Evropska unija je daleko više zainteresovana da se Srbija uskladi sa njenom spoljnom i bezbjednosnom politikom, dok je za Ameriku važnije očuvanje regionalne stabilnosti po cijenu neuvođenja sankcija Srbije Rusiji

MONITOR: Opozicija u Srbiji kao da nije bila u većem previranju i međusobnim neslaganjima od početka vlasti SNS-a. Borba protiv vlasti kao da je zaboravljena?

VELEBIT: Ovogodišnji izbori u Srbiji su uneli novu dinamiku u politički prostor, pre svega zato što je celokupna opozicija učestvovala na njima za razliku od prethodnih izbora koji su bili bojkotovani od većeg dela opozicije. Parlament više neće biti jednopartijski već će se otvoriti prostor za razmenu mišljenja i unutar institucija. Mislim da je za našu demokratiju dobro  da se posle dužeg vremena čuje različitost mišljenja koja više neće moći da se ignoriše. Ipak, novi raskoli u opoziciji su nas još jednom doveli u situaciju da se više bavimo previranjima unutar opozicije nego ponudom rešenja i ideja koje bi bile alternativa onome što aktuelna vlast nudi. Rat u Ukrajini je dosta uticao i na politička dešavanja u Srbiji tako da je očekivano da će se stranke u narednom periodu najviše baviti pitanjem uticaja posledica rata na Srbiju. Dodatno, ovo će biti prilika i da možda opozicija i vlast nađu zajednički jezik kad je reč o novom spoljnopolitičkom pozicioniraju Srbije. Vlast će sigurno tražiti svoje saveznike i među opozicijom za donošenje nekih nepopularnih odluka u budućnosti koje će imati za cilj dalje distanciranje od Rusije.

MONITOR: Još je burno reagovanje na razgovor Đilas-Vučić, odmah poslije izbora. Djeluje da je vlast imala najviše koristi ne samo od Đilasove inicijative da se sastane sa Vučićem već i žestoke javne osude gotovo svih opozicionih predvodnika. Da li je neka vrsta saradnje opozicije prilikom izbora organa novoformiranog saziva Skupštine Beograda, znak da su postali svjesniji „viših interesa“?

VELEBIT: Svaki korak koji doprinosi smanjenju tenzija je dobar ukoliko postoje iskrene namere i jedne i druge strane za to. U politici je jako bitan tajming, a onda na osnovu toga možemo i da analiziramo susret koji ste pomenuli. Ako je namera Dragana Đilasa bila da se pozicionira kao lider opozicije i da pokaže svoje liderstvo onda je on svoj cilj ispunio. Vučić je na neki načio učinio i uslugu Đilasu tako što mu je dao legitimitet lidera opozicije. Zašto nije razgovarao sa drugim ljudima iz opozicije koji su osvojili možda i bolji rezultat od stranke koju vodi Dragan Đilas? Naravno, ovaj sastanak je značajno uticao na razdor u opoziciji, ali je i pokazao koliko je to jedinstvo neodrživo i da je jedini cilj bio da se ujedinjena opozicija ne raspadne uoči izbora. Mnogi koji su kritikovali ovaj sastanak, uključujući i mene, isticali su argument da su upravo Đilas i ljudi oko njega ranije lepili etikete ’izdajnika’ svakome ko bi se usudio da razgovara ili pregovara sa vlašću. Postavljam pitanje – ko je taj ko može da odredi kada je u redu da se razgovara sa Vučićem, a kada nije?

MONITOR: Kako gledate na obećanje Aleksandra Vučića o održavanju novih beogradskih izbora?

VELEBIT: Mislim da ponavljanje beogradskih izbora nije dobra stvar za našu demokratiju jer se na taj način pravi presedan – ako nismo zadovoljni izbornim rezultatom, idemo na nove izbore. U Srbiji već imamo uspostavljenu praksu vanrednih izbora na svake dve godine, a ovaj presedan sa ponavljanjem beogradskih izbora bi mogao dodatno da obesmisli izborni proces. Ljudi su umorni od količine izbora što bi moglo da utiče i na njihovu motivaciju da glasaju. Nisam siguran koliko bi ponavljanje beogradskih izbora doprinelo opoziciji koja je danas razjedinjena i teško je zamisliti da ponovo dođe do nekih saveza koji su postojali uoči ovih izbora. Ne verujem da je put ka promenama moguć na ovaj način.

MONITOR: Sergej Lavrov nije došao, ali je bio Olaf Šolc u Beogradu. U Spoljnopolitičkom odboru EP napravljen je izvještaj o Srbiji. Politička dinamika za vlast u Srbiji ne prestaje, ali je izgleda izostao onaj veliki pritisak o kojem je Aleksandar Vučić govorio. Šta se  događa?

VELEBIT: Aleksandar Vučić je vrlo uspešno kreirao narativ o velikim pritiscima koji se vrše na Srbiju. To je možda bio slučaj u početku ratnih sukoba, ali mi je utisak da danas te vrste pritiska nema. Svako ko dobro razume poziciju Srbije, njenu istoriju, frustracije politikom Zapada, emotivni odnos prema Rusiji, taj neće insistirati na tome da Srbija uvede sankcije. Takav utisak sam stekao i u razgovoru sa diplomatama sa Zapada koji razumeju da situacija nije crno-bela, već da je neophodno šire sagledavanje stvari koje se ne tiče samo pozicije Srbije već i kako bi odluke koje bi Srbija donela mogle da utiču na regionalnu stabilnost. Evropska unija je daleko više zainteresovana da se Srbija uskladi sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom, dok je za Ameriku važnije očuvanje regionalne stabilnosti po cenu neuvođenja sankcija Srbije Rusiji. Mislim da je ovde važno da se razume zbog čega Srbiji nije tako lako da uvede sankcije i kakve bi mogle da budu posledice toga. Prvo, među građanima već postoji dovoljna frustracija politikom Zapada prema Srbiji, od raspada Jugoslavije, preko bombardovanja do samoproglašenja nezavisnosti Kosova. Sa druge strane, Srbija i Rusija nikada nisu bile u ratnom sukobu. Ali, Srbija je istovremeno dobila mnoge dobre stvari sa Zapada što treba da se iskoristi za dalje produbljivanje odnosa i razvijanje ekonomske saradnje. Partneri sa Zapada bi trebalo u tome da prepoznaju i svoj interes.

MONITOR: Više zvaničnika Srbije je učestvovalo na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu – kao i Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH. Dodik se sastao i sa Vladimirom Putinom. Koliko pokazana lojalnost Rusiji moože pomoći stabilokratskom stanju koje je do sada dominiralo u državama i entitetima koje oni predstavljaju, posebno u slučaju Dodika i RS-a koje očekuju opšti izbori u BiH u oktobru?

VELEBIT: Mislim da je ovde reč o kratkovidosti onih koji misle da će im bilo kakva bliskost sa režimom u Moskvi pomoći da politički prežive. Želeo bih da istaknem da je dobro da vlasti u Srbiji pokušavaju da se distanciraju od zločinačkog režima Vladimira Putina. To smo videli kroz glasanje Srbije u UN za rezolucije kojima se osuđuje ruska agresija, kao i za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN. Otkazivanje posete Sergeja Lavrova je još jedan dobar znak gde smo videli da ni srpskim vlastima nije bilo u interesu da do ove posete dođe. U ovom trenutku je bitno da Srbija dobije podršku Zapada za poteze koje pravi, iako još uvek Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

MONITOR: Vladimir Putin često pominje slučaj Kosova kao presedan iz kojeg, po njemu, proizilazi i pravo Rusije da prizna Donjeck i Lugansk. On se poziva i na presudu Međunarodnog suda pravde. S obzirom na nedavni stav EK o problemu granica Ukrajine  može li se razmišljati i o tome da Zapad u budućem mirovnom dogovaranju, zatraži da Rusija, kao ustupak, prizna Kosovo ili odustane od veta u SB UN?

VELEBIT: Upravo to što je rekao Vladimir Putin najbolji je pokazatelj naše zablude da će Rusija uvek i bez naplate braniti srpske interese. To je bio slučaj samo zato što su se ruski i srpski interesi poklapali, ali to više ne mora da bude slučaj. Za nas je bitno da razumemo da se Rusija ponaša kao i svaka druga velika sila koja gleda svoje interese, a ako taj interes više ne bude podrška Srbiji oko Kosova, te podrške više neće biti. Srbija treba da gleda svoje interese, a ti interesi nisu na Istoku već na Zapadu. Svakako da će pregovori oko Kosova više zavisiti od dogovora velikih sila nego od onoga što bi se dogovorile političke elite u Prištini i Beogradu.

MONITOR: EK je donijela zaključak da bi Ukrajini i Moldaviji trebalo dati status kandidata. Očekuju nas sastanci Savjeta EU i EU – Zapadni Balkan, 23-24. juna. Čemu se  može nadati Zapadni Balkan?

VELEBIT: Ovo je jedinstvena prilika da Evropska unija prepozna šta su njeni geostrateški interesi. Ukoliko Zapadni Balkan ostane van političkih i bezbednosnih interesa EU to može samo da otvori vrata za druge sile da jačaju svoj uticaj što se već dešava sa Kinom, Turskom, Emiratima. Takođe, ako bi Ukrajina, Moldavija i Gruzija dobile status kandidata, a da ne bude ubrzan proces pristupanja Zapadnog Balkana to će biti loš signal i za građane regiona koji su već razočarani pristupom EU u ovom regionu. Sad je trenutak da EU nedvosmisleno pokaže da vidi Zapadni Balkan kao deo svoje porodice.

MONITOR: Američki predsednik Džozef Bajden je, prema navodima TV kanala NBC, kritikovao funkcionere Administracije zbog javnog priželjkivanja poraza Rusije, a francuski predsednik Makron smatra da bez dogovora sa Rusijom nema prestanka rata u Ukrajini i globalnih nevolja. Da li je agresija Rusije na Ukrajinu kao i zavisnost Evrope i svijeta od ruskih prirodnih resursa, jedan od motiva za trasiranje mirovnog plana?

VELEBIT: U međunarodnim odnosima je važno da od svojih neprijatelja ne napravite međusobne prijatelje što bi moglo da se desi sa Rusijom i Kinom. U ovom trenutku Kina pažljivo posmatra sa strane sve što se dešava pokušavajući da nađe korist za sebe. Ovaj rat će u nekom trenutku morati da se završi sklapanjem mira, ali je sada jako teško predvideti kada bi to moglo da se desi. Čak i kada bi se rat sutra završio, Rusija bi bila još dugo izolovana od sveta jer jednom kada uvedete sankcije jako teško dolazi do njihovog napuštanja. Nisam siguran koliko je politika sankcija dobra stvar jer najveće posledice trpe obični građani. Oni koji misle da će se građani Rusije masovno pobuniti zbog sankcija mislim da greše jer zaboravljaju koliko su Rusi trpeljivi. Da nije tako Vladimir Putin odavno ne bi bio na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ