Povežite se sa nama

INTERVJU

RADE RADOVANOVIĆ, NOVINAR I DRAMSKI PISAC IZ BEOGRADA: Vučićev režim je totalitarni režim profašističkog tipa

Objavljeno prije

na

U Srbiji je tako anomična situacija da je teško reći šta je i ko je istinska politička opozicija totalitarnom režimu Aleksandra Vučića, a ko kolaborant koji u ovakvom sistemu parazitira glumeći opoziciju i koristeći privilegije kojih se dočepao

 

MONITOR: Poslije vanrednog stanja u Srbiji, zavedenog zbog pandemije korona virusa, započelo je vanredno političko stanje – predizborna kampanja za parlamentarne izbore zakazana za 21. juni. Po čemu je kampanja karakteristična?

RADOVANOVIĆ: Čitav ovaj period nakon ukidanja vanrednog stanja, ne samo zbog izbora koje veći deo opozicije bojkotuje, karakterišu sve veće napetosti i podele u Srbiji, koje podstiče pre savega Aleksandar Vučič koristeći do apsurda sve čime raspolaže… Svoju vladu, u kojoj su premijerka Ana Brnabić i ministri puki izvršioci njegove, vladareve volje. Svoju skupštinu, koju bojkotuje većina opozicionih poslaniuka. Svoju policiju i vojsku, koja je tokom vanrednog stanja, do zuba naoružana, čuvala bolnice!? Svoje navijačke i druge paraformacije spremne da izvrše što vođa i vođini narede… od paljenja baklji po krovovima zgrada i proizvođenja zastrašujuće buke i urlika … i to u vreme policijskog časa!… do spremnosti da se sukobe sa pristalicama opozicije ili građanima koji protestuju iz raznih razloga. Kroz medije koje apsolutno kontroliše, a takvih je ogromna većina u Srbiji, Vučić po potrebi dozira dnevni nivo napetosti, šireći strah i strepnju kako mu već njegovi štabovi preporuče. I to je to neko osnovno stanje i osećanje, koje je ujedno i neprekidna izborna kampanja Vučićeve SNS i njegovih koalicionih partnera i onih koji bi da se pod dogovorenim uslovima kvalifikuju za status „konstruktivne“ parlamentarne opozicije.

MONITOR: Da li treba bojkotovati izbore s obzirom na to da vlasti, kako tvrde analitičari, kontrolišu cjelokupan izborni sistem i cjelokupan izborni proces?

RADOVANOVIĆ: Ukupna atmosfera u društvu je takva da se ne može govoriti, niti može biti – fer i slobodnih izbora u Srbiji. Ne samo zato što ovakva totalitarna vlast kontroliše ceo izborni proces, kroz koji će krasti i nameštati sve što joj odgovara, nego što u ovakvoj situaciji još uvek postojeće pandemije, u kojoj broj novozaraženih varira iz dana u dan, nikakvih normalnih izbora ne može ni biti. Ali, Srbija već poodavno nije normalna država…

MONITOR: Kakvi su izgledi da se opozicija u Srbiji dogovori da bojkotuje izbore? 

RADOVANOVIĆ: U Srbiji je tako anomična situacija da je teško reći šta je i ko je istinska politička opozicija totalitarnom režimu Aleksandra Vučića, a ko kolaborant koji u ovakvom sistemu parazitira glumeći opoziciju i koristeći privilegije kojih se dočepao, ili mu ih je Gazda omogućio, pod određenim dogovorenim uslovima. Već i samo to bogatstvo opozicije i „opozicije“ dovoljno je da bilo kakvog dogovora oko bilo čega, a ne samo bojkota ovakvih izbora, ne može biti.

MONITOR: Ima i ideja da je umjesto bojkota izbora blokada jedino rješenje…   

RADOVANOVIĆ: U totalitarnim režimima profašističkog tipa, što Vučićev režim jeste, nikakvi vidovi građanske neposlušnosti nisu dovoljni da bi se došlo do mirne promene vlasti, do poštenih izbora… Njih će eventualno prizvati široko socijalno nezadovoljstvo ispoljeno kroz moguće socijalne nemire i međunarodna podrška i pritisak pre svega EU da do takvih izbora dođe. Bez toga, Vučićev režim će sve više hrliti u bratske zagrljaje Kinezima i Rusima, što je demonstrirano i tokom vanrednog stanja.

MONITOR: Kako Aleksandru Vučiću uspijeva tako dugo da je i predsjednik, i tužilac, i sudija, i glavni urednik bezmalo svih medija, praktično vlasnik države Srbije?

RADOVANOVIĆ: Vučić je toliko uzurpirao, preoteo sve poluge vlasti i moći u Srbiji, da tako nešto, recimo, Miloševiću nikada nije uspelo. Više je razloga koji objašnjavaju njegovo tako uspešno gaženje i obesmišljavanje institucija, zakona i ustava, ali mi se jedan čini presudnim. U Srbiji, kao i u drugim državama nastalim na prostoru bivše YU, Crnoj Gori, recimo, nije došlo do svođenja „završnog računa“ nakon ratnih sukoba i počinjenih strašnih  zločina. U svakoj se od državica na koje mislim to plaća na određeni način, a u Srbiji i tako što su mnogi, za koje sam se zalagao da imaju fer suđenja, i sada na vlasti, a zakon o lustraciji koji je zbog njih donet, već davno ne važi. U tom smislu, Srbija je bila i ostala „sigurna kuća“ za zlikovce svih fela, a najviše za ratne zločince, od kojih su neki i sada u vlasti.

MONITOR: Analitičari kažu da su posljednji mjeseci vlasti premijerke Ane Brnabić zastrašujući zbir nasilja, jer je zloupotrijebila ovlašćenja srozavajući institucije, javnost i političku kulturu.

ADOVANOVIĆ: Od svog, u početku „kaktus statusa“ u bizarnoj skupini koja se zove Vlada Srbije, ova je dama, idolatrijski se identifikujući sa svojim Vođom, avanzovala do glavnog agresivca u timu i stranci svog „šefa“, kako premijerka zove Aleksandra Vučića. Krase je dve vrline (neki kažu i tri), zbog kojih se u vrednosnom sistemu Šefa visoko kotira: bespogovorno je odana Njemu, koji joj je dao premijersko mesto i ukazao toliko poverenje. Povrh toga, široko je neobrazovana i uopšte se ne opterećuje nekakvom podelom vlasti, tako da i u svojim skupštinskim nastupima prosto pleni navijačkim strastima i izrazima vređanja prema opoziciji, dok istovremeno širi spokoj izlivima iskrene ljubavi prema Vođi. Ana Brnabić je neopisiva i neizbrisiva pojava na mestu srpskog premijera.

MONITOR: U najnovijem izvještaju Fridom hausa navodi se, pored ostalog, da je režim u Srbiji hibridni a slični su i izvještaji Evropske komisije i Reportera bez granica…

RADOVANOVIĆ: Pojam hibridni režim je drugi izraz za nedemokratske režime u svetu među koje je Srbija, po većini relevantnih demokratskih kriterija, mogla biti svrstana i još pre pet godina. Nije, pre svega, zbog nerešene situacije sa Kosovom, zbog takozvane stabilnosti u regionu, a zbog čega se Vučiću predugo gledalo kroz prste. Inače, premijerka Brnabić Ana, gnevno nezadovoljna pomenutim izveštajem, sela je i na osamnaest strana teksta vrlo loše ocenila vrlo loše ocene o srpskoj demokratiji Fridom hausa, o kome ništa dobro ne misli ni njen šef.

 

Skupština je pozornica nasilja i primitivizma

MONITOR: Zašto je Skupština Srbije postala institucija u kojoj se krše sva moguća pravila ne samo parlamentarizma nego i zdravog razuma i rasuđivanja…

RADOVANOVIĆ: Skupština Srbije je već prilično dugo mračno zdanje i pozornica niskih strasti, nasilja i primitivizma koji sprovodi SNS većina u saradnji sa svojim opozicionim saplemenicima, Šešeljevim radikalima. To je ujedno i najpreciznija slika stanja u državi za koju je ozbiljno pitanje koliko uopšte država jeste.

U takvoj Skupštini, tačnije na njenom stepeništu, proteklih dana, jedan vremešni opozicioni poslanik u srpskoj narodnoj nošnji, u znak protesta što mu nisu dali da govori o „srpskom Kosovu“, stupio je u štrajk glađu. Čim je to video poslanik Boško Obradović, lider opozicionih desničarskih Dveri, sklon ekscesima, namah mu se dopadne ideja, pa i on stupi u štrajk glađu. A onda bude o svemu obavešten Gospodar Vučić, pa on pozove šefa svoje poslaničke grupe SNS Martinovića i kaže mu da on, i još neko koga odredi, takođe izađu na skupštinsko stepenište i uzvrate svojim štrajkom glađu. Kadrovi za svetske televizije: u sred Beograda, na stepeništu parlamenta, dvojica opozicionih poslanika štrajkuju nezadovoljni vlašću. Desetak koraka od njih i dvoje poslanika vladajuće partije u dirigovanom štrajku glađu zbog neefikasnosti državnog tužilaštva!? Sutradan je onaj prvi štrajkač u narodnoj nošnji odustao, a režimski štrajkači Martinovič i Božić, i opozicioni dverjanin Obradović dobili su ispred Skupštine svoje fanove i navijače što stranačke, što prave, pa je žandarmerija morala da razdvaja dve gupe građana spremnih da, ako neko naredi, krenu i u sukob.

Posredstvom svojih televizija, u direktnom prenosu iz svog kabineta preko puta Skupštine, predsednik Vučić je neposredno uticao na smirivanje navijačkih i stranačkih strasti što zbog korone, što zbog predstojećih izbora. To je realna slika Srbije u ovom trenutku.

 

Dačićeve opasne izjave

MONITOR: Šef diplomatije Srbije Ivice Dačića je izjavio da „dolazimo u situaciju da maltene počinje bratoubilački rat između Srba i Crnogoraca”, komentarišući dešavanja u Crnoj Gori poslije hapšenja sveštenika SPC zato što su prekršili propise o sprečavanju širenja pandemije korona virusa. Vaš komentar?    

RADOVANOVIĆ: Dačić, nažalost, jeste šef diplomatije Srbije, za šta ga posebno kvalifikuje neznanje stranih jezika, ali su njegove izjave, ne samo primitivne i otrovne, nego i bahate i opasne. Ovaj ne mnogo talentovani kafanski zabavljač, dokazano spreman da kada može zabije nož u leđa i onome u koga se kune, najčešće i govori i peva ono što mu Gospodar Vučić naloži. A Gospodar izjavljuje da povodom hapšenja u Nikšiću ništa ne može, jer ne želi da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore, što meni više liči na nekakav dil dva gospodara – vašeg u Podgorici i mog u Beogradu, o dogovornom korišćenju popova i litija u predizborne i druge svrhe. Čujem da se povodom mogućih sudskih procesa, protiv onih koji su kršili zakonske zabrane okupljanja, Amfilohije dobrovoljno javlja da mu se sudi i ide u zatvor koliko treba. Lično bih mu u tome rado pomogao. Neka mu se sudi, i to pošteno! Ali ne bih da se mešam u unutrašnje stvari Crne Gore, koju sam uvek osećao i svojom!

Svojim prijateljima i građanima Crne Gore, želim srećan Dan državnosti!

                                     Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

TAMARA MILAŠ, KOORDINATORKA PROGRAMA LJUDSKOG PRAVA CGO: Sistemska posvećenost uspostavljanju zaborava

Objavljeno prije

na

Objavio:

Usljed očigledne odgovornosti određenih osoba koje  su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete

 

MONITOR:  Prvi put su ministar unutrašnjih poslova, direktor Uprave policije, ministar pravde i ministar rada prisustvovali  obilježavanju deportacije. Što to govori o odnosu vlasti prema ovom zločinu?

MILAŠ: Predstavnici ranijih vlasti su decenijama organizovano ćutali o ovom zločinu koji i danas snažno opterećuje crnogorsko društvo. Međutim, uporno su godinama unazad nevladine organizacije – CGO, HRA i ANIMA – podnosile inicijativu da se ustanovi dan sjećanja, da se podigne spomen- obilježje i da se crnogorska policija izvini zbog svog nezakonitog djelovanja, i organizovali memorijalno okupljanje. Proces je spor, dugo smo bili ignorisani, i to ne samo oko slučaja Deportacija, nego sa svim pojedinačnim slučajevima ratnih zločina počinjenih u Crnoj Gori…

Ovogodišnji dolazak nekoliko članova Vlade, uključujući i ministra unutrašnjih poslova i direktora Uprave policije, na memorijalni skup ispred Centra bezbjednosti Herceg Novi, predstavlja veliki  iskorak i ohrabrenje da zvanična Crna Gora napokon okreće novi list u odnosu prema ratnim zločinima, a posebno prema žrtvama. Nadam se da konačno ulazimo u period u kojem neće biti zaštićenih i u kojem najteži ratni zločini neće biti zataškavani i pretvarani u monetu za političku demagogiju.

U tom kontekstu, važnim ističem pijetet prema žrtvama i iskreno izvinjenje koje je uputio direktor Uprave policije, Zoran Brđanin, napravivši jasan javni otklon od tadašnjeg postupanja policije. Time je jedan od naših zahtjeva iz inicijative ispunjen, a dobili smo i obećanje od ministra unutrašnjih poslova, Filipa Adžića, da će raditi na podizanju spomenika.

Nadam se da će se ovim stvari ubrzati, da ćemo doći do ispunjenja i ostalih zahtjeva, ali i novog pravosudnog razmatranja ovog slučaja, jer Crna Gora ne smije dozvoliti da pravda i dostojanstveno sjećanje na ove žrtve čekaju još 30 godina.

MONITOR: Tri decenije nakon deportacija da li smo se kao društvo suočili sa tim i drugim zločinima?

MILAŠ: Deportacija predstavlja najstrašniji zločin u više od pola vijeka crnogorske istorije, i dok puna istina ne bude razjašnjena i pravda zadovoljena, ovaj, ali  ostali ratni zločini, će opterećivati i crnogorsko društvo, sadašnje i buduće generacije na mnogo nivoa. Ovakav odnos nesuočavanja sa ratnim zločinima narušava i međunarodni ugled države.

Uslijed očigledne odgovornosti određenih osoba koje su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete. Bili smo svjedoci progona, političkih  i društvenih, svjedoka koji su  govorili o ovom zločinu, a svaki pokušaj obilježavanja mjesta zločina je opstruiran od vlasti. Za razliku od slučaja Kaluđerski laz u kojem su, takođe, stradale izbjeglice koje su potražile utočište u Crnoj Gori, ovdje postoje jasne indicije o učešću tadašnjeg državnog vrha u naređivanju i/ili sprovođenju ovog zločina, i tim je naglašenija potreba da se ovo temeljno ispita i da dobijemo zvanično određenje države.

Sumirajući dosadašnje aktivnosti u slučajevima ratnih zločina, možemo konstatovati da su crnogorske vlasti pokazale sistemsku posvećenost u uspostavljanju zaborava. Činjenice o tim zločinima ne postoje u udžbenicima savremene istorije ni na jednom obrazovnom nivou, nema podrške za projekte nevladinih organizacija u ovoj oblasti, izbjegava se javni dijalog na tu temu, itd. Konačno, o ovom gotovo da ne bi bilo pomena u javnom diskursu da nema napora malog broja NVO i nezavisnih medija da uporno apeluju na adekvatno rješavanje ovih zločina.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DEJAN MILOVAC, MANS: Licemjerje nove vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović

 

MONITOR:  Alternativa Crna Gora je objavila dokumenta o tome kako je porodica Đukanović navodno nakon pada DPS-a, a neposredno pred formiranje avgustovske Vlade, prebacila preko 100 miliona eura  na inostrane račune. To je Prva banka braće Đukanović demantovala. Kako Vi vidite činjenicu da se od pada DPS-a do danas ne vodi nijedna istraga vezana za porodicu Đukanović?

MILOVAC: Podsjetiću vas da su Đukanovići u oktobru prošle godine, nakon što je MANS objelodanio priču u okviru Pandora papiri istrage, priznali da su formalni vlasnici kompleksne strukture offshore kompanija i porodičnih trastova, da su stvarno vlasništvo krili iza armije advokata i fiktivnih direktora i agenata. Nakon toga smo imali predstavu za javnost u izvođenju bivšeg glavnog specijalnog tužioca (GST), Milivoja Katnića koji je „formirao predmet“ i formalno započeo prikupljanje podataka, za sada bez vidljivih rezultata. Nije poznato ko je preuzeo taj predmet nakon odlaska Katnića iz Specijalnog tužilaštva, niti se novi GST oglašavao tim povodom. To je u potpunosti na liniji sa onim što smo mogli da vidimo, a to je odsustvo i naznaka političke volje ili namjere da se bilo ko u novoj vlasti ozbiljnije pozabavi onim političkim i kriminalnim strukturama koje su u predizbornim kampanjama označavali kao glavne krivce za sveopštu propast crnogorske države, odnosno njene društvene i ekonomske supstance.

Ni iz redova vladajuće URA- e i njenog predsjednika nemamo priliku da čujemo kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu – da će ključni krivci biti procesuirani. Prethodne dvije godine Vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je upravo Dritan Abazović bio koordinator službi bezbjednosti i pokušavao da sebe plasira kao „ruku pravde“ u potpunosti su izgubljene zbog toga što je iza formalno javno iskazane političke volje za borbu protiv korupcije, stojao politički marketing Abazovića i njegove partije. Zbog toga danas, dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović. Svi znamo kako se to završilo.

MONITOR: Kako vidite činjenicu da se u podacima Europola, koji stižu u Crnu Goru i razotkrivaju učešće visokih pravosudnih funkcionera u kriminalu, nema inkriminišućih podataka za one koji su u to vrjeme bili na vrhu piramide moći u Crnoj Gori?

MILOVAC: Ono što se dešava u vezi sa podacima Europola je sasvim očekivano na početku procesa koji želimo da vidimo kao demontažu ključnih poluga jednog totalitarnog režima. Do sada prezentovani podaci upućuju na konkretne i veoma bliske veze između organizovanog kriminala i onih institucija koje bi trebalo da predstavljaju prvu liniju odbrane od kriminala i korupcije. Važno je podsjetiti da je u javnosti prezentovan tek dio podataka Europola i da do kraja ne možemo biti sigurni da li oni ne uključuju i neke pojedince bivše vlasti, uključujući i one koji sada podržavaju manjinsku Vladu Dritana Abazovića.  Vidjeli smo da je GST Katnić saopštio da je SDT razmotrilo podatke Europola još u februaru ove godine i zaključilo da tu nema ništa sporno. Pitanje je da li i u strukturama nove vlasti i novog tužilaštva postoje oni koji za dio podataka Europola smatraju da „nema ništa sporno“. Nakon dvije godine od smjene DPS-a, zahvaljujući političkom avanturizmu prije svega Pokreta URA, otvara se ogroman prostor za sumnju da se neki reformski procesi u Crnoj Gori neće pokrenuti sve dok vlast bude uslovljena političkom podrškom DPS-a u parlamentu. Biće zanimljivo vidjeti šta novo donose presretnuti razgovori preko SKY aplikacije.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SONJA BISERKO, HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD: Rađa se  multipolaran i višekonceptualan svjetski poredak

Objavljeno prije

na

Objavio:

U kom pravcu će se razvijati odnosi SAD-a i Kine u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je u zametku

 

MONITOR: U geopolitičkom kontekstu, kako vidite agresiju Rusije na Ukrajinu?

BISERKO: Agresija na Ukrajinu je dugo pripremena sa ciljem da se obnovi ruska globalna uloga. Imperijalne ambicije Rusije postale su prioritet Putinove politike. Međutim, agresija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice na geopolitičke promene, uz ekonomske i finasijske posledice za koje tek treba da se nađu rešenja.  Džordž Soros je na privrednom forumu u Davosu izjavio, da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla biti ,,početak trećeg svjetskog rata” koji bi mogao značiti kraj civilizacije. Bez obzira na krajnji ishod, rat u Ukrajini će temeljno promeniti bezbednosni okvir Evrope i odnose između Istoka i Zapada. Dakle, ukrajinski rat samo ubrzava promenu geopolitičkog pejzaža koji već duže vremena prolazi  kroz duboku transformaciju. Rađa se novi svetski poredak koji će biti i multipolaran i višekonceptualan. Promena globalne moći dovela je do ogromnih razlika u normama i vrednostima i najednostavnije rečeno svet se deli na liberalni i iliberalni svet. Nakon Drugog svetskog rata imali smo bipolarnost, zatim unipolarnost američke hegemonije i sada je nastupila faza multipolarnosti u nastajanju.  Dva glavna aktera su Kina i Amerika. Menjaju se i bezbednosne strategije. NATO je nakon ruske agresije na Ukrajinu dobio novi smisao. Tradicionlno neutralne zemlje, Švedska i Finska, zatražile su pristup NATO-u. Došlo je do produbljene saradnje  između Rusije i Kine.

Agresija na Ukrajinu već je promenila odnose u Evropi. Unutar EU došlo je do ubrzanja usaglašavanja zajedničkih ciljeva, kao i do svesti o neophodnosti produbljavanja evropske integracije, jer su mnoge barijere bezbednosnoj integraciji otpale zbog ruske agresije. Unutar EU promenjen je i narativ: Postalo je jasno da EU, ukoliko želi da postane relevantni geostrateški faktor, mora da krene putem dublje integracije. Nedavno završena Konferencija o budućnosti Evrope je najnoviji pokušaj da se „produbi“ Unija, sa mnoštvom preporuka za unutrašnje reforme.

MONITOR: Od početka ukrajinske krize, Džozef Bajden nije želeo da govori oštrije o ponašanju Kine u ovoj krizi, ali je ovih dana izjavio da bi SAD intervenisale u slučaju da Kina pokuša da prisajedini Tajvan. Kako i objašnavate iznenadnu Bajdenovu otvorenost?

BISERKO: EU i SAD veoma se paze da ne uđu u sukob sa Rusijom ali na sve moguće načine pomažu Ukrajinu da se suprotstavi ruskoj agresiji. Svesni su slabosti Rusije ali i njene nepredvidivosti. Stalna pretnja nuklearnim oružjem, zatim pribegavanje raznim drugim sredstvima i ucenama  dodatno generišku krizu u svetu zbog blokiranja izvoza ukrajinskog žita kao jednog od najvećih proizvodjača u svetu.  Zapadne sankcije koštaju Rusiju i ona na svaki način raznim ucenama želi da izdejstvuje njihovo ukidanje. Međutim,  pritisak na Putina se pojačava. A  njegov govor za Dan pobede je pokazao da je svestan svih nedostataka ruske vojske ali i javnog mnjenja u zemlji koje će sigurno u neko dogledno vreme iznedriti neke promene i reforme, odnosno vraćanje Rusije u svetsku zajednicu. Teško je predvideti kada će to tačno biti ali ova situacija nije održiva na dugi rok. Diskreditacija Rusije ovim ratom je ogromna.

Amerika je prihvatila politiku „jednu Kine“. Rekla bih da se radi o nespretenoj izjavi u  uzburkanim svetskim odnosima. Odnosi Kine i SAD-a su duboko isprepleteni i sadašnju politiku Bajdenove administracije prema Kini karakteriše kombinacija partnerstva i rivalstva. U kom pravcu će se razvijati u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je sada u zametku. Bajdenova poseta Aziji je inače bila  u funkciji oživljavanja regionalnog trgovinskog pakta koji je predsednik Tramp torpedovao.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo