Povežite se sa nama

DRUŠTVO

Kolariću-paniću…

Objavljeno prije

na

panicu_1

Službena prognoza Svjetske turi stičke organizacije za ovu godinu je – nula odsto rasta. Svi turistički poslenici u Crnoj Gori bi bili sretni ako se ponovi prošla sezona ,,Nijesam optimista u pogledu re zultata predstojeće turističke sezone. Konkurencija je nemilosrdna, buking sve kasniji, a čini mi se da svemu olako pristupamo. Došlo je vrijeme da mora mo mnogo bolje, organizovanije i osmi šljenije raditi. Već godinama, naročito mi u Ulcinju, ne nudimo ništa posebno da bi nam gost ponovo došao”, kaže za Monitor vlasnik ulcinjskih Dvora Balšića Gani Resulbegović.

 

Jedan budvanski hotelijer nam je rekao da bi bio zadovoljan kada bi ovu godinu završio sa minusom od pet odsto. Ni ostali turistički poslenici u Crnoj Gori ne zrače optimizmom. A i kako bi: broj rezervacija za naredno ljeto je trenutno na nivou od desetak odsto od prošlogodišnjeg!

U VLADI OPTIMISTI: Dežurni optimisti nalaze se još samo u Vla di. Saopštili su da očekuju nastavak pozitivnog trenda rasta finansijskih pokazatelja u odnosu na fizičke. „Crnu Goru će posjetiti 1,1 milion gostiju, kao i lani, a prihodi će iznositi 613 miliona eura, ili za pet odsto više nego u 2008. godini“, rekla je funkcionerka ministarstva Jelena Paović. U Crnogorskom turističkom udruže nju (CTU) se nadaju da će ova godina biti na prošlogodišnjem nivou, ili, kako dodaju, možda nešto slabija. Iz kabineta premijera Mila Đuka novića je najavljeno da će predstavnici crnogorskih turistički agencija i na cionalne aviokompanije tokom ovog mjeseca ponuditi paket aranžmane najznačajnijim evropskim turopera torima koji su dovodili turiste u Crnu Goru kako bi se definisali konkretni aranžmani za predstojeću sezonu. Razmatra se i mogućnost otvaranja novih linija Montenegroerlajnza, prije svega ka zemljama regiona, a uskoro će započeti intenzivnija promotivna kampanja na tim tržištima. Zbog niza razloga čini se da je to logičan potez, ali suštinski i priznanje da crnogorska turistička industrija još nije spremna za borbu na veoma zahtjevnom i elastičnom evropskom turističkom tržištu. „Oslonac na obližnja tržišta nije realna alternativa. To smo imali tokom krize u devedesetim, i sa osloncem na ta tržišta smo bili došli do bankrota“, rekao je dekan Fakulteta za internaci onalni hotelski i turistički menadžment u Miločeru dr Rade Ratković Turistički ekspert Branko Kažanegra ukazuje na slabu prometnu povezanost Crne Gore sa najbližim okruženjem, uključujući i Srbiju. ,,Zahvaljujući dobroj infrastrukturi sva mjesta sjeverno od Niša su bliža hrvatskom nego našem moru“, kaže on i ističe da je Hrvatska postala veliki konkurent Crne Gore i na tržištu Srbije.

NIŠTA BEZ NJEMACA: Ratković je uvjeren da bi strateški prioritet Crne Gore trebao biti povratak na najjača tržišta Evrope (Njemačke, Velike Britanije i skandinavskih zemalja). Prema njegovim riječima, da su gosti iz tih zemalja prisutni kao u drugim mediteranskim zemljama ili kao kod nas tokom osamdesetih, ova bi se kriza mnogo lakše amortizovala. I Resulbegović kaže da to mora biti prioritet, a da u međuvremenu treba strateški nastupati i na tržištima Poljske, Mađarske, Češke i Ukrajine. Borba za važno rusko tržište biće ove godine veoma oštra, pa će broj Rusa u hotelima na Crnogorskom primorju biti bar za trećinu manji nego prethodnih godina. Za razliku od konkurencije, crnogorski hotelijeri ne namjeravaju spuštati cijene, pa će morati da ulože znatno više novaca, truda i kreativnosti nego ranijih godina kako bi privukli goste. Samo na Mediteranu i u našoj konkurentskoj zoni nudiće se veći broj kreveta nego lani, uz, naravno, smanjenu potražnju. Zato će se sve turističke kompanije boriti da što manje izgube, pri čemu će imati snažnu podršku matičnih država. Biće to zaista borba za svakoga gosta.

VATROGASNE MJERE: Nakon stalnih zahtjeva i apela hotelijera i turističkih radnika upućenih Vladi za ukidanje niza ogromnih nameta i dažbina funkcioneri su saopštili da su definisali paket mjera za pomoć turističkoj privredi. Tako su, na primjer, za petinu smanjeni doprinosi na plate, a za 30 odsto porezi za angažovanje nerezidenata, porez na dohodak građana biće manji za tri postotna poena, cijene struje će se subvencionirati od pet do deset odsto, ukida se i naknada za plaćanje gradskog građevinskog zemljišta. Sve su to vatrogasne mjere koje neće bitnije smanjiti probleme u ovoj grani, koji se dnevno gomilaju. Izgleda da u Vladi i u ministarstvu još toga nijesu svjesni i da zato ne shvataju ozbiljno vapaje hotelijera i vlasnika restorana i agencija za pomoć. A trebalo bi. Ne samo zbog toga što će ekonomska kriza koja će Crnu Goru pogađati mnogo duže nego razvijenije zemlje izmijeniti privrednu strukturu ove države, odnosno povećati učešće turizma u bruto-društvenom proizvodu već i što će rezultat ove sezone odrediti poslovanje u turizmu i u naredne tri godine. Nauka o turizmu kaže da je kratak rok u ovoj grani od tri do pet godina. Svi, valjda, sada uviđaju da je vrijeme šverc i trik-ekonomije nepovratno za nama. U najdubljem je interesu svih u Crnoj Gori da podrže konkurentnost crnogorskog turizma. To čine sve države na Mediteranu. „Nama ne treba puno, ali nam, u svakom slučaju, treba podrška“, rekao je predsjednik hotelijera pri CTU Žarko Radulović.

Mustafa CANKA

Komentari

DRUŠTVO

NESREĆE NA CRNOGORSKIM PUTEVIMA: Pare preče od života

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ljudski faktor, stanje puta i tehnička neispravnost vozila, najčešći su razlozi udesa u Crnoj Gori. O prvopomenutom dovoljno govori podatak da je tokom jula policija uhapsila 307 pijanih vozača. Deset dnevno, među onima koji prethodno nijesu izazvali nesreću

 

Uprava policije će na 73 lokacije u državi postaviti stacionarne sisteme za mjerenje brzine kretanja vozila (radare), ponavljaju nadležni duže od tri godine. A radara na putevima još nema. Iskustva govore da su postavljanjem kamera na putevima zemlje EU značajno smanjile broj  saobraćajnih nesreća.

,,U sko­ro svim evrop­skim ze­mlja­ma na otvo­re­nim pu­te­vi­ma su uki­nu­te saobra­ćaj­ne pa­tro­le i za­mi­je­nje­ne ovim si­ste­mi­ma i ta­ko se vr­ši ra­dar­ska kon­tro­la’’, objašnjavali su nadležni u MUP-u krajem 2015. godine. Tu praksu primjenjuju i zemlje regiona, a Crna Gora je jedina u regionu koja nema sistem stacionarnih radara koji višestruko pomaže saobraćajnoj policiji u kontroli saobraćaja, posebno tokom turističke sezone.

Što je razlog da i pored shvatanja urgentnosti i više najava nadležnih Crna Gora ovoliko kasni? Čuveni ,,nedostatak finansijskih sredstava”. Svak bi pomislio da se radi o baš velikoj sumi. Međutim, procjene su da bi cijeli projekat koštao oko 2,5 miliona eura. Tričavih, kada se uporedi gdje ovdašnja vlast sve baca milione – devet miliona godišnje za gorivo za vožnju službenim automobilima, skoro 14 miliona od 2009. do kraja 2018. za čašćavanje funkcionera i državnih službenika stanovima. Za stanove onima koji već imaju vile, kuće i stanove godišnje je dato po milion i po, i da se još milion prištedjelo na gorivu, očas bi se skupila potrebna 2,5 miliona.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 23. AVGUSTA

Komentari

nastavi čitati

DRUŠTVO

KOLIKO NAS KOŠTA KLJUČNO RUKOVODSTVO EPCG: Direktorske zarade na visokom naponu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Trinaest čelnih ljudi Elektroprivrede prihodovalo je prošle godine  490 hiljada i 498 eura. Odnosno, 145 hiljada više nego godinu ranije. Zašto

 

Trinaest čelnih ljudi Elektroprivrede Crne Gore prihodovalo je prošle godine, „na ime zarada i ostalih kratkoročnih primanja“, dva eura manje od  490,5 hiljada. To nam pokazuju zvanična dokumenta EPCG o kojima će se naredne nedjelje izjašnjavati Skupština akcionara najvećeg preduzeća u državnom vlasništvu. I koja će, prema dugogodišnjoj praksi, biti prihvaćena glasovima državnih zastupnika, uz manje ili veće protivljenje manjinskih akcionara i dijela zaposlenih.

Da se mi, ipak, vratimo ključnom rukovodstu i njihovim kratkoročnim primanjima. Očito je da postoji mogućnost kako je nekom od 13 apostola crnogorske Elektroprivrede „kapnuo“ i kakav kreditčić za, recimo, poboljšanje uslova stanovanja. U skladu sa Vladinim običajima o kojima se ovih dana nadugo i naširoko govori i piše.

Prema Napomenama uz finansijske iskaze koje prate osnovna dokumenta o poslovanju EPCG u prošloj godini (Bilans stanja, Bilans uspijeha, Iskaz o promjenama na kapitalu i Iskaz o novčanim tokovima) ključno rukovodstvo čine članovi Odbor direktora EPCG: Đoko Krivokapić (predsjednik borda), Ranko Milović, Ljubo Knežević, Samir Hodžić, Vladan Radulović, Massimo Tiberga i Oreste Bramanti;  Izvršni direktor Igor Noveljić; Glavni finansijski direktor Branislav Pejović; Direktor direkcije za ljudske resurse Predrag Krivokapić; Direktori funkcionalnih cjelina proizvodnja i snabdijevanje Luka Jovanović i Nikola Bezmarević i Sekretar društva Milivoje Vujačić.

Njih su trinaestorica, dakle, prošle godine prihodovali 490 hiljada i 498 eura. Odnosno, 145 hiljada eura više nego godinu ranije (2017.). Stvar možemo sagledati i na sledeći način: Da su sva 13-orica primili identičnu naknadu (plata + nagrade dodijeljene u vlastitoj režiji) na njihov bi konto tokom prošle godine  leglo po 37.739 eura (trideset sedam hiljada i sedamsto tridesetdevet eura). Ili 3,14 hiljada mjesečno.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 23. AVGUSTA

Komentari

nastavi čitati

DRUŠTVO

BERANSKE FANTOMSKE FIRME: Tragovi pljačkanja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Akcionari Agropolimlja  tvrde da je to klasičan primjer pljačkaškog privatizovanja i uništavanja nekadašnjih društvenih dobara i vjeruju da će nakon promjene vlasti u Crnoj Gori ovakvi i slični slučajevi biti podvrgnuti reviziji

 

Fotografija bivše zgrade Agropolimlja u Beranama, odnosno najveće hladnjače na sjeveru Crne Gore, može se vidjeti još jedino u novinskim arhivama. Ovaj objekat odavno je „promijenio namjenu“.

Montažna zgrada prije nešto više od godinu preuređena je u veleprodajni objekat jednog od poznatih crnogorskih trgovinskih lanaca.

„Tu je konačno stavljena tačka na beransku Hladnjaču. Još koliko prije dvije godine u njoj su lagerovani borovnica i šumsko voće. Takve i tolike hladnjače više nema nigdje na sjeveru“ – kaže jedan od bivših radnika.

On objašnjava da je beranska Hladnjača radila po starom sistemu koji je bilo lako preurediti i prepraviti da radi po savremenim standardima, ali da nekom to očigledno nije bilo u interesu.

„To više niko ne može, što bi narod rekao, da razoputi. Da li je prodata ili je samo ustupljena i izdata za kiriju. Hladnjača je, uglavnom, uništena, a objekat preuređen u trgovinski centar“ – kaže taj sagovornik.

Zanimljivo je da se beranska Hladnjača ipak još vodi u registru Centralne depozitarne agencije pod nazivom Hladnjača AD Berane.

Nije Hladnjača jedino nepostojeće preduzeće u Centralnoj depozitarnoj agenciji, makar kada se radi o Beranama. Kao segmenti nekadašnjeg velikog poljoprivrednog preduzeća Agropolimlja i drugih kompanija, u CDA, iako odavno ne postoje, još se vode firme Maloprodaja AD Berane, Bepek AD Berane, Poljoprivreda i šumarstvo AD Berane, Ugostiteljsko preduzeće Stadion DD Berane, Uslužni servis AD Berane.

Nijedna od njih odavno ne postoji, dok se imena manjinskih akcionara, od kojih su neki među deset najvećih, povlače u registru kroz nazive ovih, takoreći, fantomskih kompanija.

Beranska kompanija u oblasti agroprivrede Agropolimlje, koja je formirana daleke 1963. godine kao dio Agrokombinata 13. jul, od­lu­kom Skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra od 24. juna 1998. go­di­ne, po­di­je­lje­na je na deset no­vih prav­nih su­bje­ka­ta, odnosno ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va. Tada su kola krenula niz brdo, a tako usitnjene kćerke-firme lako su postale plijen raznoraznih tajkuna, od Berana do Podgorice.

Sada bivši radnici i akcionari pričaju kako go­di­na­ma na njih ni­ko ne okre­će gla­vu, iako su upor­no po­ku­ša­vali da do­ka­žu da su neki pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća, kon­ti­nu­i­ra­no u du­žem  pe­ri­o­du, pred­u­zi­ma­li broj­ne ne­do­zvo­lje­ne rad­nje u ci­lju pri­ba­vlja­nja pro­tiv­prav­ne imo­vin­ske ko­ri­sti, na šte­tu rad­ni­ka, ak­ci­o­na­ra i dr­ža­ve Cr­ne Go­re.

Oni navode da su, kao ak­ci­o­na­ri, gru­bo ošte­će­ni na na­čin što im je pri­li­kom di­ob­nog bi­lan­sa pred­u­ze­ća us­kra­će­no pra­vo na dio svo­ji­ne ko­ja je pri­pa­da­la ne­ka­da­šnjem pred­u­ze­ću Agro­po­pli­mlje. Kažu i da po­sto­je osno­va­ne sum­nje da se u ovom slu­ča­ju ra­di o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i da ak­te­ri tih rad­nji go­di­na­ma osta­ju ne­ka­žnje­ni.

Ak­ci­o­na­ri su za­tra­ži­li da se raz­mo­tri od­go­vor­nost za, ka­ko su na­ve­li, „ne­po­stu­pa­nje pra­vo­sud­nih or­ga­na u oči­gled­nom slu­ča­ju ko­rup­ci­je pri­li­kom pro­da­je pred­u­ze­ća“.

“Na osno­vu po­sto­je­ćih do­ka­za, ja­sno se mo­že za­klju­či­ti da su po­je­din­ci ostva­ri­li do­bit od imo­vi­ne ko­ja je pri­pa­da­la na­šem pred­u­ze­ću. Ta­ko i dan-da­nas ti po­je­din­ci uni­šta­va­ju imo­vi­nu i ru­še objek­te u ko­ji­ma smo ne­kad ra­di­li i umje­sto njih, na oči­gled svih, po­di­žu zgra­de i ta­ko uve­ća­va­ju svo­je bo­gat­stvo” – pričaju akcionari.

Sve to je, kako tvrde, omo­gu­će­no zbog ne­po­stu­pa­nja nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja ko­je ni­je­su pred­u­ze­le ni­šta da se spri­je­či oti­ma­nje imo­vi­ne njihovog pred­u­ze­ća.

“Za­to zah­ti­je­va­mo od glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da re­a­gu­je što pri­je ka­ko bi se ko­nač­no utvr­di­lo zbog če­ga nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ni­je­su pred­u­ze­le mje­re ka­ko bi na vri­je­me spri­je­či­le neo­d­go­vor­no po­na­ša­nje ste­čaj­nih uprav­ni­ka, ste­čaj­nih su­di­ja, in­spek­cij­skih slu­žbi i Pod­ruč­ne je­di­ni­ce Upra­ve za ne­kret­ni­ne Be­ra­ne” – kažu akcionari.

Nakon što je 1998. godine rasparčano na deset novih firmi, sva imovina dotadašnjeg DD Agro­po­li­mlja Be­ra­ne, ko­ja je po­di­je­lje­na iz­me­đu ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, pro­ci­je­nje­na je, ta­ko da je utvr­đen ak­ci­o­na­r­ski ka­pi­tal za­po­sle­nih i fon­do­va. Zatim su sva nova ak­ci­o­nar­ska dru­štva for­mi­ra­la skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra i uprav­ne od­bo­re i ime­no­va­la iz­vr­šne di­rek­to­re. Biv­ši ak­ci­o­na­ri tvr­de da su na­kon to­ga di­rek­to­ri ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va pri­bje­gli ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma..

“Di­rek­to­ri ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va su, pro­tiv­no od­red­ba­ma Za­ko­na o pri­vred­nim dru­štvi­ma, mi­mo skup­šti­na ak­ci­o­nar­ski­h dru­šta­va 10. marta 2004. go­di­ne, sa­či­ni­li aneks di­ob­nog ugo­vo­ra od 23. Septembra  2002. go­di­ne, ko­jim su na­vod­no nji­ho­va ak­ci­o­nar­ska dru­štva po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte i šu­mar­ske kom­plek­se ustu­pi­li u svo­ji­nu AD Po­ljo­pri­vre­di i šu­ma­rs­tvu Be­ra­ne” – pričaju akcionari.

Oni objašnjavaju da je taj aneks ugo­vo­ra ovjeren kod Osnov­nog su­da u Be­ra­na­ma 10. marta 2004. go­di­ne.

“Problem je u tome što di­ob­ni ugo­vor sa­či­njen mi­mo skup­šti­na ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, kao je­di­no za­ko­nom ovla­šće­nih or­ga­na za pre­no­še­nje i ustu­pa­nje pra­va svo­ji­ne ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va i po­slu­žio je da se AD Po­ljo­pri­vre­da i šu­ma­r­stvo Be­ra­ne ne­za­ko­ni­to uknji­ži kod Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re, Pod­ruč­ne je­di­ni­ce Be­ra­ne, kao vla­snik svih ne­po­kret­no­sti, ko­je su bi­le svo­ji­na DD Agro­po­li­mlje Be­ra­ne. Na taj na­čin ošte­će­ni su svi ak­ci­on­a­ri i to svih ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, prav­nih sljed­be­ni­ka DD Agro­po­li­mlja Be­ra­ne, jer svi­ma nji­ma pri­pa­da pra­vo svo­ji­ne na dio po­ljo­pri­vred­nog i šum­skog ze­mlji­šta, ko­ja su bi­la svo­ji­na nji­ho­vog prav­nog pret­ho­dni­ka DD Agro­pli­mlja Be­ra­ne” – smatraju akcionari

Oni tvrde i da su pojedini biznismeni po­sljed­njih go­di­na vri­jed­nu ne­po­kret­nu imo­vi­nu, vla­sni­štvo ak­ci­o­na­ra, biv­ših rad­ni­ka Agro­po­li­mlja, na svo­ju ru­ku pro­da­va­li ra­znim kup­ci­ma, a da su no­vac od pro­da­tih ne­po­kret­no­sti za­dr­ža­va­li is­klju­či­vo za se­be.

“Neo­p­hod­no je is­pi­ta­ti kre­ta­nje to­ga nov­ca i za­šta je utro­šen, tim pri­je jer AD Po­ljo­pri­vre­da i šu­mar­stvo for­mal­no po­sto­ji sa­mo na pa­pi­ru i to svih ovih go­di­na” – tvrde akcionari.

Oni vjeruju da djela iz oblasti privrednog kriminala, pljačke i korupcije ne zastarijevaju i da će nakon promjene vlasti u Crnoj Gori, ovakvi i slični slučajevi biti podvrgnuti reviziji. Smatraju da je slučaj Agropolimlja „klasičan primjer pljačkaškog privatizovanja i uništavanja nekadašnjih društvenih dobara.

Među  fantomskim preduzećima su i hotelsko turističko preduzeće Berane – HTP Berane AD, fabrika za protektiranje guma Gumig AD, ali i nekadašnja fabrika kože Polimka AD. Manjinski akcionari ovih kompanija ovom činjenicom nijesu iznenađeni, jer u posljednja tri slučaja nijesu vođeni stečajevi niti procesi likvidacije, ali su svjesni da nemaju nikave koristi od toga što im se imena još provlače u registru CDA.

Da pravda jednom, ipak, mora stići one koji su sve ove beranske kompanije uništili, svi odreda očekuju. Kada se jednom promijeni vlast u Crnoj Gori i sadašnji tajkuni ostanu bez logistike.

 

                                        Tufik SOFTIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo