Povežite se sa nama

INTERVJU

DR FLORIJAN BIBER, PROFESOR UNIVERZITETA U GRACU: Ne smije biti pregovora sa Rusijom bez uključivanja Ukrajine

Objavljeno prije

na

Ovaj rat se posmatra suviše cinično i odvojeno od stradanja u Ukrajini. Reagovanja NATO i EU bolja su nego što se očekivalo, ali je Ukrajini potrebna veća pomoć. Ukrajini je potrebno više vojne pomoći i Rusiji bi trebalo presjeći dotok milijardi koje dobija prodajom gasa i nafte Evropi. To za mene znači da ja kao stanovnik Austrije pomažem Putinu da finansira ovaj rat, a nepodnošljivo je misliti da se tako, u stvari, plaćaju ratni zločini

 

MONITOR: Srbija je dva puta glasala za rezolucije UN kojima se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu i isključuje Rusija iz Saveta za ljudska prava UN. Ubrzo posle ovog drugog glasanja, javnost je informisana da je Vučić razgovarao sa Vladimirom Putinom. Vučić je rekao da Putin razumije ovo glasanje Srbije. Otkuda ova tolerancija Putina na ponašanje Srbije?

BIBER: Za Rusiju, Srbija je i dalje jedna od perspektivnih saveznica u Evropi, to je zemlja koja nije podržala sankcije protiv nje i ima snažno opredeljeno pro-rusko javno mnjenje. Zbog toga bi bilo glupo kritikovati Vučića jer, u suštini, drži Srbiju na pro-ruskoj liniji. Podržavanje rezolucija u UN je bio jedan za Srbiju jeftin način da pošalje signal svog „pro-zapadnog“ opredeljenja, a da je to ništa ne košta. Prvo, radi se o deklaracijama i iako je suspenzija Rusije iz Saveta za ljudska prava njen simbolički važan poraz, on nema praktične posledice. Posebno jer je Vučić ovu odluku objasnio kao posledicu pritiska čime je umanjio moralnu poruku te rezolucije kojom se osuđuje zločinački rat i počinjeni ratni zločini od strane Rusije.

MONITOR: Napad Rusije na Ukrajinu, pojačao je kod  ljudi u BiH strahove  od novih sukoba. EUFOR povećava svoje snage u BiH, a Brisel verbalno dodatno podržava njene EU integracije. No, Milorad Dodik i dalje vodi prorusku politiku. Da li se strahovi ljudi u BiH mogu zasnovati na predvidljivim događajima?

BIBER: Razumljivo je da su mnogi Bosanci retraumatizovani slikama Mariupolja i drugih ukrajinskih gradova koji su bombardovani, sećajući se opsade Sarajeva i „etničkog čišćenja“ u Istočnoj Bosni. Posebno jer Dodik i drugi-uključujući Čovića podržavaju ruske pozicije i rade na potkopavanju bosanske države. Međutim, ja smatram da je verovatnije da rat u Ukrajini deluje na smanjivanje rizika od konflikta u Bosni. Prvo, ojačavanje EUFOR-a pokazuje da Zapad proruske aktere uzima ozbiljnije nego što je to radio poslednjih godina. To je potvrđeno britanskim i američkim sankcijama protiv Dodika i odlukom da OHR anulira Zakon o nepokretnoj imovini koji je donet u Republici Srpskoj. Sve te odluke verovatno bi bile blaže bez ruske agresije. Ukratko, rat je izoštrio zapadnu perspektivu, uključujući i njegov odnos prema Bosni i učinio lakšom podršku za ozbiljnije mere. Drugo, Rusija sada ima manji prostor da se meša u Bosni ili regionu. Nije im čak moguće ni da avionom stignu do Bosne zbog zatvorenog vazdušnog prostora i sankcija svih NATO zemalja. Rusija ima druge prioritete u Ukrajini i s obzirom na sankcije njena sposobnost da stvara probleme je ograničena. U odnosu na Rusiju, pozicija Balkana je ojačana ovim ratom. Ukratko, problemi sa kojima se Bosna suočava neće nestati, ali prilike da Rusija, i njeni saveznici i prijatelji pogoršaju te probeleme, postale su za njih mnogo nepovoljnije.

MONITOR: Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, ovih dana izjavljuje da je BiH najkorumpiranija država Zapadnog Balkana i da njeni problemi nisu etnonacionalni već da su to interesi koji dolaze od rasprostranjene korupcije. Ima li istine u tome?

BIBER: Tačan je utisak da se dominantne etnonacionalne partije, SNSD, HDZ i SDA kroz razna pokroviteljstva, korupciju i zarobljenu državu, ne razlikuju od stranaka u Srbiji i svuda u regionu. Razlika je u tome što su one bazirane na etničkoj podeli moći koja im omogućuje da njihove politike opstaju. Sem toga, zapadni akteri-uključujući EU i SAD posrednike često će, ovim koruptivnim liderima, radije dati veći legitimitet nego da deluju preko institucija i istovremeno uključuju druge partije. Tako da oni isti koji kritikuju postojeći sistem, istovremeno pomažu da on opstane.

MONITOR: Kako i ocjenjujete poteze Zapada kojima se suprotstavljaju Rusiji: da li su oni zakasneli, da li su adekvatni težini situacije, koliko je ponašanje Zapada i politika širenja NATO na Istok, dobar izgovor Putinu za napad,  pred građanima/kama Rusije?

BIBER: Reagovanja NATO i EU bolja su nego što se očekivalo, ali je Ukrajini potrebna veća pomoć. Gledamo zločine koje su ruske snage počinile u Ukrajini, ubijanje nevinih civila i razaranje gradova koji liče na genocid, a to se prepliće sa ruskom propagandom koja negira postojanje ukrajinske nacije. Nasilje i retorika eskaliraju jer Rusija ima mnogo problema u ovom ratu. Tragično je da se težina ratnih zločina često povećava kada su ljudi poraženi ili pružaju slab otpor. Dakle, Ukrajincima je potrebno da ih se podrži da ne bi bili poraženi od Rusije – pre svega zbog bojazni da bi moglo doći do još veće patnje i razaranja. Ukrajini je potrebno više vojne pomoći i Rusiji bi trebalo preseći dotok milijardi koje dobija prodajom gasa i nafte Evropi. To za mene znači da ja kao stanovnik Austrije pomažem Putinu da finansira ovaj rat, a nepodnošljivo je misliti da se tako, u stvari,  plaćaju ratni zločini. Ovde, EU i NATO članice pripremaju svoje građane za ekonomske posledice, ali bojim se da će, bez ove mere, rat trajati duže i da će koštati još života.

MONITOR: Pitanje energetske zavisnosti od Rusije pomalo je ove sankcije učinilo paradoksalnim jer EU, prema njenim zvaničnicima- još najmanje pet godina neće moći da se osloni na druge i sopstvene energente. Zanimljivo je da je u posjetu Putinu, odmah poslije posjete Kijevu i sastanka sa Volodimirom Zelenskim, otišao austrijski kancelar Karl Nehamer. Austrija je, tvrdi se, veoma zavisna od ruskih energenata i nije bila oduševljena prijedlozima o novim sankcijama. Kako da razumemo ovaj potez?

BIBER: Nehamerova poseta je u Austriji i drugde većinski viđena kao loše pripremljena i procenjena. Austrijski uticaj je minoran u ovom širem konfliktu a on je u Moskvu otišao nepripremljen –šta je on mogao da ponudi ili čemu je mogao da se nada? Važna procena za svaku diplomatsku aktivnost jeste da se bude sigurno da će ona biti manje štetna nego korisna, a ja nisam siguran da je on to uspeo. Umesto toga, obezbedio je municiju ruskoj propagandi kao prvi EU lider koji je posetio Moskvu od početka rata. Sve to je ostavilo utisak slabosti Zapada a da se, pri tom, ništa vredno nije postiglo. Svaka poseta nekog EU lidera morala bi biti pažljivo isplanirana i trebalo bi da Putinu pošalje jednu jedinstvenu poruku i istovremeno da se za to osigura i podrška ukrajinskih lidera. Ne sme biti pregovora sa Rusijom bez uključivanja Ukrajine.

MONITOR: Emanuel Makron i Marin le Pen idu u drugi krug francuskih predsjedničkih izbora. Makronu se, bez obzira na visok rezultat Le Penove, predviđa i drugi mandat. Koliko su ti izbori značajni za situaciju u Francuskoj i EU, a koliko za zemlje Zapadnog Balkana – pa i Ukrajinu, koje bi da postanu članice EU? 

BIBER: Na prvi pogled, rezultati su dobri, Makron je uvećao podršku u zadnje vreme i sve izgleda da će Le Pen izgubiti. Međutim, ono što zabrinjava jeste da je ultra desnica jača sa Zamurom koji je dobio 7,1% glasova, što je ultra desnicu popelo do blizu 30%. Dogmatski levičar Melenšon je osvojio 22%, tako da su radikalni kandidati dobili više od polovine glasova. Obe ove radikalne opcije nisu marile da li će njihovi kandidati dati podršku Putinu. Za razliku od Srbije, to ne znači da su im glasači proputinovski, ali to znači da im njihovo ponašanje ne smeta. Le Penova je pozajmicu za svoju prošlu kampanju dobila od jedne banke koja je povezana sa Rusijom a koja je sada povezana sa Mađarskom, a možda još sa ruskim bekgraundom, na neki način. Ona je time jasno pokazala da svuda služi interesima nacionalističkih autokrata. Ako Le Pen pobedi, što je samo jedna dosta daleka mogućnost, bila bi to propast za Evropu, kao što je to bila Trampova pobeda u SAD – samo u gore vreme. Putin bi tako dobio saveznicu u srcu Evrope, a nova slika jedinstva kroz integraciju Evrope bila bi ozbiljno ugrožena.

 

Sumnjam da će faktor Ukrajina uticati na odnos proruskih snaga  u Crnoj Gori prema Putinu

MONITOR: Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović mandat za sastav nove vlade povjerio je Dritanu Abazoviću koji je na izborima 2020. dobio samo pet odsto glasova a njegov uspjeh  kao mandatara je još  neizvjestan. Koliko faktor rata u Ukrajini može uticati na događaje u Crnoj Gori?

BIBER: Teško je predviđati šta će se događati, ali se čini logičkim i neophodnim – sada više nego ranije, da se Demokratski front isključi iz Vlade, s obzirom na to da je ta partija zadržala svoj pro-ruski kurs, što nije saglasno sa politikom koju bi Crna Gora trebalo da vodi kao članica NATO. U tom smislu bi imao logike ovaj potez za sastavljanje nove vlade. Međutim, ja sumnjam da će rat u Ukrajini u značajnijoj meri promeniti odnos javnog mnjenja, iako bi se trebalo nadati da bi oni građani koji su pro-ruski opredeljeni, mogli da shvate da je Putinova Rusija kriminalna diktatura i procenjivati ovu  invaziju na susednu zemlju kao agresorski rat što bi svako trebalo da razume kao pretnju. Ali, ovaj rat se posmatra suviše cinično i odvojeno od stradanja u Ukrajini.

 

Dobra odluka Kristijana Šmita

MONITOR: Kako biste ocjenili odluku Visokog predstavnika Kristijana Šmita, da suspenduje Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, a koji je nekoliko dana prije njegove odluke da upotrebi Bonska ovlašćenja, potpisala Predsednica RS, Željka Cvijanović?

BIBER:To je dobra odluka, s obzirom da je uloga Visokog predstavnika upravo u tome da korišćenjem Bonskih ovlašćenja osigurava primenu Dejtonskog sporazuma. Iako bi naravno bilo poželjnije da ovo nije bilo potrebno, to je, u ovom trenutku, važan signal da su jednostrani potezi RS kojima ona sabotira državu, neprihvatljivi. Ako RS želi da opstane, to od nje zahteva da ostane u okviru Dejtona i doprinese da Bosna funkcioniše. Međutim, ključni izazov za Visokog predstavnika Šmita biće da osigura da njegove odluke budu sprovedene i da pokaže da veća međunarodna pažnja kada se radi o stabilnosti, uključujući i Bosnu, može pomoći. Rusija je godinama opstruirala te napore i to radi i danas, a takvo njeno ponašanje je sada još manje prihvatljivo nego pre rata.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, IZVRŠNI DIREKTOR CDT: Dobro došli u crnogorsku partitokratiju

Objavljeno prije

na

Objavio:

Imamo tipičan primjer obrasca: jako zagovarate progresivne i demokratske vrijednosti i aktivnosti a istovremeno radite sve kako ne bi došlo do promjene sadašnjeg stanja i postojeće političke kulture

 

 

Anomalije koje su dovele do prijevremenih lokalnih izbora u Budvi, Andrijevici i, možda, Šavniku ukazuju na obrazac ponašanja i funkcionisanja političkih elita u Crnoj Gori, kaže nam Dragan Koprivica, izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju. “Funkcionisanje institucija kao da je svrha njihovog postojanja, omogućavanje i podsticanje partijskog preduzetništva, a ne javni interes, pravna država i razvoj zajednice zapravo jeste suština tog modela”

MONITOR: Može li se to promijeniti nakon vanrednih lokalnih izbora?

KOPRIVICA: U Budvi i Andrijevici nema puno ni političkih ni ideoloških razloga za krizu vlasti i vanredne izbore. Radi se samo o dodatnoj fragmentaciji izborne scene, novoj prekompoziciji i potrebi da se blokira rad opštine u nadi da će im novi izbori omogućiti bolju poziciju prilikom isisavanja državnih (opštinskih) resursa i njihovo prebacivanje u ruke moćnika. To je dio naše političke kulture koja se, iako svaki dan slušamo drugačije priče, neće brzo promijeniti. Problem je što građanke i građani još uvijek ne umiju da ovakvo ponašanje kazne na izborima. Oni se, nažalost, ili okreću apstinenciji ili, ako su mlađeg doba, odlaze iz zemlje.

To je savršen scenario za partitokratiju. Kad pogledamo razvoj političkih odnosa, ne bi bilo iznenađenje da se ove anomalije nastave i u drugim opštinama ili se brzo pojave i na državnom nivou.

MONITOR: Situacija u Šavniku je i za naša poimanja politike neobična. Postoji li, vama poznat, sličan primjer u izbornoj praksi?

KOPRIVICA: U svojoj praksi, a bavim se izborima skoro 25 godina, nijesam vidio sličan slučaj. Gotovo je teorijski nemoguće da se u jednom izbornom ciklusu, za izbore koji imaju 1.600 upisanih birača, dogodi sve ono što smo imali prilike da gledamo u Šavniku. Da smo taj slijed događaja pokušali smisliti, i u šali, vjerujem da nam ne bi pošlo za rukom da budemo toliko kreativni. Slijed događaja, ponašanje političkih subjekata, različitih državnih organa i izborni proces koji traje 19 mjeseci zaista nije lako smisliti. To je, nažalost, ono što ni teorijski nije moguće zamisliti jeste naša politička realnost.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 12. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ANA LALIĆ-HEGEDIŠ, PREDSJEDNICA NEZAVISNOG DRUŠTVA NOVINARA VOJVODINE: Hajka će se završiti kada Vučić opozove svoje poslušnike

Objavljeno prije

na

Objavio:

Podrška međunarodnih organizacija i pritisci EU zvaničnika i stranih ambasada na srpsku vlast su jedini način da se ova krvločna hajka na Dinka Gruhonjića i mene završi

 

 

MONITOR: U vrijeme vanrednog stanja usled pandemije kovida, bili ste uhapšeni zbog izvještavanja o situaciji u zdravstvenim ustanovama u Novom Sadu. Sada ste ponovo na žestokom udaru, na društvenim mrežama i preko SMS poruka…Čini se kao da ste na nekom mogućem spisku „dežurnih krivaca“?

LALIĆ-HEGEDIŠ: Srpskim vlastima je uvek potrebna lista “dežurnih krivaca” kojom se skreće pažnja građana sa nepočinstava, nepodopština i političkih marifetluka vladajuće koalicije. S obzirom da svojim izveštavanjem godinama ukazujem na sistemsku korupciju, nepotizam, partijsko iživljavanje nad građanima, koketiranje sa nacionalizmom, na bahatost, siledžijstvo … a uz to radim u nezavisnim medijima koje Vučić otvoreno naziva “stranoplaćeničkim i izdajničkim”, moje ime je podvučeno na svim njihovim spiskovima za obračun. Za mene ništa novo, jer prezime moje porodice se već devedesetih našlo na jednom takvom opskurnom spisku. Tada ga je sastavljao četnički vojvoda, haški osuđenik i Vučićev politički otac Vojisalav Šešelj, za potrebe proterivanja Hrvata iz Srema. Danas, njegov najbolji radikalski đak samo nastavlja Šešeljevu misiju i viziju, a to je hegemonističko društvo podeljeno na “srpske patriote” i “izdajnike” , “ustaše” i “strane plaćenike”. A zna se šta takvima treba da se dogodi …

MONITOR: Identifikovano je nekoliko  osoba od onih koji su vam prijetili, neki su uhapšeni -pa pušteni u kućni pritvor…Može li ovo što je do sada urađeno na očuvanju vaše bezbjednosti, da spriječi dalje napade? Ili je za to važnija javna podrška-kolega, strukovnih udruženja-ovdašnjih i međunarodnih, EU predstavnika i dijela javnosti, koju ste vi i vaš kolega Dinko Gruhonjić, dobili?

LALIĆ-HEGEDIŠ: Koliko god su hapšenje osoba koje su nam pretile da će nam zaklati porodice, ubiti nas, silovati decu, lomiti kosti … za nas dobra vest, toliko istovremeno izazivaju potpuni kontraefekat u javnosti. Nakon svakog uhapšenog, salve nasilja i uvreda koje primamo se multiplikuju, jer značajan deo građana Srbije, koji se svakodnevno informišu isključivo preko režimskih medija, smatra da su ljudi koji nam prete neki novi srspki Obilići, a da smo Dinko i ja izdajnici koji zaslužuju da im se stane na kraj.

Podrška međunarodnih organizacija, ali i pritisci EU zvaničnika i stranih ambasada na srpsku vlast su jedini način da se ova krvločna hajka završi. A, završiće se onda kada Vučić opozove svoje trbuhozborce sa skupštinskih govornica, poslušnike, dodvorice i armiju botova koji su po njegovom nalogu i otpočeli ovaj pir nasilja i bezumlja.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 12. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESELIN RADULOVIĆ, ADVOKAT: Ogoljena borba za vlast

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministar policije nema aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe protiv akta u čijem je donošenju učestvovao, bez obzira na to kako je na sjednici Vlade glasao. Tužbu protiv ove odluke Vlade mogao bi podnijeti neko od kandidata koji nijesu izabrani. Prihvatanje tužbe ministra bio bi presedan u dosadašnjoj praksi Upravnog suda

 

 

MONITOR: Ministar policije Danilo Šaranović tužio je Vladu Upravnom sudu zbog postavljenja v.d šefa Uprave policije za koje tvrdi da je bilo nezakonito. Kako vidite tu tužbu i njenu sudbinu pred Upravnim sudom?

RADULOVIĆ: Postupak određivanja v.d. direktora Uprave policije je bio nezakonit, ali je u tom nezakonitom postupku vrlo aktivno učestvovao i ministar unutrašnjih poslova. Tužbu gospodina Šaranovića vidim kao reakciju strane koja je poražena u besprizornoj borbi za kontrolom tog značajnog dijela bezbjednosnog sektora. Međutim, ono što je bitno jeste da ministar nema aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe protiv akta u čijem je donošenju učestvovao, bez obzira na to kako je na sjednici Vlade glasao. Tužbu protiv ove odluke Vlade mogao bi podnijeti neko od kandidata koji nijesu izabrani. Prihvatanje tužbe ministra bio bi presedan u dosadašnjoj praksi Upravnog suda i zato očekujem da taj sud štiti interese zakonitosti, a ne partijske interese i neostvarene ambicije bilo kog člana Vlade.

MONITOR: Koliko su takve tužbe uobičajene?

RADULOVIĆ: Takve tužbe nijesu česte u praksi, ali dešavaju se slučajevi da tužbu podnese lice koje nema aktivnu legitimaciju. Obično takve tužbe podnose pravno neuka lica.

MONITOR: Kako vidite proces izbora vd šefa UP i šta je sve tokom tog izbora bilo nezakonito?

RADULOVIĆ: U procesu izbora v.d. direktora UP sve je bilo nezakonito. Na istoj sjednici kada je razriješen prethodni direktor policije Zoran Brđanin, Vlada je morala da odredi vršioca dužnosti na predlog ministra, kako je to propisano Zakonom o unutrašnjim poslovima.Umjesto toga, Vlada i ministar su ušli u nezakonite improvizacije, počev od raspisivanja tzv. internog oglasa, pa do poligrafskog testiranja na inicijativu ministra koje je sprovođeno proizvoljno i na način koji je izazvao brojne sumnje. Ni javnost, a ni kandidati, ne znaju ko je i na osnovu čega odredio na koje okolnosti kandidati treba da se ispitaju na poligrafu, gdje će se sprovodi ispitivanje, kojim redosljedom, da li će svima biti postavljena ista pitanja i sl. Na kraju smo došli do čak apsurdne situacije da su strožiji uslovi i komplikovanija procedura za izbor v.d. direktora, nego za izbor direktora u punom mandatu.

MONITOR: Sporni izbor odigrava se u vrijeme dok se vlasti kunu u IBAR, odnosno dobijanje Izvještaja o privremenim mjerilima za poglavlja 23, 24, koja se tiču upravo vladavne prava. Koliko je Crna Gora daleko od vladavine prava?

RADULOVIĆ: Ovaj izbor je samo jedan od primjera koji pokazuje da živimo u ambijentu u kome je sve podređeno partijskim i ličnim interesima i pokušajima da se preuzme ili sačuva kontrola nad što većim dijelom sistema. Političke partije i njihovi lideri otvoreno pokazuju da ih javni interes ne zanima. Politička scena u Crnoj Gori uglavnom je podijeljena na dva dijela, od kojih bi jedan dio prodao Crnu Goru bez razmišljanja, a drugi dio bi je poklonio drugom. Pri tome i jedni i drugi državu i njene resurse doživljavaju kao plijen i koriste ih u ličnom i partijskom interesu. Istovremeno, brojne insititucije koje treba da obezbijede poštovanje pravnog poretka su nedovoljno funkcionalne. Kad svemu tome dodamo nepodnošljivo neznanje i veoma često i loše namjere kod političara i javnih funkcionera, onda je jasno koliko smo blizu ili daleko od društva vladavine prava.

MONITOR: Gdje je u tom smislu pravosuđe, i koliko smo daleko od njegovog reformisanja?

RAULOVIĆ: Nažalost, pravosuđe još uvijek nije ušlo u proces ozbiljnih i istinskih reformi. Vesna Medenica je ukupno 17 godina rukovodila pravosuđem na jedan autokratski način koji je favorizovao nestručne kadrove bez integriteta, a istovremeno sputavao profesionalce. Tri godine nakon njene ostavke i dvije godine od kada je ona uhapšena, sistem koji je ona sa saradnicima u pravosuđu kreirala i dalje je skoro netaknut. Možda je najbolji primjer za to upravo postupak koji se vodi protiv nje, gdje je suđenje do sada 15 puta odloženo i to na način koji pokazuje da je određenim akterima postupka i dalje dozvoljeno da se sa pravosuđem i državom izruguju jednako kako su to zajedno sa g-đom Medenicim radili dok je ona pravosuđem i formalno upravljala. Mislim da će tako biti sve dok se u cjelokupnom pravosuđu ne sprovede neka vrsta vetinga ili lustracije koja će pravosuđe očistiti od kadrova koji su ga doveli u stanje u kome se nalazi i koji sada sprječavaju početak ozbiljne reforme u pravosuđu. U fokusu tog procesa, pored odgovornosti, trabalo bi da bude ispitivanje zakonitosti porijekla imovine tih lica.

MONITOR: Šta su vlasti nakon pada DPS-a propustile da urade na reformisanju pravosuđa?

RADULOVIĆ: Osim izbora Glavnog specijalnog tužioca, teško da se može govoriti o pozitivnim potezima koje su vlasti nakon pada DPS-a preduzele na reformi pravosuđa. Prije se stekao utisak da su svi koji su vršili vlast željeli da u pravosuđu imaju nekoga ko će njima biti ono što je Medenica bila DPS-u. Od kada je DPS izgubio vlast, aktuelna Vlada je treća po redu. Niti jedna od tih Vlada nije uradila gotovo ništa da državnom tužilaštvu i pravosuđu uopšte poboljša uslove rada. Pozitivne stvari u pravosuđu prethodnih godina desile su se isključivo iz dva razloga. Prvi je izbor g-dina Novovića za Glavnog specijalnog tužioca, a drugi je dokazni materijal koji je Crnoj Gori stigao od strane Europola. To je u krajnjem dovelo i do procesiuranja g-đe Medenice, pa je logično i prirodno da ona i njeni saradnici čine sve da ospore i opstruiraju aktivnosti GST-a i materijal Europola. Ipak, zabrinjavajuće je da GST i pravosuđe nemaju adekvatnu i dovoljnu podršku od onih koji, bar deklarativno, ne pripadaju sistemu čiji značajan dio je bila g-đa Medenica. Izgleda da vladavina prava ne ide u prilog ni mnogima od njih.

MONITOR: Dok se u vladi dešava sukob oko bezbjednosnog sektora, na lokalnom nivou dešavaju se turblencije. Kako vidite slučajeve Andrijevica i Šavnik iz pravnog ugla?

RADULOVIĆ: Uvođenje tzv. prinudne uprave u Andrijevici od strane Vlade bilo je opravdano. Međutim, odluka Vlade da uvede prinudnu upravu u opštini Šavnik je sporna, isto kao što je sporna i odluka Skupštine opštine Šavnik da skrati mandat koji je prestao još 2022. godine. Nakon toga, sporna je bila i odluka Vlade da “povuče” odluku i kasnije opet da je objavi. Skupštini opštine kojoj je mandat istekao ne može se skratiti mandat, niti se može raspuštiti Skupština opštine kojoj je mandat istekao. Odluke o raspuštanju ili skraćenju mandata mogu se donijeti samo dok mandat traje. Primjeri Andrijevice i Šavnika potvrđuju da Crna Gora nema funkcionalne institucije koje treba da obezbijede poštovanje zakona, odnosno u tim slučajevima održavanje sjednice Skupštine opštine i održavanje lokalnih izbora.

Mislim da je dobra odluka predsjednika Milatovića da ne raspiše izbore u opštini Šavnik jer izborni proces po ranijoj odluci o raspisivanju izbora je tamo u toku, odnosno nije okončan. Pravni izlaz iz takve situacije je u tome da institucije obezbijede da se okončaju već raspisani lokalni izbori jer je to obaveza države i njenih institucija. Nažalost, na djelu imamo ogoljenu borbu za vlast koja, u nedostatku funkcionalnih institucija, ima prednost u odnosu na pravni izlaz i poštovanje zakona.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo