Povežite se sa nama

INTERVJU

Sloboda je neprekidno oslobađanje

Objavljeno prije

na

Žene u crnom su organizacija koja je od 1991. najradikalnija i najistrajnija u svojim ciljevima i zahtjevima. Nepoželjna svakoj vlasti. Ali i „mjera stvari”, ljudi i događaja… MONITOR: Žalili ste se Ustavnom sudu zbog Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama. Kompromis države i crkve napravljen je još 2001, odmah nakon Miloševićevog izručenja, kada je vjeronauka uvedena bez javne rasprave. Da li ste tada reagovali?
ZAJOVIĆ: Imali smo dosta blage reakcije jer je onda bilo nekako „nepristojno” da se reaguje jače, da se pokazuje „nelojalnost” novoj demokratskoj vlasti. U julu, čim smo čuli za to, napisali smo saopštenje protiv te odluke, a zatim smo otvoreno podržali Vigora Majića, pomoćnika ministra prosvete koji se jedini tome usprotivio i izašao iz Vlade. To je bilo vreme kada su takve stvari mogle da prođu, ali su one utrle put još gorim tendencijama. Tada je usvojen i zakon o pomoći haškim optuženicima. Mi smo protestvovale, a većina političara nas je zbog toga napala, kao: evo, ove Žene u crnom nikada nisu zadovoljne. Očekivali su da civilno društvo bude saveznik nove vlasti i njene produžene ruke. To nije uloga civilnog društva. On bi, naprotiv, trebalo da stalno vrši pritisak na institucije vlasti, da ih nadzire i kritikuje. Niko od vlasti ne bi smeo da dobije zagarantovanu podršku, već samo onda kada urade nešto dobro. Evo, Ivica Dačić, oktobra 2008. zabrani nacistički marš. Ja taj potez pozdravljam, ali njemu lično nisam spremna da dam nikakvu podršku. Oni je međutim podrazumevaju. Na to utiče i politika međunarodnog finansiranja koja traži partnerstvo sa vlastima, a to na Balkanu može da znači samo slugeranjstvo i potčinjenost. To ubija civilno društvo, vlast onda „kidnapuje „ naše sadržaje, obesmišljava ih, izvrgava ruglu. Evo u priči o raskidu sa prošlošću, izvinjavali su se i Đukanović i Tadić, ali nisu priznali ono najvažnije: ko je odgovoran. Njihov je koncept pomirenja uvek bez odgovornosti i bez ispitivanja krivice. To je ruganje i žrtvama i pravdi.

MONITOR: Vlast DOS-a je, izgleda, bila nespremna da vam oda priznanje za pomoć u obaranju Miloševića?
ZAJOVIĆ: Tu mogu da odvojim period do ubistva Đinđića i nakon toga. To je bio prvi period od početka našeg delovanja kada smo mogli da odahnemo. Imali smo potpuno autonomnu poziciju. Meni nisu bili potrebni pozivi za prijeme u vladi. Ali, bilo je zaista i neke vrste državne neodgovornosti. Na primer, kada smo mi, ŽUC, dobili prvu Milenijumsku nagradu za mir. Bila sam tada u Njujorku u UN da je primim, 8. marta 2001. I ja sam bila jedina među ženama iz raznih diktatorskih režima kojoj njen (sada „demokratski”)ambasador nije došao da čestita. Vlast je i tu pokazala da ne shvata ozbiljno civilno društvo. Tu je bio i holivudski džet set, glumice kao Glen Klouz, koje se zalažu za mir, počasne ambasadorke UN…

MONITOR: Pa tu je baš mogao da se napravi svjetski marketing za novu vlast.
ZAJOVIĆ: Da. To je bilo vreme za nadu.Osećala sam se i sama, nekako, odgovorna prema toj nadi ljudi. Mi smo tada organizovale edukativne aktivnosti po čitavoj Srbiji i nismo mogle da nađemo prostor za toliki broj žena koje su bile željne promjene.

MONITOR: Vlast vas više nije dirala?
ZAJOVIĆ: Nije. Nije ni bila bitna.Ali imali smo saradnju sa državom, obrazovali smo 60 prosvetnih radnika i radnica da drže vannastavne aktivnosti o politici mira, u čemu nas je podržao UNESCO i to u trajanju od godinu dana. Kada je došao Koštunica to je bila jedna od prvih stvari koja je ukinuta. Da, iz Đinđićeve vlade smo imale i jednu ponudu koja nas je baš šokirala: tadašnji ministar kulture Lečić nas je pozvao da učestvujemo na međunarodnoj izložbi u Regensburgu na kojoj su izlagani artefakti sa temom mirovne politike. On nam je rekao „Mi hoćemo vas jer ste vi naš ponos”. Ta vlada je znala ko u svetu širi dobar glas o Srbiji, ko je prikazuje u drugom svetlu.

MONITOR:Neka vrsta alternativne diplomatije?
ZAJOVIĆ: Da. Za razliku od Tadića koji je čovek krajnje ograničene vizije. On ne shvata da mi dajemo sliku o pluralitetu javnosti u Srbiji, da ovde nije sve homogenizovano, nego da postoji i Srbija koja je autonomna, buntovna, nenasilno subverzivna. Mi smo poslednjih godina podnele 27 zakonodavnih inicijativa, a da nijedna nije uvrštena negde u neku zakonsku proceduru.

MONITOR: Da li je to procjena da vaše inicijative nisu važne jer niste popularne?
ZAJOVIĆ: To je nekakva uobraženost. Ili glupost. Mi kao NVO, imamo obavezu da međunarodnim instancama a to su organizacije za ljudska prava, kao Amnesti internešenel, Hjuman rajts voč, izveštavamo o ponašanju vlasti prema nama. I vlast to dobro zna. Vlast zna da joj kredibilitet stvara primena međunarodnih rezolucija na domaćem terenu, a ne to što oni rade – lažu kako je sve okej.

MONITOR: Svake srijede protestujete „stajanjem”. Sada imate i inicijativu u vezi sa Srebrenicom?
ZAJOVIĆ: Mi imamo oko 1500 protesta. Većina njih je vezana za tranzicionu pravdu, za ratne zločine. Od prošlog februara, zajedno sa drugim NVO, imamo akciju pritiska da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici. Sto NVO nas je oko toga, povodom 14 godina, podržalo. Predsednik države ne želi da nas primi. Ponaša se kao da bi to bio čin Božje milosti, a ne njegova obaveza da najrelevantniji deo civilnog društva sasluša. Ponuđeno nam je da nas primi jedan od njegovih mnogobrojnih savetnika…

MONITOR: U čemu je problem? Tadić je bio na obilježavanju godišnjice u Potočarima?
ZAJOVIĆ: Zašto onda nije rekao i ko je odgovoran. Šta to njega sprečava?

MONITOR: Možda se boji pravnih posljedica?
ZAJOVIĆ: Kakvih pravnih posledica? On nema lične hrabrosti. Nema viziju ni moralnu snagu. A čak ni pragmatični rezon.

MONITOR: Možda zbog birača?
ZAJOVIĆ: Ali mi ne znamo šta bi bilo sa biračima kada bi im ljudi iz državnih institucija slali drugačije poruke.

MONITOR:To jeste jedno od najvažnijih pitanja…
ZAJOVIĆ: Čudno mi je što se Tadić tako ponaša. On je bio opozicionar u vreme Miloševića, ništa mu se ne može u tom periodu rđavo pripisati. Dobro, nije bio antiratni aktivista, ali okej. Zašto on ne kaže – ove je zločine izvršio kriminalni režim Miloševića ili na delu je bio državni terorizam. Njemu je, izgleda Ćosić bitniji nego raskid sa kriminalnom prošlošću. To pokazuje da su kulturni modeli koji su postojali svih ovih godina njegova „neprekinuta nit”. Ujedinjenje srpskih zemalja kao stari ratni cilj, to je taj kulturni model.

MONITOR: Pratite rad Specijalnog suda za ratne zločine?
ZAJOVIĆ: Da. Nevolja je što izvršna vlast stalno pokušava da vrši uticaj na sud. Koštunica je pokušao i da ga ukine, a Vrhovni sud mu, kao po pravilu, poništava odluke. Moram da kažem, da su mi neki ljudi kao Mioljub Todorović fascinantni po svom profesionalizmu.

MONITOR:Koliko su žene u Crnoj Gori senzibilne na teme kojima se bavi ŽUC?
ZAJOVIĆ: Najbolje odnose imamo sa ANIMOM iz Kotora. Sada s njima pravimo zajedničku akciju oko obeležavanja godišnjice zločina u Dubrovniku. Generalno, čini mi se da žene u Crnoj Gori nisu napravile dovoljan iskorak kada se radi o tranzicionoj pravdi i zločinima iz prošlosti.

MONITOR: Da li je to teže u crnogorskom društvu?
ZAJOVIĆ: Ne znam. Nije tada ni postojalo civilno društvo u pravom smislu. Bili su mediji i neke partije, kao liberali, koji su bili aktivni oko počinjenih zločina i pravde, u antiratnim kampanjama. Oni su s pravom taj prostor popunili i imam najveće divljenje, za taj njihov stav, i moralni i politički. U to vreme, sem izuzetaka, NVO se nisu pokazale. U Srebrenicu kao i u Dubrovnik mora da se ode odmah. Mi smo iz Srbije odmah to uradile. U vreme rata smo išle u Tuzlu, u Sarajevo i to je bio veliki rizik i emotivni i moralni i politički. Ali to je naša obaveza: ako živiš u zemlji koja vrši agresiju, imaš obavezu da bez okolišanja shvatiš da su ti ljudi „razumno uplašeni” od tebe. Njihov je strah „razuman”. Moraš sve da učiniš da ih korak po korak oslobađaš tog straha. Zato nema isti značaj da se ode danas u Dubrovnik, Srebrenicu ili u Vukovar. Za vraćanje poverenja važan je i tajming kao i ko to čini. Ne mogu to države da čine. One su čin izvinjenja potpuno obesmislile. Ako država potpuno preuzme obračun sa prošlošću i to uradi na sasvim birokratizovan način, onda je to jako opasno za civilno društvo. Cvilno društvo bi trebalo da predvodi, da ulazi u rizik, da provocira. Ono mora da čuva ono što se zove „kapital gneva”, da podbunjuje ljude, da proizvodi tu utopiju promjene…

MONITOR: Uvijek „nepokorno”?
ZAJOVIĆ: Nepokorno. Grozno je to kooptiranje civilnog društva. To i nije civilno društvo, to su paradržavne organizacije bez socijalnog kredibiliteta. Ako država finansira, ona diktira i sadržaj njihovog rada. Ona stvara plašljive, paranoične ljude.

MONITOR: Sloboda je neprekidno oslobađanje?
ZAJOVIĆ
: Da. To je slast stalog nemira, kako da kažem, gajenja utopije nemira, a to onda pretvaraš u kapital zajedno sa drugim ljudima. I nikako ne smeš da razmišljaš da li se nekom zameraš: to te ne zanima. Čak ni onima koji su ti bliski. Treba nam neposlušnost i solidarnost. Povezivanje i solidarnost NVO ne sme da bude „na projektima”, ne povezujemo se „projektno”, već zato što nas povezuju neke vrednosti.

MONITOR: ,,Viši ciljevi”?
ZAJOVIĆ: Da. Ako toga nema, onda je to nekakva najgora kapitalistička fabrika. Onda je osnovni princip odnosa tržišni. U odnosu na vlast, kako te ona kooptira ili kako prodaješ maglu onome ko te finansira a što je potpuno nevažno i nepotrebno za okruženje u kojem živiš. Pogledajmo koliko ima projekata, a kome se obraćaju? Za ono što mi radimo je najopasnije ako stvaraš maglu koja skriva ono što se stvarno dešava. Treba biti „neposlušan” i prema međunarodnim finansijerima i fondacijama i sa njima mora da se pregovara. Ne treba da se prihvata ništa što se nameće.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija  

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna Vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem, a sadašnjoj se prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi,  ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo

 

MONITOR:  Imali smo i dvije vlade ekspertsku i manjinsku. Kako vidite jednu, kako drugu, njen sastav i mogućnosti?

DABIŽINOVIĆ: Svjedočimo velikim obećanjima nakon 30 avgusta koji su se pretvorili u svoju suprotnost. Promjena vlasti nije ispunila ni obećanja koje je dala niti očekivanja građanki/na Crne Gore. Vidjeli smo, a vidimo i sada, bjesomučno čerečenje leša javne uprave i institucija u koji se ubacuju partijski aktivisti po dubini i širini. U duhu takve politike imamo građane prvog, drugog i trećeg reda. U kontinuitetu se povećava jaz između sirotinje i bogatih. Nastavlja zloupotreba političke moći na rad institucije sistema što predstavlja nastavak prethodnika sa kojima se ne želi sarađivati, i tako gradi vlastita politička pozicija.  Često je to jedina tačka programa. Mislim da je o sastavima i jedne i druge vlade bilo dosta riječi. Svela bi sve na političku trgovinu i prevaru. Kako oni koji su u krvi do lakata iz devedesetih a njih je većina,  mogu biti pokretačka snaga državi koja je na aparatima. Zaključujem, prethodna vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem a sadašnjoj se, prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi, ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo.

MONITOR:  Da li je nova Vlada u stanju da deblokira evropski proces imajući u vidu da su u njoj mnogi stari politički akteri, a da joj je parlamentarna podrška DPS?

DABIŽINOVIĆ: Prema onom što stiže iz sadašnje Vlade poruke su zbunjujuće. Strateški cilj  ulaska Crne Gore u EU  sada u javnom govoru prvog ministra dobija pandam u Otvorenom Balkanu. Ne bi trošila bespotrebno vrijeme čitalaca baveći se objašnjenima ovog unakrsnog zbunjivanja građana. Ne polažem prevelike nade u sadašnju Vladu. Po mom ubjeđenju ova Vlada bi trebalo da pripremi teren za izbore koji ne bi bili kompromitovani. O raščišćavanju problema i propadanja Crne Gore trebalo bi da povedemo široki društveni konsenzus jer je trideset godina ogroman period za uništavanje a mali za „ozdravljenje“. Društveni procesi koji bi trebalo da donesu duh jednog drugog vremena moraju početi oduzimanjem imovine onima koji su je stekli nelegalno ali i suočavnjem sa prošlošću devedesetih i lustracijom. Za to nam trebaju sve društvene snage i znanje cijelog svijeta ukoliko hoćemo da se procesi pokrenu nabolje.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 20. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr Biljana Đorđević, docentkinja FPN-a, izabrana narodna poslanica Koalicije Moramo: Na vlasti u Srbiji je da donese odluku o sankcijama Rusiji

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

 

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu bivšeg specijalnog tužioca da se „svoji agenti ne hapse”?

VUKOVIĆ: Milivoje Katnić je ovom izjavom upravo otkrio simbiozu policije i kriminalnih grupa, jer je jasno da policajci nijesu bili infiltrirani u kriminalni klan kako bi dolazili do važnih informacija. Transkripti pokazuju da su kriminalci znali s kim imaju posla i jedni se prema drugima odnose s drugarskom pažnjom i razumijevanjem. Možda je ova saradnja polučivala i nešto što je bilo od koristi za opšte dobro i to može biti olakšavajuća okolnost akterima kada dođe do poštenog suđenja. Bojim se, ipak, imajući u vidu prirodu režima i duh vremena, da ta korist nije bila velika, ako je uopše bilo. Ko je izvlačio veću koriste iz te simbioze, takođe bi trebalo da pokaže neko pošteno suđenje.

MONITOR: Vjerujete li da će novo tužilaštvo, uz nove vlasti, moći do kraja da rasvjetli sistem u kom je to bilo moguće?

VUKOVIĆ: Nemam osnova da vjerujem, imam pravo da se nadam. Kad kažem da nemam osnova da vjerujem, imam na umu to da tek treba izgraditi institucionalnu moć sposobnu da razgradi nakaradni sistem i da učvrsti novi koji je sušta suprotnost nakaradnom. Bez hrabrih pojedinaca i herojskog podvižništva tako nešto neće biti moguće, ali politička moć mora za to podvižništvo obezbijediti dobar kontekst i dati mu smisao. Nadam se da aktuelna politička paktiranja imaju i neku skrivenu agendu koja usmjerava procese u poželjnom pravcu.

MONITOR: Kako vidite novu vladu i njen sastav?

VUKOVIĆ: U jednom ranijem razgovoru za Monitor sam iznio negativno mišljenje o ideji tzv. manjinske vlade. U međuvremenu je takva vlada postala politička činjenica, a ja mišljenje nijesam promijenio. Ovakva kakva je opravdaće svoje postojanje jedino ako njen mandat bude iskorišćen za početak razgradnje nakaradnog sistema. Uskoro ćemo vidjeti da li je u ovu kontroverznu tvorevinu ugrađen neki lukavi politički um koji će nam se otkriti na kraju bajke i izmamiti usklik odobravanja.

MONITOR: A izbor novog šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost?

VUKOVIĆ: Krajnje mi je neuvjerljivo obrazloženje premijera Abazovića da je izbor pao na Kenteru zato što je riječ o čovjeku koji formalno nije bio član nijedne partije. Formalno nečlanstvo u partiji ne znači i da je neko nezavisan u svome djelovanju i, pogotovo, da je nečije prethodno djelovanje bilo u službi javnog interesa. Ako želite da javnost povjeruje u vašu političku agendu, onda biste morali voditi računa o tome da važne poslove u realizaciji te agende ne povjeravate ljudima koje prate kontroverze.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da parlamentarna podrška DPS-a znači i kontrolu vlade, i povratak te partije na vlast?

VUKOVIĆ: Apsurdno je tvrditi za političku partiju koja tvori parlamentarnu većinu od koje zavisi izvršna vlast da je opozicija. Naravno da se DPS vratio na vlast, s tim da to nije u punom kapacitetu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li on taj kapacitet koristiti za emancipaciju od vlastite prošlosti ili za njenu obnovu. Sada nijesu vidljivi ni nagovještaji za ovo prvo. Možda ih razvoj događaja natjera na to, ali želju im ne vidim.

MONITOR: Hoće li ovakva vlada moći da ispuni obećanja među kojima su oslobađanje institucija, vladavina prava, odblokiranje evropskog puta i ekonomski razvoj?

VUKOVIĆ: Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora blokirala evropski put. Ja bih radije govorio o tome da je porazom DPS-a i njegovih političkih klijenata razobličena šaren-laža njihovog evropejstva i odškrinuta vrata za neko utemeljenije i iskrenije putovanje u Evropu. Bojim se da ova i ovakva vlada nema kapaciteta ta vrata širom otvori. Biće dobro ako ih uspije održati i ovako odškrinuta.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo