatim dok postoji mržnja u društvu i iracionalni strah od LGBT populacije, kao i dok deo državnih i nedržavnih centara moći ugrožava njihovu ličnu bezbednost. Da su Vlada Srbije i nadležni organi u prethodne dve decenije dosledno sankcionisali govor mržnje prema LGBT, pozive na nasilje, fizičke napade uz javnu osudu, ne bi bilo potrebno da danas hiljade policajaca obezbeđuje mirnu povorku.

MONITOR: Srbija govori o vojnoj – pa i političkoj neutralnosti kao konstanti ali i preporuci za snalaženje i u novim planetarnim nevoljama. Može li se i koliko biti „neutralan“ sada i koliko je to uopše moguće ukoliko nema podršku drugih, naročito velikih centara globalne moći?

BJELOŠ: Srbija nije politički i vojno neutralna. Politički vrh Srbije se vrednosno svrstava uz državnike iz zemalja poput Mađarske, Rusije i Turske, koji krše osnovna demokratska načela, guše ljudska prava i slobode, a neki od njih su saveznici Rusije. Osim toga, Srbija je glasala za UN rezolucije kojim se osuđuje agresija na Ukrajinu, ali to nije rekla domaćem stanovništvu niti je uvela sankcije Rusiji. Konačno, Srbija ima najveći stepen političke i vojne saradnje sa NATO-om i najveći broj vojnih vežbi je održan sa NATO-om, a ne sa Ruskom Federacijom. Međutim, saradnja sa NATO-om nije popularna tema zato što državnici Srbiji i dalje održavaju narativ o bombardovanju živim, dok prikrivaju sopstvene ratne zločine i zločince.

MONITOR: Agresiju na Ukrajinu, ruski predsjednik Vladimir Putin je pokušao da opravda presudom Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova. Ovdje se dinamika oko dijaloga Beograda i Prištine ponovo pojačava. Koliko rat u Ukrajini kao povod nizu poremećaja u ekonomiji ali i političko-vojnih zaoštravanja, utiče ne samo na pitanje Kosova već i na odnose u regionu i njegovu budućnost?

BJELOŠ: Brojne diplomate, naučnici i politički analitičari počeli su naširoko raspravljati o mogućnosti novog rata na Balkanu usred političke i institucionalne krize u Bosni i Hercegovini. Ove rasprave su se samo intenzivirale nakon ruske agresije na Ukrajinu stavljajući Zapadni Balkan na više mesto na političkoj agendi Evropske unije. Stoga su građani zemalja u regionu od početka ruske agresije na Ukrajinu sve više mogli da čuju afirmativne poruke evropskih zvaničnika u vezi sa evropskom budućnošću Srbije i Zapadnog Balkana, međutim, malo je konkretnih poteza koji ukazuju na to da će zemlje Zapadnog Balkana uskoro postati članice Unije.

Malo je i dokaza i bezbednosnih procena o verovatnoći totalnog rata u središtu ovih diskusija, međutim, postoji snažno uverenje da rat u Ukrajini može imati efekat prelivanja, što bi moglo dovesti do raspada Bosne i Hercegovine ili otvorenog sukoba na Kosovu. U oba slučaja, široko prihvaćena hipoteza je da će Rusija pokrenuti novi sukob na Balkanu preko svojih posrednika, odnosno preko Srbije, lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, Srpske pravoslavne crkve i/ili desničarskih grupa.

Nakon nedavne krize na Kosovu postalo je jasno da međunarodna zajednica, pre svega SAD i EU, neće tolerisati eskalaciju nasilja. Nezavisno od toga, tenzije na Kosovu i drugim zemljama u regionu će rasti i „eskalirati“ sve dok lideri budu imali koristi od njih. Stoga, široko rasprostranjeno uverenje da je Rusija umešana u sve krize na Zapadnom Balkanu ne samo da je pogrešno, već i zanemaruje činjenicu da lokalni politički lideri teže ostvarenju  sopstvenih planova, koji nemaju nikakve veze sa Putinom i Rusijom ili ratom u Ukrajini. Stoga, lideri na Balkanu treba da snose najveću odgovornost za sadašnje bilateralne odnose i nesprovođenje ili nepostizanje mirovnih sporazuma.

MONITOR: Ako govorimo o odnosima u regionu i njihovom bezbjednosnom aspektu, kako da razumijemo to što se lideri regiona, od kojih je jedan veći dio na čelu država koje su i članice NATO, sve češće hvale novim naoružanjem, a istovremeno apeluju na „mir i stabilnost“. Može li povećanje militarizacije (u Srbiji se govori i o povratku obaveznog služenja vojnog roka), biti najbolja mjera odvraćanja od sukoba?

BJELOŠ: Srbija i Hrvatska izdvajaju najviše novca za nabavku naoružanja i vojne opreme, ali se pre svega radi o modernizaciji zastarele vojne opreme koja potiče iz vremena bivše Jugoslavije, nego što je reč o trci u naoružanju sa namerom odvraćanja od potencijalne oružane agresije. Nabavka naoružanja i vojne opreme je i populistički potez srpskih državnika koji teže da poprave svoj politički rejting budući da ulažu u instituciju koja uživa najveće poverenje građana Srbije. Osim toga, kupovinom savremenog naoružanja i vojne opreme Srbija razvija ili učvršćuje spoljnopolitička partnerstva sa državama poput Kine, Turske, Francuske.

U načelu, trka u naoružanju uvek podstiče bezbednosnu dilemu i dovodi do osećaja nesigurnosti. Ključno za održavanje mira i stabilnosti na Balkanu su lideri sa demokratskim potencijaom, demokratija i vladavina prava, a ne stabilokrati i veličina vojske i količina naoružanja. Agresija na Ukrajinu nam može poslužiti i kao lekcija o opasnostima koje vlast moćnika može predstavljati za mir i stabilnost.

MONITOR: Koliko bi posljedice rata u Ukrajini koje neposrednije pogađaju evropske države, mogle uticati na stvaranje eventualno novih bezbjednosnih strategija na evropskom kontitnentu?

BJELOŠ: Rat u Ukrajini je doprineo jačanju transatlanskog partnerstva i ujedinjenju država članica Evropske unije u sankcijama prema Rusiji, ali je malo je verovatno da će u skorijoj budućnosti doći do stvaranja evropskih oružanih snaga, odnosno vojske Evropske unije. Predlog je potekao od francuskog predsednika Makrona koji želi da se dokaže kao lider, međutim, upravo je Francuska pre skoro sedamdeset godina minirala ideju o zajedničkoj odbrani i tako uskratila mogućnost da EU postane vojni džin na međunarodnoj sceni.

U sadašnjim okolnostima, ova ideja je teško sprovodiva u praksi zato što odbrana spada u nadležnost nacionalnih država i zemlje članice ne deluju spremne da podele suverenitet i prepuste Evropskoj uniji ovu oblast. Štaviše, deo sadašnjih zemalja članica Unije, poput Mađarske, želi da prenese određene nadležnosti sa nadnacionalnog nivoa u nadležnost država članica. Osim toga, stvaranje vojske EU u teoriji podrazumeva izdvajanje budžeta i ljudstva država članica, a to bi dovelo do dupliranja kapaciteta sa NATO. Rat u Ukrajini je u suštini ogolio činjenicu da je EU i dalje vojni patuljak, a da se sve važne odluke i diskusije vode u okviru NATO pod vođstvom Sjedinjenih Država. Najbolji mogući scenario u budućnosti bi bio ukoliko bi Unija formirala borbena grupu (Battle group) ili jedinice za brzo reagovanje (rapid response unit) koje bi mogla da pošalje u konfliktna područja.

MONITOR: Da li Putin uspijeva u namjeri da ojača svoja „azijska leđa“ i obezbjeđuje dugu neosetljivost na sankcije Zapada?

BJELOŠ: Rusija se dugoročno okreće Aziji i pokušava da ublaži sankcije i međunarodnu izolaciju jačom saradnjom sa pojedinim azijskim, latinoameričkim i afričkim zemljama. Iako je Putin uspeo da sklopi unosne sporazume o kupovini nafte i/ili gasa sa Saudijskom Arabijom, Indijom, Kinom i nekim drugim zemljama, susret u Samarakandu deluje kao „hladan tuš“ Putinovom ratu u Ukrajini. Mnogi šefovi vlada i država su izrazili zabrinutost zbog dosadašnjeg toka rata i poslali jasne signale da ako Putin naredi eskalaciju ratnih napora u Ukrajini, podrška koju je do sada dobijao bi mogla da izostane.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, CENTAR ZA DEMOKRATSKU TRANZICIJU: Ovi izbori mogu biti prekretnica

Objavljeno prije

na

Objavio:

Crnoj Gori je zaista potrebna nova generacija političara – ne nužno po godinama, nego po načinu razmišljanja, novoj političkoj kulturi. Prvi mjeseci parlamentarnog života daće nam odgovor i na ovo pitanje

 

MONITOR: Uskoro nas očekuju vanredni parlamentarni izbori. Ono što je drugačije svakako je veliki broj izbornih lista, te odlazak mnogih starih lica iz politike. Kakav će to uticaj imati na ove izbore?

KOPRIVICA: Ovi izbori mogu biti prekretnica na političkoj sceni.

Prvo, desila se tektonska promjena do sada postojećih taktika nastupa političkih subjekata na izborima. Mnogi ustaljeni instrumenti privlačenja birača više ne važe.

Drugo, na ovim izborima učestvuje veliki broj lista od kojih će vjerovatno, tek nešto više od polovine biti dio budućeg parlamenta. Dakle, mnogi politički subjekti koji su do sad tradicionalno imali politički uticaj, naročito u odmjeru snaga 41:40 poslanika/ca tu poziciju više neće imati.

Treće, od smjene DPS-a je prošlo gotovo tri godine i polako on prestaje biti glavni target kampanje. Otvoren je prostor za sučeljavanje (kakvih takvih) ideja i programa. Vidjećemo da li ova partija može povratiti i svoj koalicioni kapacitet ili će za to biti potrebno još vremena i unutrašnjih reformi ove partije.

Četvrto, na sceni su značajne personalne promjene većeg broja lista. Partije su očigledno shvatile da ono što je legat prethodnih 10 godina u politici i nije baš dobra ponuda sa kojom treba da izađu pred birače. Sa lista su nestala mnoga poznata imena i još poznatiji igrači.

Da li će ovo zaista dati neki bolji politički rezultat, ostaje da se vidi. Ovdje nije pitanje koliko neko ima godina već da li je spreman da mijenja ustaljene partitokratske obrasce djelovanja u politici. A Crnoj Gori je zaista potrebna nova generacija političara – ne nužno po godinama, nego po načinu razmišljanja, novoj političkoj kulturi. Prvi mjeseci parlamentarnog života daće nam odgovor i na ovo pitanje.

MONITOR: Bilježite li neke predizborne anomalije?

KOPRIVICA: Ova kampanja do sada ima manje nepravilnosti u odnosu na prethodne. Prije svega izborna administracije se ostavila ideje da radi međunarodne istrage i selektivno oduzima pravo glasa kome želi i posvetila se svom poslu. Simbolički ta se promjena najbolje može vidjeti na osnovu činjenice da je Državna izborna komisija kandidatu kome je prije nekoliko mjeseci zabranila učešće na predsjedničkim izborima sada dozvolila da bude nosilac liste na parlamentarnim. A da li su to uradili jer im se u tom periodu povećalo pravno znanje ili su možda dobili partijsku naredbu da to ne urade – manje je važno u ovom trenutku.

Atmosfera i odnosi između političkih protivnika su mnogo bolji. Verbalno nasilje, prijetnje, uvrede su svedene na minimum a javna debata među listama zaista liči na sučeljavanje političkih stavova.

Dogodio se i vidan zaokret u temama koje su nametnute u kampanji pa se mnogo više raspravlja o kvalitetu života ljudi nego o vjerama, nacijama i istoriji. Istina, u tom obećanom kvalitetu se nerijetko i pretjera pa kampanja ponekad više liči na maštanje o lijepom životu nego na realna politička obećanja.

Naša organizacija je sa izbornim listama potpisala Kodeks za fer i demokratsku izbornu kampanju s ciljem da nadomjestimo brojne manjkavosti našeg izbornog procesa i važećeg izbornog zakonodavstva, sa željom da izbori budu kvalitetniji i kompetitivniji, sa što većim povrenjem građana građanki.

Njime afirmišemo promociju nenasilja, sprečavanje vršenja pritiska na birače, sprečavanje zloupotrebe javnih resursa i funkcija, transparentno finansiranje kampanje, poštovanje slobode medija, sprečavanje širenja dezinformacija, odgovorno ponašanje na društvenim medijima, institucionalno rješavanje sporova, te prihvatanje slobodno izražene volje ljudi… Ili, ukratko rečeno, promovišemo neprikosnoveno pravo građana i građanki da glasaju slobodno.

Za sada nijesmo imali zvaničnih pritužbi lista na kršenje Kodeksa.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR IGOR LJUTICA, PREDSJEDNIK SINDIKATA IZABRANIH DOKTORA: Borba za bolji položaj izabranih ljekara je i borba za zdravlje pacijenata

Objavljeno prije

na

Objavio:

Izabrani doktori su usljed velikog pritiska prisiljeni da umjesto propisane norme, zbog nedostatka kadra, primaju i trostruko više pacijenata i time ugrožavaju ne samo svoje zdravlje već dolazi do opadanja kvaliteta usluge i povećanja rizika od ljekarske greške

 

MONITOR: Početkom maja osnovan je Sindikat izabranih doktora Crne Gore. Koliko imate članova, koji su glavni ciljevi?

LJUTICA: Glavni cilj Sindikat izabranih doktora Crne Gore (SIDCG)  biće unapređenje primarne zdravstvene zaštite (PZZ) ne bi li svaki građanin dobio najkvalitetniju moguću zdravstvenu zaštitu. Da bismo bili u mogućnosti da to ostvarimo, moramo sačuvati ljekare u PZZ.

SIDCG je za samo nekoliko dana okupio preko 240 izabranih ljekara iz skoro svih domova zdravlja u Crnoj Gori. Sam kostur SIDCG čine Glavni odbor i 32 koordinatora iz svih domova zdravlja u Crnoj Gori koji su mahom specijalisti porodične i opšte medicine. Preko 80 odsto izabranih ljekara za odrasle se nalazi u SIDCG uz svakodnevni priliv novih članova.

MONITOR: Koji je razlog tolikog učlanjenja u sindikat?

LJUTICA: Tome je kumovalo veliko nezadovoljstvo ljekara nakon smanjenja zarada ukidanjem usluga i kapitacija kroz novi kolektivni granski ugovor koji su kolege sindikalci na štetu svojih kolega iz primarne zdravstvene zaštite (PZZ) potpisali sa Ministarstvom zdravlja. Osim činjenice da je izabranim ljekarima u toku mandata 43 Vlade umanjena zarada koja je uvećana tokom prethodne 42 Vlade, postoji veliko nezadovoljstvo usljed dodatnog opterećenja izabranih ljekara koji su već u sindromu izgaranja povećavanjem broja pacijenata od strane Fonda za zdravstvo CG.

MONITOR: Koliko je broj pacijenata povećan?

LJUTICA: Već imamo situaciju da su izabrani doktori usljed velikog pritiska prisiljeni da umjesto propisane norme, zbog nedostatka kadra, primaju i trostruko više pacijenata. Time ljekari ugrožavaju ne samo svoje zdravlje, već dolazi i do opadanja kvaliteta usluge i povećanja rizika od ljekarske greške. Dugi niz godina ljekari u PZZ kupuju socijalni mir radeći za tri ljekara. Svakodnevni pritisci na poslu koji su kulminirali već zaboravljenom borbom protiv Covida u prvim redovima nagrađeni su smanjenjem zarada u trenutku kada svima u zemlji prihodi rastu. Pet mjeseci smo ukazivali na nepravdu koja je počinjena prema izabranim doktorima umanjenjem zarada od 200 do 600 eura (u zavisnosti od broja pacijenata i obima posla). Ne da ništa nije ispravljeno već smo imali i imamo loš trend. U javnosti se objavljuju bruto plate sa prekovremenim radom ne bi li se građani okrenuli protiv ljekara. Takvo maligno postupanje, ne bi li se pokrilo svoje neznanje i načinjene greške, napraviće neprocjenjivu štetu zdravstvenom sistemu odlivom iz zemlje već desetkovanog kadra.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ALEKSEJ KIŠJUHAS, SOCIOLOG (FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU) I KOLUMNISTA DANASA: Milošević je možda umro, ali miloševićizam živi

Objavljeno prije

na

Objavio:

U čuvenom govoru na Gazimestanu 1989, Slobodan Milošević je govorio o ekonomskom prosperitetu – i najavio ratove. Da li se istorija zaista ponavlja, prvo kao tragedija, a zatim kao farsa, ostaje da se vidi

 

MONITOR: Kako Vama izgleda dinamika protesta „Srbija protiv nasilja“ . Da li je taj revolt zaista ušao i u frizerske salone i automehaničarske radnje, kako pišete u jednoj svojoj kolumni?

KIŠJUHAS: Mislim da su masovnost i građanski karakter ovih protesta iznenadili mnoge, pa i vlast i opozicione partije. Kada je reč o tom revoltu građana, obično se zazivaju nekakve analogije sa ekspres-loncem (koji je prekipio) ili sa kapima koje su prelile čašu. Međutim, smatram da je nešto drugo u pitanju. Večito pitanje političke teorije je zašto su konzervativci ili politička desnica toliko uspešni, odnosno atraktivni za tzv. „običnog čoveka“, tog mitološkog Petra Petrovića sa uplatnice? Odličan odgovor ponudio je američki psiholog Džonatan Hajt u „Psihologiji morala“.

Za njega, desno-konzervativni svetonazori su uspešni upravo zato što (stvarno ili fiktivno) počivaju na vrednostima porodice, dece, vere, zajednice, a što „okida“ duboko ukorenjene ili davno evoluirane strukture ljudskog uma. Uostalom, i predizborni slogan Vučića i njegove partije bio je „Za našu decu“. Na drugoj strani su levo-liberalni svetonazori koji insistiraju na mnogo apstraktnijim vrednostima poput jednakosti, slobode, ljudskih prava itd., i koje nemaju takvu moralnu snagu kao – naša deca. S tim u vezi, nakon dve užasne tragedije – deca su ta koja su postala ugrožena, pa i čitavo tkanje društvene zajednice, i upravo to je izvelo tolike građane na ulicu. Ta dva masakra su bili tzv. „crni labudovi“ (prema Nasimu Talebu) – neočekivani i nepredvidivi događaji s velikim ili nesagledivim posledicama. I upravo zato je i proteste neobično teško artikulisati. Ipak, čini mi se da se o nezadovoljstvu sada otvoreno govori, umesto šapuće.

MONITOR: Ivan Marović, jedan od predvodnika Narodnog pokreta Otpor, smatra da građansko-opozicioni protesti nemaju šansu na uspjeh ukoliko se ne pretvore u opštenarodni pokret. Da li je pokret neophodan i da li je, bez atrikulacije od strane opozicije, moguć?

KIŠJUHAS: Iskreno, ne znam šta je „opštenarodni pokret“, iako mi to zvuči ili vonja na poziv na novu sabornost. Otpor nikada nije bio „opštenarodni“ pokret, već organizacija hrabrih i talentovanih mladih ljudi. Upravo zato, ovi protesti nemaju šanse bez čvrste i dobre – organizacije. Protesti protiv nasilja se (s razlogom) ponose svojom relativnom spontanošću, i činjenicom da se na njih ljudi ne dovoze autobusima. Međutim, moja jeretička misao je sledeća: oni neće uspeti ako opozicija ne bude organizovala svoje simpatizere, pa čak i organizovala njihove dolaske autobusima. Građani su Petog oktobra (2000) i spontano, ali i krajnje organizovano dolazili u Beograd. Istinske revolucije nema bez sloma državnog aparata (prinude i sile), pa i bez otkazivanja poslušnosti od strane mnogih političkih i privrednih struktura.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo