U posljednjih dvadeset godina, sreli smo dosta ljudi koji su pratili teške događaje na Balkanu. Neki od njih se njime i danas bave, kao Ričard Birn koji je izvještavao i analizirao najnoviju balkansku odiseju u nizu američkih medija i časopisa, među njima i u čuvenom Foreign policy. Za analizu medija u BIH, 1999. je dobio International reporting project fellowship. Nedavno je u časopisima Nation i The Common review, objavio obimne eseje o Dušanu Makavejevu i Dubravki Ugrešić.
MONITOR: Kao poznavaocu prilika na Balkanu, kako vam izgleda danas uticaj SAD i efekti tog uticaja na jugoslovensku krizu, uključujući i ovu najnoviju u vezi sa statusom Kosova?
BIRN: Mislim da je uticaj SAD na Balkanu sada najmanji za poslednjih 70 godina. Najveći dometi tog uticaja – Dejtonski sporazum, nezavisnost Kosova– sada izgledaju kratkovido. Američki pritisak u regionu smanjen je zbog takozvanog rata protiv terorizma i ratova u Avganistanu i Iraku. SAD se danas do krajnjih granica naprežu ne bi li preko održanja vojne premoći očuvale i svoj spoljnopočitički uticaj. Zbog te neuspešnosti, jača uticaj EU na Balkanu jer neko mora da popuni vakuum.
Ali umanjenje vojnog budžeta i povećano prisustvo EU su samo dva činioca. Treći su raznorazne obmane (namerne i nenamerne) kada je reč o američkoj politici prema ratnim zločinima i nacionalnom samoopredeljenju.
Bušovo besno odbijanje uloge međunarodne pravde otežalo je predaju begunaca kao što je Ratko Mladić, Hagu.Ova hipokrizija bila je posebno štetna, jer bi predaja Mladića unapredila oporavak Srbije od ratova 90-tih.Čudan slučaj Kosova i insistiranje SAD na jednostrano proglašenoj nezavisnosti je drugi slučaj na kojem je moć SAD pogrešno iskorišćena. Događaji od 1991-1999 učinili su da nastavak srpske vlasti nad velikim delom Kosova postane nemoguć a rat 1999 doveo je do komplikovanog ali ne i nedostižnog pregovaračkog procesa za rešavanje krize na Kosovu. Možda su se ovi pregovori mogli voditi u skladu sa ponovnim procenjivanjem mana i prednosti Dejtonskog sporazuma.
Ako sudimo na osnovu depeša SAD na Vikiliksu, stav SAD o Kosovu je beskompromisan kao i stav Srbije. SAD je preostalo malo ,,štapova i šargarepa” za brzo rešavanje ove krize.
MONITOR: Na koje zemlje Jugoistočne Evrope SAD najviše računaju kao saveznike u realizaciji svojih spoljnopolitičkih interesa?
BIRN: Mnogo zavisi od definisanja tih interesa. Relativna stabilnost dostignuta u ranije nestabilnim Srbiji i Makedoniji , mogla bi da pogura američke spoljnopolitičke interese u regionu.
Ako gledamo šire na Jugoistočnu Evropu, tu su zemlje kao Rumunija koje saradjuju sa američkim obaveštajnim službama u obezbeđivanju takozvanih ,,crnih” -tajnih lokacija. I Albanija je pomoga SAD u preuzimanju zatvorenika iz Gvantanama.
Bušova administracija je često tražila od evropskih zemalja da pomognu u promeni politika pojedinih evropskih zemalja ili da se bore protiv zajedničke evropske politike sa kojom se SAD nisu slagale.Setimo se samo čuvene distinkcije Donalda Ramsfelda o ,,staroj Evropi” koja je bila protiv invazije Iraka – i ,,novoj Evropi”. Toga ima manje u Obaminoj administraciji, ali SAD su uvek srećne kada u regionu imaju nacije koje prihvataju i brane njihove stavove po čitavoj Evropi.
MONITOR: Crna Gora je donedavno sebe predstavljala kao glavnog saveznika SAD na Balkanu. Ipak ima analitičara koji smatraju da je upravo Vašington najviše uticao na povlačenje Mila Đukanovića sa mjesta crnogorskog premijera. Kakvu Crnu Goru žele SAD?
BIRN: Teško je tačno odrediti ulogu SAD u odlasku Đukanovića. Mislim da je to više vezano za proces pristupanja zemlje EU.Složeno je i pitanje šta SAD žele da vide u zemlji kakva je Crna Gora. Nakon protekle tri decenije previranja, SAD bi htele stabilnost i sigurnost za sve nacije.Zatim, okruženje pogodno za trgovinu i investicije. Zbog toga se u spoljnopolitičkoj retorici uvek naglašava korupcija i drugi ,,ekonomski” zločini. Pomenuo sam čuvenu distinkciju na staru i novu Evropu. Mislim da bi svaka američka administracija bila srećna da vidi Crnu Goru potpuno uključenu u stabilnu i bezbednu Evropu ali još uvek otvorenu za ekonomske i bezbednosne veze sa SAD.
MONITOR: Da li mislite da je Srbija za SAD, u ovoj Obaminoj eri, zaista postala ključni igrač u regionu, kako je pre par mjeseci u Beogradu rekla Hilari Klinton?
BIRN: Svakako da jeste. Iako se smatra da je nakon Miloševićeve i Koštuničine ere Srbija malo napredovala na unutrašnjem planu,kada je reč o regionalnoj i spoljnoj politici, to se ipak vidi kao ,,poboljšanje”.
Sekretarka Klinton je rekla da je Srbija ,,ključni igrač u regionu” u najvećoj meri zato što ona nije više izazivač problema u regionu.To je potvrđeno miroljubivom politikom oko Kosova i poboljšanjem odnosa sa susedima.Miroljubiva i stabilna Srbija – s obzirom na njen geografski položaj i veličinu – određuje se kao ključni igrač. To je više otopljavanje nego prijateljstvo.Ali, to je početak.
MONITOR: Da li tačno da u Stejt departmentu postoji izvjesna podjela između onih zvaničnika i diplomata koji su bliski Hilari Klinton i njenom suprugu i onih koji su ljudi predsjednika Obame?
BIRN: Mislim da se SAD prema Srbiji bolje postavljaju u Obaminoj nego za vreme Klintonove administracije. Tu je novo osoblje, drugačije procene li najviše- pozitivnija uloga same Srbije?
U Stejt departmentu je najviše karijernih diplomata koji ostaju i posle promene administracije. Predsednici SAD dolaze i odlaze. Stavovi diplomata formiraju se godinama na osnovu istraživanja i iskustava. Oni o tome informišu vladu ali ne donose političke odluke.
Još je jako stanoviše Stejt departmenta o Kosovu, na primer. Jezik onoga što se pojavilo na Vikiliksu,čak i iz 2010, jako me je podsetio na zvanične i nezvanične stavove tokom Rambujea i nakon njega. Izgleda da postoji prilično jedinstvo oko nekih tema.
MONITOR: Nakon otkrića Vikiliksa o nalozima za špijuniranje Ban Ki Muna i drugih najviših svjetskih zvaničnika koje je naložila sekretarka Klinton, nema postavljanja pitanja njene odgovornosti u DS?
BIRN: Vikiliks je učinio veliku uslugu SAD, mada se to ne vidi iz histeričnih reakcija vlade i ogromnog pritiska na Amazon i Viza kompanije da primene nezakonite mere protiv Vikiliksa.
Sve u svemu, taj materijal je pokazao da je SAD diplomatija ostala u velikoj meri dosledna i da ima više pameti i lucidnosti nego što se moglo očekivati nakon Bušove administracije.
Onaj deo koji se tiče američkih tajnih službi u UN mnogo je više debatovan.Bilo je mnogo pokušaja da se to pokaže kao uobičajena formalnost,ali koja se ne sprovodi u delo. Meni to nije uverljiv odgovor. Dodao bih da svaki diplomata zna da može biti meta takvog uhođenja čak i od prijateljskih zemlja, ali je razmišljanje o tome kao o zločinu došlo od naše lične povređenosti kada smo saznali za takve taktike.
MONITOR: Kako gledate na odnose SAD i arapskog svijeta: Da li je došao kraj američkoj politici koja je interese stavljala iznad principa?
BIRN: Podsećate me na Obamin govor u Kairu i njegova obećanja arapskom svetu–posebno mladima, u junu 2009. Sada to izgleda kao dalekovidi izbor iako je SAD nezgrapno i sporo odgovarala na uglavnom spontanu demokratsku pobunu u Tunisu i Egiptu.
Egipatska geografska uloga u svetskoj ekonomiji i ključno mesto u obezbeđivanju mira u regionu (posebno sa Izraelom) najvažniji su za američki odgovor. Ali čak i miroljubive revolucije mogu biti haotične. Amerika ne voli zbrku– pogotovo kada se radi o svetskim snabdevačima naftom ili onima koji obezbedjuju izraelsku sigurnost.
Ali SAD mogu da očekuju još haotičnih događaja u arapskom svetu u narednim godinama. Američka retorika o širenju slobode u svetu biće stavljena na probu u ovakvim događajima na Srednjem istoku. Možemo samo da se nadamo da će kada prodje šok zbog Egipta i Tunisa, SAD razvijati jednu spretniju i nijansiraniju politiku koja će pomiriti američku želju za stabilnošću i sigurnošću sa univerzalnim težnjama za slobodom koje su inspirisale i našu vlastitu naciju.
MONITOR: Ovdje se spekuliše da bi Hosni Mubarak i njegova porodica možda mogli pobjeći i u Crnu Goru gdje na Jadranskom moru njemu bliski egipatski biznismeni imaju udio u građevinsko-turističkim poslovima.Crnogorsko državljanstvo ima i bivši premijer Tajlanda Taksin Šinavatra koji se nalazi na crvenoj Interpolovoj poternici.
BIRN: Ko to ne bi želeo da se odmara u Crnoj Gori?To je prelepa zemlja! Zemlja Kazino rojala– jednog od poslednjih filmova o Džejmsu Bondu. Jedno je sigurno – za egipatsku demokratiju bi bilo mnogo bolje da Mubarak ode da živi u Crnu Goru nego da tamo ostane. Ali, da se uozbiljimo, on je rekao da će umreti na egipatskom tlu i oni bi trebalo da ga tamo zadrže. To su glasine koje su deo cene koju neka zemlja plaća za otvorenost investitorima.
Nastasja RADOVIĆ
IN ENGLISH3 sedmice
HORIZONTI4 sedmice
FOKUS3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
FOKUS4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice