Građani instinktivno znaju da održavanje na vlasti mnogo godina otvara vrata za korupciju, i ekonomsku stagnaciju. Samo mali broj izabranih se bogati a mase ostaju u siromaštvu. Da li se radi o Bjelorusiji ili Bosni ili o Crnoj Gori, sve je to isto
Volfgang Petrič je predsjednik Fondacije Maršalov plan u Austriji i predsedavajući Instituta Herbert C. Kelman za interaktivnu transformaciju konflikata. Našoj javnosti je najviše poznat kao bivši visoki predstavnik UN-a u BiH.
MONITOR: Nedavno je u SB UN održana debata uz učešće Milorada Dodika i Dragana Čovića. Debatu je inicirao ruski predstavnik u SB. Često se govori o ruskom uticaju u RS. Kako je to izgledalo dok ste Vi bili Visoko predstavnik u BiH?
PETRIČ: U moje vreme, između 1999. i 2002, saradnja sa Rusijom je bila odlična. Moskva je štitila Banja Luku, ali u mnogim situacijama ja sam mogao da računam na podršku ruskog ambasadora. U skladu sa tim, Dodik je bio konstruktivan političar. Uspeo sam da postignem da se sve tri partije slože oko sveobuhvatne reforme entitetskih ustava. Veliki napredak je bio moguć jer je bilo izvesnog pragmatizma kod sve tri strane.Što su duže ovi isti političari ostajali na vlasti to je bilo više korupcije, a manje napretka.
Uskoro je u Bosni nastao tužan slogan ,,Gladni smo na tri jezika”.
Bosna, zarobljena u etno-političkoj retorici, postala je zarobljena država. Dejtonski pojas za spasavanje pretvorio se u ludačku košulju.
MONITOR: Kada su pogoršani odnosi Zapada sa Moskvom?
PETRIČ: Okupacijom Krima 2011. novi hladni rat je na vidiku, novi faktori kao Kina, neke arapske zemlje, ali i Rusija i Turska, menjaju geopolitičku ravnotežu na Balkanu.
Evropa i svet su u potpuno novom položaju. U sadejstvu sa epidemijom kovida digitalno doba će promeniti ekonomske mogućnosti za sve nas, osobito za regiju koja je dodatno pogođena ogromnim demografskim promenama. Mnogo mladih ljudi odlazi čime se još više smanjuju perspektive za bolji život u njihovim domovinama.
Potrebno je da razumemo nedavnu šaradu u UN na ovoj pozadini. Odgovorni za bosansku propast – Dodik, Ćović; Izetbegović nije bio prisutan – pozvani od strane Rusije, grubo su napali Evropu i njenog predstavnika. Gde bi bio bosanski narod da nije bilo milijardi eura i dolara koji su spasli Bosnu? Ništa, zaista ništa, nisu doprineli ovi političari koji su zloupotrebili najviše telo UN da bi širili laži i mržnju. Oni su možda mnogo bogatiji danas nego što su bili kada su ulazili u politiku, ali su njihovi građani siromašni.
Odkad sam pre 18 godina napustio Bosnu, suviše mnogo toga je pošlo nagore. Iskreno se nadam da će prijatelji demokratske Bosne kao Nemačka, Austrija i mnogi drugi biti odlučni da unaprede reforme i insistriraju na promenama. Od kada je novi specijalni predstavnik EU Johan Satler, ponovo jedan Austrijanac, već je postignut neki uspeh. Nakon 12 godina, Mostar će glasati ovog decembra.
MONITOR: Šta mislite o promjenama na čelu najvećih gradova u Federaciji i RS?
PETRIČ: Promena je spora u Bosni, ali je moguća. Obični građani, posebno u gradovima kao što su Sarajevo i Banjaluka ali i u nekim seoskim zajednicama, žele da pošteni ljudi budu njihovi predstavnici. Neke od malih partija, kao što je građanski orijentisana Naša stranka, predstavljaju tu promenu. Iako se čini da mladi gradonačelnik Banjaluke naginje nacionalističkim osećanjima, njegov program za borbu protiv korupcije predstavlja otklon od Dodikove klijentelističke politike. To je korak napred!
Uveren sam da će EU primetiti ove male znake promene i podržati ih. Više podrške mora ići građanski orijentisanim grupama za koje etnicitet nije odlučujući faktor.
MONITOR: Promjene i u Crnoj Gori. Predviđali ste ih, ali ne tako skoro?
PETRIČ: Mirni protesti su znak da narod ne želi da političari zauvek budu na vlasti. Građani instinktivno znaju da održavanje na vlasti mnogo godina otvara vrata za korupciju, kronizam i ekonomsku stagnaciju. Samo mali broj izabranih se bogati a mase ostaju u siromaštvu.
Da li se radi o Belorusiji ili Bosni ili o Crnoj Gori, sve je to isto.
Rezultati izbora su jasan znak da Crnogorci žele mirnu i demokratsku promenu. Ja verujem da će jedna sposobna vlada otvoriti šansu za sve. To će pomoći Crnoj Gori u njenom pristupanju EU. Izbori koji vode ka promeni znak su vitalne demokratije.
MONITOR: Bili ste i specijalni izaslanik EU za Kosovo. Da li bi pitanje odnosa Srbije i Kosova moglo ostati na nivou zamrznutog konflikta za duži niz godina?
PETRIČ: Osim što još nedostaje međuetničko pomirenje u Bosni, albansko-srpski sukob oko Kosova je poslednje istorijsko pitanje koje je ostalo posle raspada Jugoslavije. On mora biti rešen. Evropi nije potreban još jedan zamrznuti konflikt na njenoj teritoriji. Nedavni sukob u Nagorno-Karabahu pokazuje kako brzo zapušteni konflikti ponovo buknu. Želimo miran dogovor za Kosovo. Iskusni EU posrednik Miroslav Lajčak je na obećavajućem putu da pomogne obema stranama da normalizuju odnose.
U ovim nesigurnim vremenima, bezbednost na Balkanu je prisno povezana sa evropskom bezbednošću i mirom. Kosovo je lakmus test za miroljubivu Evropu.
MONITOR: Na koji način zamišljate budućnost tzv. Zapadnog Balkana?
PETRIČ: Jednom kada se nasleđe iz ratova u bivšoj Jugoslaviji u potpunosti reši, fokus bi brzo morao da se okrene na životne socijalne i ekonomske teme. Slabi ekonomski pokazatelji, zapanjujuća nejednakost i gorući izazov klimatskih promena-Balkan je nerazvijen i suviše zagađen i time se mora baviti. EU je spremna da pomogne i primi Crnu Goru i region u svoj krug.
MONITOR: EU ima problem sa neslaganjem Mađarske i Poljske u vezi sa uslovljavanjem za pristup fondovima EU, što se uslovljava vladavinom prava.
PETRIČ: Populistički pokreti širom Evrope ugrozili su naš liberalni demokratski sistem. To je posebno opasno u Mađarskoj i Poljskoj, ali i u Bugarskoj i Rumuniji.
EU je obezbedila milijarde eura da bi se borili protiv ekonomskih posledica pandemije i milijarde koje bi se investirale u evropsku industriju. Novac mora biti potrošen na korektan i transparentan način.
U Mađarskoj i Poljskoj pravosuđe više nije nezavisno.To je otvorilo vrata korupciji i zloupotrebi velikih novčanih iznosa koji su stizali iz Brisela. Zemlje, kao Nemačka i Austrija koje uplaćuju mnogo više u EU budžet nego neke druge, žele da budu sigurne da će se novac trošiti mudro i transparentno.
To nije ono što želi g-din Orban, čija je dugogodišnja autokratska vladavina poznata po zloupotrebi javnih fondova.
Videćemo kako će taj sukob biti rešen, ja se nadam i verujem da će demokratija i odgovornost prevladati.
Ukoliko zemlje koje su kandidati, među njima i Crna Gora, ne razviju jači demokratski sistem, mnoge EU članice će zadržati skeptičan odnos prema proširenju. Brisel ne želi da nove EU članice postanu kao Mađarska i Poljska. To bi EU okrenulo ka autoritarnom sistemu koji bi razorio pravi koncept liberalne demokratije EU.
MONITOR: Može li se od Džozefa Bajdena, izabranog predsednika, očekivati slična politika koju su vodili njegovi prethodnici iz Demokratske stranke?
PETRIČ: On će opozvati neke od najgorih odluka njegovog prethodnika. Već je najavio ponovno pristupanje Pariskom sporazumu o klimi kao i povratak multilateralnom okviru UN i specijalnih agencija kao što je SZO u njegovom središtu…
G-din Bajden će ojačati evro-atlantske odnose i podržaće EU na Balkanu. Tu ima mnogo pozitivnih signala.
Još je važnije da EU nastavi da samu sebe reformiše, osnažuje svoju stratešku autonomiju i postane igrač na globalnoj sceni.
Američko stoleće se bliži kraju, a novi multipolarni globalni poredak je u nastajanju. Evropa mora da pronađe svoje mesto među velikim igračima – SAD-om, Kinom, Rusijom. Za to su nam potrebne sve naše pozitivne snage, uključujući one iz manjih država kao što su Austrija i Crna Gora.
Crna Gora ulazi u novu fazu u svojoj istoriji
MONITOR: Šta biste sugerisali novoj crnogorskoj Vladi?
PETRIČ: Sa ovim glasanjem Crna Gora ulazi u novu fazu u svojoj istoriji. To je omogućila mirna promena koja se dogodila u glasačkoj kabini, glavni pokretački događaj u svakoj državi i društvu. Ja poštujem rezultate ovih izbora i nadam se da je nova Vlada svesna istorijske odgovornosti da radi u korist svih njenih građana i suvereniteta zemlje, da održi njeno članstvo u NATO-u i drugim međunarodnim sporazumima, uključujući pristupanje EU.
Drugo, dobrosusedski odnosi su veoma bitni i doprinose regionalnoj stabilnosti. Tako da dobri odnosi sa Zapadom, EU i SAD-om posebno, a posebno sa EU članicama kao što su Nemačka, Italija i Austrija. Odnosi sa Rusjom i Kinom koje imaju jak ekonomski uticaj, trebalo bi da budu usklađeni sa evropskim pravilima i propisima.
Na kraju, EU će pažljivo posmatrati kako se sprovode unutrašnje reforme, posebno u pravosuđu. Transparentnost, odgovornost i vladavina prava-temelj su članstva Crne Gore u EU.
Dejtonski sporazum nije nacrt za održivu, evropsku BiH
MONITOR: Prošlo je 25 godina od Dejtonskog sporazuma. Za to vrijeme su se pojavila dva različita pristupa: jedan je insistirao na potpunoj primjeni Sporazuma, a drugi na njegovoj izmjeni.
PETRIČ: Od početka je jasno da Dejtonski sporazum može biti samo osnova za stvaranje demokratske BiH. Odredbe koje je ispregovarao američki izaslanik Ričard Holbruk bile su kompromis na osnovu kojeg je zaustavljen rat. To nije bio nacrt za održivu evropsku državu. Da bi se pomoglo posleratnoj Bosni – koja je ostala u starim granicama ali podeljena na dva entiteta sa visokim stepenom autonomije-stvorena je međunarodna ispostava, KVP (OHR), kojom je rukovodio Visoki predstavnik kao krajnji autoritet koji je ubrzo dobio vrlo moćna Bonska ovlašćenja da bi uspostavio zakonski poredak i otpustio političare koji narušavaju mirovni sporazum. Zajedno sa SFOR-om predvođenim NATO, snagama za stabilizaciju, KVP je mogao da održi mir u Bosni i doprinese ponovnoj izgradnji države. Oko 90 posto infrastrukture, domova, fabrika bilo je u ruševinama. Više od polovine populacije je bilo raseljeno ili je živelo kao izbeglice na raznim stranama-Evropi, Turskoj, SAD-u ili Kanadi.
Bilo bi nužno nastaviti putem potpune transformacije države, što znači ići dalje od Dejtonskog sporazuma. To je KVP radio u prvih deset godina – i to je funkcionisalo. Od tada su unutrašnje politike bile u mrežama duboke i sistemske korupcije od strane političke biznis elite koja je nastojala da odbrani svoje etničko bratstvo.
Nažalost, EU i KVP, obe iz svojih razloga, su odustale od svih težnji i ciljeva koje su prihvatile kao svoje obaveze.
Potreban nam je novi početak u Bosni koji će aktivirati civilno društvo iznad etničkih podela, reforma nefunkcionalne države i transformacija nesposobnog pravosuđa i preopterećene birokratije, u modernu evropsku državu.
Evropeizacija bi morala da zameni nedelotvornu i koruptivnu dejtonsku državu. Zaboravljamo da EU u Sarajevu ima jednu od najvećih misija u svetu. Evropi je potrebno da postane ,,jedina igra u gradu”. Tradicionalni saveznici kao SAD bi takođe trebalo da se ponovo angažuju, ali Bosna je u Evropi i pre ili kasnije biće članica EU.
Nastasja RADOVIĆ