Povežite se sa nama

INTERVJU

DR VUK VUKSANOVIĆ, STARIJI ISTRAŽIVAČ BEOGRADSKOG CENTRA ZA BEZBJEDNOSNU POLITIKU: Ukrajina je žrtva ruskog napada, ali i politike Zapada

Objavljeno prije

na

Nadam se da stanje na terenu može da dovede do rješenja. Rusima je jasno da ne mogu da okupiraju cijelu Ukrajinu, dok je Ukrajincima jasna količina destrukcije koju im Rusija može nanijeti

 

 

MONITOR: Napadom na Ukrajinu kao da su se pokazale pogrešnim one analize u kojima se tvrdilo da će se Vladimir Putin ponašati kao u slučaju Abhazije i Južne Osetije. Međutim, i tada je ruska vojska stigla blizu Tbilisija, pa je onda potpisano primirje. Ipak, postoje i izvjesne sličnosti?

VUKSANOVIĆ: Postoji sličnost u tome da Rusija uvek vojno reaguje na bilo koju, pa čak i teorijsku šansu, da se neki od njenih suseda može približiti NATO-u. Međutim, i Gruzija 2008. i Ukrajina 2014. godine su bile precizne operacije u smislu da se nametnuo teritorijalni gubitak tim zemljama kao vid kazne i sprečavanja njihovog članstva u Alijansi, bez uvlačenja u prolongiranu i skupu operaciju. Trenutni rat je drugačiji, pošto sve ukazuje na preuranjenost u načinu na koji je Putin doneo odluku, kao i u tome da nije lako nositi se sa zemljom od preko 40 miliona stanovnika. Mnogo je veći rizik nego 2008. i 2014. godine.

MONITOR: NATO je intervenisao na raznim stranama svijeta, pa i 1999. u SRJ. Tada je, između ostalog, obrazloženje bilo da se mora spriječiti humanitarna katastrofa. Sada gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko govori o tome da je Kijev „pred humanitarnom katastrofom“. „Humanitarna katastrofa“ sada ne može biti razlog za intervenciju NATO?

VUKSANOVIĆ: To i jeste bio strateški paradoks intervencije NATO-a 1999. godine pošto je NATO osmišljen da brani države članice od spoljnog napada, ne da interveniše na teritoriji zemalja koje nisu obuhvaćene njenim članstvom. Razlika je očigledna i razumljiva čak i laiku, prošle intervencije nisu podrazumevale rat sa nuklearnom Rusijom, u njenom dvorištu.

MONITOR: Vladimur Putin je deklarisao podizanje ruskih snaga za odvraćanje na viši nivo, pominjući i nuklearno oružje. I u danu invazije, prijetio je nukearnim potencijalom Rusije. Kako bi trebalo gledati na ove, otvorene, prijetnje?

VUKSANOVIĆ: To je bila politička i strateška poruka i Kijevu i Zapadu: ‘Ozbiljan sam, i tako treba da me shvatite. Spreman sam da idem do kraja.’

MONITOR: Predsjednik Ukrajine Volodomir Zelenski kao da je očekivao neku veću pomoć Zapada i NATO-a nego što su to sankcije Rusiji. On je, međutim, opštu mobilizaciju proglasio tek kada je napad Rusije već počeo. Kako to da razumijemo?

VUKSANOVIĆ: Što se tiče mobilizacije, to je, najverovatnije, zato što je i on, kao i mnogi, verovao da do rata neće doći. Zelenski je rekao ključnu stvar izjavivši da je Ukrajina prepuštena samoj sebi. Ukrajina je žrtva ruskog napada, ali i žrtva dubiozne politike Zapada. Zapad je uporno odbijao zahtev Moskve da se obustavi „politika otvorenih vrata“ kada je u pitanju članstvo u NATO-u. Zapad bi to odbijao pod obrazloženjem da Ukrajina ima pravo na samostalnu spoljnju politiku, a kada bi usledilo pitanje Vašingtonu: „Da li ste spremni da vojno branite to pravo Ukrajine?“, odgovor je bio – ne. Samim tim, i članstvo u NATO-u je besmisleno ako SAD nisu spremne da idu u rat zbog te zemlje. Međutim, SAD su istrajavale na svojoj poziciji što je stvorilo lažnu nadu u Kijevu da će jednog dana postati članica, čime su se našli na nišanu Moskve. Treba isto napomenuti da će Ukrajina dobiti naoružanje sa Zapada, ali da li će dobiti i vojnike? Naravno da ne. Što se tiče pregovora, ohrabren sam činjenicom da je delovalo da ih i ruski i ukrajinski pregovarači ozbiljno doživljavaju. Nadam se da do rešenja može da dovede postojeće stanje na terenu. Rusima je jasno da ne mogu da okupiraju celu Ukrajinu, dok je Ukrajincima jasna količina destrukcije koju im Rusija može naneti.

MONITOR: Predsjednik Rusije pominje neispunjavanje obaveza koje je Ukrajina prihvatila Minskim sporazumima iz 2014. i 2015. Koliko je, međutim, sama Rusija poštovala te sporazume?

VUKSANOVIĆ: Ni Moskva ni Kijev nisu ispunili svoje obaveze. Kijev je insistirao na odredbama sporazuma koje su nalagale da Kijev preuzme kontrolu nad ukrajinskim delom ukrajinsko-ruske granice. Međutim, Moskva je insistirala na redosledu gde bi dve proruske provincije Donjeck i Lugansk prvo dobile autonomiju, što Minsk II nalaže, pa tek onda da Kijev preuzme kontrolu nad granicom. Vlada u Kijevu, a posebno Zelenski, imali su problem da implementiraju sporazum usled unutrašnjeg otpora. Situacija je bila još komplikovanija usled toga što obe strane nisu poštovale odredbe o prekidu vatre, o čemu je OEBS izveštavao.

MONITOR: Usaglašavanjem sankcija i preko SWIFT sistema bankarskih komunikacija, djeluje da su EU, SAD i Velika Britanija sankcije Rusiji digle na najviši nivo. Može li se pretpostaviti da je Rusija već napravila dogovor sa Kinom i da bi mogla preći na njen sistem prekograničnih bankarskih komunikacija CIPS?

VUKSANOVIĆ: Takvog sporazuma za sada nema, barem ne javno, pošto se Kina lukavo drži podalje od svega dok je ovaj sukob užaren. Međutim, Kina će sigurno iskoristiti priliku da uspostavi specijalne veze s Rusijom u domenu finansija, energetike i trgovine pošto Moskva neće imati drugog velikog partnera sem Kine, da olakša svoje ekonomske muke. Kina, svesna te činjenice, diktiraće sve uslove i pravila. Kina je veliki dobitnik ove krize, ne samo zato što će Rusija biti bliža Kini već i zato što će SAD, dok bave Rusijom i Evropom, imati manje vremena i resursa da se bave Kinom.

MONITOR: Kako gledate na odluke Savjeta za nacionalnu bezbjednost o kojima nas je obavijestio predsjednik Aleksandar Vučić?

VUKSANOVIĆ: Vučić za sada izbegava izjašnjavanje pošto ga za Rusiju vežu Kosovo i dogovor sa Putinom o šestomesečnim cenama gasa iz novembra, što mu treba za izbornu kampanju. Međutim, Vučić se najviše plaši sopstvenih glasača jer je popularnost Rusije ogromna u javnom mnjenju. Smatra da bi udaljvanje od Rusije dovelo do unutrašnjih previranja i odlaska njegovih glasača kod drugih desničarskih stranaka. To Moskva zna i može da iskoristi protiv njega. Međutim, sa ovim sukobom, Zapad više neće tolerisati bilo kakvu slabu kariku, i samim tim mislim da će zbiti redove na Zapadnom Balkanu toliko snažno da će i Vučiću biti teško da bude neopredeljen.

MONITOR: Vjerujete li riječima Karla Bilta da je Srbija odbijanjem da podrži sankcije EU, samu sebe isključila iz EU perspektive?

VUKSANOVIĆ: Te reči Karla Bilta su možda bile nepotrebne, ako se gleda komplikovana situacija Srbije. Međutim, delimično je u pravu, u smislu da status kvo neće biti održiv.

MONITOR: Iz EU stižu nova upozorenja Srbiji, dok se stišava buka oko informacije o dolasku u Beograd sekretara Savjeta za nacionalnu bezbjednost RF Nikolaja Patruševa, o kojem je opoziciona štampa svojevremeno pisala da je sa Vulinom u Moskvi, napravio „radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“. Da li je, u ovom momentu, interes Rusije da učestvuje u destabilizaciji zemalja Zapadnog Balkana, kroz Vulinov „srpski svijet“?

VUKSANOVIĆ: Poseta Patruševa je otkazana – što dokazuje koliko Beograd ozbiljno shvata situaciju. „Srpski svet“ je besmislen koncept koji su izmislili pojedini članovi vladajuće koalicije u Srbiji za unutrašnju promociju i koji nema nikakve šanse da se ostvari. Rusi potencijalno gledaju na Balkan kao mesto gde mogu da podrivaju Zapad. Međutim, Vučić kada udara na susede, on to radi zbog sopstvenog interesa da bi se ojačao u Srbiji, a ne za račun Rusije jer bi ga to stavilo na nišan Zapada čija mu podrška treba da bi ostao na vlasti. Pored toga, nakon rata u Ukrajini, Zapad iz bezbednosnih razloga neće više nigde dozvoliti prazan prostor, uključujući i u Beogradu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo