Napetosti u regionu rastu, a zaštitni mehanizmi su prilično paralisani. Neko mora da pokaže put i da povede. Da li će EU opet ostaviti region na cjedilu, vidjećemo. Učiniti to dva puta u kratkom periodu bilo bi možda i za nju fatalno

MONITOR: Pored opasnosti od novog prekrajanja granica i stava da raspad Jugoslavije još nije završen, postoji i očigledno nezadovoljstvo stanjem u BiH i međunarodne zajednice i građana, ali i zamor, usljed dosadašnjih očiglednih neuspjeha u pregovorima oko Kosova. Kako izaći iz tog ćorsokaka?

MINIĆ: BiH i Kosovo su svojevrsni međunarodni protektorati. Kako stvoriti uslove da protektorati postanu funkcionalne i napredne države? O tome ima puno teorija. Pandemija je usporila mnoge dinamične regionalne mehanizme koji su doprinosili artikulaciji zajedničkih interesa u regionu, stvarali zdrave međuljudske kontakte i obećavali normalizaciju života i rada institucija. Ipak, proces pomirenja kako u regionu, tako i unutar ova dva protektorata ide vrlo sporo. Napetosti u regionu rastu, a pomenuti zaštitni mehanizmi su prilično paralisani. Evropska perspektiva je i dalje maglovita, lovci iz daleka stvaraju svoj politički kapital. Neko mora da pokaže put i da povede. Da li će EU opet ostaviti region na cedilu, videćemo. Učiniti to dva puta u kratkom periodu bilo bi možda i za nju fatalno.

MONITOR: Nova metodologija podrazumijeva i neku vrstu usklađivanja politika sa EU, a ne samo „prepisivanja“ zakonodavstva. Veoma se insistira i na djelotvornosti pravosuđa i odgovarajućoj pravosudnoj praksi… Da li se tu očekuje neki „slučaj Sanader“ kao zalog da pravna država postoji?

MINIĆ: Pa, ako ljudi od najvećeg poverenja, kao Belivuk i njegova banda, čuveni Jutka iz Brusa kome jedna afera smenjuje drugu, verovatno i nezamenjivi Palma iz Jagodine i njima slični budu zaista žrtvovani na oltaru pravde i pravosuđa, ako su učinjeni makar i mali ustupci ljudima koji brane reke, šume, vazduh i zemlju od štetnih projekata bezočnih pojedinaca – znači da su argumenti Brisela bili ubedljivi, pa ćemo i mi građani malo odahnuti. Ako se to ne desi, onda je poruka da smo svi njihove potencijalne žrtve, a onda je to za vlast opasno.

MONITOR: Predsjednik Srbije je povodom Dana pobjede i Dana Evrope izrekao, poslije dužeg vremena, neku vrstu pohvale odnosa EU prema Srbiji i zaključio da je članstvo u EU cilj Srbije koji se može ostvariti uz „kompromis oko Kosova“. Zašto se, međutim, daleko srdačnije obraća predstavnicima i narodima drugih zemalja?

MINIĆ: Pa, evropska integracija dođe kao „nužno zlo“ za obe strane, pa se i jedni i drugi prema njoj tako ophode – bez entuzijazma. Od nje, ipak, ne možemo pobeći. Srbija ekonomski, kulturno, istorijski gravitira ka Centralnoj Evropi.To je znao još Knjaz Miloš. Jednom će oživeti najveće bogatstvo Srbije – Dunav, pa će se to mnogo bolje videti. Može nam se sviđati, biti korisna, možemo je voleti kao mitsku „majku Rusiju“, njenu naftu i gas i vojnu industriju, možemo dobro sarađivati sa Turskom koja nam nije nepoznati partner, možemo koristiti kineske interese u Evropi da od toga i sami profitiramo, ali baš svi ključni parametri ekonomskog, socijalnog, tehnološkog i kulturnog razvoja zavise nam od evropskih zemalja i institucija i tamo živi najveći broj naših građana. Uz to, prognozira se dramatičan uspon Poljske i Turske u ovom veku, a mi smo tačno između.

MONITOR: Kina je Crnu Goru dovela do „dužničkog ropstva“, a pitanje je u kom će pravcu ići njeno i za Srbiju skupo kreditiranje. Njena „vakcina-diplomatija“, izgeda kao velika prilika da uveća „meku-moć“?

MINIĆ: Mogu samo da se složim sa vašim konstatacijama. Što se tiče Kine, za Srbiju, Crnu Goru i druge zemlje u regionu, kao i za EU, bilo bi ključno da se prilikom kineskog investiranja i kreditiranja striktno primenjuju evropski standardi vezano za transparentnost sklopljenih ugovora, pripremu projekata (procena uticaja na životnu sredinu, na naselja u kojima ili u blizini kojih se planiraju, na zaposlenost, balans dugoročnih troškova i dobiti itd.), njihovo sprovođenje (javne nabavke, tehnički kvalitet dokumentacije itd.). U Srbiji je već vidno i sve masovnije nezadovoljstvo građana koji smatraju Kinu glavnim kvivcem za povećanu zagađenost vazduha, vode i ukupne životne sredine. Ohrabruje nagodba EU i Kine da se zbog klimatskih promena više neće graditi termoelektrane na ugalj u trećim zemljama, što će sprečiti realizaciju projekata u Srbiji i Crnoj Gori, koji su u suprotnosti sa obavezama iz Sporazuma o energetskoj zajednici.

Što se vakcina tiče, budući da ništa ne znamo o uslovima pod kojima su nabavljene, a i sve ostale analize zahtevaju vreme, može se samo konstatovati da je dobro što su građani mogli da se vakcinišu, a to neće trajno osigurati „meku moć“ bilo koga ako sve ostalo ide naopako. Ako ne ide, utoliko bolje.

MONITOR: Kako vidite globalnu ulogu SAD na čelu sa Bajdenom, i kako bi se to moglo odraziti na naš region kada nova administracija i državni sekretar Entoni Blinken daju podršku Trampovom Vašingtonskom sporazumu?

MINIĆ: SAD sa novom administracijom imaju mnogo više proaktivnu i militantniju spoljnu politiku. Ohrabruje i veća sklonost nove administracije ka multilateralizmu, ponovno pristupanje Pariskom sporazumu o klimatskim promenama i SZO koje je Trampova administracija napustila, najava većeg angažovanja u STO, obnavljanje bliskih veza sa evropskim partnerima, nastojanje da se NATO konsoliduje itd. Može se sa sigurnošću očekivati mnogo aktivnija uloga SAD u našem regionu, ali i veća koordinacija sa EU.  U ozbiljnim državama, kada se promeni administracija, moraju se po pravilu poštovati obaveze koje je preuzela prethodna administracija. Pa tako i sa Vašingtonskim sporazumom. Moguće su nove nijanse, promene u intenzitetu, ali anuliranje je teško zamislivo.

MONITOR: Najzad, još jedan non-pejper kome znamo autora, visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku,  koji je poslužio kao osnov za stratešku debatu šefova diplomatije EU o Zapadnom Balkanu početkom ove nedjelje. Šta je novo donijela ova debata, a šta Savijet EU koji mu je uslijedio?

MINIĆ: Nema baš mnogo novoga. Od Srbije i od Kosova se traži da ubrzaju reforme i da više investiraju u dijalog „jer nemaju vremena za gubljenje“. A od Srbije još i da „konsoliduje svoju geopolitičku poziciju“.  Savet EU je primio k znanju da su Srbija i Crna Gora usvojile novu metodologiju čija će im primena biti detaljno predstavljena na predstojećim međuvladinim konferencijama. Dodaje se i to da su izgledi za punopravno članstvo Zapadnog Balkana u EU koji su zasnovani na zaslugama, u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu Unije, čime se članstvo opet vratilo u rečnik onih koji o njemu treba da odlučuju. Više zvaničnika je pomenulo strateški značaj Zapadnog Balkana za EU, što je važno stalno ponavljati, ali sem najave međuvladinih konferencija na kojima bi se mogao ostvariti pomak u pregovorima ništa se spektakularno nije dogodilo. Naša spora kompozicija nastavlja klimavim šinama napred.

Non pejper odigrao svoju ulogu

MONITOR: U reakcijama na pojavu tzv. Janšinog non-pejpera, rekli ste da to može biti dio šire strategije i u prilog tome  naveli predavanje iz 2019. Timoti Lesa, starijeg istraživača Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu. Da li se može očekivati da taj non-pejper „dobije“ autore i da neko otvoreno počne govoriti o rješenjima koja predlaže ovaj, za sada, fantomski projekat?

MINIĆ: Timoti Les je još u decembru 2016. u tekstu „Disfunkcionalni Balkan – može li da preživi postjugoslovensko uređenje?“, objavljenom u američkom časopisu Foreign Affairs, izneo gotovo sve ideje iz takozvanog Janšinog non-pejpera sa zaključkom da “… u debati o Balkanu već predugo dominiraju zapadne diplomate i akademski krugovi koji poriču ono što je očigledno takoreći svima na terenu: multietničnost u regionu je divna ideja i mizerna stvarnost.“

Treba se setiti i izjave nemačke kancelarke Angele Merkel iz 2010, da je pokušaj izgradnje multikulturnog društva u Nemačkoj „potpuno propao“, kao i poziva, koji već drugi put dolaze ovih dana iz francuskih vojnih krugova, da se stane na put daljoj imigraciji, jer bi moglo doći do građanskog rata u Francuskoj.

U tekstu istog autora T. Lesa „Proširenje EU: silazna putanja Balkana nakon Bregzita“,  oktobru 2019, na portalu Balkaninsight, konstatuje se da se na Balkanu ukrštaju dve međunarodne drame koje se upravo odvijaju – novi hladni rat i kraj proširenja EU. Da bi se sprečilo očekivano nasilje zbog prekompozicije regiona, autor smatra da bi jedino veće angažovanje SAD tome moglo da stane na put i ponovo uspostavi neki poredak u regionu. A EU bi mogla da podigne branu novom haosu jedino otvaranjem predpristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, što je do sada sistematski odlagala (izbegavala).

Autor takođe konstatuje da je izlazak Velike Britanije iz EU poremetio delikatnu ravnotežu između tri najznačajnije zemlje članice – Velike Britanije, Nemačke i Francuske i da je odlaganje proširenja posledica straha Francuske da bi ono uvećalo moć Nemačke, budući da je ovaj deo Balkana njena tradicionalna interesna sfera, u koju je dosta investirala. Velika Britanija je bila jedan od najagilnijih zagovornika proširenja, Nemačka nije bila protivnik, a do Bregzita, Francuska u odlučivanju o daljem toku procesa nije bila mnogo eksponirana.

Imena autora ovog, a i nekoliko drugih non-pejpera nisu najvažnija. Hteli-nehteli, oni su odigrali svoju ulogu dajući legitimitet debati o predloženim rešenjima. Mnogo je važnije da li ima onih koji su u stanju da ponude alternativu i da pritom iznesu ubedljive argumente. Ako non-pejperi odražavaju stanje duha, onda će biti kao svojevremeno sa „Protokolima sionskih mudraca“ – nije važno što su bili falsifikat, iza njih je stajala strašna namera koja ih je pretvorila u ubojito oružje.

Možemo postati i pravo ratište

MONITOR: Srbija i Crna Gora su pristale na novu metodologiju u pristupanju EU. Vi ste više puta izjavili da će Crna Gora u EU ući prije Srbije, pa ste negdje kao rok pominjali i 2025. Da li vam sada taj datum izgleda realan?

MINIĆ: Razlika je značajna. Srbija je otvorila 18 pregovaračkih poglavlja i zatvorila dva za šest godina, dok je Crna Gora prošle godine otvorila i poslednje pregovaračko poglavlje u predpristupnim pregovorima, i za osam godina zatvorila je tri poglavlja. Bojim se da su Srbija, a i Crna Gora u poslednje vreme, oslabile svoje pregovaračke kapacitete, usporile tempo reformi i demonstrirale nedovoljnu političku spremnost za aktivniji  pristup u procesu pristupanja EU. Kosovo, crkvena pitanja, pretenzije prema susedima ili odbrana od pretenzija, rastuće unutrašnje podele u ova dva društva po svim osnovama, odsustvo vizije koju bi i građani i EU mogli da razumeju i prihvate, ne obećavaju brze promene. Možda hladni rat, između SAD i Rusije i SAD i Kine koji će dovesti do nadmetanja na mnogim kriznim područjima u svetu, a po svemu sudeći i u Evropi (primer Severnog toka 2), može ubrzati integraciju našeg regiona u EU, ako ne formalnu, onda funkcionalnu i parcijalnu. A možemo postati i pravo ratište ako smo i dalje dovoljno zarobljeni u ratovima 90-ih.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari