Kiša predloga, ponuda i platformi o tome kako treba urediti vladu ne bi li vladajuća partija prestala da krade na izborima, pljuštala je protekle sedmice i nije prestala. Osnovne ponude pa proširene, pa precizirane, pa dopunjene. Pregovarači su takođe fluidna kategorija – jedni dolaze drugi odlaze, treći neće da pregovaraju, četvrti hoće da debatuju, ali u onome o čemu pregovaraju neće da učestvuju. I tako dalje, dan za danom, a dani prolaze.
Događaj sedmice desiće se kad ovaj broj Monitora bude odštampan. Za petak je zakazan parlamentarni dijalog u kojem učestvuju partije koje imaju poslanike, osim Demokratskog fronta. Na prvom njihovom sastanku nakon izglasavanja povjerenja Vladi, u ponedjeljak je premijer i lider DPS-a Milo Đukanović pojasnio ponudu opoziciji da uđe u vladu i precizirao da oko načina na koji bi ta stvar bila obavljena postoji mogućnost dogovora.
Đukanović je u međuvremenu sačinio dokument pod radnim imenom: „Osnovni elementi ponude za učešće opozicionih parlamentarnih partija u Vladi Crne Gore radi otklanjanja sumnji u izborni sistem”.
Ponovio je kako očigledno postoji potreba da se osnaži povjerenje u izborni proces i da se stvore uslovi za regularnost ovogodišnjih redovnih parlamentarnih izbora. Najbolji odgovor je, i dalje smatra, da ,,predstavnici opozicionih partija u vremenu do parlamentarnih izbora ostvare puni nadzor nad radom Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalnog staranja i Ministarstva poljoprivrede”.
Nema toga ko je živio u Crnoj Gori posljednjih četvrt vijeka i ko će povjerovati da se Đukanović, tek onako, jednoga jutra probudio velikodušan. Prije samo nekoliko mjeseci, odgovarajući početkom oktobra na zahtjev Demokratskog fronta za pad aktuelne i formiranje prelazne vlade premijer je poručio da bi to bilo ,,neustavno i nedemokratski”. Vlada, izabrana nakon izborne krađe dokumentovane kroz aferu Snimak, podsjetila je na Ustavnu odredbu da se ne može ,,uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana na demokratskim izborima, u skladu sa zakonom”. Cinizam je blaga riječ.
Čaršija se, dok pokušava da objasni Đukanovićevu iznenadnu široku ruku pretežno bavi famoznim ,,pritiskom izvana”. Ko bi znao.
Kako god, darovi su tu. Ne ulazeći u način na koji će opozicija birati svoje predstavnike, Đukanović je naglasio da je neophodno da to budu osobe koje će dosljedno sprovoditi državnu politiku evroatlantskih integracija.
,,Ukoliko opozicija ne želi da prihvati takav opseg odgovornosti, ili nema adekvatne kandidate za ministarska mjesta u ovom trenutku, tačnije ako želi da se fokusira samo na kontrolu upotrebe državnih resursa u periodu do izbora, postoji i druga mogućnost: da kandidati opozicije dobiju poziciju pomoćnika ministara sa dodatnim ovlašćenjima. To bi podrazumijevalo da bez potpisa tog pomoćnika ne može biti odobrena upotreba državnih resursa koji su u kontroli ministarstva u kojem radi, a koji bi mogli značiti zloupotrebu i narušavanje regularnosti izbornog procesa”, navodi Đukanović.
,,Politički, bilo bi primjereno da partije koje žele da iskoriste ovu mogućnost potpišu politički sporazum o saradnji u Vladi u cilju stvaranja uslova za održavanje parlamentarnih izbora. Pravno, istovremeno sa izborom novih članova Vlade, usvojili bi poseban pravni akt koji bi obezbijedio da tako dogovoren model funkcionisanja Vlade ima potrebnu zasnovanost u pravnom sistemu države”, objasnio je Đukanović u predlogu.
Za DPS su prihvatljivi izbori i u junu i u oktobru. Đukanović smatra poželjnim da se i nakon eventualnog dogovora nastavi parlamentarni dijalog sa svim partijama oko drugih aspekata od kojih zavisi regularnost izbornog procesa. ,,Preteče Ranja”, prokomentarisali su zlobnici.
Pored Đukanovićeve, ove sedmice predstavljena je i platforma oko koje su saglasni lideri Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić, Ujedinjene reformske akcije Žarko Rakčević i Demosa Miodrag Lekić. Oni su od učesnika parlamentarnog dijaloga tražili da donesu zajedničku odluku o uspostavljanju Vlade izbornog povjerenja prelaznog karaktera koja bi u nastupajućem periodu pripremila slobodne izbore. Oni predlažu da opozicija, predstavnici civilnog sektora i nestranačke ličnosti, pored preuzimanja pojedinih ministarstava, kontrolišu i ključne državne institucije koje su ranije zloupotrebljavane na izborima za potrebe DPS-a: Zavod za zapošljavanje, Fond rada, Direkciju za zapošljavanje, Investiciono-razvojni fond, Direkciju za saobraćaj, MUP, centre za socijalni rad, ANB – Generalni inspektorat, Upravu za nekretnine, Upravu carina, Upravu za šume, Fond PIO, Direkciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, ZIKS, Upravu za inspekcijske poslove, Agenciju za elektronske medije i Generalni inspektorat MUP-a.
Đukanovićev i predlog dijela opozicionih partija biće razmatran u petak.
Koliko se zasad zna, Građanski pokret URA i Demokrate Alekse Bečića neće u inoviranu vladu. URA je objasnila da joj ne pripada da učestvuje u prelaznoj vladi zato što nije učestvovala na izborima 2012. i nema izborni legitimitet. Demokratska Crna Gora neće razgovarati ni o jednoj ponudi koja podrazumijeva rekonstrukciju Vlade ,,Đukanović-Pajović”, jer bi to značilo prihvatanje političke korupcije na najvišem nivou i uspostavljanje novog principa ,,kupi, pa vladaj”, kazao je lider ove partije Aleksa Bečić.
SDP je objavila da bez dogovora sa opozicionim partijama koje učestvuju u parlamentarnom dijalogu, SDP neće participirati u vladi. Iz SNP-a su stigle vijesti da je šef poslaničke grupe te patrije Aleksandar Damjanović glasao da ne uđu u novu vladu.
Kad se, dakle, napravi presjek situacije u ovom času u renoviranu vladu ušli bi: Pozitivna, Demos, možda SNP i SDP, ako im ne bude smetalo to što URA neće.
Za parlamentarni dijalog zainteresovani su: SDP, URA, Demos i SNP, Demokrate nijesu.
Odbijajući da dođu na sastanak sa opozicijom u organizaciji Demosa, koji traje dok se ovaj broj Monitora štampa, iz Demokratskog fronta su poručili: ,,Imajući u vidu da je tema sastanka, na koji ste nas pozvali, povezana sa pregovorima o rekonstrukciji aktuelne Vlade Mila Đukanovića, koja je po mišljenju Demokratskog fronta, izgubila svaki demokratski legitimitet i koja je formirana krađom na parlamentarnim izborima, a opstaje političkom korupcijom u parlamentu, obavještavamo vas da predstavnici DF-a neće učestvovati na sastanku”. Ostaju, kazali su, otvoreni za ,,ozbiljne razgovore o jedinstvenom odgovoru opozicije u borbi za fer i slobodne izbore, koje jedino može organizovati nova prelazna vlada”.
Zasad je očigledno samo to da se svako prevashodno trudi da svakoga nadlukavi, i da sujete pršte daleko izvan granica dobrog ukusa. Iako se ne zna šta će na kraju biti, red za prvoborce uveliko je formiran. Vlast ističe kako bi sve mogla da pomlati na izborima ali je iz čiste velikodušnosti pristala da opoziciji ponudi svašta. Da bi sve mogla da pomlati i onako, ne ističe, ali podrazumijeva zaričući se kako će braniti državu.
SDP računa kako su njihov otpor vlasti kroz redove vlasti i pokretanje parlamentarnog dijaloga bili presudni za pomjeranja u društvu. Pozitivna, svakome ko pristane da sluša njene predstavnike, prikazuje kako je njena platforma koja je bila uslov da se održi Vlada Mila Đukanovića bila presudni korak koji će donijeti ,,suštinske promjene”, a ne ,,lov na glave”. Na drugoj strani Demokratski front smatra kako se ništa od svega toga ne bi dogodilo da nije bilo protesta.
U moru ponuda i pokuda ponuda, tek poneko se sjeti faktora – vrijeme. ,,Ako nova vlada ne bude formirana na početku martovskog zasjedanja, onda nam ne treba”, kaže za Monitor Džavid Šabović, šef poslaničkog kluba SDP-a.
Zadatak prelazne vlade morao bi biti da obezbijedi uslove za poštene izbore i makar minimalno dekriminalizuje društvo. Za to je potrebno vrijeme. Nekoliko mjeseci pred izbore, uključujući i mjesece godišnih odmora, ne može biti dovoljno ni za jedan ozbiljniji proces na tom putu. Potrebno je kontrolisati procese, a ne poteze. Ako se taj posao ne može uraditi do oktobra, izbori ne treba da budu u oktobru.
Prihvatanje ma kako atraktivne ponude na kratak rok ne može dovesti do slobodnih izbora. Prihvatanje takve ponude značilo bi da opozicija preuzima odgovornost za proces čiji bi ishod lako mogla biti još jedna pobjeda Đukanovićeve partije na izborima. Spasilac mira i obnovitelj nezavisnosti dobio bi i oreol reformatora. Poslije bi još samo falio predlog da se kanonizuje za života. Milo milosrdni.
Ako to ne bude umjela da uoči, opoziciji koja traži da uđe ovamo i onamo, najjednostavnije bi bilo da uđe u DPS.
Premda, ta ideja nije za bacanje ni u smislu kontrole izbornog procesa. Što bi se ljudi trošili da kontrolišu ministarstva, agencije i ostale strukture vlasti, kad svi znamo odakle sve kreće. Niko dosad nije ni pomenuo kako bi se, sve i ako bi opozicija kontrolisala, recimo, dijeljenje zvanične socijalne pomoći, onemogućilo djelovanje paralelnih partijskih komisija koje se bave istim poslom. Zapošljavanjem, socijalom, stambenim pitanjima – svim onim poslovima koji su dokumentovani kroz Izvještaj o radu podgoričkog odbora DPS-a.
Pretvara se Đukanović kad proziva opoziciju da možda nema dovoljno stručnjaka – znamo kakvi su njegovi. Za sprečavanje zloupotreba nije potrebna prevelika mudrost, nego pravi ljudi na pravim mjestima i dovoljno vremena. Teško da će opozicionari išta dobiti ako ne formulišu zajednički predlog i pokažu spremnost da istraju u borbi da on bude prihvaćen. Svaka ideja uključujući i ideju bojkota, mora imati pokriće u volji da se organizovano stane iza nje.
Nije dovoljno biti u pravu. Premijer u rukavu ima dovoljno kobajagi opozicije da organizuje još jedne kobajagi izbore. I pojede još četiri godine naših života.
Miloš BAKIĆ
Izdvojeno4 sedmice
INTERVJU3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
DANAS, SJUTRA3 sedmice
FOKUS2 sedmice
ALTERVIZIJA3 sedmice
FOKUS3 sedmice
INTERVJU3 sedmice