Koga je još srećnog zanimalo da li je u pravu ili ne? Hoću da kažem, srećan je odustao od ovozemljaske logike. Valjda je zato i srećan

Juče u podne, u jednom restoranu, imali smo pokazivanje osećanja dece, sa, i oko susednog stola i njihovih sasvim bezbrižnih roditelja. Ceo restoran je bio pozornica za njihova uskovitlana osećanja i svima je preselo. Možda je trenutno lakše skloniti se nego suprotstaviti se. Ali, sklanjati se moraš sve češće i sve više, suprotstavljaš se samo jednom. Većina ljudi je u redu, samo imaju loš dan. Nekad ne razmišljaju, život ih pritisne. Jedino što žele je da prežive. “izaberite pravi trenutak za pokazivanje osećanja”. Da navijem sat? Gledamo jeftine i razvratne predstave, žrtve smo i zatočenici nečijih rasprsnuća. U njima nema iskrenih suza, već odjekuje glasan smeh hijena. Gomila reči, par osmeha… Jedan glasan smeh koji pobegne srcu i niz dana obojen maštom. To sam. Glasan, iskren smeh ljudi… koliko spokoja i razigranosti u tom zvuku… Volim radost i smeh od srca. Zarazni su i neću od njih da ga lečim. Koga je još srećnog zanimalo da li je u pravu ili ne? Hoću da kažem, srećan je odustao od ovozemljaske logike. Valjda je zato i srećan. Ljubav za njega.

Ljudi zadovoljni sobom imaju moć da komponuju divnu melodiju – smeh od srca. Najveća greška je testirati inteligenciju, granice i dušu jednog emotivca. Jednom ti nikad neće oprostiti. Mislim na njega čak i kad je pored mene. Izgleda da je ozbiljno. Nije dostojanstvo odglumiti da ti nešto ne smeta. Dostojanstvo je gledati u nešto što ti smeta, na način koji ljudi gledaju u nešto što im je od velike vrednosti. Niko nije siguran da li, zaista, dobro proćerdava svoj život, čini se da uvek može bolje. Zagovornici onoga “samo budi to što jesi”, treba da znaju da to čitaju i budale.

Dok ne počne neko da mi odgovara, kad se ovako lepo ispričam sama u četiri zida, sve je okej. Pada kiša, bogu hvala, već sam se zabrinula što je već par sati nema.Volim kad ljudi ispruže ruku i prose kapi, da vide da li je počela. Odem u jednu krajnost, a druga mi diše za vratom…i ne radim ništa, ali još uvek nisam završila. Ako predugo ćutiš amputiraćeš jezik, nećeš imati čime da ližeš rane, i zubi će ti otpasti od tvrde tišine, nećeš imati čime da glođeš kosti svega što si zakopao u sebe. Japanci posebnim grehom smatraju gledanje osobe koja spava, jer smatraju da se tako može ukrasti duša. Ima nečega u tome. Zaspati kraj nekoga, meni je znak posebnog poverenja, jer u snu smo najranjiviji. To do čega je meni najviše stalo ne opisuje se, nego se ljubi i rečima i usnama, koje i vama želim.

P.S. Ako se smejete, bar zatvorite prozor, ne pitajte kako znam. I da.. pozdravio vas jedan Nikola

Nataša ANDRIĆ

Komentari

Danas je teško objasniti ljudima da ne želiš da ti bude svejedno… da želiš da se boriš za ono što voliš, a ne da se trudiš da preboliš

Vučić stigao u Skupštinu Srbije gde će obavestiti javnost o najnovijim dešavanjima. Bože, kakva slučajnost, ON juče pet puta ponavlja da moramo da napravimo kompromis ili će napasti sever Kosova, a ovi jutros uđu na sever. Trebalo bi da igra loto.

Jezik svih snažnih emocija je nemušt. Tako nam neke promaknu, nažalost. U svakom tražim nešto dobro i nađem, šta ću. Svakoga dana sve više ostajemo sami, ali nekad je to za nijansu više. Prepustim se danu i samo postojim u zadatim okolnostima. Obavljam. Ne gubim snagu na opiranje. Posle nekoliko uzastopnih, besanih noći nijedan položaj nije dovoljno horizontalan. Sitnice život arče. Čežnju parkiram, dole, kod podruma, da se ne raznosi po kući, ko će to posle počistiti. Pobegnu mi, tako, neke misli. Traže bolje društvo. Danas je teško objasniti ljudima da ne želiš da ti bude svejedno… da želiš da se boriš za ono što voliš, a ne da se trudiš da preboliš! Ništa te ne otrezni tako, kao kad umoran očekuješ osmeh, a život ti bez upozorenja zvizne šamarčinu..Ništa te iz cipela ne izuje kao šamar sopstvenih iluzija. Najveća zabluda kojom te truju iz bajki dok si mali, da ćete neko spasiti kad si u problemu. Kad odrasteš shvatiš da moraš da se spašavas sam, a srećan si ako moraš da spašavaš samo sebe. To važi za nas koji nismo imali bejbisiterke, nego ti roditelji kažu da zaključaš vrata i ne otvaraš nikome. Naša najveća mana je nestrpljivost. Mi bismo hteli da nam svakih pet stotina godina bude bolje. „Konačno toplije, u četvrtak svežije.“ Što reče Zoran Radmilović ,“upadljivo suv i debeo“. Neki ljudi se obuku jer se to prosto radi pre izlaska iz kuće i to je sve, neki moramo da sednemo i razmislimo o životu i konceptu i razlozima oblačenja.

Čudan je to osećaj potrošiti toliko vremena na jednu želju, na nekoga, a onda jednog dana jednostavno prestaneš da želiš… Postane ti svejedno. Štedeti emocije vam je potpuno isto kao nekada stara devizna štednja. Sve će vam propasti moji vi. Poklanjam pažnju, meni ne treba. Još jedino maštam da uđem u vrt zaboravljenih reči lepog našeg jezika, pa da se sita nauživam i darove drugima donesem.

Vučić upozorio Evropu: „Ako se ROSU ne povuče, Srbija će…” Postoji priča o Staljinu, koji je šetajući kroz Moskvu naišao na musavu decu koja se igraju na ulici. To ga je uznemirilo, i deca su bila prebijena. Sutra dan osvanuo je naslov u novinama: Dobar je Staljin, mogao je da ih ubije, on ih je samo pretukao. Ne znam  zašto sam se ovog danas setila.

P.S. Meni ovo sa ratovima, kao bogatoj deci sa igračkama. Kad te previše zatrpavaju njima, ne možeš ni da se obraduješ.

Nataša ANDRIĆ

Komentari

Da na jastuku čeka spisak riječi korištenih u snovima, i samo te riječi tokom dana smiješ da upotrebiš u rečenici, pazili bismo šta pričamo, llepše bi sanjali, a tišina bi bila zvonka. Nekako, nadomak životu kakav treba da bude

Zdravo svima! Sunce boji jutro kao slikar platno dok simfonija cvrkuta ptica… šalim se, kafa je jedina reč koja odzvanja jutrom. Kaže se: „Zdravo” da se zada ton razgovoru, da se bolestima začepe usta. Na pitanje: „Zdravo, kako si?”, nema smisla odgovarati opisom gde te sve boli. Izaberem onaj najtiši ćošak u sobi, rukama obgrlim kolena i dušu vežem najčvršćom alkom. Da ne skita ciganka! Treba početi smrću, prebrinuti je u startu, da nam ne gura posle klipove u točkove. Sećam se kada me je majka zvala da očistim pšenicu. „Nema puno“, kaže, a meni se činilo da je na stolu pšenice, kao da je svaka vojvođanska njiva donirala džak. Bacila sam rukavicu u lice ovom danu. Uvod u sačekušu svih izazova koji su me napali. Najbolje misli su ostale ispod tuša. Nezavisne misli traže otcepljenje od normalnog toka razmišljanja. A lepe su i zavodljive, šteta da im ne učinim po volji…

Nekada život stane u priču, nekada u nečije oči, a nekada život samo stane. Toliko sam smanjila krug prijatelja da više nije ni krug nego tačka. Јa sam od onih što u punom autobusu kaže: „Verovatno se svi pitate zašto smo se danas okupili ovde u ovolikom broju…“ I juče su se okupljali na nekom saboru, da ne kažem kakvom… svi ti osuđujući pogledi ogrezlih vernika, Bog na reveru,“bogobojažljivi“ govor pun prekora i pretnji, nevidljivi oreol – bumerang nad glavom, itd. Sve što je u početku bog, prođe kroz crkvu, razgalami se na verskim tribinama i na kraju se pretvori u Dveri, pa zvecka oružjem u visokoj frekvenciji. .

Da pribeležim da mi je, jedno od petoro moje dece, umalo ne rekoh OVAJ (OVAJ – Staro srpsko ime za oca/sina u razgovoru sa majkom/ženom, a tradicionalno nastalo od reči: konj, magarac, baksuz ili neradnik.), u 13.52 kazalo da sam SMOR. Htela sam da mu repliciram sa: „Mama ti SMOR, znaš!“, al’ da mu ne potvrđujem izjavu, otišla sam u drugu sobu. I tresnula vratima. Opet sam upala u “vrzino kolo“. Aj’ što sam upala, no što sad vrtim i maramicu. Kad te rođeno dete superiorno nadigra u verbalnom nadgornjavanju, onda znaš da više ne smeš ni da pokušaš sa “zato što ja tako kažem” Eto, ako ne znate da l’ vas boli glava ili leđa, popijte brufen pa šta prestane, to nije glava!

I kako ne zavoleti reč OSOKOLITI, kad u svom sunovratu soko dostiže brzinu od 300km/h, tražeći hranu i braneći gnezdo od opasnosti. Da na jastuku čeka spisak reči korištenih u snovima, i samo te reči tokom dana smeš da upotrebiš u rečenici, pazili bismo šta pričamo, lepše bi sanjali, a tišina bi bila zvonka. Nekako, nadomak životu kakav treba da bude.

P.S. „Kvalitetna hidracija dovodi do lakšeg postizanja orgazama.“ Više tečnosti, teta Nada Macura ne priča badava.

Nataša ANDRIĆ

Komentari