Povežite se sa nama

OKO NAS

Kad Ćoćo bije zakonom

Objavljeno prije

na

Sindikalac Ratko Čogurić, radnik Ski centra Bjelasica, dobio je prošle sedmice otkaz pošto ga je poslodavac vidio na protestu za Beranselo, na Dnevniku RTCG. Iz Ski centra Bjelasica saopšteno je da je Čogurić zloupotrijebio pravo na bolovanje, da je na protestu dok je na bolovanju, i da je to razlog otkaza.

Nije saopšteno da je poslodavac i ranije pokušavao da Čogurića istjera iz kompanije i da ovaj sindikalac odavno ukazuje na propuste i nezakonitosti u kompaniji, kao i o sumnjivoj privatizaciji Ski centra Bjelasica. Neznaveni čitalac saopštenja uprave Ski centara Bjelasica ostao je uskraćen za važnu informaciju: dok je Čogurić primjer građanina koji se bori protiv nepravde koju čine vlast i povlašćeni pojedinci, ne samo u kompaniji nego i van nje, poslodavac SKI Bjelasica primjer je fenomena koji se u Crnoj Gori zove – kontroverzni biznismen. To u prevodu znači – kum, brat, bliski prijatelj Mila Đukanovića za koga ne važe zakoni, ili se pišu po njegovoj mjeri.

Vlasnik Ski centra Bjelasica je Zoran Ćoćo Bećirović, Đukanovićev prijatelj za koga više izvora tvrdi da je u stvari front za premijerov kapital. Njegovo ime pominje se u mnogim sumnjivim privatizacijama, od Avale do Kolašina, kao i u brojnim aferama, kada su ga ruski investitori i bogati pojedinci optuživali za milionske prevare i malverzacije. Nije rečeno ni da Bećirović ponekad šamara radnike, ali da crnogorski državni organi to ne vide kao nasilje poslodavca, već kao ,,blago crvenilo na radničkim obrazima”.

Lakše je onda razumjeti zašto Bećirović ne voli zaposlene poput Čogurića.

,,Jasno je da pravi razlog za otkaz nije zloupotreba bolovanja, već moja prijava korupcije Inspekciji rada, Poreskoj upravi i tužbe protiv uprave SKI Bjelasica”, kazao je Čogurić. ,,Ukazivao sam na kriminalne radnje vezano za uvođenje stečajnog postupka u ski-centru, otimanje imovine od manjinskih vlasnika, napumpavanje računa kako bi povraćajem PDV-a izvukli što više novca”.

On kaže da je njegova dužnost bila da bude na skupu za Beranselo. Beranselo je postalo jedan od simbola građanskog otpora.

,,Moja sloboda nije sloboda ako ljudi u Beranselu ne mogu da žive slobodno. Tog dana svi, zdravi i bolesni, imali su obavezu da se pojave na skupu slobodnih ljudi. Postupak mog poslodavca predstavlja pritisak bande novih, tobožnjih bogataša, koji koriste metode mafije i ekonomsku snagu, kako bih, doveden na ivicu egzistencije, ćutao o njihovim kriminalnim radnjama. Kao i prošli put kada sam dobio nezakoniti otkaz i ovog puta poručujem – neće proći”.

Direktor ski-centra Boban Šćepanović saopštio je da je otkaz dat u skladu sa zakonom. On je naveo da je pored Čogurića iz sličnih razloga otpušten još jedan radnik, ali se mediji nijesu interesovali pa je u dilemi da li se selektivno vrši pritisak na poslodavce. Kao da je uzeo Bećiroviću riječ iz usta.

Sindikalna organizacija Ski-centra zatražila je da se poništi otkaz Čoguriću jer je, kako se navodi u saopštenju, jasno da otkaz nije u skladu sa zakonom već da se radu o osveti.

Otkaz Čoguriću upozorenje je svakom građaninu koji se usuđuje da misli i govori svojom glavom. Napredujemo: Ćoćo bije zakonom.

Milena PEROVIĆ-KORAĆ

Komentari

Izdvojeno

DRŽAVNE INISTITUCIJE BEZBJEDNOST NOVINARA: Lijepa obećanja i nerazjašnjeni napadi

Objavljeno prije

na

Objavio:

Brojni slučajevi ukazuju na ozbiljne sistemske probleme u zaštiti novinara u Crnoj Gori, kao i na nedostatak efikasne pravde za počinioce ovih zločina. Neefikasnost istraga i nekažnjivost su postali ključni problemi koji ugrožavaju slobodu medija u zemlji

 

 

U Crnoj Gori se od 2004. godine dogodilo na desetine napada na novinare i novinarke. Od prijetnji, preko verbalnih i fizičkih napada, a svi oni uslijedili su nakon neriješenog ubistva osnivača i glavnog urednika lista Dan Duška Jovanovića. Samo mali broj je riješen, što jasno ukazuje na izražen problem neadekvatne zaštite i nekažnjivosti zločina nad novinarima. Iako je postojala inicijativa o formiranju posebnih jedinica koje bi pomogle u rasvjetljavanju ovih nepočinstava, ona još nije zaživjela.

Istina, u okviru Sektora za borbu protiv kriminala Uprave policije imenovana su tri inspektora koji se bave slučajevima napada na novinare,  ali za sada nema javno dostupnih podataka da je njihov rad na bilo koji način doprinio pomacima kod  neriješenih slučajeva.Međunarodna praksa pokazuje da specijalizovane jedinice, imajući u vidu specifičnu prirodu slučajeva napada na novinare, mogu efikasnije sprovoditi istrage i procesuirati počinioce.

Medijski ekspert Mark Gruber kaže da bi uvođenje takve prakse bilo odlično pod uslovom, kako je naveo, da se uzme u obzir i opšti kontekst: obučenost policijske jedinice, saradnja s medijima i s tužilaštvom, možda s mehanizmom “brzog odgovora”.

Nekoliko napada na novinare u Crnoj Gori izdvajaju se kao posebno komplikovani – zbog brutalnosti, dugotrajnosti istraga i izostanka pravde.

Istraga o surovom ubistvu Jovanovića traje preko 20 godina i problematična je, jer odgovornosti izmiču ne samo naručioci, direktni izvršioci već i oni koji su je neuspješno vodili. Za saučesništvo u ubistvu osuđen je jedino Damir Mandić, kome je Apelacioni sud u aprilu 2017. potvrdio presudu na 19 godina zatvora, koji se okončava sredinom naredne godine.

Ranjavanje novinarke Olivere Lakić ispred njenog stana 2018. godine, izazvalo je veliku zabrinutost za njenu bezbjednost, ali i bezbjednost svih istraživačkih novinara i novinarki u Crnoj Gori. Ni u tom slučaju pravda nije postignuta, iako je Više državno tužilaštvo (VDT) dostavilo zahtjev za sprovođenje istrage protiv nekoliko osoba. Lakić je i ranije bila napadnuta i prijećeno joj je.

Novinar iz Berana Tufik Softić bio je takođe meta dva napada – 2007. i 2013. godine. Prvi put je palicom pretučen ispred kuće, dok je drugi put bomba postavljena ispred njegovog automobila. Istrage su dugo trajale, ali slučajevi su ostali nerazjašnjeni i zatvoreni zbog nedostatka dokaza.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

NOVI STRATEŠKI PLAN RAZVOJA KOLAŠINA: Prepisivanje spiska želja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Izgradnja autobuske stanice, tržnog centra sa pijacom i podzemnom parking garažom, rekonstrukcija Doma mladih i Gorštaka… To su samo  neki od projekata koji su iz dva prethodna prepisani u novi Strateški plan razvoja

 

 

Kolašinci već 15 godina nemaju  autobusku stanicu, a toliko dugo slušaju i obećanja lokalnih vlasti da će je dobiti.

Završetak davno započetih radova obećavali su učesnici svih kampanja za lokalne izbore tokom minule decenije i po. Predlog  Prostorno-urbanističkog plana (PUP), na čije se usvajanje još čeka,  dao je formalno mogućnost da se to stanje promijeni. Još nema konkretnih najava na koji način bi se i za koliko vremena taj projekat mogao okončati.

Lokacija na koju svraćaju pojedini međugradski autobusi u stvari je samo stajalište. Prostor koji se u tu svrhu koristi neuređen je, sa dotrajalim asfaltom, bez potrebene infrastrukture i mobilijara, pa ga izbjegavaju mnogi prevoznici. Zbog toga, putnici često čekaju autobus na improvizovanom stajalištu kod starog motela, na magistrali.

Privatno preduzeće Županovac, prije mnogo godina, započelo je gradnju objekta Autobuske, ali nije uspjelo da nađe način da nastavi radove. Izgradnju je omela, kako je ranije saopštavano, prvo ekonomska kriza, a zatim i činjenica da se objekat nije uklapao u predviđene planske dokumente, jer je za sprat viši.

Nakon što je izgorjela stara zgrada, Županovac je 2008. godine na istoj lokaciji započeo gradnju objekta, “koji je podrazumijevao sve karakteristike moderne autobuske stanice sa brojnim sadržajima”. Od svega toga, do sada je ozidana samo višespratna zgrada površine 2.000 metara kvadratnih. Putnicima je na raspolaganju nekoliko drvenih klupa postavljenih napolju, tik uz objekat u izgradnji.

U međuvremenu, inspekcija rada stavila je plombu na vrata trafičice u kojoj su se mogle dobiti informacije o redu vožnje. Telefon za informacije premješten je u obližnju kafanu, pa putnike o vremenu dolasaka i polaska autobusa obavještavaju zaposleni u tom ugostiteljskom objektu. No, ni to nije obaveza preduzeća “Županovac”, s obzirom na to da zvanično Autobuska stanica ne postoji.

Dragana ŠĆEPANOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

ZAPLIJENE MARIHUANE NE PRESTAJU: Šverceri rade prekovremeno 

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ako je samo u nekoliko akcija na ilegalnim prelazima u Gusinju i Plavu zaplijenjeno preko stotinu kilograma marihuane, i nekoliko stotina na obalama Skadarskog jezera, nameće se pitanje – koliko onda narkotika tim putevima svakodnevno ulazi u našu državu

 

 

Kada je prije nekoliko dana Uprava policije saopštila da je Granična policija iz Ulcinja pronašla je oko 66 kilograma skanka, a dvije osobe pobjegle ka Albaniji, aktuelizovano je pitanje ilegalnih puteva kojima se marihuana i skank prebacuju u Crnu Goru.

Ovih 66 kilograma pronađeno je u rejonu ulcinjskog sela Sukobin.

Ne tako davno u priobalnom dijelu Skadarskog jezera, na obali kanala riječe Morače, u blizini željezničke stanice Zeta, pronađeno je 57 kilograma marihuane. Pretragom medijskih arhiva, može se pronaći još veliki broj policijskih saopštenja o zaplijenama marihuane koja se iz Albanije unosi ilegalno u Crnu Goru.

Iz policije je saopšteno da su postupali po operativnim saznanjima da se u prostoru sela Sukobin, iz Albanije u Crnu Goru krijumčari opojna droga skank.

“Pretragom terena od strane policijskih službenika i upotrebom službenog drona, policijski službenici su 27. septembra, u ranim jutarnjim časovima pronašli tri torbe sa 119 pakovanja, težine oko 66 kilograma, u kojima se nalazila biljna materija zelene boje nalik na opojnu drogu skank. Policijski službenici su na licu mjesta uočili dva nepoznata lica koja su se dala u bjekstvo u pravcu Republike Albanije”, navedeno je u saopštenju UP.

Tufik SOFTIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo