Čak i u slučaju da koalicija „Ajmo ljudi“ (Boris Tadić i Duško Vujošević) uspije da naknadno preskoči cenzus, stvaranje opozicione koalicije u Beogradu je i dalje veoma daleko jer su neke desne stranke mnogo bliže naprednjacima i socijalistima
MONITOR: Pobjeda Aleksandra Vučića u prvom krugu i nije iznenađenje. Rezultat prvoplasiranog opozicionog kandidata Zdravka Ponoša sličan je rezultatu koji je postigao Saša Janković na predsjedničkim izborima u aprilu 2017. Zašto je Vučić i poslije pet godina „nedostižan“?
SPASOJEVIĆ: Vučić je nesporni lider naprednjaka koji je čitavu vlast podredio sebi. Uvek je u prvom planu, predstavlja se kao neko ko rešava probleme i od koga sve zavisi. Drugim rečima, iskače iz frižidera i van kampanje. To mu je donelo veliku popularnost, a na ovim izborima su ga podržale četiri stranke (SNS, SPS, SVM i SRS) – bez čije podrške ne bi pobedio u prvom krugu. Takođe, odlično je iskoristio ukrajinsku krizu za svoju kampanju, promovišući se u zaštitnika mira i stabilnosti.
MONITOR: Za razliku od Vučićeve „stabilnosti“, SNS je izgubila značajan broj poslaničkih mjesta u Skupštini Srbije. Neće imati ni prostu većinu. Da li je Vučićev govor u izbornoj noći nedvosmislen i dovoljno indikativan da je, kako tvrde neki tumači, jasno gdje će tražiti partnere svojoj partiji za formiranje skupštinske većine i formiranje nove Vlade Srbije?
SPASOJEVIĆ: Vučićevi govori su uvek višesmisleni i da hoće da menja većinu to sigurno ne bi priznao u izbornoj noći, dok su rezultati beogradskih izbora neizvesni. Mislim da se previše učitava u njegov govor, jer je on više puta najavljivao razne stvari do kojih nije došlo. Na primer, nakon rušenja u Savamali je insinuirao da su krivi u beogradskoj vlasti i da će biti kažnjeni, ali se to nikada nije desilo.
MONITOR: Kako ste vi razumjeli reakcije iz inostranstva na rezultate izbora u Srbiji, od kojih se u nekima, kao u poruci Žozepa Borelja i Olivera Varheljija, nadugačko govori, i kritički i „podsticajno“?
SPASOJEVIĆ: Meni su i te čestitke delovale uobičajeno i protokolarno, uz lagano podsećanje šta su prednosti evropskih integracija i koliku podršku je do sada Vučić dobio iz Brisela. To naravno treba tumačiti u kontekstu svrstavanja Srbije u odnosu na rat u Ukrajini i kao najavu i podsećanje na očekivanja međunarodne zajednice.
MONITOR: Opozicione stranke su se dogovorile da će braniti svoje rezultate u Beogradu, iako je neposredno poslije izbornog dana bilo neizvjesno da li će one nastupiti zajedno u glavnom gradu, gdje je opozicija imala najviše šanse za „udruženu pobjedu“. Očekuje se ponavljanje izbora na dosta mjesta, koje bi obezbijedilo opozicionu većinu. Ipak, računalo se da će pobjeda biti jednostavnija. Zašto nije bila?
SPASOJEVIĆ: Istraživanja javnog mnenja nisu davala za pravo optimizmu koji su širili opozicioni lideri, tako da stručna javnost nije očekivala pobedu opozicije već smo tvrdili da za to postoji šansa koja nije baš toliko velika. Ovo postizborno dogovaranje više razumem kao reakciju na izborni rezultat i uverenje dela javnosti da je počinjena krađa, a manje kao strategijski postavljenu akciju i dugoročno okupljanje opozicionih partija. Čak i u slučaju da koalicija „Ajmo ljudi“ (Boris Tadić i Duško Vujošević) uspe da naknadno preskoči cenzus, stvaranje opozicione koalicije je i dalje veoma daleko jer su neke desne stranke mnogo bliže naprednjacima i socijalistima.
MONITOR: Opozicija u Beogradu je podnijela veliki broj prigovora, ali, kako je rekao Dragan Đilas, ne očekuje da se na njih adekvatno reaguje. On predlaže neku vrstu tehničke uprave koja bi bila oročena i koja bi pripremila nove izbore u Beogradu ili ponavljanje izbora što je prije moguće. Đilas nudi i da razgovara sa Vučićem. Da li ova drama ima potencijal da se pretvori u dublje nezadovoljstvo, ne samo u Beogradu?
SPASOJEVIĆ: Cela priča oko beogradskih izbora se dosta komplikuje. Prvo, ukoliko su podneti prigovori utemeljeni, izbori se moraju ponoviti na tim mestima. Nakon toga se može razmatrati neka vrsta političkog dogovora oko novih izbora na jesen, imajući u vidu da bi vladajuća većina svakako bila veoma tanka, ali je diskutabilno da li bi ti izbori doneli drugačiji rezultat. Takođe, deo javnosti je veoma loše reagovao na ove predloge jer smatra da nema dogovora sa Vučićem, kao i da se ne treba oslanjati na stranke koje su do juče percipirane kao Vučićeva opozicija. Konačno, treba voditi računa da će dogovor oko Beograda biti u vezi i sa formiranjem vladajuće većine u parlamentu, što dodatno komplikuje ionako nejasnu situaciju.
MONITOR: Daglas Vejk, šef posmatračke misije OEBS (ODIHR), u intervjuu koji je dao RT Vojvodina, iznio je prilično uopštene primjedbe o manjkavostima, prije svega predizbornih uslova, ali sa vrlo malo konkretnih primjedbi o organizovanju i sprovođenju izbora tokom izbornog dana. Na ovim izborima učestvovao je do sada najveći broj posmatrača. Šta se od njihovih izvještaja može očekivati, kakav je uopšte njihov uticaj i efekti?
SPASOJEVIĆ: Nažalost, ovakvi izveštaji nemaju skoro nikakav uticaj u trenutnoj situaciji. Jednostavno, SNS je toliko jači od svih drugih aktera da nema razloga da bilo kome popušta i to će biti tako sve dok opozicija malo ne ojača i dođe na nivo makedonske opozicije pre pada Gruevskog ili crnogorske opozicije od pre par godina. Izveštaji stranih i domaćih posmatrača su bili osnova za pregovore vlasti i opozicije koji su vođeni poslednje dve godine, ali nijedna suštinska preporuka nije bila prihvaćena. Naravno, prihvaćeno je pregršt tehničkih predloga koji ne mogu da unaprede izborni proces.
MONITOR: Kome je, po Vašem mišljenju, bila namijenjena Vučićeva žalopojka o „jačanju desnice“ i o iskorišćavanju narodnog sentimenta prema Rusiji? Ima onih koji tvrde da je to „udvaranje EU“ i najava uvođenja bar nekih sankcija Rusiji?
SPASOJEVIĆ: Vučićeve žalopojke su bile usmerene ka međunarodnoj javnosti jer on često igra na kartu da će ga sa vlasti smeniti veći nacionalisti od njega, sa kojima Evropa neće znati šta da radi. Ipak, sasvim je jasno da je svim strankama desnice dat medijski prostor i da nisu napadane tokom kampanje, što znači da su imale podršku režima. I da mu trenutno odgovaraju ili bar ne smetaju. Što se tiče sankcija Rusiji, sigurno je da će pritisak na Beograd rasti i da će Srbija morati da napravi neke ustupke. Da li će to biti formalne sankcije ili neki sporazumi sa Rusijom oko preuzimanja NIS-a (što je najveće pitanje), to ćemo tek videti, ali će Vučić čekati do poslednjeg trenutka za te odluke. Takođe, ne verujem da će sankcije po automatizmu značiti svrstavanje uz Zapad ili pokretanje EU integracija jer su to sve vrlo složeni i spori procesi, a SNS je do sada zaista uspešno otezao i odlagao brojne neprijatne mere.
MONITOR: Baš pred izbore, u Beograd je stigao novi američki ambasador Kristofer Hil, dobar poznavalac ovog našeg dijela Evrope koji je bio i dio tima „buldožer diplomate“ Ričarda Holbruka. Zašto Džozef Bajden šalje ovde upravo Hila?
SPASOJEVIĆ: Prethodni američki ambasador se više bavio gastronomskom ponudom Beograda i Srbije nego temama za koje smo navikli da se njima bave američki ambasadori, pa verujem da će Hil biti osveženje u tom smislu. Ne očekujem da će njegov uticaj da se vidi preko noći, ali će svakako biti aktivniji u odnosu na ključne teme – Ukrajinu, Kosovo, region i stanje demokratije u Srbiji. Vučić mora popustiti na nekom od ovih frontova, na onom za koji proceni da će mu najmanje štetiti.
Nastasja RADOVIĆ