Vakcinacija u Evropi i regionu uveliko traje. Tamo gdje nije počela tačno se zna kada će vakcine stići, koliko, od kojeg proizvođača. Ovdašnje Ministarstvo zdravlja na pitanja o vakcini odgovara da će se izjasniti kada bude u prilici
,,Sva pitanja vezana za vakcine, nabavku, vakcinisanje, uslove, troškove i statistiku vezanu za njih Ministarstvo će se javno i transparentno izjasniti kaka bude u prilici”.
Tako glasi kompletan odgovor Monitoru iz kabineta Ministarstva zdravlja početkom ove nedjelje, na ova pitanja koja smo postavili: Da li ima novosti u nabavci vakcina protiv korona virusa? Kada će se sa sigurnošću znati početak vakcinacije? Da li je Akcioni plan vakcinacije javno dostupan i gdje? Planirano je da se putem Kovaks programa obezbijede vakcine za 20 odsto najugroženijeg stanovništva, kako će se obezbijediti ostatak? Kolika je ukupna planirana nabavka vakcina i koliki procenat stanovništva je neophodno vakcinisati?
Komunikacija sa javnošću odgovrnih u našem Minstarstvu zdravlja ne ide baš od ruke. Na pitanja koja smo im uputili u većini zemalja odgovori se odavno znaju. Hrvatska u kojoj je vakcinacija počela kao i u ostalim zemljama Evropske unije 27. decembra naručila je 5,6 miliona doza vakcine od različitih proizvođača (Astra Zeneke, Džonson i Džonsona, Bajontek-Fajzera, Moderne i KjurVaka) do kraja 2021. što je dovoljno za oko 70 odsto stanovnika. U Srbiji je vakcinacija simbolično počela 24. decembra njemačko-američkim vakcinama Bajontek- Fajzer, stigle su i ruska Sputnjik V i kineska kompanije Sinofarm. Iz Vlade Srbije tvrde da su obezbijedili osam miliona doza vakcina. Albanija je 11. januara počela vakcinaciju sa nešto manje od hiljadu doza koje je dobila kao donaciju od jedne zemlje EU, najavljeno je da je za sada obezbijeđeno 500.000 doza Fajzer-Biontekove vacine u direktnom kontaktu sa kompanijom. Na Kosovu i BiH imunizacija nije počela, ali se zna kada će biti dopremljene vakcine, koja količina i od kog proizvođača.
Ove nedjelje je saopšteno da će Crna Gora krajem januara dobiti kinesku vakcinu Sinofarm. Koliko – ne zna se. ,,Respektabilne količine vakcine koja će biti dostupna crnogorskim građanima’’, saopštili su iz Ministarstva zdravlja.
Za sada se zna da će vakcinacija biti dobrovoljna, te da će se koristiti Fajzer-Biontekova vakcina, ali da će biti dostupne pomenuta kineska i ruska vakcina Sputnjik V.
Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović je više puta ponovila da će prva vakcina kojom će započeti imunizacija u Crnoj Gori biti sa evropskim sertifikatom i da se radi o Fajzerovoj vakcini. Za razliku od kineske i ruske koje još čekaju odobrenje međunarodnih zdravstvenih institucija, vakcina Fajzer-Biontek ima dozvolu Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), Evropske agencije za ljekove (EMA), kao i američke Uprave za hranu i ljekove (FDA).
,,Ekspertski timovi SZO detaljno analiziraju vakcine u tri faze na osnovu čega se donosi odluka da je vakcina prekvalifikovana kao bezbjedna, kvalitetna i djelotvorna. Do sada je tu proceduru prošla i odobrena je Fajzet-Biontek vakcina”, kaže za Monitor Mina Brajović, šefica predstavništva SZO u Crnoj Gori.
Ona objašnjava da je su u proceduri i vakcine Moderna i Astra Zeneka, kao i dvije kineske vakcine Sinofarm i Sinovac.
Ove nedjelje su ruske vlasti podnijele zahtjev za registraciju Sputnjik V Evropskoj agenciji za ljekove. Zahtjev za sertifikaciju podnijet je i kod SZO pa je najavljeno da će uskoro SZO pokrenuti proceduru ratifikacije ruske vakcine.
,,Naša prekvalifikacija u principu ne obavezuje zemlje, one imaju suvereno pravo odlučivanja da li smatraju da je vakcina bezbjedna i kvalitetna. To je na njenim regulatornim organima i vlastima”, objašnjava Brajović.
Ruska vakcina do sada je registrovana u Rusiji, Bjelorusiji, Srbiji, Argentini, Boliviji, Alžiru, na palestinskim teritorijama, u Venecueli, Paragvaju i Turkmenistanu. Pored Kine, u kojoj je Sinofarmovom vakcinom do kraja prošle godine vakcinisano je 4,5 miliona ludi, ona je u upotrebi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Egiptu, a dobila je dozvolu za upotrebu u Srbiji.
Zvaničnih informacija o cijeni kineske vakcine nema. Agencije prenose da bi dvije doze ove vakcine trebalo da koštaju nešto manje od 144 dolara. Ova cijena značajno je veća od cijena ostalih za dvije doze – Astra Zeneka (osam dolara), Sputnjik V (dvadeset), Fajzer-Biontek (40), Moderna (65).
I cijena bi mogla da nam bude problem. Iz Fonda za zdravstveno osiguranje saopštili su Danu da nemaju opredijeljen novac za kupovinu vakcina i ne znaju koliko je sredstava potrebno za tu namjenu. Ističu i da im nije poznato na koji način će se finansirati nabavka vakcina.
Za razliku od ruske i kineske vakcine koje se čuvaju na regularnoj temperaturi frižidera, Fajzer-Biontekova vakcina se čuva na temperaturi od minus 70 stepeni. Kako Montefarm i domovi zdravlja nemaju neophodne laboratorijske zamrzivače za čuvanje, prihvat i distribuciju ovih vakcina, iz Montefarma su saopštili da se pokrenuli postupak njihove nabavke.
Fajzer-Biontekova vakcina je za sada jedina dobila odobrenje SZO i ispunila uslov da uđe u Kovaks program. Ovaj mehanizam, kome je pristupila i Crna Gora, u prvoj fazi treba da omogući imunizaciju 20 odsto najugroženijeg stanovništva u 190 zemalja. Pokrenut je sa namjerom da nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji imaju jednak pristup vakcinama.
U praksi se desilo sasvim suprotno. Vakcinacija je počela samo u bogatim zemljama, ali ne i u članicama Kovaksa. Do sada u imunizaciji svog stanovništva prednjače – Izrael, Ujedinjeni Arapaski Emirati, Velika Britanija, SAD…
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio na nejednakosti u pristupu vakcini: ,,Moram otvoreno reći, svijet je na rubu katastrofalnog moralnog neuspjeha. Ceh tog neuspjeha će se platiti životima ljudi u najsiromašnijim zemljama svijeta”. To je ilustrovao podatkom da je, do sada, u 49 razvijenih zemalja ljudima dato više od 39 miliona doza vakcine, dok je s druge strane jednoj nerazvijenoj zemlji dato samo 25 doza!
Grabežljivost bogatih je gluva na upozorenja stučnjaka kako je neophodno da između 70 i 90 odsto svjetske populacije, koju čini 7,8 milijardi ljudi, bude vakcinisano da bi se stekao tzv. kolektivni imunitet. Priprema se rješenje i za to – uvođenje kovid pasoša, pa oni nerazvijeni neće moći da uđu i eventualno zaraze vakcinisane stanovnike bogatih zemalja. To dođe kao neka nova vrsta podjele svijeta na Rimljane i varvare.
Nove procjene govore da bi raspodjela vakcina putem Kovaks programa mogla da počne najranije krajem marta. Ako se zdravstvene vlasti oslanjaju samo na ovaj program, kada kažu da će vakcinacija početi Fajzer- Biontekovim vakcinama, još ćemo se načekati.
Alternativa bi mogla da se otvori na sastanku lidera zemalja članica EU, koji se odvija dok ovaj broj Monitora ide u štampu. Najavljeno je da će lideri razgovarati o solidarnosti sa trećim zemljama kada je riječ o isporuci vakcina. EU koja ima 450 miliona stanovnika, za sada je osigurala 2,3 milijarde doza vakcina. Optimizam ne ulivaju problemi unutar same EU zbog problema u proizvodnji vakcina.
Uoči samita lidera EU koji je održan 21. januara, ministar vanjskih poslova Crne Gore Đorđe Radulović uputio je pismo evropskim zvaničnicima u kojem ističe značaj nabavke vakcina za Crnu Goru. Zahvalio se na dosadašnjoj pomoći tokom pandemije i istakao da bi distribucija vakcina Crnoj Gori bila još značajnija pomoć imajući u vidu da Crna Gora ima oko 600.000 stanovnika i da vakcinacija nije započeta iako su pripremljeni planovi i strategije.
Sve je spremno, samo vakcine ne stižu. A ka’ će, ne znamo.
Najavljene vakcine
Vakcina Tozinameran (Comirnaty) od američko – njemačkog proizvođača Fajzer-Biontek dobila je dozvolu u 30 zemalja i regulatornih agencija – SZO, EU i SAD-u. Efikasna je preko 90 odsto, daje se u dvije doze i čuva na minus 70 stepeni Celzijusovih. Ovo je mRNK vakcina – što znači da se dio genetskog koda korona virusa ubrizgava u organizam i u njemu izaziva proizvodnju antigena. Ove antigene imuni sistem prepoznaje i tako priprema ćelije za borbu protiv korone.
Gam-COVID-Vac (Sputnik V) od Gamaleja – istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju primjenjuje se u 11 zemalja. Efikasnost je preko 90 odsto i daje se u dvije doze. Čuva se u frižideru na regularnoj temperaturi. DNK kod se prenosi u ćelije uz pomoć drugog virusa koji je potreban za adekvatan odgovor imunog sistema.
BBIBP-CorV od Sinofarma dobila je dozvolu u šest zemalja. Ova vakcina se takođe prima u dvije doze. Istraživanja krajem prošle godine govore da je efikasna u blizu 80 odsto slučajeva, dok najnovija iz UAE govore o učinkovitosti od 86 odsto. Čuva se na regularnoj temperaturi frižidera. Tijelo se izlaže ,,mrtvim” djelovima virusa, tako da nema rizika da dođe do ozbiljnog odgovora organizma. Ova metoda korišćenja neaktivnih viursa za pravljenje vakcine postoji još od pedesetih godina i u osnovi je vakcina protiv bjesnila i hepatitisa A.
Predrag NIKOLIĆ
INTERVJU3 sedmice
DANAS, SJUTRA1 sedmica
DRUŠTVO3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
FOKUS3 sedmice
HORIZONTI3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice