Nemamo običaj da u fontane bacimo novčić za sreću. Radije bacamo opušak. Kakav ulog takva i sreća

Porodila se Megan na Đurđevdan, Srbija do Saseksa! Britanski princ se rodio na Đurđevdan, pa vi recite da to nije znak da vraćamo Kosovo. Prema narodnom verovanju, Đurđevdan se smatra granicom između proleća i leta. Sudeći po ovom vremenu napolju, izgleda da je baš gužva na graničnom prelazu.

I danas će pola Srbije da slavi, a pola da ide na slavu. Mene su jednom pozvali da idem na slavu gde, pajsad, nema pušenja. Odmah sam videla sebe kako, kao Sharon Stone, pitam: „Šta ćete da uradite, da me uhapsite?” Otad ne idem. Ali da vas posavetujem kad idete po slavama: Čorbu sipate poslednji, svo meso ostane na dnu čanka, ostali se nasrču vode. A pečenje uzimate prvi, jer odozgo naslagano sve u fulu, da bude fotogenično za oko i da se pokažu. Nikako prva dva reda da propustite, jer ispod su koske i masnoća. Na slavama je bitno da razbacate hranu po tanjiru i jedete sporo, kako bi svi domaćini videli da vam je tanjir uvek pun, tako vam oni neće samoinicijativno trpati hranu na tanjir i smarati: „Uzmi, uzmi, uzmi.“ Jedna od bitnijih stvari na slavama je da sednete na mesto odakle dohvatate oba ovala sa predjelom. Najgore je kad odete negde na slavu i kao: „Izvoli, desno su matori, a levo mladi“. I onda stojite tako na sredini jer niste ni ovi ni oni. Zbog “Ostavi, to je za goste“ se baca hrana na slavama.

Svi mi plačemo za pažnjom, samo što neko nariče, a neko svira bluz. Praktikujem klimanje glavom sa osmehom sveže razbuđene sfinge kad god neko priča priču za ošamariti. Nemamo običaj da u fontane bacimo novčić za sreću. Radije bacamo opušak. Kakav ulog takva i sreća!

Nedostatak ukusa i duševne finese direktno su vezane za muzički izbor individue. Ne verujte nikom ko na ringtonu ima lošu muziku.

Ta prevelika tuga koja se jednom dogodi, a promeni te zauvek, vremenom iščezne iz očiju, srca, al zauvek ostaje u uglu usana, svaki put kada pokušaš da razvučeš osmeh. Kad mi neko drag ode, obrišem sve tragove, zatrem mirise i molim se da mi neka slučajna radost ne dovuče uspomene. Poneo mi je kofere spakovane za put u zaborav. Tako lako, kao da u njima nije bilo ni trunke težine zaboravljanja. Navikneš da kroz život ideš sam, pa kad ti neko pruži ruku ti se braniš iako  te ne napada. Kakve sam sreće, kad dođe mojih pet minuta to će biti bukvalno. Realno… većina od nas ne može u testament da stavi ono… pri zdravom razumu.

Eto, na kraju da vam kažem da je moj komšija odneo jutros u pola sedam žito za slavu u crkvu, kad ono ne radi, počinje u sedam. Jutros se pre Boga probudio.

Evo, ja trabunjam ovde… Nit me ko sluša, nit koga zanima… Bez mnogo smisla… Skačem sa teme na temu… Osećam se kao moja baba kad se okupimo svi za slavu.

P.S. Je l’ zna neko kad će proleće?

Nataša ANDRIĆ

Komentari

Nije dobro među ljude ići sa dečijom iskrenošću i srcem na dlanu. Kažu da se djeca iskreno nasmiju oko četristo puta na dan. Odrastao čovjek jedva dvadeset. Dakle, odrastao si kad prestaneš da budeš iskren i kad prestaneš da se smiješ

 Desilo mu se u jednom momentu neuhvatljivom, ima tu već neko vreme. Možda se zapravo vara, možda mu se prosto učinilo.

• Kuc, kuc!
• Ko je?
• Pogrešne odluke i krive procene.

Pa šta kucate sunce li vam žarko, uđite, znamo se!

Pošalje nepušača po cigare, vrati se, kaže nije bilo tvojih cigara, al kupio sam ti SLIČNE.

Slične?? Slične???? Bukvalno se samo u sebe možeš pouzdati danas.

Kad dođe kući s posla ako se presvuče samo ga elementarna nepogoda može isterati napolje. Zato sredi stan. Uključi jednu mašinu. Uključi drugu mašinu. Baci smeće. Napravi ručak. Jebote, on je očajna domaćica. Ako je prilegao popodne baš tada svakom koga je ikad upoznao treba baš sve. Familija sa sela zove da vidi kako je, a s posla zovu da pitaju gluposti. Tata po običaju priča istu priču po stoti put, on kaže: „Znam, pričao si već“, a tata će onako entuzijastično „E, to!“, i onda nastavi gde je stao. Očekuje da jednom kaže: „Znaš je li?!, E pa nastavi onda đe sam stao, ajde kad znaš!“

Nije dobro među ljude ići sa dečijom iskrenošću i srcem na dlanu. Kažu da se deca iskreno nasmeju oko četristo puta na dan. Odrastao čovek jedva dvadeset. Dakle, odrastao si kad prestaneš da budeš iskren i kad prestaneš da se smeješ.

U Norveškoj recimo, kad imaju višak voća, kače na ogradu, a moj čoek za koji dan peče rakiju. Reprodukcija znanja nije pamet, to se zove Bubanje, ili mesto u kome će rakija poteći.. Kome treba – šest evra litar.

Svi bismo trebali imati nekoga ko nas brani od nas samih. Da nas zaustavi kad vidi da uporno pritiskamo dugme za samouništenje. Kad nekoga zaista voliš, možeš naći hiljadu razloga zašto bi mogao da ga ostaviš, i svi oni zajedno slabiji su od onog jedinog, zbog kojeg ga nikad nećeš ostaviti.

Nekada sam volela tmurne dane ispunjene kišom i grmljavinom, kad svet poprima neke druge nijanse zvuka. Onda sam upoznala njega, i u svakom udaru groma čula njegovo ime. Danas, čim se nebo ispuni tamnim oblacima, sklanjam se unutra i dobro, dobro zatvaram sve prozore. Najteže je zauvek zalupiti onim vratima kroz koja nikada nisi hteo da izađeš. I ko zna, možda su se dva slučajna sveta sudarila baš u trenu udara groma, a ja se nekako našla tu gde je varnica odskočila.

Levo rame kaže da će se menjati vreme, rebra su uzdržana, a donji deo leđa misli da možda ipak neće. Isto ko prognoza. Bože, daj mi malo pameti i uzmi sebi šta hoćeš!

Odoh da naoštrim šarm, da smuvam ovo sivilo.

P.S. Po ovakvom vremenu Karenjina se bacila pod voz.

Nataša ANDRIĆ

Komentari

Sa nekim ljudima se nismo razišli zbog nepremostivih razlika, već zato što su radovi na tim mostovima kasnili na njihovoj obali

Evo, javljam se iz Skupštine. Šalim se, ali slično je, jer mi danas, ovde u kući, isto ništa ne radimo. Kada mi noć presedne, dan mi preleži.
Meni je baba pred spavanje pričala priču o jarcu koji je “živ klan nedoklan” pa se ne pecam na ove nove razloge za porast nasilja među decom. Životinje kada imaju problem, pokolju se. Ljudi razgovaraju. Ili je obrnuto?

Oteo mi se utisak za koji ne vredi plaćati otkupninu. Naučila sam da mesim kad sam shvatila da babino “pod rukom” i “s prsta” nije isto kao i moje.
Mnogo sam pažljivija pri odabiru neprijatelja nego prijatelja. Prijatelju praštam nedostatke. Neprijatelj mora biti savršen. Kakvi su ti neprijatelji takav ti je život.
Uporno mi ostavljaju jastuk na giljotinskom panju. Pravi je trenutak da odem u krevet i probudim se. Brzo ću, samo da prošetam ovaj monolog. Soba halapljivo upija miris odustajanja. Polako raste džepna zaliha moje patetike. Sreća je znati kad si srećan. Pomislim: “Srećna sam!” i odmah me je strah. Onda stavim kamenčić u cipelu i opustim se.

Moj deda je imao onu “idi u dupe na vašar”. To kad te baš voli, onda. Napokon moj deda i ja da zapalimo cigaru. Samo što je cigara naslonjena na njegovu sliku, al’ nema veze… Jedno od onih “neću kafu, daj rakiju” jutara.. Suštinski je razočaravajuće u tome što se kao sinonim za paziti i brinuti upotrebljava izraz voditi računa.

Horoskop je vanbračno dete vremenske prognoze. Eto.. i paradajz je voće, a onaj što ga je svrstao u voće, neka ga stavlja onda u voćnu salatu. Kod mene, iskusnog lovca, na zidu preparirana glava od zjale. Širom otvorene oči prouzrokuju trajno zatvaranje srca. Valja ponekad i zažmuriti. Sa nekim ljudima se nismo razišli zbog nepremostivih razlika, već zato što su radovi na tim mostovima kasnili na njihovoj obali. Meni je malo bezveze kad je individualizovano ono: “Važno je da si ti nama živ i zdrav.” To je ono glup si al’ naš si. Šta znači floskula “sve čestitke”? I odakle pravo bilo kome na SVE čestitke?

Potrošila sam pola zarade na “nemamo šta da jedemo u ovoj kući”. Na Zemlji nema života bez vode. Bez vode nema kafe. Bez kafe ću vas pobiti sve. Štedite vodu! Iskoristite kišu. Plačite pod kišom umesto pod tušem. Linijom manjeg otpora mogu samo oni otporni na sve. Svi mislimo da zaslužujemo bolje, ali često, bolje ne misli da zaslužuje nas.

Žao mi je i pogleda koje sam potrošila gledajući u pogrešnim pravcima… Sećanje ne prašta očima.

P.S. Na svako “ko zna zašto je to dobro” imam predlog čime bi bilo dobro da obogatite jelovnik.

Nataša ANDRIĆ

Komentari