Ako bi taj „šengen” bio izgrađen prema modelu EU, i kao priprema za učlanjenje u EU, mogla bi se stvoriti formacija koja ublažava tendenciju stvaranja velikih nacionalnih država koje se ne mogu stvoriti, kao takve, bez ratova. To je svakako bolje nego i dalje nazadovati ili održavati „zaleđene” ili tinjajuće ratne sukobe
MONITOR: Proteklih dana u Srbiji i na Kosovu najaktuelnija tema bilo je potpisivanje u Vašingtonu sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. U Srbiji vlast i opozicija imaju sasvim suprotne stavove. Kakav je Vaš stav o tom dokumentu?
MALIĆI: Sporazum iz Vašingtona nakićen je svim i svačim, više je popis obećanja sa nejasnim garancijama oko mnogih milijardi investicija… Naravno, i na Kosovu su, kao i u Srbiji, opozicija i pozicija podeljene oko sporazuma. Kritičnija je situacija kod vladine stranke, zato što je kosovska delegacija i u Vašingtonu pokazala nesuglasice. U jednom trenutku Ramuš Haradinaj je iz Prištine pretio da će srušiti krhku vladinu koaliciju, ali je brzo primiren, možda i zbog direktnog snažnog demarša američke strane. Ako bismo ukršteno čitali stavove vlasti i opozicija na Kosovu i Srbiji, imali bismo zanimljiv stepen visoke saglasnosti u oceni sporazuma: srpska opozicija smatra da sporazum ide u prilog Kosovu, da je Vučić praktično priznao nezavisnost Kosova. Kosovska opozicija naprotiv smatra da je u Vašingtonu najviše profitirala Srbija, a da je kosovska delegacija bila nelegitimna, nesposobna i neodgovorna.
MONITOR: Šta je sporazumom dobilo Kosovo? Da li on ugrožava suverenitet Kosova?
MALIĆI: Sporazum je po formi i sadržaju najviše bio u funkciji podržavanja izborne kampanje predsednika Trampa. Kosovo i Srbija nisu mnogo dobili. Izostalo je ono što su kosovski pregovarači očekivali, a od čega je srpska strana najviše strepela. Naime, kada je Donald Tramp pre skoro dve godine uputio pismo predsednicima Kosova i Srbije, pozvao ih je bio u Belu kuću da tamo finaliziraju završni mirovni sporazum i proslave uzajamno priznanje. Zbog toga se dugo sepekulisalo da je sporazum o Kosovu praktično postignut ili će prosto biti diktiran u Vašingtonu, gde delegacije samo treba da se dogovore oko nekih detalja i stave potpis. Zbog tih glasina je bivši kosovski premijer Albin Kurti, koji je vladao nepunih sto dana, odbijao pozive da ode u Belu kuću, jer je mislio da ga tamo čekaju „noževi probodeni na mapu Kosova”, aludirajući na glasine da su Tači i Vučic već dogovorili nove granice i razmenu teritorija.
Od ideje uzjamnog priznanja nije ništa bilo 4. septembra. Ona se pojavila u prvom draftu sporazuma i kada je ona odmah „procurela” kao alarmantna vest na udarnim stranicama štampe koju kontroliše Vučić, koji je odbio formulaciju, ta tačka sporazuma je uklonjena uz elegantno objašnjenje da je skup u Beloj kući fokusiran na ekonomski i neke druge sporazume, a pitanje završnog političkog sporazuma o priznanju ostavljeno je za pregovore koje vodi EU.
Suverenost Kosova nije narušena sporazumom, ali kosovska opozicija smatra da je suverenost ugrožena zbog prihvatanja zahteva Srbije da se reguliše korišćenje strateških resursa veštačkog jezera i elektrane Gazivode. Jezero se najvećim delom prostire na teritoriji Kosova, oko 15 posto zapadnog dela je na teritoriji Srbije. Ovo pitanje se pokušava ispolitizirati na isti način kao i sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom. Premijer Hoti se optužuje da je navodno Srbiji poklonio deo nečega što je sto posto kosovsko. Američke vladine institucije preuzele su obavezu da naprave projekt fizibiliteta za jezero koje je stvoreno akumulacijom protočnih voda čiji sliv počinje na teritoriji Srbije, ima široku primenu na Kosovu, a onda, dobrim delom preko reke Ibar, ponovo prelazi u Srbiju.
MONITOR: Predsjednik Pokreta za preokret Janko Veselinović izjavio je da je Srbija potpisala „de fakto priznavanje Kosova”.
MALIĆI: Nije priznala, ali je napravila korak u tom smeru i, više simbolički, priznala Sjedinjene Države kao arbitra u rešavanju kosovskog pitanja. Pošto su SAD glavni sponzor nezavisnosti Kosova, Beograd zna da ne može od Vašingtona tražiti potpunu promenu kursa, ali zna da bi Tramp možda mogao ponuditi određene korisne ustupke, kako bi bezbolnije naplatio „odštetu” za neminovno prepuštanje Kosova i proibližavanje Srbije EU i NATO-u. Pored unosnih ekonomskih ponuda koje je potpisao, Vučić je pristao i na određene elemente sporazuma koji znače otklon Srbije od Rusije i Kine na linijama Trampovih konfrontacija sa ovim silama, na kojoj se oslanjala u ekonomskim i vojnim projektima, kao i glavnim partnerima za odbranu Kosova u Ujedinjenim nacijama.
MONITOR: Hoće li sporazum biti sproveden?
MALIĆI: Na ekonomskim delovima sporazuma već se radi na izradi konkretnih protokola i priprema, konkretno oko završetka autoputa Niš-Priština-Drač. Postoje indicije da je i izraelski kapital zaintereseiran za investicije na Kosovu i Srbiji i uopšte na Balkanu. Važan deo sporazuma u Beloj kući, možda i njegova kičma, jeste prihvatanje Zapadno-balkanskog Šengena, koji je ranije Kosovo odbijalo, kojim se sporazumu daje regionalna dimenzija.
MONITOR: Mediji su objavili da se Vi zalažete za to da je razmjena teritorija u cilju dolaska do kompromisa između Srbije i Kosova jedino rješenje.
MALIĆI: Ne, nikada nisam mislio da je razmena teritorije jedini kompromis i rešenje za Kosovo. Ono se nekima činilo kao pragmatično rešenja ako bi ovo pitanje ostalo otvoreno na duži period, od čega trpe ne samo Kosovo i Srbija već i čitav region. Mislim da se sada nameće srednje i mekše rešenje Zapadno-balkanskog Šengena, koje relativizuje pitanje granica i omogućava slobodnu komunikaciju i razmenu, kao preduslova za interesno pomirenje pre svega Albanaca i Srba, koji su kao narod „rascepkani” u državama stvorenim posle raspada Jugoslavije na prostoru centralnog i zapadnog Balkana. Ako bi taj „Shengen” bio izgrađen prema modelu Evropske unije, i kao priprema za učlanjenje u EU, mogla bi se stvoriti formacija koja ublažava tendencija stvaranja velikih nacionalnih država koje se ne mogu stvoriti kao takve bez ratova… Ne znam hoće li to biti moguće… Ali je svakako bolje nego i dalje nazadovati i tapkati u mestu ili održavati „zaleđene” ili tinjajuće ratne sukobe.
MONITOR: Kakve su šanse da Kosovo aplicira za članstvo u EU?
MALIĆI: Pa, u sadašnjoj konstelaciji šanse su nikakve. Mogu se samo pogoršati ako se aplicira. Kao što su pogoršane i kada se apliciralo za članstvo u UNESCO ili Interpol.
MONITOR: Kad se sve rečeno ima u vidu, kakvo je danas stanje na Kosovu i kakvu mu budućnost predviđate?
MALIĆI: Stanje je krajne depresivno. Jalove politike svih aktera kao i pandemija učinile su Kosovo neprivlačnom državom, napuštaju je masovno mladi i talentovani ljudi…. Sada nas očekuje i Specijalni sud koji će povećati frustracije neprihvatanja i neprilagođenosti, ometajući smenu generacije koja je bila započela proteklih godina.
Neutralnost Brisela
MONITOR: Koha je prije nekoliko dana objavila da nikad prije iz EU nisu tako jasno rekli da Kosovo za njih nije država i da se ne može prijaviti za članstvo u EU.
MALIĆI: Da, EU je postao problematičan okvir za rešavanje kosovskog problema zbog koncesualnog modela odlučivanja i činjenice da su pet zemalja članica protiv priznanja nezavisnosti Kosova. Zato je Brisel „neutralan” po pitanju statusa Kosova, iako celi Zapadni Balkan smatra svojim prostorom.
Lisabonski Ustav, koji nije prošao, predviđao je ne koncesualno već većinsko odlučivanje o spornim pitanjima, da bi EU postala funkcionalnija. Da je bio usvojen taj ustav, Kosovo je još 2014. godine moglo da računa na priznanje Brisela i pored protivljenja pet neubeđenih članica. Kada je sama EU došla u krizu i odložila u nedogled prijem novih članica, ova opcija je postala daleka i omogućila Srbiji da kupuje vreme, dok je Kosovo zaostajalo, nije dobilo čak ni liberalizaciju viza iako je pre tri ili četiri godine ispunilo sve „domaće zadatke”.
Zbog ove očigledne nemoći EU, Sjedinjene Države su poslednjih godina vršile pritisak da se ubrza proces, a Trampova administracija je to činila na svoj način. On je mogao započeti i ranije, ali su „tvrdoglavi” kosovski političari odlučili da ucenjuju Srbiju visokom taksom koja je blokirala dijalog. Nisu više slušali ni savete SAD, Nemačke i Francuske.
Priznanje Izraela u pravom trenutku
MONITOR: Šta za Kosovo znači to da je Izrael priznao Kosovo 22 minuta nakon što su se premijer Kosova i predsjednik Srbije obavezali u Vašingtonu da normalizuju ekonomske odnose?
MALIĆI: Priznanje Izraela došlo je u pravom trenutku, pošto poslednjih godina nije bilo niti jednog priznanja. Kosovo se sporazumom obavezalo da neće tražiti prijem u međunarodne organizacije kao balansiranje obavezivanja Srbije da neće lobirati za otpriznavanja Kosova. Međutim, sporazum nije predviđao da Kosovo prestane sa lobiranjem za nova priznanja, i nakon 20 minuta dobila je na poklon, direktno sa telefona iz Trumpovog radnog stola, došlo je priznanje Izraela.
Kosovo je učinilo ustupak Izraelu i Trampu odlukom da ambasadu otvori u Jeruzalemu, ali je to istovremeno učinila i Srbija, što je odmah izazvalo komešanja, pa i nezadovoljstva kod grupe zemalja (muslimanskih i „nesvrstanih”) koje su po kosovskom pitanju bile na strani Srbije, a protiv priznanja Kosova. Sada se, uz brešu koju je u arapskom svetu stvorio sporazum Izraela sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, može očekivati da će neke od tih zemalja razmisliti i o ako ne neminovnosti, onda o probitačnosti priznanja Kosova.
Veseljko KOPRIVICA
IN ENGLISH2 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
FOKUS4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice