Povežite se sa nama

INTERVJU

ŽELJKO BODROŽIĆ, PREDSJEDNIK NEZAVISNOG UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE: Ne prestaje progon nepodobnih

Objavljeno prije

na

 

 

 

 

 

Kako slučajevi ubistava i prijetnji novinarima nemaju sudski epilog, jasno je da nalogodavci i dalje imaju neku moćnu zaštitu koja sprječava kvalitetnu istragu i utemeljenu optužnicu

 

MONITOR: Srbija kao i Crna Gora i još nekoliko država Jugoistočne Evrope dio su UNESCO-vog projekta „Izgradnja povjerenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj“, a dio te kampanje je i insistiranje Evropske federacije novinara da se i novinarima, u pandemiji bolesti COVID-19, prizna status „neophodnih radnika“. Ima li šanse da se to izdejstvuje?

BODROŽIĆ: NUNS učestvuje u ovoj kampanji i sa drugim partnerima radimo na tome da ubedimo, kad se već nisu sami setili, čelnike vlada Srbije, Crne Gore, Albanije, Kosova, Severne Makedonije i Turske, da novinari i medijski radnici imaju jednu od ključnih uloga tokom pandemije i zdravstvene krize i da moraju biti proglašeni ključnim radnicima, poput zaposlenih u zdravstvu, socijalnim i javnim službama, prehrambenoj industriji, obrazovanju… Taj status ,,neophodnog radnika” treba da nam omogući da se slobodno krećemo u vreme zabrana, da dobijemo zaštitnu opremu, da budemo bolje plaćeni i zaštićeni i što je sada veoma važno, da budemo uvršteni u primarne grupe za vakcinisanje. Ne znam kako će reagovati vlast u Srbiji, možda i brzo prihvate naše zahteve, a da opet sve ostane mrtvo slovo na papiru, kao što su i neki raniji dokumenti pa čak i zakoni, potpuno neobavezujući za Vučića i njegovu organizovanu grupu na vlasti. Oni ovom zdravstvenom krizom upravljaju veoma loše i zbog toga trpe i medicinari koji su na prvoj liniji odbrane, a gde nećemo mi novinari, naročito ako pripadamo ,,izdajničkom” i ,,stranoplaćeničkom” taboru.

MONITOR: I prije pandemije, uspostavljena je  oštra podjela medija koja se radikalizovala kroz nastupe predsjednka Srbije i njemu najlojalnijih predstavnika vlasti. Koliko su za način informisanja odgovorni čelnici javnih servisa, RTS i RTV koje građani izdržavaju?

BODROŽIĆ: Vučić je osam i po godina na vlasti, ali nije od prvog dana krenuo đonom na nezavisne novinare i medije, već tek kada je na izborima 2014. godine materijalizovao u glasovima tzv. borbu protiv kriminala i korupcije i hapšenje Miroslava Miškovića. Nakon što je zauzeo službe, stavio pod kontrolu bogataše i razbucao opoziciju, krenuo je u obračun sa nepodobnim medijima, onim koji su počeli da od prvog dana beleže i objavljuju sumnjive poslove nove vlasti i skandalozna kadrovska rešenja, kao što su uostalom radili i za vreme prethodnih vlasti. I evo, već podosta godina traje taj žestok atak Vučića i njegovih epigona na nezavisne i slobodne medije, koji su teška manjina, pošto je većina postala deo propagandne mašinerije SNS-a- počev od javnih servisa, preko svih televizija sa nacionalnom frekvencijom i skoro svih dnevnih novina, do ogromne većine regionalnih i lokalnih medija. Najveći problem u tom moru problema su javni servisi, jer dok se vlasnici televizija mogu kriti iza svog prava da navijaju za koga hoće, mada je to veoma upitno jer koriste državne frekvencije, Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine nemaju baš nikakvog opravdanja za svoju sramnu ulogu u opštem zamajavanju i zaglupljivanju građana za račun Vučića i njegove ekipe.

MONITOR: To nije problem samo u Srbiji. Šta je i kako potrebno promijeniti da se javni servisi privedu svojoj zakonskoj namjeni i da počnu da „služe narodu“?

BODROŽIĆ: Jednostavno, Zakon o javnim medijskim servisima jasno govori da je obaveza RTS-a i RTV-a da rade u javnom interesu, i što je posebno važno, a u neskladu je sa stanjem u Srbiji, javni servisi moraju da poštuju i podstiču pluralizam političkih i drugih ideja i da omoguće građanima da budu upoznati sa tim idejama, i ne smeju da služe interesima pojedinih političkih stranaka. Ne verujem da će Vučićeva vlast ikada primenjivati ovaj zakon i mislim da se treba pripremiti za sledeću vlast i preduzeti sve da sa padom autokratije padne i svaka buduća kontrola javnih medija koje plaćaju  građani. Znači, obezbediti da redakcije RTS-a i RTV-a vode dokazani profesionalci, koji neće kao današnji direktor i urednici služiti političarima na vlasti, kao i da Upravni odbor i Programski savet čine ugledni i nezavisni stručnjaci, ljudi od integriteta, koji će zahtevati visok nivo rada tih televizijskih i radio stanica i istovremeno biti brana političkim i drugim uticajima. Imamo već iskustvo propuštenih šansi nakon pada Miloševića.

MONITOR: Nedavno je i NUNS, uz brojne NVO, potpisao saopštenje u vezi sa zastojem Srbije u EU integracijama. Da li očekujete da EU u skorijoj budućnosti uputi oštriju kritiku institucijama države kada se radi o slobodi medijskog izvještavanja i položaju novinara? Da li se i Briselu može „uknjižiti“ dio odgovornosti za takvo stanje?

BODROŽIĆ: U poslednjem izveštaju EK o napretku Srbije u evropskim integracijama stoje mnoge ozbiljne kritike zbog stanja u medijima i odnosa vlasti prema nezavisnim novinarima, ali još nema jačeg pritiska iz vodećih zemalja EU, što je možda i posledica zauzetosti pandemijom i problemima koje iz nje proističu. EU je prošle godine obratila veću pažnju na gaženje demokratije u Srbiji i prihvatila pokroviteljstvo u razgovorima vlasti i opozicije, i tada je Vučić pristao na neke ustupke, poput izbora novih članova REM-a. Ali, ubrzo se pokazalo da vlast ne želi da prepusti kontrolu nad medijima, i verujem da su u EU to notirali. Očekujem jači pritisak iz Brisela, čim se epidemiloška situacija popravi, ali postoji i opravdana bojazan da će se sve ponovo završiti na kritičkim izveštajima i da će se Vučić i njegovi naprednjaci i dalje šepuriti u Evropskoj narodnoj partiji i preko svojih medija poručivati da su oni pouzdani partneri Berlina, Pariza i Brisela.  Ipak,  ohrabruje to što sve veći broj evropskih parlamentaraca i medija iz vodećih evropskih centara jasno uviđa da Vučić nije daleko odmakao od Šešeljevog radikala i da je Srbiju pretvorio u svoju privatnu državu, a u region uneo nemir i nesigurnost.

MONITOR: Kako tumačite da je nova ministarka kulture u informisanja, Maja Gojković, povukla Ministarstvo iz svih sudskih postupaka koje je ono vodilo protiv medija, a da se, sa druge strane, u regulatornu agenciju za elektronske medije vraćaju osobe koje su u javnosti bile percipirane kao izrazito naklonjene interesima vlasti?

BODROŽIĆ: Da podsetim, ova Maja Gojković je ista ona Maja Gojković koja je 90-ih huškala na rat, govorila razne laži i uvrede na račun drugih i drugačijih, lepila ljudima etikete, isterivala Balaševića iz Novog Sada i učestvovala u vlasti koja je gušila medije i ubijala novinare, i teško mi je bilo da prihvatim i činjenicu da je proteklih godina bila na čelu Skupštine Srbije, koju je pretvorila u potpunu suprotnost svemu što podrazumeva parlamentarna demokratija, kao i sada činjenicu da je dobila šansu da vodi Ministarstvo kulture i informisanja. Od nje ne očekujem da će popraviti medijsku sliku, niti bilo šta drugo dobro, a da je tako govori i ova poslednja sramotna predstava sa povratkom naprednjačke glasnogovornice Olivere Zekić u Savet REM-a i njeno ekspresno postavljenje za predsednicu tog veoma važnog tela. Vučić je nakon fingiranih izbora, pretumbao kadrove ne bi li stvorio privid nekakvih promena, ali je politika ostala ista, i pošto je on te pretumbacije sprovodio i ranije, jasno je svima da rokade i rotacije ne donose ništa novo.

MONITOR: Kakva su vaša očekivanja od novoformirane Vladine Radne grupe za bezbjednost i zaštitu novinara u kojoj je i predstavnica vašeg udruženja?

BODROŽIĆ: Mi smo pristali da pre nekoliko godina formiramo Radnu grupu za bezbednost novinara, u kojoj su predstavnici novinarskih udruženja, Javnog tužilaštva i MUP-a i čiji je zadatak da uspostavi bolju komunikaciju sa državnim organima. Ta radna grupa je pomerila neke stvari s mrtve tačke, ali se istovremeno pokazala neefikasnom u mnogim slučajevima, pa se čini da je i ona, kao i neki drugi projekti, poslužila vlastima kao pokriće pred EU da se nešto preduzima u pogledu zaštite novinara od napada i pretnji, a da se suštinski malo šta promenilo na bolje. Na  formiranje još jedne radne grupe gledamo sa skepsom i ponavljamo da je rešenje u boljem radu tužilaštva i policije, odnosno, njihovom oslobađanju od političkog uticaja, a ne u radnim grupama i komisijama.

MONITOR: U Srbiji kao da nema kraja sudskim postupcima koji se vode za ubistva ili ugrožavanje života novinara. Šta se dešava?

BODROŽIĆ: Ćuruviju je ubila Državna bezbednost po nalogu političara na vlasti, Pantića su usmrtili kriminalci po nalogu nekih moćnih političara i biznismena, Jovanoviću su kuću zapalili i pokušali da ga ubiju takođe kriminalci i neki smutljivci po nalogu političkog moćnika, i kako svi ti slučajevi nemaju sudski epilog, jasno je da svi ti nalogodavci i dalje imaju neku moćnu zaštitu koja sprečava kvalitetnu istragu i utemeljenu optužnicu.

MONITOR: I u EU se događaju ubistva novinara, kao što su ubistva Dafne Karuana Galicije na Malti i Jana Kucijaka u Slovačkoj, ali tamo se hapse osumnjičeni i premijeri tih država zbog toga podnose ostavke. Kako da mi-novinari u zemljama korumpiranog pravosuđa i slabih institucija pomognemo jedni drugima?

BODROŽIĆ: Da se umrežimo i zajednički delujemo, kao što NUNS i respektabilna udruženja i sindikati novinara iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova čine proteklih godina, ali da budemo još organizovaniji i vidljiviji. Mi smo uz podršku EU zajednički razvili regionalnu platformu za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara i radimo zaista vredno na zagovaranju medijskih sloboda i evropskih standarda u regionu. Imali smo dobre planove za ovu godinu, ali je i nas pandemija omela u mnogo čemu, počev od toga da budemo prisutni na terenu i organizujemo konferencije, seminare i akcije. Nadam se da ćemo od proleća naredne godine moći ponovo da se organizujemo u punom kapacitetu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

VAKCINE KAO ĐEKNA: A ka’ će ne znamo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Vakcinacija u Evropi i regionu uveliko traje. Tamo gdje nije počela tačno se zna kada će vakcine stići, koliko, od kojeg proizvođača. Ovdašnje Ministarstvo zdravlja na pitanja o vakcini odgovara da će se izjasniti kada bude u prilici

 

,,Sva pitanja vezana za vakcine, nabavku, vakcinisanje, uslove, troškove i statistiku vezanu za njih Ministarstvo će se javno i transparentno izjasniti kaka bude u prilici”.

Tako glasi kompletan  odgovor  Monitoru iz kabineta Ministarstva zdravlja početkom ove nedjelje,  na ova pitanja koja smo postavili:  Da li ima novosti u nabavci vakcina protiv korona virusa? Kada će se sa sigurnošću znati početak vakcinacije? Da li je Akcioni plan vakcinacije javno dostupan i gdje? Planirano je da se putem Kovaks programa obezbijede vakcine za 20 odsto najugroženijeg stanovništva, kako će se obezbijediti ostatak? Kolika je ukupna planirana nabavka vakcina i koliki procenat stanovništva je neophodno vakcinisati?

Komunikacija sa javnošću odgovrnih u našem Minstarstvu zdravlja ne ide baš od ruke.  Na  pitanja koja smo im uputili  u većini zemalja odgovori se odavno znaju. Hrvatska u kojoj je vakcinacija počela kao i u ostalim zemljama Evropske unije 27. decembra naručila je 5,6 miliona doza vakcine od različitih proizvođača (Astra Zeneke, Džonson i Džonsona, Bajontek-Fajzera, Moderne i KjurVaka) do kraja 2021. što je dovoljno za oko 70 odsto stanovnika. U Srbiji je vakcinacija simbolično počela 24. decembra njemačko-američkim vakcinama Bajontek- Fajzer, stigle su i ruska Sputnjik V i kineska kompanije Sinofarm. Iz Vlade Srbije tvrde da su obezbijedili osam miliona doza vakcina.  Albanija je 11. januara počela vakcinaciju sa nešto manje od hiljadu doza koje je dobila kao donaciju od jedne zemlje EU, najavljeno je da je za sada obezbijeđeno 500.000 doza Fajzer-Biontekove vacine u direktnom kontaktu sa kompanijom. Na Kosovu i BiH imunizacija nije počela, ali se zna kada će biti dopremljene vakcine, koja količina i od kog proizvođača.

Ove nedjelje je saopšteno da će Crna Gora krajem januara dobiti kinesku vakcinu Sinofarm. Koliko – ne zna se. ,,Respektabilne količine vakcine koja će biti dostupna crnogorskim građanima’’, saopštili su iz Ministarstva zdravlja.

Za sada se zna da će vakcinacija biti dobrovoljna, te da će se koristiti  Fajzer-Biontekova vakcina, ali da će biti dostupne pomenuta kineska i ruska vakcina Sputnjik V.

Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović je više puta ponovila da će prva vakcina kojom će započeti imunizacija u Crnoj Gori biti sa evropskim sertifikatom i da se radi o Fajzerovoj vakcini. Za razliku od kineske i ruske koje još čekaju odobrenje međunarodnih zdravstvenih institucija, vakcina Fajzer-Biontek ima dozvolu Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), Evropske agencije za ljekove (EMA), kao i američke Uprave za hranu i ljekove (FDA).

,,Ekspertski timovi SZO detaljno analiziraju vakcine u tri faze na osnovu čega se donosi odluka da je vakcina prekvalifikovana kao bezbjedna, kvalitetna i djelotvorna. Do sada je tu proceduru prošla i odobrena je Fajzet-Biontek vakcina”, kaže za Monitor  Mina Brajović, šefica predstavništva SZO u Crnoj Gori.

Predrag NIKOLIĆ

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 22. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

GORAN ĐUROVIĆ, DIREKTOR MEDIA CENTRA: Partijska smjena neće izgraditi institucije

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kupovina stabilnosti Vlade preko partijskog zapošljavanja po DPS modelu neće doprinijeti ostvarivanju ciljeva zbog kojih i postoje institucije, i neće doprinijeti poboljšanju uslova za život građana

 

MONITOR:  Media centar, Centar za istraživačko novinarstvo i Institut za medije Crne Gore dostavili su predsjedniku Vlade i Skupštine inicijativu za hitne izmjene Zakona o RTCG. Iz DF je stigao odgovor da smatraju da te predložene izmjene nijesu dobre. Kako to komentarišete? 

ĐUROVIĆ: Nismo do sada dobili odgovore od predsjednika Vlade i Skupštine ali ni od poslaničkih klubova. Nisam siguran šta tačno nije prihvatljivo DF-u. Vjerujem da bi bilo najbolje da nas svi klubovi poslanika pozovu na razgovor, što smo i predložili, kako bismo pojasnili stavove.

Ukazujemo poslanicima skupštinske većine da ukoliko predsjednik Skupštine raspiše poziv za imenovanje članova Savjeta RTCG po važećem propisu, ne može doći do oslobađanja ove institucije. Takođe, ako se sprovede važeći propis, dio članova Savjeta RTCG kojeg predlažu formalno NVO, biraće u skladu sa svojim partijskim interesima partije koje čine većinu u Administrativnom odboru. Rezultat ovakvog procesa je da RTCG svakako ostaje pod velikim uticajem političkih stranaka.

Prije donošenja zaključaka o rješenjima koja su predložili Media centar, CIN i Institut za medije, poslanici skupštinske većine bi morali obratiti pažnju na član 31 i 40 važećeg Zakona.  Na osnovu ta dva člana poslanici u Administrativnom odboru moraju imenovati ljude koje predlože Univerzitet Crne Gore (ili Univerzitet Donja Gorica), Privredna komora, CANU (ili Matica crnogorska), institucije kulture… DPS još ima kontrolu nad ovim institucijama i može se očekivati da će ljudi koje ove institucije delegiraju zastupati interese te političke partije. Prema važećem zakonu, većinu članova Savjeta delegiraju institucije koje se finansiraju najvećim dijelom iz državnog budžeta i koje i dalje kontroliše DPS. Ako bi se primijenio važeći zakon, jedino što može skupštinska većina da uradi je da odbije imenovanje predloženih kandidata, što ce rezultirati nastavkom funkcionisanja sadašnjeg Savjeta i menadžmenta jer oni obavljaju funkcije do izbora novog savjeta. Dakle, neće biti ni započete prijeko potrebne promjene u RTCG ukoliko se primijeni važeći zakon. Zato se DPS i njegovi činovnici u Savjetu Agencije za elektronske medije i drugim djelovima propagandne mašinerije najveće opozcione partije protive izmjenama zakona koje su predložili Media centar, CIN i Institut za mededije.

Moguće da DF-u nije prihvatljiv koncept koji smo predlozili a u kojem predstavnici aktivnih i kredibilnih NVO imaju većinu u Savjetu i koji ne dozvoljava da ih u Administrativnom odboru biraju poslanici. Naša je želja da se uticaj političkih partija na izbor članova Savjeta smanji na najmanju moguću mjeru kako bi se RTCG oslobodila uticaja vlasti i opozicije. Naš prijedlog je utemeljen na rješenjima iz 2002. godine. Tada su od 11 članova Savjeta 6 bili predstavnici NVO dok su same NVO odlučivale o svojim predstavnicima a njihovo imenovanje je Skupština samo konstatovala, na isti nacin kao što konstatuje poslaničku funkciju. Taj koncept iz 2002. je imao punu podršku  EU, Savjeta Evrope, OSCE i domaćih institucija.

MONITOR: Kako vidite odnos nove vlasti prema javnom servisu? 

ĐUROVIĆ: Zakon o RTCG je prvi test za novu vlast i samo od njihovih odluka zavisi da li će posegnuti za rješenjima kojima će osigurati da se dosadašnji uticaj DPS-a zamijeni uticajem nove vlasti. Od takvog preuzimanja RTCG građani ne bi imali nikakve koristi jer bi ova institucija i dalje bila partijski kontrolisana, ne bi bila profesionalna a svaka buduća promjena  vlasti značila bi i promjenu Savjeta, menadžmenta i uređivačke politike (koja bi se priklanjala novoj vlasti).

Nasuprot ovom scenariju, nova vlast može uvažiti činjenicu da su organizacije civilnog društva pokazale da mogu biti korektan faktor upravljanja RTCG jer je upravo, mukom stvorena većina u Savjetu RTCG, uspjela 2017. godine da dovede na mjesto generalne direktorice Andrijanu Kadiju. Te 2017. godine RTCG nisu oslobodili partijskog uticaja ni tadašnja vlast a ni opozicija. Makar 18 mjeseci je RTCG funkcionisala (uz sve nedostatke i probleme) kao pristojna institucija, jednako udaljena od vlasti i opozicije. Nova vlast ima šansu da uspostavi standarde koji će tesko biti promijenjeni ko god u budućnosti bude vršio vlast. Nadam se da zarad, naizgled, kratkoročne koristi neće donijeti odluke kojima će dugoročno pogoršati i odložiti mogućnost profesionalizacije RTCG. Nova vlast će na primjeru izmjena zakona pokazati da li se razlikuje od DPS-a u svom odnosu prema RTCG.

Milena PEROVIĆ

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 22. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BODO VEBER, POLITIČKI ANALITIČAR IZ BERLINA: Potrebna nova definicija globalne uloge Zapada u 21. vijeku

Objavljeno prije

na

Objavio:

Angela Merkel je možda spasila Evropsku uniju od urušavanja, ali nije  značajno doprinijela rješevanju strukturalnih problema iza krize, kako EU-a, tako Zapada u cijelini

 

Naš sagovornik Bodo Veber je  politički analitičar, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije, transatlantskog think tanka sa sjedistem u Berlinu

MONITOR: Popularnost kancelarke Merkel je u usponu, ali ona odlazi nakon četiri premijerska kruga kojima se približila „dugovječnosti“ Helmuta Kola koji se smatra njenim mentorom. Kako ocjenjujete „Merkel eru?“

VEBER: Dosta ambivalento. Na pozitivnoj strani, Merkel  je kroz tu deceniju i po pokazala izuzetno liderstvo, ne samo u Njemačkoj, nego i na razini Evrope i Zapada, u vremenu kad smo imali nedostatak jakih lidera. Ona je to liderstvo izgradila prvenstveno na njenim kvalitetima kao manadžerke  kriza – od Euro krize, krize u Ukrajini, preko Bergzita do Trumpove vladavine u SAD-u, pa sve do  korona krize. Ali njene vrline su u  njene slabosti, njeno ograničenje – ona je u biti manadžerka  politike, koja upravlja politikom, nije ni politički strateg niti vizionar. Ona je možda spasila EU od urušavanja, ali nije značajno doprinijela riješevanju strukturalnih problema iza krize, kako EU-a, tako Zapada u cijelini. U Njemačkoj ta ambivalantnost je bila osnova nečega što ja zovem prećutni društveni ugovor između Merkel i njenje stranke i ostatka političkih i intelektualnih elita, te građana: dok je svima drugima bilo loše u Evropi, pogotovo ekonomski, nama je bilo dobro dok je Merkel manevrisala kroz razne krize. Zauzvrat smo pristali na to da ne otvaramo strategijska pitanja i rasprave koje su krajnje nužne – o budućnosti i strukturalnih reformi EU-a itd. Tek kad je taj osnov Merkelovog liderstva, tj. reaktivno liderstvo u krizama bez strategija i vizija, udario na zid,  u evropskoj izbjegličkoj krizi, preokrenulo se javno mijenje u Njemačkoj protiv kancelarke. Zato danas cijela ta tema izbjegličke krize ostaje duboko potisnuta, tabuizirana. A na kraju njene ere, Merkel  se kroz pandemiju ponovo nalazi na usponu jer  radi on sto najblje zna. Ipak, njeno dostignuće ostaje to da je suštinski liberalizirala, i social-demokratizirala politiku i programatiku njene konzervativne stranke.

Nastasja RADOVIĆ

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 22. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo