Dobar dan, ja sam sa mladine strane. Je l’ ostalo šta od torte s limunom i zovom?

Ne znam zašto je do mene uopšte došla informacija da se na čuvenom kraljevskom venčanju služila torta od zove. Čuj od zove! Pa kod nas zova raste de ‘oćeš, ko trava i od nje mi siroti pravimo sok. Ako imamo para za šećer. Moja, sada već čuvena, baba je jednom napravila par litara soka od zove i neko je napravio užasnu grešku i rekao joj da je sok baš dobar i posle je pravila dve stotine litara svake godine, i svakog terala da pije, i svakom slučajnom prolazniku uvaljivala po bocu soka od zove.

U Blicu sam pročitala neku listu najlekovitijih biljaka, ali odmah zatim i listu najuticajnijih istorijskih ličnosti. Isus Hrist… Nisam gledala dalje, ali je na drugom mestu verovatno Deda Mraz, a na trećem Supermen. Tako da sad ne znam ni koliko je zova lekovita po Blicu. Samo po babi. Ona je brala lekovito bilje. Da joj se nađe. Danas, ako ćeš da se lečiš doktoru stavljaš koverat sa novcem u džep. Da mu se nađe.

Uzgred, najlepša zova raste u kanalizaciji. Apsolutno nikakva metafora, raste u galovičkom kanalizacionom potoku i baš mi je žao što ne mogu da je uberem za sok. Možda je trebalo da još uvek verujem svom stricu da je dovoljno u drvetu zove izbušiti rupu i čekati da sok poteče. Nekada cvet zove, a danas kod omladine poznatiji kao cvet šokate. Pa šokiram te strogim glasom kao moj tata nekad mene, sa sve slušalicom crnog gestapo telefona od pola kile u ruci.

Ako ne znaš da prepoznaš sreću, to su oni retki trenuci kada, i da mozeš da biraš, ne bi bio ni na jednom drugom mestu, već tu gde jesi. Pored žbuna zove. Kažu da je to stecište vila, a vino od zovinih bobica vilinsko piće. A ko ga popije može i da ih vidi, a boga mi i porazgovara sa njima. Ne pitajte kako znam. Ljudi bi radije da pretpostave nego da pitaju. Ne zato što su skromni, već zato što se boje da će ih odgovori manje tešiti od njihovih pretpostavki. Nabrah lekovite cvetove zove, jedva dočekah sunčan dan. Još jedna pobeda naše vlade. Mada, zovin cvet lepše miriše na kiši, a čak može i direktno u sok da se pretvara. Pa i u vozu života i prva klasa i vagon za stoku imaju isto odredište. Važan je doživljaj onog što gledamo kroz prozor. Popijem sok od zove i momentalni mir. Opet imam deset godina.

I sad bih da pravim tu kraljevsku tortu od zove, samo ne znam da li bih uspela da se nosim sa tim, al’ da vam ne pričam gde da se nosim. Jebo zemlju gde većina medija prenosi britansko kraljevsko venčanje! Kad će živi prenosi iseljavanja zbog dugova, našeg plemstva kako uči srpski, protesta obespravljenih i opljačkanih, borbe bolesne dece dok čekaju sms za spas…? Uvek je Srbin radije gledao u tuđe dvorište.

P. S. Da znate samo, kupila sam polovnu knjigu, a unutra teta Bosiljkina posveta malom Iliji za jedanaesti rođendan. Pio se domaći sok od zove i višnje i jeo patišpanj…

Nataša ANDRIĆ

Komentari