Povežite se sa nama

INTERVJU

GORDANA SUŠA, NOVINARKA IZ BEOGRADA: Miloševićev duh se nadvija nad Srbijom

Objavljeno prije

na

MONITOR: Kako treba ukratko da glasi objektivan novinarski izvještaj o aktuelnoj situaciji u Srbiji?
SUŠA: Vlast u Srbiji je stabilna. Finansije konsolidovane, smanjen dug zemlje, porast investicija, suficit budžeta, hronični deficit u nedostatnim primanjima građana koji postaju najjeftinija radna snaga u Evropi, porast međunarodnog finansijskog rejtinga, pad rejtinga u poštovanju ljudskih prava, slobodi izražavanja i slobodi medija, zastoj u evropskim integracijama i bez Kosova kao balasta, jačanje proruskog uticaja i bulimično žderanje i povraćanje prošlosti ne bi li se ulepšala i revidirala rehabilitacijom kvislinga i fašista čije ideje vlast otvoreno podržava… Građani frustrirani i sve nezadovoljniji, ali u strogo kontrolisanim medijima i sve nevidljiviji, opozicija ukinuta, skupština obesmišljena – odluke se ne donose u njoj već u Naprednoj stranci, osuđeni ratni zločinci u Hagu drže tribine i edukuju “narod”, truju preko medija, poslanici revitalizovane Radikalne stranke posle izlaska Šešelja iz Ševeningena zaposedaju javni prostor i vređaju žrtve rata, ne priznaju genocid u Srebrenici, odnosi sa susedima u regionu nikada gori, odnosi sa međunarodnim akterima ofanzivni, crkva se meša u državnu politiku, a država ćuti o crkvenim nepočinstvima, duboko kriminalizovano društvo i visoko mesto na svetskoj listi pranja novca, mladi i obrazovani u desetinama hiljada svakodnevno napuštaju zemlju, nestabilnost, strah i besperspektivnost sveprisutnija….

MONITOR: Mnogi tvrde da najvažnije institucije države svemoćni predsjednik Srbije Aleksandar Vučić drži pod kontrolom…
SUŠA: On je jedan od balkanskih prinčeva o kojima je pisao Florijan Biber. Imate i vi svog samo što vam je vaš obezbedio nezavisnost Crne Gore, odveo vas u NATO i vodi ka Evropi, a sa ovim našim nismo još načisto gde smera i gde nas vodi! Pravila prema kojima funkcionišu balkanski prinčevi svode se na kontrolu izbora, kontrolu medija i dominantno gospodarenje javnim prostorom. Govore o nultoj toleranciji prema korupciji i javno, senzacionalistički hapse, a nikoga ne procesuiraju, blate opoziciju i okrivljuju je za sopstvene neuspehe, obećavaju promene ali sve rade po starom da bi ostali na vlasti i uvek imaju nadmoćnu većinu, krađom izbora, potkupljivanjem, ucenjivanjem, otpuštanjem sa posla…Uspešno ispiraju mozak svojih funkcionalno pismenih ili nepismenih glasača, a takvih je u Srbiji više od dve trećine stanovnika, od toga da treba da u fudbalu navijaju za Ruse a ne za Hrvate ili da je Srbija postala država pre Crne Gore. Okruženi su odabranim primercima neoliberalnih profitera. Jedan od njih je nedavno postao ministar finansija u Vučićevoj vladi bez obzira na to što je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak protiv njega i što je ostalo nejasno o njegovim of šor firmama, 45 bankovih računa …

MONITOR: Kako objašnjavate epidemiju podaništva predsjedniku Vučiću, koja je zahvatila čak i mnoge poznate ličnosti – glumce, književnike, nekadašnje opozicionare?
SUŠA: Kao prvo, neki od njih se iskreno identifikuju sa njegovim likom i delom i svim srcem ga podržavaju. Zato ima visokih državnih funkcija na kojima su keramičari, ćevabdžije, sponzoruše i slično. Najveći deo egzistencijalno ugroženih ćuti i radi ono što im se kaže, a tek malobrojni, politički oponenti rizikuju da budu na meti njegovih partijskih tabloida. Podaništvo i podguzništvo se promoviše kao dobitna karakterna i profesionalna osobina, na kojoj se gradi ceo sistem vladavine.

MONITOR: Je li zaista Vučić favorit Brisela i ima li podršku EU, kako to on često izjavljuje?
SUŠA: Da, jeste favorit je Brisela zato što je obećao da će potpisati Opšteobavezujući sporazum o normalizaciji sa Kosovom. Zato što je stabilizovao sopstvenu vlast u Srbiji i zato što Brisel nema drugih favorita. Zato što za sada uspešno balansira u spoljnoj politici i sa Putinom i sa Merkel i sa Makronom i sa Orbanom i sa Erdoganom, Si Đinpingom. A treba imati u vidu da je stara gospođa Evropa neodlučna oko mnogih stvari, kao da je mlada pred udaju, ne shvatajući da joj vreme neumitno prolazi, i da ga, zapravo, nema. Mogerinijevoj je stalo, pred kraj mandata, da se pozove na neki rezultat kako bi ukrasila svoj curiculum vitae pa se poprilično trudi da se dođe do nekog rešenja između Beograda i Prištine što bi bio uspeh za Srbiju, Vučića, nju i visoke zvaničnike EU. Bolje i loš sporazum nego dobar rat!

MONITOR: Kakvo je Vaše mišljenje o opoziciji u Srbiji?
SUŠA: Ona je spala na nivo statističke greške. Dobrim delom zbog Vučićevog zatvaranja medijskog prostora uz neprekidno blaćenje i omalovažavanje opozicije, targetirajući je kao strane plaćenike i neprijatelje. Osim toga preuzeo je programe proevroske opozicije, ali i zakovao neravnopravne uslove u predizbornim kampanjama, pa Vučića samo u dnevnicima nacionalnih televizija ima 41 hiljadu puta više od cele opozicije. Istovremeno opozicija plaća danak sopstvenim greškama, zbog čega je kažnjena na izborima… Propaganda i zastrašivanje čine svoje i gotovo da se zaboravilo da je opozicija posle ratova i bombardovanja zatekla razrušenu i potpuno devastiranu zemlju, čemu su doprineli svojim pogrešnim politikama upravo ovi koji su danas na vlasti, zaboravlja se da je vratila staru deviznu štednju, počela sa isplatama penzija koje su kasnile po nekoliko meseci, konsolidovala privredu, počela da smanjuje dug zemlje, počela prilagođavanje srpskih zakona evropskim standardima. Osnovala nezavisne institucije koje bi trebalo da kontrolišu vlast, ali ih je Vučić sistematski i bahato uništavao, više nijedna ne postoji… Postojale su dijaloške i emisije sučeljavanja. To više ne postoji, postoji samo Vučićev monolog i neograničena mogućnost da kao vlasnik i glavni urednik cele Srbije šeta po televizijskim kanalima birajući vreme i voditelja, tumbajući programske šeme. I to mu nije dovoljno napravio je svoju medijsku imperiju sa Pinkom, ,,Srećnom televizijom”, ,,Inforemerom” i ,,Srpskim Telegrafom ” i bez imalo stida, kroz državnu pomoć namenjenu medijima koji se bave temama od javnog interesa najveći deo sredstava usmerava na ove komercijalne tabloide. U vreme demokrata predsednici skupštinskih odbora su bili i iz opozicije danas je to iznimka, a vređanje dostojanstva narodnih poslanika iz opozicije postala praksa. Opozicija, dakle, danas,radi u takvim neuslovima.

MONITOR: Može li opozicija da se ujedini oko krucijalnih tema?
SUŠA: Priča o njenom ujedinjenju samo zato da bi se srušio Vučić, očito, ne pije više vodu a teško je poverovati da će građani proevropske provinijencije podržati savez u kome su desničarske stranke poput Dveri i DSS. A Vučić, evidentno, radoholično, već priprema skorašnje izbore ili u najmanju ruku referendum o Kosovu, zavisno od rešenja za koja će biti spreman i koje će mu, prema negovoj proceni obezbediti dodatne godine vlasti. Šta god da uradi neće uraditi na sopstvenu štetu iako je vrlo dubiozno da li će te odluke biti za dobrobit građana Srbije. Javnost je potpuno neobaveštena, nema nikakve informacije da li uopšte ima nekakav plan jer za toliko laganja i zabašurivanja istine da je Kosovo prvi priznao Slobodan Milošević Kumanovskim sporazumom, treba slađa i vedrija oblanda, kako bi je njegovi birači lakše progutali. Ako se ne postigne dogovor da li u rezervi drži Miloševićev šablon nebeske Srbije?

MONITOR: Vučić kaže da će se o rješavanju kosovskog problema odlučivati na referendumu.
SUŠA: Referendum je demokratski institut, koji kao u Srbiji, može da bude zloupotrebljen. Poslednji put ustavnim referendumom 2006. čiji tekst niko nije video a kamo li pročitao Posledice tog referenduma kusamo danas. Da bi referendum bio demokratski i uspeo najvažniji je uslov da građani znaju sve o temi o kojoj se izjašnjavaju, da bi mogli da donesu kompetentnu odluku, i drugo, referendumsko pitanje mora da bude jasno i nedvosmisleno. Oba ova uslova se ne ispunjavaju.

MONITOR: Početkom ove godine poziv na dobrosusjedske odnose uputili su predsjednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Kakvi su rezultati tog apela?
SUŠA: Sasvim suprotni od apela Josipović-Tadić, jer su podjednako skloni incidentima i neodmerenostima Kitarović, Vučić i njihove partije HDZ i SNS.

MONITOR: U novije vrijeme u Srbiji je rehabilitovano nekoliko osuđenih ratnih zločinaca. Je li to za Vas iznenađenje?
SUŠA: Nije, to je produkt Vučićeve politike, njegovih tabloida, propovedanja u SPC i Miloševićevog duha koji se ponova nadvija nad građanima Srbije.

MONITOR: Mnogi analitičari kažu da je Srpska pravoslavna crkva najjača politička nevladina organizacija u Srbiji, da Srbija živi pod patronatom SPC…
SUŠA: Srbija sve više gubi od sekularnosti, a SPC dobija na političkom značaju. To je pogubno čak i za vernike koji dobro znaju da vera u Boga ne podrazumeva veru u popa. Na skandalozne izjave patrijarha i nekih vladika ova vlast mlako reaguje, a istovremeno SPC jedina dobija svoja imanja restitucijom, ne plaća državi nikakve poreze a istovremeno popovi primaju državnu penziju. Računica je jasna – da bi Vučić autoritarno vladao pomaže mu SPC čiji velikodostojnici često glasno govore ono što on misli.

MONITOR:i. Kakva je medijska scena u Srbiji?
SUŠA: Situacija u medijima je očajna, to su zamerke i Evropske komisije, uz časne iznimke kao što je N1, Slobodna Evropa, Al Džazeira, list Danas, nedeljnici NIN i Vreme, neke portale kao što je Pešćanik. Javnost Srbije je zatrpana lažnjacima i poprilično sluđena i zastrašena pretnjama od novih ratova, državnih udara, novootkrivenih špijuna… To je sastavni deo sistema vladanja.

MONITOR: Vi ste prije tri godine, kao članica Regulatornog tijela za elektronske medije, predložili da se rijaliti programi označe kao sadržaji neprikladni za mlađe od 16 godina i zabrani njihovo emitovanje u dnevnim terminima. Zašto ste to tražili?
SUŠA: Pa zato što je neprimereno da se u porodičnim terminima gleda seks, pornografija i prostakluk. Tada je ova zabrana prihvaćena, ali se danas flagrantno krši, šteta je urađena i sastavni je deo paketa kojim aktuelna vlast po “sistemu hleba i igara” anestezira građane.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, CENTAR ZA DEMOKRATSKU TRANZICIJU:  Vlada se mora izjasniti šta želi reformom Zakona o državljanstvu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Male države kakva je Crna Gora moraju štititi svoj državni interes i biračko tijelo koje bi se, u slučaju „liberalizacije” ove politike, moglo rapidno povećati. Ovim bi se omogućio upliv interesa drugih država na izborni proces, uticaj na politike vlade, a u konačnom i na preispitivanje državno-pravnog statusa. Zato je važno šta je politika Vlade

 

MONITOR: Namjera Vlade da izmijeni Odluku o kriterijumima za utvrđivanje uslova za sticanje crnogorskog državljanstva, privremeno je obustavljena, ali je podigla tenzije, i otvorila mnoga pitanja. Da li je izmjena te odluke ispravljanje nezakonitosti prethodne vlasti, kako kaže Vlada, ili „etnički inženjering”, kako tvrdi opozicija?

KOPRIVICA: Mi nemamo ništa protiv promjene Odluke u dijelu da ljudi koji stvarno i trajno žive u Crnoj Gori, bez obzira na to kako se zovu, odakle su došli ili za koga glasaju, dobiju državljanstvo. Smatramo to poštenim i neophodnim, naročito prema izbjeglicama tj. onim ljudima koji su se u Crnu Goru sklonili od ratova devedesetih. Bilo koji drugi pogledi na ovo pitanje se graniče sa šovinizmom i treba ih osuditi.

Međutim, Vlada u Odluci bespotrebno i mimo najave proširuje ovo polje i uvodi još 12 mogućih opcija za sticanje državljanstva. Pored spajanja porodice, što je razumljivo, tu su i posjedovanje nekretnine, vjerska služba, posjedovanje kompanije i još 9 različitih razloga. Ovaj dio Odluke jeste problematičan jer zaista ne mislimo da se u maloj državi uslovi za državljanstvo smiju sticati zbog npr. posjedovanja nekretnine i boravka po tom osnovu.

MONITOR: Brojkama, odnosno broju onih na koje se te odluka odnosi, trenutno se manipuliše. Jedni tvrde da se ona odnosi na desetine hiljada ljudi, drugi na manje od stotinu. Gdje je istina?

KOPRIVICA: Prvo MUP ne treba da pravi procjene već da saopšti precizne podatke – koliko na osnovu ove Odluke, sada, a koliko na primjer, u narednih 5 godina ljudi može aplicirati za crnogorsko državljanstvo.

Drugo, ovi brojevi su se trebali naći u obrazloženju Odluke. Vjerujemo da kada se sve sabere, ovih građana u ovom trenutku ima oko 20.000, a koliko će od njih  aplicirati – to nije moguće reći. Ako osim toga dodamo i preko 30.000 građana sa stalnim boravkom, radi se potencijalno o gotovo 10 posto biračkog spiska što nije mali broj.

MONITOR: EU je upozorila da se o takvim pitanjima mora povesti odgovarajuća debata. O čemu se prije izmjene te Odluke mora razgovarati?

KOPRIVICA: Ovaj proces je bio potpuno netransparentan. Neraspraviti o ovako osjetljivim  odlukama  u kojima postoji ogroman javni interes – potpuno je pogrešna politika. Takođe, ponavljam, proces je opterećen kontradiktornim izjavama, pa niko sa sigurnošću ne zna šta je Vladin cilj, tj. da li je Odluka samo prvi korak dalje „liberalizacije”.

Ovaj pristup nas je, kao članove MUP-ovog Savjeta za transparentnost, prilično iznenadio jer je ministar Sekulović vrlo korektno i profesionalno komunicirao o ranijim svojim predlozima uključujući i pitanje prebivališta. Nadam se da će doći vrijeme da nas EU ne mora svakih 10-ak dana podsjećati šta su demokratske procedure u društvu.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr DRAGAN MARKOVINA, ISTORIČAR I PUBLICISTA: I dalje živimo ponižavajuću nacionalističku stvarnost

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nema nikakve šanse da će se Bosna i Hercegovina raspasti, niti da će se granice na Balkanu mijenjati, pa stoga nema smisla o tome raspravljati. To ne služi ničemu, izuzev tome da nacionaliste održava na vlasti i da stvarni životni problemi nikad nisu u fokusu

 

MONITOR: U intervjuima ocjenjujete da su današnja društva i državne politike u Srbiji, BiH i Hrvatskoj, dominantno nacionalističke. Jedna od tih država je u EU, a druge dvije su „na putu“. Da li to znači da nas EU i obaveze iz Lisabonskog sporazuma neće izliječiti od dominacije nacionalističkog sentimenta i populističke politike koja mu podilazi?

MARKOVINA: Vjerovanje da će se ulaskom u EU riješiti svi problemi, a posebno to da će taj ulazak pomoći obračunu s nacionalizmom je dirljivo naivno i nevjerovatno je da značajan broj ljudi još u to vjeruje. To je bila iluzija i dok je Unija bila u puno boljoj ideološkoj situaciji, a kamoli danas. Da, ovdje živimo ponižavajuću nacionalističku stvarnost, od koje je jedino gora institucionalizacija civilnog društva koje očekuje da mu međunarodni projekti ili grantovi riješe situaciju u zemlji. To se, naravno, neće dogoditi, između ostalog i zbog toga što se aktivizam pretvorio u posao, potom što svi ti fondovi uvjetuju invalidnu ideološku priču u kojoj je socijalizam zabranjen pojam, a na koncu i zato jer novo proširenje EU nije niti na vidiku, čak ni u srednjoročnoj perspektivi. Kako je nacionalizam jači nego ikada i kako treba priznati da je ljevica na duže vrijeme poražena, ostaju prosvjetiteljski rad i spremnost na poraze, partizanska etika i držanje podalje od bilo kakvih veza s vlastima i nacionalistima. Samo što na to, da se ne lažemo, nitko nije spreman.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR MAIDA BURDŽOVIĆ, SPECIJALISTA PSIHIJATRIJE: Nasilje je široko rasprostranjeno

Objavljeno prije

na

Objavio:

Agresija nikada nije rezultat pameti, zrelosti, hrabrosti, zadovoljstva. U nekim situacijama  može predstavljati nužnu potrebu, kada govorimo o ekstremnim situacijama životne ugroženosti pojedinca. I tada je ,,diktirana” intezitetom straha koji pojedinac doživljava

 

MONITOR:  Prije godinu, upozorili ste preko stranica Monitora, na opasnosti od izolacije i straha od epidemije po psihičko zdravlje ljudi. Kakvo je stanje sada?

BURDŽOVIĆ: Ono što prvo zapažamo kod građana je visok stepen zamora za koji možemo reći da je najvidljivija posljedica, sada već hronične stresne pozicije. Osim strahova za sopstveni život i život i zdravlje najbližih sad kod većine dominiraju i egzistencijalni strahovi. Povećan broj nezaposlenih, svakodnevna neizvjesnost kada je socijalna politika u pitanju, postala su dodatna okupacija naših građana. Od početne solidarnosti koju je karakterisala prva faza pandemije, sad se nekako više nalazimo u stanju gdje je postala najvažnija borba za goli opstanak.

MONITOR: Nedavno ste u autorkom članku napisali da „trpljenje“ ima svoj ograničen rok, te da su ,,posljedice pandemije, na život svakog pojedinca postale vidjive’’. U čemu se one ogledaju?

 BURDŽOVIĆ:  Povećan stepen ugroženosti kod svakog pojedinca u bilo kom njegovom životnom aspektu, lako dovodi na početku do opreza, ako ta njegova ugreženost traje, a njegova struktura ličnosti nije dovoljno oprezna, te nema adekvatne mehanizme odbrane, lako ,,sklizne” u paranoidnost,  prevedeno, patološku sumnjičavost. Pored sada već često obrađene anksioznosti, depresije, ovaj psihijatrijski entitet narušava funcionisanje velikog broja ljudi kod nas. Znamo da je u ovakvim životnim okolnostima stepen shvatanja pojedinaca značajno narušen, njihova organizacija i funcionalnost takođe, ali kad svemu tome dodamo paranoju onda zaista dobijamo kopleksne psihijatrijske poremećaje čiji oporavak nije lak.

MONITOR: Upozoravate i na to da se strah često prikriva agresijom, te da o tome svjedoči povećan broj sudsko-psihijatrijskih predmeta. Koji su najčešći i kako ih preduprijediti?

 BURDŽOVIĆ:  Agresija nikada nije rezultat pameti, zrelosti, hrabrosti, zadovoljstva. U nekim situacijama  može predstavljati nužnu potrebu, kada govorimo o ekstremnim situacijama životne ugroženosti pojedinca. I tada je ,,diktirana” intezitetom straha koji pojedinac doživljava.

Pravo i psihijatrija imaju, praktično isti zadatak: da poboljšaju čovječanstvo. To čine različitim metodama i pristupima. Pravo operiše jasno određenim kategorijama i definicijama i na praktično isti način im pristupaju. Zakonska tumačenja bi nam morala biti čista i jasna.

Jedan od brojnih uzroka nesporazuma ove dvije struke leži u tome što su pravnu nauku, zakonodavstvo i pravosudnu praksu stvarali ljudi stručnjaci, a duševne bolesti i psihičke poremećaje je stvarala priroda. Obje struke se u sudnici trude da se međusobno razumiju.

Zbog toga, psihijatri u sudnici imaju i sasvim praktične probleme. Koliko dugo traju duševni bolovi posle silovanja? Da li jednokratno pretrpljeni strah izaziva trajne posljedice i kakve? Kakav je problem retrogradnog procjenjivanja poslovne sposobnosti kod nekoga ko nije više živ? Koliko dugo može da traje jedan afekt jakog bijesa? Preciznih odgovora nema ni u jednoj literaturi, vještak mora sam to da procjenjuje u konkretnom slučaju.

Zbog toga, psihijatri i pravnici moraju imati dovoljna znanja iz obje struke, kako bi uspješno sarađivali.

predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo