Povežite se sa nama

INTERVJU

ILINKA ILJOSKA, NOVINARKA IZ SKOPLJA: Dva etnički različita društva i jedna korona

Objavljeno prije

na

Iako su vanredni parlamentarni izbori u Sjevernoj Makedoniji održani u vrijeme epidemije korona virusa, odaziv glasača bio je više nego zadovoljavajući, a rezultati su pokazali da umjesto jednog društva postoje dva konceptualno identična, ali etnički različita društva

 

MONITOR: Vanredni parlamentarni izbori u Sjevernoj Makedoniji održani su 15. jula, poslije nekoliko odgađanja. Kakvu su poruku birači, prema preliminarnim rezultatima, poslali javnosti?

ILJOSKA: Ovi su izbori bili zaista interesantni. S obzirom na to da su održani u vreme epidemije korona virusa, odaziv glasača je bio više nego zadovoljavajući. Rezultati su pokazali da umesto jednog društva postoje dva konceptualno identična, ali etnički različita društva, u kojima dominiraju duplirana ideološka i politička rivalstva unutar etničke zajednice.

MONITOR: Da li su, s obzirom na pandemiju korona virusa, bili obezbijeđeni normalni uslovi za glasanje?  

ILJOSKA: Protokol za glasanje u uslovima korone bio je ispoštovan u svakom smislu. Svaki glasač je nosio zaštitnu masku, a svako biračko mesto imalo je dezinfekciono sredstvo za ruke. Članovi izborne komisije su isto tako držali distancu. Uopšte nije bilo gužve i glasači su mogli brzo i bezbedno da glasaju.

MONITOR: Sjeverna Makedonija od početka januara nema vladu, vodi je tehnička vlada za sprovođenje izbora, a od raspisivanja izbora 12. marta ne funkcioniše ni parlament. Kako se to odrazilo na ukupno stanje u državi?

ILJOSKA: Tehnička vlada nije imala upošte lak zadatak. Održavanje stabilnosti u svakom smislu – ekonomskom, zdravstvenom, u pogledu bezbednosti, bio je izazov za celi svet, pa tako i za vlasti u Severnoj Makedoniji. S jedne strane Ministarstvo zdravlja, lekari i ostalo medicinsko osoblje davali su i još dan danas daju sve od sebe da našu zemlju ne snađe italijanski scenario. Brinu se da uvek ima slobodnih bolničkih kreveta i respiratora. Isto tako, veoma odgovorno vodi se evidencija da se širenje ove bolesti mapira tako da bi se znalo tačno gde i kako se inficirao svaki pacijent i da se na vreme spreči dalje širenje virusa.

Ministrastvo ekonomije, uz pomoć EU i NATO, pobrinulo se da, koliko je to bilo moguće, obezbedi finansijsku pomoć za biznise i građane kako bi se održala ekonomska stabilnost.

Međutim, bilo je i takvih koji nisu poštovali zaštitne mere, a MUP ih nije kažnjavao. Još od početka policijskog časa i karantina policija je uglavnom samo opominjala one koje su se okupljali ili nisu nosili zaštitnu opremu. A to uopšte nije išlo u koristi zdravstvenih radnika. Policija nije kažnjavala ni govor mržnje koji je, uz invazije lažnih vesti, pridoneo da se etnička i verska miržnja prodube. Na to su se nadovezali i određeni članovi Makedonske akademije nauka i umetnosti.

Оno što je izazvalo najveće reakcije u proteklom periodu i ostavilo crni trag na etiku korišćenja društvenih mreža je tvit akademika Katice Kulavkove. Na svom profilu 6. juna napisala je: „Plaćamo cenu suživota sa životom“, aludirajući na to da su građani određene etničke zajednice krivi za porast slučajeva KOVID19.

U vreme kada se ceo svet i naša država bore protiv nevidljive opasnosti i kada su koegzistencija i nacionalno jedinstvo presudni, akademik Kulavkova je pokušala da doprinese legitimizaciji i opravda govor mržnje u očima šire javnosti.

Verski lideri su isto tako išli kontra vladinih mera. Smenjeni reis Islamske zajednice Sulejman Redžepi otišao je toliko daleko u borbi za prevlast da je onog trenutka kada se obratio javnosti čestitajući Bajram, sebi čak dozvolio da proglasi virus mrtvim.

MONITOR: Analitičari kažu da su ovi izbori nesvakidašnji za obje strane političkog spektra (SDSM i VMRO-DPMNE), jer se vodi politička borba između demokratije i autoritarizma, odnosno između građanskog i/ili etničkog karaktera Sjeverne Makedonije.

ILJOSKA: Iako rezultati još nisu oficijelni, uočljiva je mala razlika između SDSM i VMRO-DPMNE. SDSM, koja je u prednosti, zaista je pokušala da bude inkluzivna partija gde svako može da ima svog predstavnika bez obzira na verske razlike i etničke pripadnosti. Međutim, analiza izbornih rezultata pokazuje da treba još mnogo da se radi na podizanju demokratske svesti u našoj zemlji.

MONITOR: Je li tačno da je Nikola Gruevski izbornu kampanju vodio iz Budimpešte sa logistikom najmanje četiri države, koje su mu stavile na raspolaganje svoje sigurnosno-obavještajne aparate i neograničena sredstva, da sruši postojeću vlast u Sjevernoj Makedoniji okupljenu oko SDSM i Zorana Zaeva?

ILJOSKA: Posle Facebooka i Forenzička laboratorija za digitalna istraživanja Atlantskog saveta (DFR Laboznačila je našu zemlju kao izvor lažnih vesti. DFR Lab je preslikao na desetine portala i online medija koji putem svojih Facebook stranica šire lažne vesti. Mnogi od ovih izvora, koje DFR Lab deli u četiri podgrupe koje su međusobno povezane i prenose identične vesti.

Detaljna analiza ove organizacije kaže da je prema projektu prijavljivanja organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) Agnes Adamik, bivši izvršni direktor mađarske nacionalne televizije MTV, osnovao makedonsku kompaniju Adinamik Media u 2017. U to vreme ova kompanija je kupila većinski udeo u tri medijske kompanije – Prva Republika, EM Media i LD Press Media, a od 2018. godine te kompanije su vlasništvo sedam programa na kojima se podržava naša najveća desničarska stranka VMRO DPMNE, poseduje veb stranice Internet i Lider Republike Republike (poslednja je preneta iz EM Media u Prvu Republiku). Druga kompanija, EM Media, objavljuje vesti u Kuriru, Deneshenu, na Ekonomski i Vistina.  LD Press Media vodi konzervativni veb sajt Netpress. Prema Mertak Media Center oni su pomogli premijeru mađarske Victoru Orbanu za širenje uticaja zemlje u regionu Balkana, a takođe i da podrži svog saveznika Nikolu Gruevskog i njegovu stranku VMRO-DPMNE u Severnoj Makedoniji.

MONITOR: Prvi put od osamostaljivanja i nezavisnosti na makedonskoj političkoj sceni formirana je predizborna multietnička koalicija u kojoj su zajedno Makedonci i Albanci, ali i drugi građani. Međutim, Demokratska unija za integracije upozorila je da neće pristati na formiranje nove vlade ukoliko se na njenom čelu ne bude Albanac? 

ILJOSKA: Ima još vremena da postizborna alhemija sazre. Pregovori oko formiranje vlade neće biti laki s obzirom na to da je DUI osvojila većinu albanskih glasova. Ipak, smatram da su predizborne ambicije ove stranke da dobiju premijera nerealne.

MONITOR: Vanredno stanje bilo je uvedeno 18. marta zbog epidemije korona virusa i prestalo 14. juna. Kakvo je trenutno stanje kad je riječ o epidemiji?

ILJOSKA: Tokom izbornog dana registrovano je 198 novih slučajeva KOVID 19, a četiri osobe su preminule.

MONITOR: Zbog čega je toliko zaraženih?

ILJOSKA: Najviše zbog nepoštovanje zaštitnih mera. Dok je većina sedela kući, bilo je i takvih koji su se skupljali na različitim proslavama. Ako analiziramo stanje, najviše registrovanih od KOVID 19 klastera su unutar porodica koje su se okupljale u zatvorenim prostorima, gde se osećaju  slobodni i zaboravljaju da drže propisanu distancu.

MONITOR: Jesu li zdravstvene ustanove na adekvatan način reagovale na epidemiju? 

ILJOSKA: Zdravstvene ustanove rade dan i noć kako bi mi bili bezbedni. Čuvari našeg zdravlja su postali žrtve našeg nepoštovanja propisanih mera. Oni su organizovali svoj rad tako da bi se svaki pozitivan slučaj pravovremeno izolovao i kako bi se onemogućilo dalje širenje virusa. Javnost mora da shvati da je sprečavanje daljeg širenja pandemije u našim rukama.

MONITOR: Koje su mjere trenutno na snazi i poštuju Ii ih građani?

 ILJOSKA: Zaštitne mere već popuštaju. Od srede u kafiće i restorane za isti sto može sedeti više od dve osobe, otvaraju se plaže i bazeni. Maske i držanje distance su još obavezni deo našeg svakodnevnog života. Severna Makedonija je već na listi zemalja za nabavku vakcine.

                                   Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Udaljiti DPS i DF od vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Crnoj Gori je sve ogoljeno, pa nije teško zaključiti da ovakvu DPS i ovakav DF treba što više udaljiti od bilo kojeg oblika vlasti u Crnoj Gori. To mogu uraditi samo građani, i samo olovkom

 

„Događaji a Cetinju pokazuju da više decenija nismo detektovali pravi uzrok i društvenih, i političkih frustracija crnogorskog društva“, kaže u razgovoru za Monitor Blagoje Grahovac, odgovarajući na pitanje o uzrocima aktuelnih sporenja u Prijestonici.

GRAHOVAC: Uzrok je duboka i vrlo smišljena fašizacija crnogorskog društva. S jedne strane, egzistira agresivna ofanziva srpskog klerofašizma, čiji pokrovitelj je SPC, a politički eksponent je DF. Najnovija klerofašistika politička doktrina o „srpskom svetu“ je sredstvo za ostvarenje hegemonističkih velikodržavnih ciljeva.

S druge strane, višedecenijska vladavina DPS je generisala i formalno (ali i interesno) uobličila vrlo opak pokret, koji ne prikriva crnogorski neofašizam zasnovan na kriminalu, ne manje opasan od onog prvog. Na ravnoteži međusobnog straha, vlast se održavala kako u prethodnom periodu, tako i danas. Eksponirani predstavnici CPC nisu uspjeli da se distanciraju od crnogorskih neofašista. Naprotiv!

MONITOR: Ko su pobjednici, a ko gubitnici u „operaciji ustoličenja“?

GRAHOVAC: Nosioci oba ona fašizma umišljaju da su pobjednici. Oni i dalje istrajavaju na zavađama – da bi vladali! Dugoročni gubitinici su i država Crna Gora, i njeni građani.

Kroz istoriju se svaki oblik fašizma ponašao upravo tako. Crna Gora ima nesreću da ima dvije suprotstavljene frakcije, skoro pa jedinstvenog fašizma. Održavaju se na ravnoteži straha, u koji su uveli i većinu građana.

MONITOR: Dio vlasti zamjera policiji navodno  suviše mek  odnos prema demonstrantima na  Cetinju. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Normalan vojnik i normalan policajac među prvima prepoznaju nemoral, nekompetentnost i bahatost bilo koje vlasti. Jednostavno, iz razloga što se to najbolje uočava u hijerarhijski ustrojenim državnim institucijama. Nije teško ustvrditi da su u cetinjskim događajima većina učesnika bezbjednosnog sistema postupali i umnije, i odgovornije nego što bi se moglo reći kako za nosioce vlasti, tako i za mnoge predstavnike opozicije. Normalni policajci i normalni vojnici su svjesni da su upravo ti politički predstavnici najveća ugroza Crne Gore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

HRVOJE JURIĆ, PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U ZAGREBU: Odgovornost se zamjenjuje disciplinom, a solidarnost strahom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Jedinu šansu, dugoročno, vidim u prepoznavanju problema u lokalnim zajednicama, u lokalnim inicijativama koje su usmjerene na bitna pitanja

 

MONITOR: Nikada se kao posljednjih  decenija nije govorilo o važnosti odnosa čovjeka i prirode. Nikle su mnogobrojne „zelene“ partije, a i druge u svom programu imaju i svoju „zelenu politiku“. Koliko je to postao „trend“ i neka vrsta političkog pomodarstva, bez obzira na to što neki od njih djeluju iz dubokih uvjerenja da bez realizacije zelenih agendi nema opstanka?

JURIĆ: Više ne treba posebno dokazivati da je ljudski faktor ključan u nastanku ekološke krize koja prijeti Planeti, a prije svega opstanku ljudskog roda. Na to nam sve češće ukazuju ekstremne vremenske pojave, kao što su neobično visoke temperature i požari te neobično velike oborine i poplave, a na to nam je ukazala i pandemija koronavirusa, jer mnogi znanstvenici tvrde i podacima potkrepljuju da su uzroci nastanka i razvoja suvremenih epidemija zapravo ekološki, primjerice, krčenje šuma i prašuma, industrijska poljoprivreda i uzgoj životinja, organizacija i način života u gradovima, mobilnost stanovništva…

Na sve to upozoravaju nas „zelene politike“, pa i „zelene“ ili „ozelenjene“ partije, ali moram biti iskren, ne vidim spasa u tom partitokratsko-političkom „zelenilu“, kao ni u „zelenilu“ korporacija, jer sve zeleno tu je većinom samo sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva. Općenitije gledajući, mislim da je cijela paradigma „održivog razvoja“ nešto što treba kritizirati, jer taj „održivi razvoj“ uglavnom se koristi kao smokvin list za održavanje i razvijanje postojećeg ekonomsko-političkog sistema koji je i doveo čovječanstvo i Planetu do ruba propasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVAN VUJAČIĆ, predsjednik Foruma za međunarodne odnose: Zapadni Balkan se jedva primjećuje među krupnim globalnim potresima

Objavljeno prije

na

Objavio:

Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga

 

MONITOR: Kako ocjenjujete geopolitički i ekonomski položaj zemalja Zapadnog Balkana poslije skorašnjih značajnih promjena na globalnom planu: dolaska nove američke administracije, pandemije, promjena u EU, kineskog daljeg osnaživanja?

VUJAČIĆ: Desile su se bitne promene posle finansijske krize 2008. godine, koja je ozbiljno uzdrmala svet. U te promene spada izlazak Velike Britanije iz Evropske unije – takozvani Bregzit koji još uvek u pojedinim aspektima traje, a zatim izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Na to se nadovezala pandemija koja je pokazala koliko je svet istovremeno jako povezan i jako ranjiv. Sve najveće nacije sveta (uključujući tu i Kinu) pokazale su i nespremnost i nekompetentost, iako se već duže vreme  upozorava na mogućnost upravo ovakve pandemije.

Izbor Bajdena i njegova najava „povratka SAD u svet” očigledno je više retorička nego stvarna jer su Bajdenovi očigledni prioriteti ekonomska i socijalna politika na unutrašnjem političkom planu, što je na izvestan (ali bitno drugačiji) način, nastavak Trampove politike sadržane u sloganu „Amerika na prvom mestu”. Izlazak iz Avganistana je, u stvari, potvrda Trampovog sporazuma sa talibanima i uklapa se u stavljanje fokusa na unutrašnju transformaciju SAD. Od Trampa Bajden je nasledio i viđenje Kine kao strateškog konkurenta, pa i tu postoji više kontinuitet nego diskontinuitet. U narednom periodu videćemo u kom pravcu će se ova konkurencija odvijati.

EU sa svojom velikom ekonomskom snagom ima sopstvene probleme. Posle prvobitne katastrofalne reakcije na pandemiju, ona se nekako sabrala i dostigla značajan nivo vakcinisanosti. No, EU ima značajne probleme na unutrašnjem planu od kojih je najveći izazov održavanja ključnih vrednosti EU u svetlu „iliberalnih demokratija“, kako ih je nazvao Orban, u Poljskoj i Mađarskoj, čije vlade svojim otvorenim delovanjem dovode u pitanje samu suštinu EU.

Zapadni Balkan se jedva primećuje na fonu ovih krupnih potresa. On je mnogo manje važan nego što se nama čini. Države Zapadnog Balkana su ekonomski, demografski i geografski male i još uvek uronjene u prošlost i međusobne razmirice. Ako se tome doda neizgrađenost institucija, nivo korupcije i kriminala, te ozbiljno nazadovanje sa aspekta onih karakteristika koje čine društva demokratskim (po oceni bitnih međunarodnih instituta), postavlja se pitanje da li uopšte imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, bez obzira na formalno zaklinjanje da im je to cilj.  Dovoljno je podsetiti da se pre dve godine u opisu stanja u izveštaju Evropske komisije o Zapadnom Balkanu pojavila kategorija zarobljena država.

Bojim se da već dugo vremena političke elite na ovim prostorima svojim delovanjem čine sve da stvore predstavu o ovim prostorima kao mračnom mestu koje je jedino interesantno po mogućnosti stvaranja potencijalnih konflikata. Dobro je jedino što su nam i na tom planu mogućnosti iscrpljene tokom ratova 1990-ih. Ako nam je istinski cilj članstvo u EU, moramo se truditi da se pokažemo kao uzorne zemlje u svakom pogledu i uz to i dobre komšije jedni drugima. Jedino se u tom slučaju možemo, uz podršku i EU i SAD, vratiti na stvarni, a ne fingirani, put ka članstvu u Evropskoj uniji.

MONITOR: Kako kao profesor ekonomije i diplomata sa radnim iskustvom u Vašingtonu, vidite uticaj Kine? Predviđa se da će ona uskoro biti najjača svjetska ekonomija? Na osnovu kojih parametara bi to moglo biti i kako da ih čitamo?

VUJAČIĆ: Kineski dugogodišnji rast je impresivan. Normalno je da Kina kao zemlja sa ubedljivo najvećim stanovništvom i takvim rastom, u narednoj dekadi postane najveća svetska ekonomija merena nominalnim ukupnim BDP-om. Ona je to već sada, ako BDP računamo po kupovnoj moći. Kina nije toliko atipična kako se misli, jer se uklapa u Azijski model strategije rasta koji je već viđen. No, po nominalnom BDP-u po glavi stanovnika ona je još uvek tek na 73. mestu u svetu. Usput budi rečeno, po ovom parametru Kina je pretekla i Srbiju i Crnu Goru. Projekcije ukazuju da će Kina 2050. još uvek biti na polovini BDP-a po glavi stanovnika u SAD.

Ne bi trebalo zanemariti ni ozbiljne probleme sa kojima se Kina susreće. Na prvom mestu je to nejednkost koja je najveća u svetu. Paradokslano je da se to javlja pod vlašću komunističke partije. Drugo, Kina će se sudariti sa starenjem stanovništva, pa i njegovim ozbiljnim smanjenjem do kraja veka. Ovo je rezultat dugogodišnje „politike jednog deteta“. Takvi fenomeni nisu pogodni za ekonomski rast. Navedeno ne umanjuje dosadašnji ekonomski napredak Kine, ali ukazuje da se pred njom nalaze ozbiljni izazovi.

MONITOR: EU nije oduševljena kineskim prisustvom i uticajem na privrede zemalja Balkana, među kojima se ističe i Crna Gora, a još više Srbija. Novi kineski „Put svile“ nazvan Inicijativa „Pojas i put“, obuhvata i značajan broj zemalja članica EU. Neki to zovu „kineskim Maršalovim planom“, a drugi „dužničkom diplomatijom“… Koliko je velika razlika u stepenu i načinu kineskog prisustva ovdje i u zemljama EU? Kakva je budućnost te saradnje?

VUJAČIĆ: Kristijan Lagard koja je sada predsednica Evropske centralne banke, dok je još bila direktor MMF-a, pre par godina je upozoravala zemlje da vode računa o isplativosti projekata infrastrukture u okviru programa „Pojas i put“, te da su neke u ospasnosti da uđu u probleme otplate duga. Tada je nabrojala šest zemalja među kojima je bila i Crna Gora. Nisam sklon da zbog toga optužujem Kinu. Naši političari nose odgovornost za zaduživanje. Izgradnja infrastrukture se predstavlja kao vid ubrzanog razvoja.  Kad bi samo zidanje puteva vodilo brzom razvoju, sve bi zemlje bile razvijene, jer je u današnje vreme gradnja puteva prilično jednostavna.

Ono na čemu bi trebalo da insistiraju vlasti sa ovih prostora  je da prisustvo ekonomskih subjekata iz bilo koje zemje sveta, pa i Kine, bude u skladu sa dobrom praksom EU u svakom pogledu, od tendera do ekoloških kriterija. Očigledno je da oni to ne rade, a to je dugoročno kontraproduktivno.

MONITOR: Hoće li povratak talibana u Avganistanu promijeniti ili potvrditi odnose globalnih sila?

VUJAČIĆ: Avganistan neće promeniti globalne odnose sem ukoliko ponovo postane baza za terorizam, u šta sumnjam. Nije lako obezbediti elementarne uslove za život posle tako dugotrajnog rata. To znači da će talibani morati da se mnogo više prilagode svetu ukoliko žele da uspostave dugoročnu vlast. To znači oslanjnaje na pomoć, kredite, devizne rezerve i još mnogo toga.

 

U krizi na Cetinju su učestvovale sve strane

MONITOR: U Srbiji se pojavila sintagma „srpski svijet“, kao novo-stara „etno-spoljnopolitička“ inicijativa. Bilo je dosta straha u vezi sa ovim događajima na Cetinju. Da li je moguće da posljedice sukoba na Cetinju dovedu do radikalnijih unutarpolitičkih, pravosudnih i diplomatskih izazova?

VUJAČIĆ: Ne znam šta znači „srpski svet“. Vidim da je jedna takva, po mišljenju mnogih, nesrećna, a po mom mišljenju i pretenciozna, floskula dovela do oštrih polemika i u Srbiji. Jedni u njoj vide nacionalizam i srpski hegemonizam, a drugi legitimnu zainteresovanost za položaj, prava i kulturni identitet pripadnika srpske nacionalnosti van Srbije,  koja ne bi trebalo da bude upitna.

Svakako nije dobro što se tom floskulom najglasnije oglašava Aleksandar Vulin poznat po svom konfrontirajućem i agresivnom maniru u raspravama o etnicitetu i tumačenju istorije koje često sam inicira. To što to ne bi trebalo da bude njegov posao u vladi Republike Srbije i što ga niko ne koriguje,  čini da se njegove izjave tumače kao stvarne Vučićeve poruke koje on ne želi da izgovori. To ne može da doprinese ničemu dobrom, a pogotovu ne Vučiću jer je njegova radikalska nacionalistička prošlost i učešće u politici 1990-ih godina naširoko poznata. Mislim da se cela javna polemika oko ove floskule ne vodi o njenom značenju, već se značenje izvlači iz biografije ličnosti koja je propoveda i objašnjava. Vulin je naknadno svojim izjavama dodatno doprineo negativnom tumačenju „srpskog sveta”.

Cela polemika oko ove floskule nam, međutim, govori nešto drugo. Govori nam o stanju u zemljama ovih prostora koje su, kao što sam rekao, uronjene u prošlost i međusobne razmirice, a i u okviru samih sebe jako polarizovane.  Sve će se iskoristiti za produbljivanje podela i raspaljivanje strasti jer na tome opstaju veći delovi političkih i drugih elita.

Slično se i desilo sa ustoličenjem na Cetinju, koje se srećom završilo bez tragičnih posledica. Ono što se dešavalo kroz vekove, da se laički  izrazim, ritual unapređenja jednog sveštenog lica na funkciju, pretvorilo se u krizu na ivici žestokog nasilja koje je moglo da dovede do veoma ozbiljnih posledica. U tome su učestvovale sve strane. Posebno je loše izgledalo organizovano dovođenja protivnika tog ustoličenja koji su se nasilnički ponašali. Još gore, stvorena je percepcija da predsednik Crne Gore podstiče nasilje. To urušava kredibilitet Crne Gore kao države.

 

SAD će na Balkanu podržavati napore EU iz drugog plana

MONITOR: Još se očekuje jasnija politika administracije Džozefa Bajdena prema zemljama Zapadnog Balkana, posebno prema nekim režimima i moćnim pojedincima, prije svega iz političke sfere. Šta bi moglo da se očekuje?

VUJAČIĆ: Očekujem povratak na ranije utvrđenu politiku podrške rukovodećoj ulozi Evropske unije na prostoru na kome se nalaze zemlje  koje imaju aspiracije ka članstvu u EU. Cilj Bajdenove administracije je ponovno uspostavljanje čvrstih veza sa EU koje su u vreme Trampa bile narušene. SAD će podržavati napore EU iz drugog plana, a njihovu nešto veću ulogu očekujem u pregovorima između Beograda i Prištine, iz razloga što imaju daleko veći uticaj na albansku stranu. Predviđam da će se to manifestovati vrlo brzo u nagovaranju Kurtija da zauzme konstruktivniji stav prema ovim pregovorima.

 

Crkve su na našim prostorima previše prisutne u politici

MONITOR: Da li dugo oslanjanje političkih partija i lidera u našem regionu  na dominantne crkve ili namjere da se stvore nove državne crkve (u etno-filetističkoj tradiciji Pravoslavlja), govore i o nemoći politike koja ne može bez „saveza trona i oltara“?

VUJAČIĆ: Mislim da su crkve na ovim prostorima isuviše prisutne u politici, a kad to kažem ne mislim samo na SPC i ne mislim samo na Crnu Goru, već i na sve prostore bivše Jugoslavije. Trebalo bi da su naše državnosti i nacije zasnovane na nečemu drugom, a ne na pripadnosti konfesijama. Politika indentiteta u ektremnom obliku je i dovela do krvavog raspada Jugoslavije. Trebalo je da iz toga nešto naučimo. Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo