MONITOR: Zemlje regiona kao da je uhvatio umor od usvajanja ,,evropskih vrijednosti”, u Crnoj Gori se vodi hajka protiv novinara, u Srbiji se u lošem smjeru mijenja medijska regulativa, članovi ultradesničarskih udruženja i navijači divljaju Beogradom. Šta se, u stvari, događa? KORAĆ: Daleko smo svi mi od društava koja se zasnivaju na poštovanju ljudskih prava i država koje su funkcionalne demokratije. Prve korake u tom pravcu smo napravili ali su prepreke ogromne. Patrijarhalna struktura porodice, nedostatak parlamentarne tradicije i ekonomska beda, samo su neke od njih. Mi uvek kao da sedimo na vulkanu koji samo što nije izbacio naše divljaštvo i netoleranciju. U Srbiji je stvar pogoršana osećanjem da je nepravedno izgubila rat i da je kažnjena što je ,,branila Jugoslaviju”. Rast nacionalizma u Srbiji direktna je posledica ove frustracije i nemorala njene političke elite, koja o tome ne želi iskreno da govori. Čitajte poslednje knjige Dobrice Ćosića, pa će vam sve biti jasno.
MONITOR: Neke vaše kolege psiholozi povodom drame oko održavanja gej parade komentarisale su da je to posljedica i mačo ratničkog kulta, latentne ali i aktivne homoseksualnosti. Da li je u ovom slučaju to ipak više dio političkog obračuna nego ,,potiskivanja”?
KORAĆ: U slučaju da Parada ponosa ne bude održana, država je u Srbiji naprosto kapitulirala, što je dugoročno vrlo opasno. Bojeći se crkve i ,,patriotske javnosti”, ona je ustuknula pred neofašističkim i klerikalnim grupama, koje godinama nekažnjeno terorišu aktiviste za ljudska prava. Videvši u njima ,,pravu ali pomalo zanesenu patriotsku omladinu”, ona ne želi da se zameri moćnim društvenim slojevima koji takođe misle da ,,pederima, izdajnicima i antisrbima treba pokazati”. To je bio možda najniži trenutak našeg društvenog života od ubistva premijera Đinđića. Obelodanjen je prljavi pakt šovinista i nasilnika s našom elitom. Fudbalski huligani po prvi put su priznati od države za političke partnere.
MONITOR: Da li se ipak radi o manipulaciji vlasti da se na jednom osjetljivom pitanju ne zamjeri konzervativnoj Srbiji koja i nju podržava?
KORAĆ: Policija je mogla to da reši da je delovala preventivno, naročito kada su počele pretnje smrću aktivistima povorke. Ali država je sve vreme ćutala jer su Tadiću potrebni ti birači. On je time praktično izgubio svoj demokratski legitimitet.
MONITOR: Nakon najnovijih izbora za Evropski parlament desnica zadržava primat. Vjerujete li da će to u uslovima recesije povećati skepticizam članica EU prema proširenju?
KORAĆ: Ekonomska recesija i kriza socijaldemokratije u Evropi, otvorile su parlamentarna vrata strankama desnice. Zanimljivo je da većina kao centralni deo programa ima antiimigracionu politiku. Da li će se to pretočiti u politiku protiv proširenja, moramo da vidimo. Ali proširenje je i bez toga usporeno zbog irskog odbacivanja Lisabonskog sporazuma. Mislim da će Evropa nastaviti politiku proširenja, ali opreznije.
MONITOR: Da li bi se moglo očekivati da se zemaljama zapadnog Balkana u procesu pridruživanja EU oštrije nego do sada postavi zahtjev o obračunu s organizovanim kriminalom i purifikacijom političke elite?
KORAĆ: Bugarski i delimično rumunski primer rastreznili su zemlje EU. Pokazalo se da su kod zemalja aspiranata, potcenjene pojave kao što su korupcija i organizovani kriminal.
To će imati posledice po nas. Možda se neće formalizovati novi uslovi za pristup, ali će se na ove pojave daleko više paziti.
MONITOR: Dobrosusjedski odnosi jedan su od deklarativnih prioriteta, a odnosi sa Crnom Gorom već dugo su loši. Da li, osim crnogorskog priznanja Kosova, ima još nečeg?
KORAĆ: Odnosi sa Crnom Gorom izrazito su hladni i nema nikakve želje da se poprave. Za to je direktno odgovoran ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je pokvario odnose sa svim susedima iz bivše Jugoslavije, ali su uzroci mnogo dublji. Veliki deo političke elite u Srbiji nije se pomirio s nezavisnošću Crne Gore. Ljudi koji su aktivno radili protiv nezavisnosti Crne Gore, kao što su Bećković ili Tadić, i danas su politički uticajni. Glavni uzrok je politika koja je bivšu Jugoslaviju mogla da vidi samo kroz prizmu srpskih nacionalnih interesa. Ništa se tu nije promenilo za poslednjih sedamdeset godina. Pogledajte kako Tadić i većina političara u Srbiji cinično daje bezrezervnu podršku Dodiku, koji je danas glavni rušitelj BiH.
Sve je to isti projekat, ali prilagođen novom vremenu. Paradoks je da su u celokupnoj političkoj istoriji Srbije 20. veka samo srpski komunisti realizovali ideju ravnopravnosti južnoslovenskih naroda iz svog programa. Zato ih u Srbiji danas optužuju da su ,,izmislili crnogorsku naciju”! Pogledajte udžbenike istorije iz kojih uče deca u Srbiji, tamo se i stvaranje Jugoslavije vidi kao seme ,,srpskog nacionalnog poraza”.
MONITOR: Bili ste na čelu komisije koja je ispitivala okolnosti pod kojima je ubijen premijer Zoran Đinđić. Da li vam je postalo jasnije zašto pravosuđe nikako da ozbiljno ,,zagrize” u pozadinu njegovog i drugih političkih ubistava?
KORAĆ: Činjenica da naša javnost, ali ni Tadić i DS, ne traže da se pronađu naredbodavci Đinđićevog ubistva, jedna je od najvećih sramota moje zemlje. Svima mora biti jasno da grupa polupismenih kriminalaca i trgovaca drogom, nije mogla to da smisli. Isto se odnosi i na ,,pukovnika Legiju”. Ali političke volje za nastavak istrage nema. Ona bi sigurno morala da obuhvati i bivši Koštuničin kabinet, ali i neke druge ljude iz Miloševićeve okoline.
Srbija nosi teško breme nedovršene istrage, zbog straha njene vlasti da bi ta istraga razbila njen današnji truli politički ,,konsenzus” i ogolila sav nemoral ,,istorijskog pomirenja” koje je inicirao Tadić. Mučno je to reći ali je istorijska istina da je na grobu Zorana Đinđića došlo do neshvatljivog pomirenja zločinačke i demokratske Srbije, koje niti je stvarno moguće, niti je dugovečno.
MONITOR: Očekujete li da Ratko Mladić do kraja godine bude uhapšen, kako je vlast obećala?
KORAĆ: Valjda ga traže, da li će ga naći ne znam. Ali jedna stvar je zanimljiva. Kada je smenjen Bulatović, Koštuničin šef BIA, iznenada je pronađen Radovan Karadžić. Odjednom se otkrilo da već postoje ,,neki podaci” o nekome ,,čiji glas liči na glas Karadžića”. Istraga o ovome nikada nije inicirana. Drugim rečima, po analogiji, jedni traže, ali drugi skrivaju Mladića.
MONITOR: Ima li danas nečeg zajedničkog između vas i Ivice Dačića koji očekuje prijem u Socijalističku internacionalu?
KORAĆ: Između mene i Dačića nema ničeg zajedničkog. Stranka koju on vodi nije nikada uputila ni reč izvinjenja za politiku Miloševića u proteklom periodu. A on je bio njen portparol. Ali to ne smeta Tadiću da je gura u SI. Eto kako DS shvata socijaldemokratiju. Ako hoćete grubo: preko Srebrenice do internacionalizma. Nazdravlje.
MONITOR: Kako se osjećate kao ponovni opozicionar dok politički lideri u Srbiji lutaju javnim prostorom kao cirkuskom šatrom, prilagođavajući se ,,duhu vremena”?
KORAĆ: Sasvim dobro. Govorim, radim i pišem ono što mislim, i mirno spavam. Učestvovao sam svim srcem u promenama u Srbiji, narušio zdravlje, ali se ne kajem. Pružili smo Srbiji šansu da ponovo živi i da se razvija. Kao u Grasovom Limenom dobošu, ponovo može da raste. Više od toga nisam umeo.
Nastasja RADOVIĆ
IN ENGLISH3 sedmice
HORIZONTI4 sedmice
FOKUS3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
FOKUS4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice