Kada pričamo o energetskoj tranziciji uvijek pričamo o pravednoj energetskoj tranziciji koja neće ići preko leđa običnih građana
MONITOR: Nedavno ste učestvovali na kongresu Evropske partije Zelenih u Kopenhagenu. Kako Vam izgledaju smernice Kongresa za izbore u EU 2024. godine?
LAZOVIĆ: Tri teme dominantne na ovogodišnjem kongresu Evropske partije Zelenih bile su mir i bezbednost, energetska nezavisnost, efikasnost i prelazak na obnovljive izvore energije i bezbednost i dostupnost hrane. Ovo će ujedno biti i glavne teme kampanje za predstojeće izbore za Evropski parlament. Ove teme jednako su bitne i za zemlje poput Srbije koje se čak nalaze i u daleko lošijoj poziciji. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije i predsedniku, Srbija se nalazi u spoljnopolitičkoj oluji u kojoj je vidljivo da politika nesvrstavanja ne funkcioniše. Mi smo odavno pozivali na to da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i uvede restriktivne mere Rusiji.
A zahvaljujući nesposobnom ministarstvu energetike i višem menadžmentu EPS-a, nalazimo se i u velikoj energetskoj krizi koja je dodatno zakomplikovana usled nediverzifikovanja uvoza energenata – pa je za gotovo sav uvoz Srbija zavisna od Rusije.
MONITOR: Koliko su po diskusijama bile bitnije razlike u prijedlozima za rešavanje posljedica tri krize (pandemija, rat u Ukrajini i klima) među evropskim Zelenim te da li je situacija na Zapadnom Balkanu pobudila specifično interesovanje predstavnika Zelenih iz EU tokom kongresa?
LAZOVIĆ: Na kongresu se dosta pričalo o sve tri krize, ali ne kao o odvojenim već suštinski uvezanim krizama. Sve dok negde na svetu besni rat biće nemoguće rešiti dugoročne probleme poput klimatskih promena i uvek će neko profitirati i ucenjivati druge cenom i dostupnošću energenata. Energetska efikasnost i prelazak na obnovljive izvore energije osim što povoljno utiču na sprečavanje klimatskih promena i ekonomiju, podstiču i na energetsku nezavisnost što je ključno za male države poput Srbije.
Tokom kongresa sastali smo se sa brojnim delegacijama Zelenih iz različitih evropskih država – od Portugala do Gruzije, a jedan deo programa bio je fokusiran na Balkan i proširenje EU. Zeleni širom Evrope ostaju pobornici priključenja balkanskih država EU ali su i njima potpuno jasne autoritarne tendencije vlasti u Srbiji.
Za nas je jako važno da smo prepoznati kao deo evropske Zelene porodice, što ćemo dodatno potvrditi na sledećem kongresu koji će tokom 2023. godine biti održan u Beču. Kada ćemo i zvanično postati deo Evopske zelene partije.
MONITOR: Ovu jesen obilježio je i veliki samit UN o klimi-COP 27, u Egiptu. Jedan od njihovih slogana je – „Ne može biti klimatske pravde bez ljudskih prava“. Da li je za spas planete dovoljno da se većina saglasi da nivo zagrijevanja ne sme biti viši od 1,5 Celzijusa?
LAZOVIĆ: Nažalost, čini se da na ovogodišnjem klimatskom samitu nije puno toga postignuto i da se sa rešavanjem klimatske krize kasni, a svaka izgubljena godina znači da će buduća smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte morati da budu još radikalnija. Ovaj klimatski samit bio je posvećen malim – uglavnom nerazvijenim i najviše ugroženim zemljama, koje su se sa pravom pobunile da obećani fond od 100 milijardi dolara za sprečavanje i adaptaciju na klimatske promene nije napunjen, i da bogate države koje su i najodgovornije- istorijski za promenu klime, izbegavaju da plate svoj deo.
Klimatska pravda i ljudska prava su neodvojivi, i to ne samo ljudska prava prvog reda već i socio-ekonomska prava. Bez poštovanja i unapređenja ljudskih prava nije moguće rešiti ni klimatsku krizu koja je, ujedno i do sada, najveći izazov sa kojim se globalno čovečanstvo susreće. Zato je važno da i kada pričamo o energetskoj tranziciji uvek pričamo o pravednoj energetskoj tranziciji koja neće ići preko leđa običnih građana, već će njihove životne uslove učiniti boljim.
MONITOR: Kako ocjenjujete ekonomsku i socijalnu politiku Vlade Srbije o kojoj se, ovih dana, debatovalo i u Skupštini a povodom predloga budžeta?
LAZOVIĆ: O socijalnoj i ekonomskoj politici Vlade možda vam najbolje govori činjenica da nijednom rečenicom u ekspozeu Vlade nije pomenuto smanjenje društvenih nejednakosti u Srbiji. Naša država ima jednu od najvećih stopa nejednakosti u Evropi, što znači da pojedinci, uglavnom u direktnoj vezi sa SNS-om, raspolažu ogromnim bogatstvima, a velika većina ljudi se jedva snalazi za egzistenciju. Zato i naši predlozi zakona i amandmana upravo idu u pravcu smanjenja ove nepravde.
Sa druge strane, u Srbiji samo od zagađenja vazduha svake godine umre oko 15 hiljada ljudi. Imamo desetine hiljada divljih deponija. Trećina Srbije nema pijaću vodu, a prerađuje se samo 16 posto otpadnih voda. Imamo ozbiljnu krizu u polju energetike. Zato se borimo da Srbija ozbiljno shvati probleme očuvanja životne sredine i predlažemo konkretna rešenja u ovom polju.
Moram da istaknem da Vlada nema odgovore na naše argumente i da je to i razlog ozbiljnih napada koje trpimo. Kada pitamo o siromaštvu, oni nas napadaju da smo strani plaćenici, kada pitamo o korupciji – da smo ubice i deo Belivukovog klana, kada pitamo o zagađenju – napadaju me da mi je otac silovatelj… Eto to je pravo lice SNS-a. Bežanje od odgovora, sakrivanje od pitanja i napadi na političke neistomišljenike.
MONITOR: Nacrti zakona o oporezivanju odnose se, prije svega, na privredne aktivnosti u kojima se lako stiče profit u ratnoj i energetskoj kriz i- trgovini energentima i oružjem, ekstra prihod od kocke i klađenja. To su glavne neuralgične tačke gdje se interesi građanstva decenijama potčinjavaju političkim i tajkunskim vrhuškama. Vi kao da ste dirnuli u „osinje gnezdo“?
LAZOVIĆ: Hvala vam na ovom pitanju, apsolutno ste u pravu. Nema budućnosti za Srbiju ukoliko ne demontiramo taj nepravedni sistem. Ovo je samo početak, a mi planiramo da u potpunosti reformišemo poresku politiku tako da ona bude zaista pravedna. Mi poresku politiku vidimo i kao instrument za postizanje pravednijeg društva. U tom smislu, kao država moramo više oporezovati i one koji su se okoristili u ovoj krizi i one koji na jako isplativim poslovima crpe naša prirodna dobra ili kao kladionice i kockarnice stvaraju ozbiljne probleme u društvu. Ova sredstva ćemo iskoristiti za smanjenje društvenih nejednakosti, podizanje energetske efikasnosti i podršku programima za smanjenje siromaštva.
MONITOR: U posljednje vrijeme, prorežimski tabloidi su se okomili baš na Vas lično. Sada ste i šef poslaničke grupe, Vaša izlaganja i pitanja predstavnicima vlasti može da čuje čitava Srbija. Da li je opozicija (koja se teško ujedinjuje i oko osnovnih tema)u Skupštini, samo „neprijatna činjenica“ ili i nešto više od toga?
LAZOVIĆ: Mi smo na meti režima godinama, ali to nam samo govori da smo na dobrom putu. Što se opozicije u Narodnoj skupštini tiče, čini se da imamo razloga za optimizam. Neki novi duh saradnje i podrške vlada u Narodnoj skupštini i to se vidi po izlaganjima koja su često koordinisana i to me iskreno raduje. Iako se SNS trudi da se drugačije predstavi, oni su u osetnom padu podrške.
MONITOR: U vrijeme dok je bio ministar unutrašnjih poslova, postavljali ste nezgodna pitanja Aleksandru Vulinu. Nedavno je postavljen na čelo BIA. Kako ocjenjujete ovo najnovije kadriranje Aleksandra Vučića, kome bi ono moglo da ide u prilog?
LAZOVIĆ: Vulin će pre svega biti angažovan oko praćenja i kontrolosanja opozicije i pretnji, ne po državu, već po vlast SNS-a. Mislim da će on služiti za obračunavanje sa političkim neistomišljenicima vlasti, a nastaviće se i destrukcija osnovne delatnosti BIA. Ovo je znak potpune partijske, naprednjačke privatizacije ove institucije.
MONITOR: Najnovija rezolucija Parlamenta EU podigla je nivo kritičnosti prema politici Srbije, posebno prema njenoj spoljnoj politici. Predsjednik Srbije i dalje „prkosi“ ili tek „tvrdi pazar“ sjedeći na svojim spoljnopolitičkim stubovima. Koliki udio u tome ima njegova politika prema zemljama našeg regiona koju, relativno uspješno, prekriva inicijativom Otvoreni Balkan?
LAZOVIĆ: Vidite, nemojte se nikada prevariti i pomisliti da tu ima neke državne politike. Jedina politika koju Vučić sprovodi je politika njegovog opstanka na vlasti i obezbeđivanja bogaćenja ljudima bliskim SNS-u. U tom smislu, balansiranje između EU i Rusije se dešava samo da SNS ne bi trpeo posledice po rejting, a ne da bi se zaštitili interesi Srbije. Mi smo o ovome upozorili sve naše međunarodne kontakte i izneli stav da je za Srbiju važno da usaglasi spoljnu politiku sa EU, ali je važno da se dostignu evropski standardi i po pitanju borbe protiv kriminala, slobode medija i poštovanja zakona. I zato SNS-u ni ne odgovara Srbija u EU i oni su najveća prepreka evrointegracija. Ne mogu oni kojima je osnovna odlika vlasti zloupotreba medija, koji svakodnevno krše zakone kako bi obezbedili korist svojoj ekipi i koji su u direktnoj vezi sa organizovanim kriminalom, odjednom da se promene – jer će izgubiti vlast, a neki i završiti u zatvoru.
Nastasja RADOVIĆ
Izdvojeno1 sedmica
Izdvojeno4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
DETEKTOR4 sedmice
INTERVJU2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
FOKUS3 sedmice
DUHANKESA3 sedmice