Povežite se sa nama

INTERVJU

ŽELJKO BODROŽIĆ, PREDSJEDNIK NEZAVISNOG UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE: Ne prestaje progon nepodobnih

Objavljeno prije

na

 

 

 

 

 

Kako slučajevi ubistava i prijetnji novinarima nemaju sudski epilog, jasno je da nalogodavci i dalje imaju neku moćnu zaštitu koja sprječava kvalitetnu istragu i utemeljenu optužnicu

 

MONITOR: Srbija kao i Crna Gora i još nekoliko država Jugoistočne Evrope dio su UNESCO-vog projekta „Izgradnja povjerenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj“, a dio te kampanje je i insistiranje Evropske federacije novinara da se i novinarima, u pandemiji bolesti COVID-19, prizna status „neophodnih radnika“. Ima li šanse da se to izdejstvuje?

BODROŽIĆ: NUNS učestvuje u ovoj kampanji i sa drugim partnerima radimo na tome da ubedimo, kad se već nisu sami setili, čelnike vlada Srbije, Crne Gore, Albanije, Kosova, Severne Makedonije i Turske, da novinari i medijski radnici imaju jednu od ključnih uloga tokom pandemije i zdravstvene krize i da moraju biti proglašeni ključnim radnicima, poput zaposlenih u zdravstvu, socijalnim i javnim službama, prehrambenoj industriji, obrazovanju… Taj status ,,neophodnog radnika” treba da nam omogući da se slobodno krećemo u vreme zabrana, da dobijemo zaštitnu opremu, da budemo bolje plaćeni i zaštićeni i što je sada veoma važno, da budemo uvršteni u primarne grupe za vakcinisanje. Ne znam kako će reagovati vlast u Srbiji, možda i brzo prihvate naše zahteve, a da opet sve ostane mrtvo slovo na papiru, kao što su i neki raniji dokumenti pa čak i zakoni, potpuno neobavezujući za Vučića i njegovu organizovanu grupu na vlasti. Oni ovom zdravstvenom krizom upravljaju veoma loše i zbog toga trpe i medicinari koji su na prvoj liniji odbrane, a gde nećemo mi novinari, naročito ako pripadamo ,,izdajničkom” i ,,stranoplaćeničkom” taboru.

MONITOR: I prije pandemije, uspostavljena je  oštra podjela medija koja se radikalizovala kroz nastupe predsjednka Srbije i njemu najlojalnijih predstavnika vlasti. Koliko su za način informisanja odgovorni čelnici javnih servisa, RTS i RTV koje građani izdržavaju?

BODROŽIĆ: Vučić je osam i po godina na vlasti, ali nije od prvog dana krenuo đonom na nezavisne novinare i medije, već tek kada je na izborima 2014. godine materijalizovao u glasovima tzv. borbu protiv kriminala i korupcije i hapšenje Miroslava Miškovića. Nakon što je zauzeo službe, stavio pod kontrolu bogataše i razbucao opoziciju, krenuo je u obračun sa nepodobnim medijima, onim koji su počeli da od prvog dana beleže i objavljuju sumnjive poslove nove vlasti i skandalozna kadrovska rešenja, kao što su uostalom radili i za vreme prethodnih vlasti. I evo, već podosta godina traje taj žestok atak Vučića i njegovih epigona na nezavisne i slobodne medije, koji su teška manjina, pošto je većina postala deo propagandne mašinerije SNS-a- počev od javnih servisa, preko svih televizija sa nacionalnom frekvencijom i skoro svih dnevnih novina, do ogromne većine regionalnih i lokalnih medija. Najveći problem u tom moru problema su javni servisi, jer dok se vlasnici televizija mogu kriti iza svog prava da navijaju za koga hoće, mada je to veoma upitno jer koriste državne frekvencije, Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine nemaju baš nikakvog opravdanja za svoju sramnu ulogu u opštem zamajavanju i zaglupljivanju građana za račun Vučića i njegove ekipe.

MONITOR: To nije problem samo u Srbiji. Šta je i kako potrebno promijeniti da se javni servisi privedu svojoj zakonskoj namjeni i da počnu da „služe narodu“?

BODROŽIĆ: Jednostavno, Zakon o javnim medijskim servisima jasno govori da je obaveza RTS-a i RTV-a da rade u javnom interesu, i što je posebno važno, a u neskladu je sa stanjem u Srbiji, javni servisi moraju da poštuju i podstiču pluralizam političkih i drugih ideja i da omoguće građanima da budu upoznati sa tim idejama, i ne smeju da služe interesima pojedinih političkih stranaka. Ne verujem da će Vučićeva vlast ikada primenjivati ovaj zakon i mislim da se treba pripremiti za sledeću vlast i preduzeti sve da sa padom autokratije padne i svaka buduća kontrola javnih medija koje plaćaju  građani. Znači, obezbediti da redakcije RTS-a i RTV-a vode dokazani profesionalci, koji neće kao današnji direktor i urednici služiti političarima na vlasti, kao i da Upravni odbor i Programski savet čine ugledni i nezavisni stručnjaci, ljudi od integriteta, koji će zahtevati visok nivo rada tih televizijskih i radio stanica i istovremeno biti brana političkim i drugim uticajima. Imamo već iskustvo propuštenih šansi nakon pada Miloševića.

MONITOR: Nedavno je i NUNS, uz brojne NVO, potpisao saopštenje u vezi sa zastojem Srbije u EU integracijama. Da li očekujete da EU u skorijoj budućnosti uputi oštriju kritiku institucijama države kada se radi o slobodi medijskog izvještavanja i položaju novinara? Da li se i Briselu može „uknjižiti“ dio odgovornosti za takvo stanje?

BODROŽIĆ: U poslednjem izveštaju EK o napretku Srbije u evropskim integracijama stoje mnoge ozbiljne kritike zbog stanja u medijima i odnosa vlasti prema nezavisnim novinarima, ali još nema jačeg pritiska iz vodećih zemalja EU, što je možda i posledica zauzetosti pandemijom i problemima koje iz nje proističu. EU je prošle godine obratila veću pažnju na gaženje demokratije u Srbiji i prihvatila pokroviteljstvo u razgovorima vlasti i opozicije, i tada je Vučić pristao na neke ustupke, poput izbora novih članova REM-a. Ali, ubrzo se pokazalo da vlast ne želi da prepusti kontrolu nad medijima, i verujem da su u EU to notirali. Očekujem jači pritisak iz Brisela, čim se epidemiloška situacija popravi, ali postoji i opravdana bojazan da će se sve ponovo završiti na kritičkim izveštajima i da će se Vučić i njegovi naprednjaci i dalje šepuriti u Evropskoj narodnoj partiji i preko svojih medija poručivati da su oni pouzdani partneri Berlina, Pariza i Brisela.  Ipak,  ohrabruje to što sve veći broj evropskih parlamentaraca i medija iz vodećih evropskih centara jasno uviđa da Vučić nije daleko odmakao od Šešeljevog radikala i da je Srbiju pretvorio u svoju privatnu državu, a u region uneo nemir i nesigurnost.

MONITOR: Kako tumačite da je nova ministarka kulture u informisanja, Maja Gojković, povukla Ministarstvo iz svih sudskih postupaka koje je ono vodilo protiv medija, a da se, sa druge strane, u regulatornu agenciju za elektronske medije vraćaju osobe koje su u javnosti bile percipirane kao izrazito naklonjene interesima vlasti?

BODROŽIĆ: Da podsetim, ova Maja Gojković je ista ona Maja Gojković koja je 90-ih huškala na rat, govorila razne laži i uvrede na račun drugih i drugačijih, lepila ljudima etikete, isterivala Balaševića iz Novog Sada i učestvovala u vlasti koja je gušila medije i ubijala novinare, i teško mi je bilo da prihvatim i činjenicu da je proteklih godina bila na čelu Skupštine Srbije, koju je pretvorila u potpunu suprotnost svemu što podrazumeva parlamentarna demokratija, kao i sada činjenicu da je dobila šansu da vodi Ministarstvo kulture i informisanja. Od nje ne očekujem da će popraviti medijsku sliku, niti bilo šta drugo dobro, a da je tako govori i ova poslednja sramotna predstava sa povratkom naprednjačke glasnogovornice Olivere Zekić u Savet REM-a i njeno ekspresno postavljenje za predsednicu tog veoma važnog tela. Vučić je nakon fingiranih izbora, pretumbao kadrove ne bi li stvorio privid nekakvih promena, ali je politika ostala ista, i pošto je on te pretumbacije sprovodio i ranije, jasno je svima da rokade i rotacije ne donose ništa novo.

MONITOR: Kakva su vaša očekivanja od novoformirane Vladine Radne grupe za bezbjednost i zaštitu novinara u kojoj je i predstavnica vašeg udruženja?

BODROŽIĆ: Mi smo pristali da pre nekoliko godina formiramo Radnu grupu za bezbednost novinara, u kojoj su predstavnici novinarskih udruženja, Javnog tužilaštva i MUP-a i čiji je zadatak da uspostavi bolju komunikaciju sa državnim organima. Ta radna grupa je pomerila neke stvari s mrtve tačke, ali se istovremeno pokazala neefikasnom u mnogim slučajevima, pa se čini da je i ona, kao i neki drugi projekti, poslužila vlastima kao pokriće pred EU da se nešto preduzima u pogledu zaštite novinara od napada i pretnji, a da se suštinski malo šta promenilo na bolje. Na  formiranje još jedne radne grupe gledamo sa skepsom i ponavljamo da je rešenje u boljem radu tužilaštva i policije, odnosno, njihovom oslobađanju od političkog uticaja, a ne u radnim grupama i komisijama.

MONITOR: U Srbiji kao da nema kraja sudskim postupcima koji se vode za ubistva ili ugrožavanje života novinara. Šta se dešava?

BODROŽIĆ: Ćuruviju je ubila Državna bezbednost po nalogu političara na vlasti, Pantića su usmrtili kriminalci po nalogu nekih moćnih političara i biznismena, Jovanoviću su kuću zapalili i pokušali da ga ubiju takođe kriminalci i neki smutljivci po nalogu političkog moćnika, i kako svi ti slučajevi nemaju sudski epilog, jasno je da svi ti nalogodavci i dalje imaju neku moćnu zaštitu koja sprečava kvalitetnu istragu i utemeljenu optužnicu.

MONITOR: I u EU se događaju ubistva novinara, kao što su ubistva Dafne Karuana Galicije na Malti i Jana Kucijaka u Slovačkoj, ali tamo se hapse osumnjičeni i premijeri tih država zbog toga podnose ostavke. Kako da mi-novinari u zemljama korumpiranog pravosuđa i slabih institucija pomognemo jedni drugima?

BODROŽIĆ: Da se umrežimo i zajednički delujemo, kao što NUNS i respektabilna udruženja i sindikati novinara iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova čine proteklih godina, ali da budemo još organizovaniji i vidljiviji. Mi smo uz podršku EU zajednički razvili regionalnu platformu za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara i radimo zaista vredno na zagovaranju medijskih sloboda i evropskih standarda u regionu. Imali smo dobre planove za ovu godinu, ali je i nas pandemija omela u mnogo čemu, počev od toga da budemo prisutni na terenu i organizujemo konferencije, seminare i akcije. Nadam se da ćemo od proleća naredne godine moći ponovo da se organizujemo u punom kapacitetu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo