Povežite se sa nama

INTERVJU

Dr Ljiljana Krivokapić,  predsjednica Samostalnog sindikata zdravstva Crne Gore: Odgovoran posao za malu platu

Objavljeno prije

na

Od 2016. godine, kada su povećane plate za oko 6-8 odsto, nije se zarada mijenjala. Svi smo nezadovoljni, ljekari i ostalo  medicinsko osoblje

 

MONITOR: Kako bi trebalo da glasi objektivna dijagnoza crnogorskog zdravstva?

KRIVOKAPIĆ: O objektivnoj dijagnozi crnogorskog zdravstva  teško je govoriti. Mogu reći da je crnogorsko zdravstvo u fazi oporavka u poslednjih nekoliko godina,a pojačana je dinamika u renoviranju biolnica i Kliničkog centra, ulaže se u infrasturukturu, dijagnostičke aparate  (jer se dugo stagniralo u njihovoj nabavci) kao i u edukaciju zaposlenih.

Za nepune dve godine oko 400 mladih kolega je dobilo specijalizacije i subspecijalizacije, nabavljena je oprema za bolnice u Cetinju, Risnu, Kliničkom centru i Nikšiću, uz dijagnostiku koja je obnovljena u skoro svim bolnicama, date su specijalizacije na primarnom nivou i očekujemo da se specijalisti za par godina vrate u oblast interne medicine, oftalmologije i ginekologije, čime bi se rasteretio sekundarni i tercijalni novo. Mislim da je potrebno razmišljati o uvođenju koronarnih sala za kateterizaciju na severu i primorju kako bi se što brže i po protokolima lečenja zbrinjavali kardiološki bolesnici.

MONITOR: Prošle i pretrpošle godine zdravstveni sistem u Crnoj Gori bio je najgori u Evropi.

 KRIVOKAPIĆ: Evropski potrošački indeks svake godine objavljuje uspešnost evropskih sistema zdravstva. Crna Gora je za devet mesta napredovala prošle godine i za dva ove,što je, mora se priznati, veliki pomak  u odnosu na poziciju u zečelju pre dve godine. Ažuriralo se na stavkama koje se tiču boljeg rada primarne zdravstvene zaštite i informacione tehnologije, smanjene liste čekanja u uskim grlima kao i radui na kolorektalnom karcinomu i karcinomu grlića materice što je važna stavka za bolju poziciju u odnosu na raniji period. Mišljenja sam da se, zahvaljujući sindikatima i medijima koji su ukazivali da je potrebno brže reformisati zdravstveni sistem,  naišlo i na aktivniji odnos Ministarstva zdravlja za to.

MONITOR: Pacijenti se često žale da dugo čekaju na operacije u Kliničkom centru i da satima u neuslovnim prostorijama čekaju na specijalističke preglede…

KRIVOKAPIĆ:Liste čekanja za preglede i oftalmološke i kardiološke bolesnike su smanjene u Kliničkom centru. Procena hitnosti  za operacije u KBC je na lekarima. Hladne intervencije su one koje mogu da se urade i kasnije i svuda u svetu postoji čekanje  za njih. Radi se i na tome da je potrebno uvesti rad u smenama i koristiti kapacitete bolnica i KBC-a za operativne zahvate u popodnevnim satima i tada bi se sigurno smanjile takve liste. Svaki pacijent koji želi i misli da bi trebalo operaciju uraditi ranije može uložiti prigovor koji će biti razmatran.

MONITOR: Kako funkcioniše Ljekarska komora?

KRIVOKAPIĆ:Problem koji se u startu javio formiranjem i daljim radom Ljekarske komore sve nas je opomenuo da se kao esnaf moramo izboriti za ugled i dostojanstvo struke i da Komora mora  imati otklon od Sindikata, koji ima drugu ulogu. Naravno, treba  sarađivati sa njima. Postoje tri sindikata doktora u Crnoj Gori, od kojih su dva reprezentativna.Nakon što je formirana i zaživela Ljekarska komora došlo je do sukoba onih koji su sebe videli kao jedine koji su u pravu i čije mišljenje je najvažnije.Liderske borbe, poštovanje pravilnika, statuta i svih normativnih akata je uticalo da se sada javi problem u radu. Komora mora da postoji, promene u funkcijama su dozvoljene i potrebne, ali Komora to smo svi mi – oko 2000 lekara, i nije potrebno da se svi slažemo oko dinamike rada Komore, ali se mora institucionalno poštovati.Ono što nakon licenciranja treba što pre uraditi je osiguranje lekara od greške, koje bi radila Komora, a Ministarstvo zdravlja akreditaciju zdravstvenih instituucija. Mi svi verujemo da će se trenutna neslaganja stabilizovati i treba kroz nju i dokazati da smo elitna kategorija društva.

MONITOR: Istraživanje Sindikata doktora medicine od prije dvije godine pokazalo je da je u Crnoj Gori 91 odsto ljekara nezadovoljno platom. Je li se u međuvremenu poboljšao standard ljekara i ostalih medicinskh radnika? 

KRIVOKAPIĆ:Od 2016. godine kada su povećane plata za oko 6-8 odsto nije se zarada menjala. Svi smo nezadovoljni,  lekari i ostalo medicinsko odoblje. Radimo težak i odgovoran posao koji je dostupan analizama svih, a uslovi rada i zaštita na radu nisu povoljni (tu mislim na potrebu da se uvede ombudsman zaštite prava zaposlenih od verbalnih i fizičkih nasrtaja),a obim poslova sve je veći.Sledi nam u maju početak dogovora o dinamici i načinu povećanja zarada, koji zbog fiskalne konsolidacije nije  bio dozvoljen,  sa Ministarstvom zdravlja i Vladom. Mi znamo šta želimo,ali znamo i trenutne mogućnosti. Ne tražimo ništa više do usklađivanje stepena i nivoa obrazovanja koje postoji u Zakonu o zaradama u javnom sektoru.Naš najveći koeficijent je 11 za tri nivoa obrazovanja, fakultet šest, specijalizacija pet i subspecijalizacija do dve godine, a sudija osnovnog suda ima 18, sekretari u administracijama i do 18.Ne smeta nam kada neko ima nego što mi nemamao.

Više puta smo ukazivali da se i iz sopstvenih sredstava unutar sistema  može naći prostor za isplatu prevoza, jubilarnih nagrada,stimulativnih dodataka do 15 osto. Budžetom je i ove godine preko 200 miliona izdvojeno za zdravstveni sistem, ali nisu opredeljena sredstva za uvećanje zarada. U sistemu zdravstva ima 8.300 zaposlenih. Sestre primaju od 350 do 500 eura,  lekari od 550 do 650 i specijalisti do 750 osnovne zarade. Tu se uvećanje odnosi i za minuli rad i za pripravnost i dežurstva, te specijalista može i od 1.500 do 1.800 eura da zaradi u zavisnosti od ustanove gde radi. Cilj je da se uveća plata za 30 odsto.

MONITOR: Često se upozorava da je sistem zdravstva deficitaran kadrom, posebno specijalističkim.

KRIVOKAPIĆ:  Kadrovsko usavršavanje se mora i dalje nastaviti uzlaznom linijom. Svaka ustanova mora dostaviti šta je deficitarno i na vreme imati gotovog specijalistu.

MONITOR: Je li  loš socioekonomski status ljekara glavni razlog što napuštaju Crnu Goru?

KRIVOKAPIĆ: Odlazak mladih kod nas nije masovan kao u zemljama bivše Jugoslavije. Razlozi su ne samo materijalne prirode već i brže napredovanje, bolja i brža edukacija. Mladom kadru treba omogućiti da brže dođe do stana i napredovanja u smislu bržeg dobijanja specijalizacija, tako da kad formira svoju porodicu može i da je izdržava  i tada će manje odlaziti. Toga je uvek bilo i biće,ali mislim da  si negde drugo uvek građanin drugog reda i da se zajednički moramo boriti da sepreduslovi za bolji i kvaliteteniji život stvore na domaćem terenu. Tako je jedino moguće zadržati mlade da svoj potencijal dokažu i iskoriste u svojoj zemlji. Oni koji Crnu Goru napuštaju odlaze najviše u Sloveniju, Nemačku i Holandiju, i u privatni sektor u našoj zemlji. Za sada to nije  masovno – oko stotinak lekara i nešto srednjeg osoblja je to uradilo.

MONITOR: Koliko je  korupcije u zdravstvu?

KRIVOKAPIĆ: Korupcije u zdravstvu ima ni manje ni više nego u ostalim branšama. Ukoliko je neko tražio novac da pomogne i leči pacijenta  treba ga prijaviti i sankcionisati. Teško je to dokazivo, jer se to obično radi između onog ko daje i ko prima novac.Odgovornost treba i mora da snosi pojedinac,a povećanje zarada i uslova na radu je u nadležnosti Ministarstva zdravlja. Po poslednjim anketama poverenje građana raste u zdravstveni sistem.

 

Reforma  bez zadovoljavajućih rezultata

MONITOR: Nedavno se ministar zdravlja pohvalio  da po primarnom nivou zdravstvene zaštite Crna Gora stoji rame uz rame s razvijenim evropskim zemljama…

KRIVOKAPIĆ: Reforma primarne zdravstvene zaštite je završena. Nakon par godina rada uočeno je da ona nije dala zadovoljavajuće rezultate. Na primarnom nivou je planirano da se uradi 80 odsto usluga, što je daleko od realnosti. Sada ima više administrativnih radnika, koji daju upute, recepte, rade vikendom kao da je redovan rad, jer nadoknađuju sat vremena kraće radno vreme u toku nedelje (što je zakonom zabranjeno, jer rad vikendom nije redovno vreme i ono se plaća više) na šta su kolege lekari ukazivali i čime su nezadovoljni. Takođe, u mnogim domovima zdravlja ne možete uraditi  manje šivenje rana, davanje longacefa, jer se to daje u bolničkim uslovima, iako imaju specijaliste  koji rade u domovima zdravlja, čeka se da se zakaže pregled, pa na laboratorijske i RTG specijaliste i opet kod svog izabranog doktora, što uzima dragoceno vreme.

Veliki je broj upućenih pacijenata na specijalističke preglede koji nisu obrađeni, pa ih specijalista vraća da ih urade i opet imate produžavanje postavljanja dijagnoze. Uloga porodičnog lekara je drugačije zamišljena, uz posete i lečenje i u kućnim uslovima. Zarade lekara u primarnoj zaštiti se ne obračunavaju preko Granskog kolektivnog ugovora. A lekari koji rade u centrima za podršku preko kolektivnog  ugovora imaju najmanje plate. Na tim prepoznatim problemima radićemo u narednom periodu zajedno  sa resornim ministarstvom.

 

Šta sindikati predlažu

MONITOR: Kako sindikati mogu doprinijeti poboljšanju stanja u zdravstvu?

KRIVOKAPIĆ:Sindikati će uvek dati doprinos  poboljšanju  stanja u zdravstvu. Mišljenja smo da se postavljanje direktora u zdravstvenim ustanovama mora menjati. Treba da se razmisli ponovo o uvođenju upravnih odbora, od kojih jedan član mora biti iz redova sindikata. Tako bi se ograničilo odlučivanje samo jednog čoveka.Treba nastaviti davanje specijalizacija, uvesti reformu u Hitnoj službi, kako bi bile pri bolnicama i mladi kadar mogao više i značajnije da se osposobi, povećati zarade, uvesti obavezni prevoz, jubilarne nagrade, zimnice, nastaviti obnavljanje dijagnostičkih aparata i upućivanje lekara na kontinuiranu medicinsku edukaciju van zemlje da usvoje i nauče nove veštine, da se brže dolazi do stana.

                                        Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

DINA BAJRAMSPAHIĆ, GRAĐANSKA AKTIVISTKINJA, ČLANICA RADNE GRUPE ZA POGLAVLJE 23: Vlast je zaslužna što DPS nije propao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Vladajuća većina je preuzela prethodni sistem i eksploatisala sve što je pogrešno u njemu. Svjesno je izbjegla da ograniči svemoć i da u kompletan proces odlučivanja ugradi principe koji treba da smanje hirovitost osoba u foteljama

 

MONITOR: Kako komentarišete najnovije istraživanje DAMAR-a i CGO, koje kaže da pola ispitanika smatra da Crna Gora ide pogrešnim putem?

BAJRAMSPAHIĆ: Ovo istraživanje, ali i nekoliko ranijih, pokazuje da su naši građani i građanke razboritiji i racionalniji nego što politička elita misli. Pored intenzivne propagande sa svih strana, građani uspijevaju da razlikuju utemeljene od neutemeljenih narativa i izražavaju otpor prema nazadnim tendencijama. Mislim da bi svi iole ozbiljni političari morali da ih temeljno pročitaju i da prestanu da se potcjenjivački odnose prema javnosti jer takvi pristupi očigledno nemaju prolaz. Mene veoma raduje što građani šalju poruku političarima da im je muka od nacionalizma i da hoće ozbiljnije javne politike.

MONITOR: Slažete li se sa ocjenom da je ovo Vlada „iznevjerenih očekivanja“?

BAJRAMSPAHIĆ: Da. Ako ostavimo po strani ideološke razlike i sporni klerikalni karakter ove vlasti,  propuštena je velika šansa. Šteta je što prva Vlada, koja je mogla stvarno biti ekspertska i postaviti javnu upravu na zdrave osnove, nije to bila. Odluke joj većinom nisu bile zasnovane na visokim stručnim standardima. Vlada se nije postavila kao brana nezakonitim i nedemokratskim praksama. Ona je punom parom nastavila sve sporne tehnike prethodne vlade, čak je i prevazišla zaprepašćujućom kadrovskom politikom, netransparentnošću (posebno u vezi sa dnevnim redom vlade i budžetskom potrošnjom), nedostatkom dijaloga i javne rasprave, samovoljom u vođenju resora i javnih politika, kršenju zakona kad god im zakon smeta da urade šta hoće, opsjednutošću identitetskim i vjerskim pitanjima. Uspijevaju da unište i rijetka do sada uspješna javna preduzeća koja su monopolisti na tržištu i naprave od njih gubitaše! Kada pogledate honorare savjetnika ministra finansija i spiskove na kojima su partije podijelile škole, vidite da se i nova vlast iznenađujuće brzo osilila.

Vladajuća većina je preuzela prethodni sistem i eksploatisala sve što je pogrešno u njemu. Svjesno je izbjegla da ograniči svemoć i da u kompletan proces odlučivanja ugradi principe koji treba da smanje hirovitost osoba u foteljama i haotično donošenje odluka, bez utemeljenja, strategije, analize, dugoročnog pristupa. Konačno, najveće razočarenje je što ekspertskoj vladi evropska integracija Crne Gore uopšte nije bila prioritet. Naprotiv, nova vlast se toliko oglušivala o jasne standarde EU da je uspjela da izgubi saveznika koji joj je u početku bio najveća podrška.

MONITOR: Kako vidite aktuelnu inicijativu opozicije za izglasavanje nepovjerenja Vladi, kuda ona može odvesti?

BAJRAMSPAHIĆ: Opozicija javno izražava optimizam i mislim da mora da postoji neki razlog za to. Ali čak i ako postoji neki scenario, čini mi se da će biti neizvjesno sve do trenutka glasanja jer vidimo da sve strane „tvrde pazar“ i učestvuju u psihološkom ratu ne bi li izvukli maksimalno za svoju partiju iz ove krize. Mislim da u svakoj varijanti neko nešto gubi i da nema lakog rješenja. Postojeća Vlada je već preživjela mnogo afera, ne bi me začudilo da preživi opet, ali to rješenje je takođe neodrživo i štetno za društvo. Vlada bez podrške Skupštine ne može da funkcioniše, još manje da vodi reforme, tako da je to gubljenje vremena. Ako Vlada preživi, nastaviće se konflikti unutar vladajuće većine koji na kraju jačaju opoziciju. Vladajuća većina je sama najviše zaslužna što DPS nije propao nakon izbora nego se revitalizovao. Mislim da još uvijek okreću glavu od te činjenice.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR JELICA KURJAK, POLITIKOLOŠKINJA  I DIPLOMATKINJA: Promjene u Rusiji su uvijek dolazile iznutra

Objavljeno prije

na

Objavio:

Rusija kao zatvoreno društvo nikada nije bila spremna da otvori prolaze za ideje spolja ma koliko one bile, u perspektivi gledano, dobre za budućnost zemlje

 

MONITOR: Sredinom 1980-ih je izgledalo da će perestrojka i njena „glasnost“ donijeti velike promjene u SSSR-u. Kako 30 godina od odlaska Mihaila Gorbačova i kraja sovjetske države, izgleda taj proces?

KURJAK: Perestrojka je otvorila mnoga pitanja vezana za istoriju nastanka, funkcionisanja i stanja sovjetske države. Jeretička pitanja poput nade u promene tokom kratkog perioda NEP-a, uzroka njegovog kraha, dolaska Staljina na vlast, neuspelih ekonomskih reformi posle perioda „otopljenja“ (XX kongres KPSS), bila su veoma značajna za mlade naraštaje ali i za otvaranje sličnih i mnogih drugih pitanja u drugim zemljama Varšavskog ugovora, što će umnogome uticati i na događaje u pojedinim zemljama, pre svega u Poljskoj. Sve se to reflektovalo i na kasniju demontažu komunističkih sistema i vojno-političkog i ekonomskog lagera socijalističkih zemalja.

Očekivanja u Sovjetskom Savezu, i u Rusiji, bila su velika kod značajnog procenta humanističke inteligencije. Zbog čega? Ni jedna ekonomska reforma – kojih je bilo nekoliko tokom XX veka u sovjetskog državi, nije otvarala politička pitanja, pitanja prošlosti i odnosa sadašnjosti prema prođenom periodu. Iako u skromnim kategorijama, perestrojka je ipak načela baš takva pitanja. Kažem načela, jer, veoma brzo, za nekih desetak godina, sve je počelo da se vraća na staro. Tvorci perestrojke nisu mogli, imali snage, smeli, nisu umeli itd. itd. da postave ključno pitanje mogućih promena: reformisanje sistema, odnosno, partije, države i odnosa partije i države. Sistem nije dovođen u pitanje i sve se svelo na neophodna prilagođavanja imajući u vidu da su se promene događale unutar zemalja lagera, u Evropi, svetu, u međunarodnim odnosima. Suština sistema jednopartijske vladavine, podržavljene partije, centralizovane privrede, zatvorenog društva nije bila dovođena u pitanje. Sa nekim korekcijama ta suština je i danas dominantna.

MONITOR: Kakva je i kolika međuzavisnost kada se radi o podršci u biračkom tijelu, između Vladimira Putina i njegove stranke Jedinstvena Rusija?

KURJAK: S obzirom na to da je Rusija definisana kao višepartijska parlamentarna demokratija, sa izrazitom dominacijom jedne grane izvršne vlasti – predsedničke, postojanje jake partije koja pobeđuje i koja podržava predsednika je suština takvog sistema. Popularnost partije je značajna, ali je popularnost predsednika iznad svega i iznad partije. U tom odnosu uzajamnosti nema mesta za neka pitanja nesporazuma, pada popularnosti itd. Celokupni administrativni potencijal je u funkciji pobede partije i predsednika na izborima.

MONITOR: Koliko je uticajna i ko je opozicija u Putinovoj Rusiji?

KURJAK: Nominalno postojanje višepartijskog sistema daje mogućnost da se Rusija deklariše kao parlamentarna demokratija. To podrazumeva da postoje opozicione partije u Dumi. Trenutno ih je četiri, plus vladajuća partija, Jedinstvena Rusija. Druga je realnost: te partije učestvuju na izborima, dobijaju uvek dovoljan procenat glasova kako bi zadržale svoje mesto u Dumi, ali, istovremeno, ne skrivaju da su lojalne i da iz sve snage podržavaju rukovodeću partiju i predsednika.

Postoji i druga opozicija, to je vanparlamentarna, kojoj pripada i Aleksej Navaljni i drugi manje popularni opozicionari. Takva opozicija nema mogućnosti da dođe do cenzusa na izborima koji bi je doveo u parlament. Oni su kao političke organizacije na margini državnih događanja, van svake institucije vlasti.

Iako vlast takvu opoziciju optužuje da je prozapadna, neprijateljska u odnosu na sopstvenu zemlju, treba reći da su i ta opozicija, a i sam A. Navaljni, i te kako proruski. Druga je stvar što opozicija u Rusiji traži modernizaciju zemlje na svim nivoima. A to se svakako ne poklapa sa stabilnim stanjem koje je kreirala vlast i ona održava takav sistem.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MIROSLAV ŠUKOVIĆ, SLIKAR: Umjetnost nije tu zbog aplauza

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nemam tendenciju da mijenjam svijet. Možda  da ga prepoznam. Da suočim sebe i publiku sa nekom istinom.  Iako tokom stvaranja o publici uopšte ne razmišljam, raduje me ako i ona prepozna to nešto. Neku univerzalnost, neku istinu, možda i ličnu

 

Izložba Umjesto molitve Miroslava Mira Šukovića nedavno je otvorena u Beogradu, u Kući Đure Jakšića. Šuković je rođen 1977. godine u Bihaću, a živi i radi u Kolašinu i Podgorici. Imao je više od 20 samostalnih izložbi širom Crne Gore, regiona i u inostranstvu, a učesnik je i brojnih kolektivnih izložbi. Dobitnik je nagrade Cetinjskog likovnog salona Trinaesti novembar 2015. godine.

MONITOR: Nedavno ste se predstavili beogradskoj publici, a većina slika su nastale ove godine. Da li je ova izložba svojevrstan presjek dosadašnjeg stvaralaštva, na kojoj na neki način prikazujete način na koji ste dolazili do određenih slikarskih rješenja ili radovi predstavljaju nešto sasvim novo u Vašem stvaralaštvu?

ŠUKOVIĆ: Izložba u Beogradu, iako je na njoj predstavljen  jedan dio radova iz starijeg perioda, nije presjek mog dosadašnjeg stvaralaštva. Najveći dio radova predstavljenih u Beogradu je novijeg datuma i predstavlja na neki način novi ciklus u mom stvaralaštvu. Ono što je, svakako, zajedničko svim mojim radovima, je sadržano negdje u nazivu same izložbe Umjesto molitve.  I ranije sam govorio da su slike i stvaranje za mene neki vid molitve.

Kao dječak, urezivao sam crtice na kaišu, čekajući da majka, koja je bila lošeg zdravlja, izađe iz bolnice. Crtice su predstavljale dane koje sam provodio moleći se da ona bude dobro. One su bile moja molitva. Čini se da sam nastavio da se kroz linije, odnosno crteže, platna i boje, molim.

Tekst teoretičara umjetnosti Vladimira Kolarića, kojim se osvrnuo na izložbu u Beogradu, na dobar način to primjećuje: ,,Onaj ko vjeruje u mogućnost umjetnosti da bude oblik molitve (pa makar i uz ogradu koja sadrži riječ umjesto), mora vjerovati da se kroz tu čulnost i stvarnost može ne samo izraziti nevidljivo i neopisivo, nego da se može i opštiti sa njim, i da se ono na neki način može oprisutniti i (po)javiti”. Ja u to vjerujem.

MONITOR: Vaše radove bismo mogli svrstati u figurativni egzistencijalizam. Bilo koji motiv da dominira slikom, u centru interesovanja je uvijek čovjek, njegova unutrašnja stanja i težnja da se dostigne to nešto uzvišeno, koje je teško definisati.

ŠUKOVIĆ: Da, čovjek je centralna tema kojom se bavim u svojim radovima. Ranije su to bila uglavnom neka psihološka stanja i unutrašnji nemiri čovjeka, dok je u ,,novoj” fazi to potraga za nečim uzvišenijim, vanvremenskim.

Valjda je to i neki lični put koji svaki čovjek prolazi.  Pokušaj da razumije sebe,  svijet u kojem  živi, i na kraju,  onoga uzvišenijeg, što se ne vidi. Traženje smisla.

MONITOR: Kako prilazite radu jedne slike, kako se ona ,,rađa”? Kažite mi o tom stvaralačkom procesu – šta Vas tjera da radite?

ŠUKOVIĆ: Upravo u načinu na koji ste postavili pitanje, upotrijebivši riječ – rađa, nalazi se dio odgovora. Nije li sam život, i sve oko nas jedan misterij. Ne pokušavam da umanjim mjesto stvaraoca u tom procesu. Njegove emocije, želje, ono što pokušava da podijeli sa svijetom, ili sa sobom na kraju.  Ipak, a to pokazuje i sam proces stvaranja, najuspješniji radovi, oni kraj kojih ćete zastati, koji će vas pomjeriti, imaju dodir nečeg što je onostrano, što je van. Kako god se to zvalo. Otuda je proces stvaranja za mene jedna velika  – tajna.

Šta me tjera da radim? Čovjek je, u konačnici, biće koje komunicira i stvara.  U slikanju se dešava oboje: i kreacija i razgovor. Čudesno je vidjeti kako iz bjeline papira nastaje djelo. Iz ničega, nešto što će nastaviti da živi i komunicira.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo